Mislim da građani mogu jako lepo da vide kako izgleda kada poslanici vladajuće većine hoće da pobegnu od rasprave i kako pokreću razno-razne teme i puštaju razne neistine, samo da ne bi govorili o onome što je stvarno tačka dnevnog reda.
Evo, da vam kažem, ovaj član koji predlažem, to je član 5a. i tu ima jedan stav koji kaže – odeljenje u osnovnim ili srednjim školama može da ima maksimalno 20 učenika. Tako da, prethodni govornik očigledno nije govorio istinu. Oni bi da ne diskutujemo o ovome. Oni bi da diskutujemo o svim ovim stvarima koje podmeću, ova neka izmišljanja. Ako hoćete da vidite, recimo, za subvencije stranim investitorima, dovoljno je da pogledate budžet Republike Srbije za 2014. godinu koji sam ja predložio, budžet Ministarstva privrede, za koji su oni svi zajedno glasali, jer tad im je zvonce tako govorilo, i tim budžetom su ukinute subvencije svim stranim investitorima. Uvođen je red u Srbiji.
Prema tome, to je ono o čemu govorim. Da bi se uvele sve ove stvari u Republiku Srbiju, i besplatni udžbenici i prevoz za svu decu, i to da se obezbedi maksimalan broj učenika po odeljenju, sve to može da se plati, jer novca u budžetu ima. Problem je što se taj novac troši na pogrešne stvari. Troši se na bacanje novca, u različitim subvencijama, stranim investitorima, na korupciju, na svašta nešto.
Kada sam pokušao da uvedem red, to je zaustavljeno i zbog toga sam i podneo ostavku.
Prema tome, da ne bi pobegli od suštine, građani treba da znaju. Suština je da amandman 5a. predlaže i besplatne udžbenike za svu decu, u svim osnovnim i srednjim školama, predlaže, takođe, da se ograniči broj učenika po odeljenju, predlaže mnoge stvari koje trebaju svim roditeljima. Ovo je samo jeftin pokušaj da se pobegne od suštine.
Gospodo, vreme reči je isteklo. Dajte dela malo, imate amandman.