Poštovani građani Srbije, izuzetna mi je čast i zadovoljstvo da vam predstavim Predlog deklaracije Narodne skupštine o zaštiti Srba u regionu i rasejanju, jer je to zaista jedna od tema kojom se Dveri intenzivno bave, evo, već 18 godina, koliko postojimo, još od vremena časopisa „Dveri srpske“, a intenzivno ovih šest godina u politici, sa insistiranjem da ne smemo dozvoliti da Srbi koji žive van granica Srbije budu zapostavljeni i zaboravljeni ovde, u ovom domu Narodne skupštine Republike Srbije, u prestoničkom gradu Beogradu.

Mi imamo problem sa aktuelnom vlašću Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, koja je praktično svela odnose između matice i dijaspore na najniže grane u poslednjih dve decenije. Ukinuto je Ministarstvo za dijasporu, zatim je ukinuta Kancelarija za saradnju sa Srbima u regionu i dijaspori, ukinuta je i Skupština Srba u regionu i rasejanju. Danas imamo samo tzv. Upravu za dijasporu i Srbe u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova, koja inače nije izabrala svoga direktora već pune tri godine, tako da slobodno mogu da kažem, veoma argumentovano, da se u ovom trenutku nijedna institucija države Srbije ne bavi odnosima sa Srbima koji žive u regionu i rasejanju, što je skandal.

Treba imati u vidu činjenicu da najmanje jedna trećina Srba u ovom trenutku živi van granica Srbije. Da li sebi smemo da dozvolimo da zaboravimo ovu toliko značajnu populaciju naših sunarodnika i državljana Republike Srbije?

U tom smislu, mi smo izradili ovaj Predlog deklaracije i siguran sam da bi svaki član Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije podržao ovu deklaraciju Dveri o zaštiti prava Srba u regionu i rasejanju.

Prava Srba u regionu su danas na najnižoj tački, jer su Srbi ugroženi i u Hrvatskoj i u Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini i u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i u Albaniji i zaista se postavlja pitanje – šta čini aktuelna vlast da zaštiti njihova građanska, nacionalna, verska, imovinska i druga prava?

Što se tiče Srba u dijaspori, oni imaju ogroman problem sa asimilacijom, odsustvom škola srpskoga jezika i istorije, odsustvom brige o tome kako sačuvati nacionalni identitet Srba rasejanih širom planete.

Prosto je neverovatno da mi do dana današnjeg nemamo jednu tako ozbiljnu deklaraciju koja bi stala u zaštitu Srba u regionu i rasejanju.

Ja vas pozivam, bez obzira na naše političke i ideološke razlike, vlast i opoziciju, da podržite usvajanje ovakve deklaracije. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanici Dejan Šulkić, Milan Lapčević i Gorica Gajić predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o vojnoj neutralnosti Srbije.
Da li narodni poslanik Dejan Šulkić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Dragoljub Mićunović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o udžbenicima.
Da li želite reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo je dosta debate o Zakonu o obrazovanju. Ali, imamo jedan problem – kako se konstituiše politika Vlade kada je ona sastavljena od predstavnika različitih ideoloških grupacija?

Govori se često o bivšem režimu, ali treba podsetiti da je u tom bivšem režimu ministar prosvete bio gospodin Žarko Obradović, sa kojim sam jako dobro sarađivao. Da ne pominjem Dačića, da ne pominjem Dinkića, da ne pominjem LJajića i ne bih sad hteo da ređam sve predstavnike bivšeg režima inkorporiranih u sadašnju Vladu.

To stvara izvesne teškoće kada se donose zakoni. Kod nas postoji jedno konvertistvo, pa ljudi menjaju stavove.

Tako se dešava da dobar deo tih, nazovimo levih partija, neke su pokušale da budu članice Internacionale, da na primer izglasaju jedan krajnje konzervativni zakon koji je korak nazad, a to je Zakon o radu, koji smanjuje prava radnika, a uvećava prava poslodavaca, tako da su bačene u koš godine i decenije borbe radničke klase za veća prava.

Dakle, s jedne strane, imamo jednu populističku propagandu, koja me stalno podseća na onaj film Kusturice sa onom Doli Bel, svakog dana napredujemo u svakom pogledu sve više, ali nažalost, pokazuje se da mi istom brzinom, možda većom, i nazadujemo. Jedan od koraka nazad je pomenuti zakon, o kome sam govorio, a drugo je ovaj zakon o besplatnim udžbenicima.

Ja ne bih previše, o tome je bilo dosta govora, pledirao iz nekih socijalnih razloga, ali krenuo bih, pre svega, od poštovanja Ustava. Ne može Ustav u članu 71. propisati da je osnovno školovanje obavezno i besplatno. Ako je obavezno, čovek ide u zatvor što nije dete poslao u školu, a besplatno nije, iako ga obmanjuje Ustav. Treba da uzme kredit, ako ima troje dece, a stalno plediramo da ih je više, da bi mogla deca da imaju udžbenik. Dakle, problem demokratije jednakosti je upravo u tome da imaju jednake šanse.

Hvala.
Potrošili ste vreme za obrazlaganje.

Samo da završim. Bilo je za vreme prošlog režima koje to ukinuo i kad, to će se videti.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Da li želite reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala.

Izgleda da se obrnuo krug, pa da nastavim tamo gde smo bili pre jedno sat vremena, kada sam obrazložio prvi od 11 predloga tačaka dnevnog reda za stavljanje na ovu sednicu.

Ovaj predlog zakona pisali smo pre godinu dana i prvi put predložili kao izmenu i dopunu, odnosno da raspravljamo o njemu, pošto je Vlada prethodno smanjila iznos poreza na dohodak građana koji ostaje lokalnoj samoupravi.

Ovde je sadašnja predsednica Vlade, tada ministarka, prvi put kada je došla u parlament pre nekih godinu dana, obrazlagala kako, eto, lokalne samouprave maltene jedva čekaju da im se ukupno godišnje negde za blizu šest milijardi dinara umanji prihod po ovom osnovu i kako one neće imati nikakav problem i kako će nadomestiti nedostajuća sredstva u budžetu iz drugih prihoda.

Godinu dana posle možemo da vidimo da to nije slučaj. Imamo izveštaj Fiskalnog saveta, koji govori o pretnji da javne finansije Srbije potopi dug lokalnih samouprava, dug koji je nastao ne samo zbog nestručnog i lošeg vođenja lokalnih samouprava od strane nestručnih i bahatih članova SNS, nego i zato što je, između ostalog, i ovaj porez smanjen.

Međutim, naša osnovna ideja nije bila da ispravimo ovu grešku Vlade. Mi smo želeli da ukažemo da ako već postoji višak para u budžetima lokalnih samouprava, da taj višak para treba na drugi način potrošiti, pa smo u skladu sa Poslovnikom podneli predloge dva zakona. Prvi je ovaj o finansiranju lokalne samouprave, koji podrazumeva da se vrati stara stopa o izdvajanju poreza na dohodak građana koja ostaje lokalnim samoupravama, a drugi je da se smanji opšta stopa poreza na dohodak građana i time krene u ono što Vlada obećava već evo šestu godinu, da će se krenuti sa rasterećenjem obaveza poslodavaca na isplaćene zarade zaposlenih. Taj procenat se ne smanjuje šest, 10 i više godina, nažalost, i jedan je od glavnih razloga zbog kojih Srbija ne može da se izbori za veće plate zaposlenih, što ne može da se izbori sa sivom ekonomijom. I, stalno se najavljuje, evo, i predsednik Republike, iako mu to nije u nadležnosti, najavljuje da će do kraja godine ovaj procenat biti smanjen. Mi očekujemo da vidimo kada će se i da li će se to desiti.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana.
Izvolite.

Evo, da nastavim.

Znači, porez na dohodak građana je stopa koja se nije menjala u poslednjih, čini mi se, petnaestak godina. Ukupno opterećenje na bruto zarade stoji isto. Jedino se menjaju iznosi, da li ide 12 ili 14 za zdravstveno osiguranje, pa se onda za taj isti procenta za koji se, recimo, umanji za zdravstveno, poveća za penziono. Onda, naravno, nestručni ministar objašnjava kako je više uplaćeno u Fond za penziono osiguranje tačno za onoliko za koliko je promenjen ovaj procenat.

Procenat, stopa poreza na dohodak građana je 10%. Mi smo predložili da se ta stopa smanji, ukoliko bi se ovaj zakon usvojio, na 9%, znači, minimalno smanjenje, ne nešto što bi kapitalno rešilo probleme, ali bi pokazalo da Vlada razume problem privrednika, domaćih privrednika, onih koji posluju u Srbiji, žele da ostvare profit i da prošire svoje delovanje ovde u Srbiji, da ne brine isključivo o sumnjivim stranim investitorima koji dolaze, otvaraju najprostija radna mesta za koja nije potrebna nikakva stručna sprema, za koja se isplaćuje minimalna zarada i koja, nažalost, ne može da reši probleme građana Srbije, probleme rastućeg siromaštva, probleme da sve veći broj građana Srbije odlazi iz Republike Srbije iz godine u godinu.

Naravno da postoji negde svest da je nešto potrebno uraditi. Ponavljam, najavljuje se, stalno, s vremena na vreme, onako u običaju, biće uskoro, biće za godinu, najkasnije dve, nešto urađeno, smanjeno. Tako se i smanjenje stope na porez građana najavljuje. Bilo je najava pre nekoliko meseci od strane, naravno, neovlašćenog lica, predsednika Republike, koji ne može da ima nikakve veze sa ekonomskom politikom koju vodi Vlada Republike Srbije, da je on najavio da će doći do smanjenja stope poreza. Videćemo, rekao je, da li će biti 2% ili 3%.

Evo, ja vas pozivam, kolege poslanici, da usvojimo da ovaj predlog zakona stavimo na dnevni red, da usvojimo 1%, jer očigledno da 1% nije sporno, da treba da sačekate dozvolu MMF-a da vidite da li to može da bude 2% ili 3%. Ali, hajde da skinemo ovaj 1%, da pokažemo da razumemo probleme privrede, da razumemo probleme građana, da razumemo da je potrebno promeniti katastrofalnu ekonomsku politiku koju vodi ova Vlada već šestu godinu, tražeći alibi za svoje neuspehe u svima drugima osim u sebi.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Izvolite.