Hvala.

Moj amandman ide takođe u pravcu da se ne opredeljujemo isključivo za ćirilicu u odvijanju obrazovno-vaspitnog rada, već da držimo i latinicu. Pri tome, ja neću pričati toliko o ovim razlozima nebeske Srbije, već bih da se malo spustimo na zemlju i da vidimo kako će ovo u praksi da izgleda.

Znači, nekoliko pitanja za predlagača zakona: Da li ovo znači da deca više neće učiti latinicu u drugom razredu osnovne škole? Ministar klima glavom, kaže – učiće. Evo, da objasnim na šta će to onda da izgleda. Oni će učiti latinicu, a neće smeti da je koriste. Već sad se dešava, pričam na osnovu iskustva iz osnovnih škola, imam dete u osnovnoj školi, da nastavnici brane deci da pišu latiničnim pismom. Ovo kad budu videli, deliće jedinice ukoliko se ne bude pisalo isključivo ćirilicom.

Druga stvar, u obrazloženju za odbacivanje ovog amandmana je ministar naveo da se to pitanje rešava drugim zakonom. Kojim drugim zakonom? Ovo je krovni zakon. Ja vas molim, dva pisma su naše bogatstvo, nemojmo učenje latinice prebacivati sa učiteljice na „tičerku“, nego ostavimo stvari kao i do sada, da imamo dva pisma koja se ravnopravno mogu koristiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Amandman koji se posle člana 5. dodaje član 5a, podneo je narodni poslanik Saša Radulović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović.

Hvala.

Ovde se nauči mnogo o retorici, pa čujemo od vladajuće većine jedan početak koji bih ja mogao da iskoristim sada i da kažem da velika mržnja koju vladajuća većina oseća prema opoziciji ne bih trebala da je spreči da urade nešto što je u interesu građana Republike Srbije, jer ovo je retorika koju ste iskoristili, zar ne?

Na ovakav način, naravno ne bih trebalo da razgovaramo. Činjenica jeste da smo ovde predložili mnogo stvari. Između ostalog je predloženo, na primer da se ograniči broj učenika po odeljenju, tako da maksimalno odeljenje u osnovnim i srednjim školama može da ima 20 učenika. To je jedan od faktora koji možemo da utičemo na kvalitet obrazovanja.

To je član koji je predložen, koristiću ovu argumentaciju, ovo je u interesu svih građana. Zbog čega onda vladajuća većina ne podržava ovo? Da li je u pitanju samo mržnja prema opoziciji kada o ovome govorimo?

Ovo su neke stvari gde nije bitno samo opredeliti sredstva za nešto, nego je i bitno raditi na kvalitetu i na pokazateljima kvaliteta obrazovanja ljudi koji dobijaju. Složićemo se svi da učionice u kojima, a to je posebno u Beogradu slučaj da ima 30-32 učenika, jednostavno ne možete da dođete do kvalitetne nastave.

Prema tome, sa ovakvim jednim amandmanom država bi trebala da obezbedi dovoljna sredstva da deca uče u odeljenjima koji imaju razumnu veličinu.

Isto tako, u predškolskim ustanovama trebalo bi ograničiti broj dece po grupi po vaspitaču koji vodi tu grupu, ne bi li takođe, ta deca u predškolskim ustanovama dobili kvalitetno obrazovanje. Hvala.

Pozivam da se ne prihvati, baš kao malo pre i naravno da to što predlagač amandmana ne uviđa nikakvu razliku između, kako je rekao mržnje i sopstvene neozbiljnosti, odnosno problema sa matematikom, to nije razlog da mi ovo podržimo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik Saša Radulović, ali prvo Marijan Rističević.
(Saša Radulović: Kako?)
Prijavio se pre vas.
(Saša Radulović: Što mene pitate?)
Da bih znao da li niste tražili repliku.
(Saša Radulović: Sad svakoga pitate.)
Kolega Raduloviću, da ste tražili pravo na repliku, mogu da prihvatim ili da odbijem, ali prvo moram da vas pitam.
Saša Radulović: Da li svaki put pitate?)
Zato što vas ne mrzim, to vas pitam.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nemam ništa protiv da pomenuti gospodin govori pre mene. Bojim se da je on pomešao. Član 5. ne govori o broju učenika. Da li sam ja pogrešio? Po ovome, 5a, on je predložio da obrazovanje bude to, to i to, nigde se ne govori o broju učenika.

Kaže – matematički dokaz u izbornoj krađi. Imali smo sva pokrivena biračka mesta, krađe nije bilo. Isti čovek, neverovatno.

Broj dva, jedan traži da se školarina poveća, ovi iz grupe nikad im dosta nije bilo, drugi traže da školarina bude besplatna. Jedan kolega rasulović, kaže – ja sam protiv subvencija. Onda, list „Blic“ kaže – sigurno je da u ovoj 2014. godini nećemo ići na ukidanje subvencija za investitore koji otvaraju nova radna mesta, otkriva za „Blic“ gospodin rasulović.

Kolega Rističeviću, kakve to veze ima sa amandmanom?

Ima. Govorim da je, kako je pomešao ovo, visoku školarinu, povećati školarinu, skinuti školarinu. Besplatno školovanje, subvencije da se uvedu, da se ne uvedu, bilo je izborne krađe, nije bilo izborne krađe, kaže isti čovek, po amandmanu kaže besplatno obrazovanje izađe i obrazlože koliko u odeljenju treba da bude učenika. Ili je muzičar ili nije muzičar. Ako je muzičar, neka ide da svira. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku narodni poslanik Saša Radulović.