Hvala.
Prvo da pozdravim izlaganje poslanika Đurišića, koji praktično govori o suštini.
Ministar je sada potvrdio, što je jako dobro, i to što je pisalo na sajtu njegove škole, da je odeljenje sa 20 učenika u stvari odeljenje koje može da garantuje, do 20 učenika, dobar kvalitet nastave.
Onda ostaje pitanje – zbog čega ne stavimo to ograničenje? Recimo, moguće dopune zakona su takođe da postavimo 20 učenika i da damo rok u kome će država ispuniti to, jer, recimo, u Beogradu je prosek na teritoriji celog grada negde 24, u srednjim školama 25. To je daleko iznad ovog 20. A, kada uđemo malo uže u gradske opštine, ministar to zna, dođemo do broja 30.
Ono što je problem, i ministar ovo ne može da promeni, iako zna šta je dobro za učenike, on sigurno zna da je broj 20 dobar broj. Međutim, da bi to moglo da se ostvari, mora cela Vlada da stane iza toga. To mora da postane prioritet. Država mora da opredeli pare za to. E, tu onda uđemo u problem i onda, naravno, te stvari koje ministar zna kao stručnjak, mora nekako da prećuti kada govori o tome šta Vlada želi da podrži, jer Vladi je bitno da daje subvencije Srbiji, Vladi je bitno da daje subvencije stranim investitorima, Vladi je bitno da baca novac. To je vezano za korupcijom. Uzima se reket 30%. To je ono što sam zaustavio kao ministar, jer kad smo krenuli u ministarstvu, videli smo da se novac baca na takav način, pa smo ih sve zaustavili, jer se ne otvaraju nova radna mesta i ona koja se otvore, to su za jeftinu radnu snagu.
Zbog toga, da se vratimo na suštinu ovog amandmana, a to je – dajte da uvedemo merila kvaliteta, upravo ono što ste govorili pre nego što ste postali ministar, da odredimo taj broj od 20, da predvidimo vreme u kome ćemo to realizovati, pošto to predstavlja ograničenje za budžet. Hvala.