Zahvaljujem predsedavajući i smatram da ste, možda ne namerno, prekršili član 104, odnosno dozvolili da se pogrešno tumači sadržaj mog amandmana na član 5. ovog Zakona, koji svi imaju pred sobom, pa tako i vi.
Smatram da u ulozi predsedavajućeg ipak treba da imate pozorniju i veću pažnju nego drugi nezainteresovani poslanici ili zainteresovani, upravo za to, za pogrešno tumačenje.
Sve vreme, u poslednjih nekoliko minuta, moje i vaše kolege, ne samo da pogrešno tumače, nego i izvrću sadržaj mog amandmana, i vi na to ne reagujete. Govore o odricanju nacionalnog identiteta, da ova intervencija znači odricanje. Ne znači odricanje, niti se iko odriče ćiriličnog srpskog pisma, nego se predlaže dodavanje i srpskog latiničnog pisma.
Ja vas molim, da ne bi se stvarala zabuna u javnosti, da vi, kao predsedavajući, koji raspolažete svim amandmanima, skrenete pažnju na to da se ne iznose netačni podaci, da se ne izvrće sadržaj naših amandmana, i da se posle mi ne teretimo za te koji vređamo, ili iznosimo, maltene, ratoborne ovde izjave. S druge strane, slušamo tako teške kvalifikacije od zločina do genocida što su tako strašni i ozbiljni instituti koji našu zemlju tište godinama unazad, strašno su breme našoj zemlji da bi smo se tako olako frljali sa njima i da se stavljaju u kontekst nečega što je neuporedivo sa ozbiljnim zločinima kakav je genocid i drugi koji su pomenuti.
Ja vas molim da to ne činimo sa ovom raspravom, jer zaista tome nije mesto, pri tom dovodeći u rizik da vređamo žrtve genocida i ostalih loših radnji koje su činjene u nečije tuđe ime. Hvala.