Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Ko je za?
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 16, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj Predlog.
Poslanik Radoslav Milojičić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, uvaženi policajci koji brinete o bezbednosti nas i naše države, već godinu dana predlažem izmene i dopune Zakona o policiji.

Da ste prihvatili da razgovaramo o ovoj temi, ne biste za nekoliko dana imali policiju koja štrajkuje. I to ne policiju koja štrajkuje iz nekog inferiornog razloga, već policiju koja štrajkuje jer je gladna, jer ne može svojoj deci da obezbedi užinu, jer ne može da obezbedi svojoj deci prevoz od kuće do škole. Policiju koja ne može da kupi knjige svojoj deci koja polaze u školu.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je sadržan u odredbi člana 97. tačka 4. Ustava Republike Srbije i Demokratska stranka predlaže izmene i dopune Zakona o policiji, upravo zato što je stanje u policiji izuzetno loše, pre svega materijalno stanje.

Stanje je toliko loše da je SNS otela prvo 10% od primanja, od plata svim pripadnicima MUP, a onda je, takođe, SNS svim policajcima i svim pripadnicima MUP smanjila i dnevnice na 150 dinara.

Draga gospodo, dnevnica od 150 dinara znači da ni jedan pripadnik koji rizikujući svoj život obezbeđuje nas i našu granicu, ne može sebi da priušti ni jedan burek. To nisu uslovi u kojima treba da radi bilo koji radnik, pa ni policajac u 2017. godini.

Dve su ključne tačke izmena i dopuna Zakona o policiji.

Prva, govori o tome da Ministarstvo policije mora da odredi potrebe sistema i koliki broj radnika će im trebati u određenom vremenskom periodu i shodno tome da primi određeni broj učenika na Policijsku akademiju.

Danas, najškolovaniji, najobrazovaniji, najstručniji ljudi koji završe Policijsku akademiju, nemaju radno mesto i ne budu primljeni u organe reda ili MUP, a tamo rukovodi nekakva Dijana Hrkalović, koja nije ni prošla pored policijske škole ili policijske stanice.

Druga tačka izmena i dopuna ovog zakona govori o tome da želimo promenu člana 172. tačka 2. i želimo brisanje. Ovde se ruši prezumcija nevinosti, te želimo njeno brisanje.

Pored svakog policajca, čak i neki Martinović može da podnese krivičnu prijavu, i taj policajac automatski biva udaljen sa posla. Znamo kakvi su nam sudovi i mogu li tog policajca na određeno vreme, godinu, dve ili tri sklone od nekog zadatka. Možda on baš uhvati u krađi nekog člana SNS i onda dođe gospodin Martinović i podnese krivičnu prijavu protiv njega, i taj policajac automatski biva suspendovan.

Znači, želimo konkretno brisanje član 172. tačka 2.

Hvala predsednice.

Znači, po članu 88. stav 10. koji glasi – ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, to sam ja u ovom slučaju, izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog prebrojavanjem narodnih poslanika, znači ja izražavam sumnju, može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivkom narodnih poslanika, o čemu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.

Znači, ja tražim, pošto imam sumnju u utvrđeni kvorum prebrojavanjem, da se prozivkom narodnih poslanika, kako to predviđa član 88. stav 10. Poslovnika, kvorum utvrdi prozivkom narodnih poslanika.

Hvala.

Prvo bi moralo da se utvrdi prebrojavanjem.
(Marko Đurišić: Ja tvrdim za kvorum sa kojim vi radite.)
A niste to tražili.
Hvala.
Niste to tražili. Vrlo je jasan stav 10.
Narodni poslanik Aleksandra Čabraja na osnovu člana 92. Poslovnika predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i Zakona o kulturnim dobrima.
Da li Aleksandra Čabraja želi reč?

Hvala vam, ali ja bih zamolila, predsedavajuća, ako možete malo da uspostavite neki red jer dosta ovde poslanika šeta, priča, ćaska, itd.

Govorila bih o nečemu o čemu se ovde nikada ne govori, a to je o kulturnim dobrima.

Predložila sam izmene Zakona o kulturnim dobrima. Poštovane kolege, znam da mnogi od vas ovde sede i po 20 godina i da smatraju da je ovo vaša kuća, ali na sreću Srbije, ovo ipak nije vaša kuća, ovo je Dom Narodne skupštine Republike Srbije. Zamolila bih, zaista, ako možete sa malo pažnje da saslušate.

Mislim da ja dovoljno glasno pričam.

Predsedavajuća, ja se izvinjavam da li možemo da neki red uspostavimo?Naravno, zamolila bih da me saslušate, jer kako rekoh ovde se nikad ne govori o kulturnim dobrima Srbije koja neprestano propadaju.

U situaciji kada ovde, gotovo svaki dan, izglasavamo neki novi zakon, ja mogu da vam kažem da Zakon o kulturnim dobrima, potiče iz 1994. godine i da on, gotovo bez ikakvih izmena, važi do danas. Tolika je briga Srbije i ove vlasti o kulturnim dobrima, ne samo ove vlasti, nego, ja bih rekla, jako drugi niz godina traje propadanje kulturne baštine Srbije.

Zaista mislim da je u opštem interesu, nadam se da nema ni jednog poslanika ovde koji ne želi da se kulturna baština Srbija zaštiti. Međutim, ona već godinama trpi nepopravljive štete.

Sigurna sam da smo svi čuli za brojne primere da je kulturna baština i kulturna dobra Srbije da su oštećena mnogo puta. Mnogo puta je naneta nepopravljiva šteta. Ne znam ni jedan jedini slučaj, a zaista bih volela da mi neko to kaže, da li je ikada utvrđena odgovornost bilo koga za propadanje kulturne baštine Srbije?

Ne znam za takav slučaj, ja sam posebnu pažnju ovde posvetila promenama kaznenih odredbi, jer, nećete verovati, ja verujem, zaista, da mnogi od vas to ovde i ne znaju.

Čak i kada bi se ovakav zakon primenio, a nikada se ne primenjuje, ovo sam već rekla, ja ne znam ni za jedan slučaj da je primenjen, ako naravno grešim, molim vas da me ispravite.

Kazna za oštećenje kulturnih dobara u Srbiji iznosi u nekim slučajevima po nekoliko stotina dinara.

Molim vas da pogledate ovaj zakon ako ga nikada niste čitali. Molim vas da ovo promenimo. Molim vas da počnemo, konačno, da vodimo računa o kulturnoj baštini Srbije. Hvala vam.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Glasanje prvo.
Ko je za?
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj Predlog.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Pa ja ću da ponovim svoj zahtev član 88. stav 10. - ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog prebrojavanjem narodnih poslanika, može da zatraži da se kvorum utvrdi i prozivkom narodnih poslanika o čemu skupština, Narodna skupština odlučuje bez pretresa.

Znači, mi ovde radimo više od dva sata na osnovu kvoruma utvrđenog ručnim prebrojavanjem.

Nigde ne kaže da ja moram neposredno po utvrđivanju kvoruma ručnim prebrojavanjem da tražim prebrojavanje prozivkom. Tražim u ovom trenutku. Tražim zato što izražavam sumnju u postojanje poslednjeg tvrđenog kvoruma ručnim prebrojavanjem.

Vaš odgovor ne može da bude da sam ja trebao da tražim prvo ručno prebrojavanje. Znači mi imamo poslednji utvrđeni kvorum ne elektronskim sistemom, ne prozivkom, nego ručnim prebrojavanjem pre više od dva sata. Ja vas sada molim da taj kvorum proverimo i imam pravo da tražim, u skladu sa članom 88. stav 10. Poslovnika, da tražim da se provera kvoruma uradi prebrojavanjem poslanika po spisku. Hvala.

Ubeđena sam da ne znate da formulišete šta zaista želite.
Pošto ste vi tražili povredu Poslovnika člana 88. poslednji stav, smatram da član 88. nije povređen, a vi imate…
(Marko Đurišić: Nisam tražio povredu Poslovnika.)
Sve je u redu.
Znači, da li želite da glasamo o povredi člana 88. Hvala lepo.
(Marko Đurišić: Nisam tražio povredu Poslovnika. Ne možemo da glasamo ako nisam tražio povredu Poslovnika.)
Onda ste promašili član.
Narodni poslanik Sonja Pavlović, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama.
Pozvali ste se na poslednji stav pročitajte.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.

Poštovane kolege, evo ja ću iskoristiti svoje, Poslovnikom dato, pravo da obrazložim ovaj Zakon dok i ta mogućnost ne nestane iz Poslovnika.

Zakon o vodama, koji je donet 2016. godine, koji je usvojio ovaj skupštinski saziv, nije dobar zakon, nije dobara zato što on ne tretira faktičko stanje na terenu, već su neke podele i neke zakonske odredbe urađene na načina kako to uopšte na terenu nije primereno.

Prema proceni EU, rok za ispunjenje obaveza iz oblasti voda je 2041. godina. Za sprovođenje svih neophodnih mera da bi se stanje u vodoprivredi dovelo do zadovoljavajućeg nivoa potrebno je osam milijardi evra. Ovo je porazni pokazatelj našeg nedomaćinskog odnosa prema vodama, i to smo imali prilike da vidimo u poplavama 2014. godine kada nam je direktora „Srbijavoda" odgovorio da nam u to vreme za te poplave može pomoći samo bog.

Predloženim izmenama koje sam dala o ovom Zakonu o vodama, uskladiću faktičko stanje na terenu sa zakonodavnim rešenjem, te će se uneti preko potrebne izmene u ovu oblast.

Predložene su izmene kapaciteta javnih vodovoda, koji takođe odgovaraju strukturi naselja na teritoriji Republike Srbije. Izbegla sam staru praksu koja vlada u ovom zakonu, da lokalna samouprava ne mora ništa da radi povodom snabdevanja domaćinstava vodom van opštinskih urbanih centara, čime su stanovnici ruralnih naselja stavljeni u neprimeren položaj. Naprotiv, neophodno je ojačati javna komunalna preduzeća i uz određene podsticaje i uz punu naplatu vode tako unaprediti stanje u vodoprivredi.

Poštovane kolege, nadam se da ćete se složiti da budemo zemlja potpisnica protokola i ostalih međunarodnih sporazuma o vodama, da nije primereno da nam za eventualne probleme pomaže samo bog, već da je potrebno sprovesti niz mera u oblasti vodoprivrede, za početak u zakonodavstvu, te iz tog razloga smatram da ćete imati puno razumevanje i podržati ovaj zakon, pa makar to bilo i na manuelan način glasanjem. Hvala.

(Marko Đurišić: Poslovnik.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.