Za mene lično, ovo je jedna od najbolnijih tema. Činjenica da već dve godine predlažemo izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a da vladajuća većina odbija ovaj predlog.

Obrazloženje koje smo dobili od Vlade, zašto da se ovaj zakon ne prihvati je poziv da se sačeka da radna grupa ministarstva završi svoj predlog zakona. Vlada nije uopšte polemisala sa rešenjima koja mi ovde predlažemo, nego je rekla daćemo mi svoje.

Međutim, postavlja se pitanje – kada će to da se desi? Tri godine je ministar Vulin bio ministar za rad i socijalna pitanja i tri godine je on obećavao izradu ovog zakona. Pravdao se jednim izborima, drugim izborima, raznim stvarima, a onda je na kraju pobegao sa te funkcije. Izrotirao se sa ministrom Đorđevićem, zamenili su mesta.

Moram da priznam da mi do skora nije bilo jasno zašto ministar Vulin nije uradio ništa na izmeni ovog zakona. Shvatio sam da je on mislio da svaki švrćan u Srbiji verovatno ima tetku u Kanadi koja može, kada mu prifali nešto, da pošalje 100.000 – 200.000 evra, dolara, čega god i pomogne detetu i svom nećaku u Srbiji.

Na žalost, to nije slučaj i brojne su porodice u Srbiji koje danas žive u siromaštvu ili riziku od siromaštva. Koleginica jedna danas obrazlažući predloge za jedan od svojih zakona je navela da je stopa ugroženosti od siromaštva, po podacima RZS 41%. Dakle, 41% stanovnika u Srbiji je po tim podacima iz 2015. godine ugroženo od siromaštva. Obzirom da Vlada nije uradila ništa, pa ni donela ovaj zakon ili usvojila strategiju o borbi protiv siromaštva, verujem da su ti brojevi danas još dramatičniji.

Ova Vlada i novi ministar i dalje nemaju rešenje i dalje čujemo najavu u skladu sa obećanjima – biće uskoro, za mesec-dva, najviše šest, pa onda posle godinu dana opet isto obrazloženje.

Pozivam vas da glasate za ovaj zakon kako bi pokazali brigu za 40% i više građana.

Hvala, vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo - 18, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o kulturi.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Godinu i po dana predlažemo izmene i dopune Zakona o kulturi. O tome da suština izmena zakona je da se kulturnim radnicima, koji dobiju najveće evropske, svetske nagrade po automatizmu da pravo na nacionalnu penziju, na isti način na koji je to rešeno u slučaju vrhunskih sportista.

Na razne načine sam ovde pokušavao da govorim u ova tri minuta o važnosti kulture, citirajući izjave koje su davali predstavnici vlasti, u situacijama kada im je odgovaralo da se predstave kao neko ko brine o kulturi, do raznih drugih istorijskih izjava brojnih državnika i velikih mislilaca. Ali, nažalost, usvajanje i stavljanje ove tačke, nije se desilo. Mislim da je najbolje obrazloženje, zašto se to nije desilo, činjenica da su dva mlada čoveka koja su pre šest meseci protestovali na ulicama Beograda, u protestu koji se zvao „Kulturom protiv diktature“, koji su na ulicama grada Beograda tražili više kulture, kao načina da se izborimo sa krizom u kojoj se društvo u Republici Srbiji nalazi, danas se nalazi u situaciji da moraju da idu kod prekršajnog sudije, da odgovaraju za to što su uradili, iako im je tada od strane predsednika Republike, od strane ministra Stefanovića rečeno da ne moraju ni o čemu da brinu, da mogu slobodno da protestuju, da nikakve mere protiv njih neće biti preduzete.

Danas vidimo da su mere preduzete, da se u tom trenutku mere preduzimane, da su policajci u civili išli pored tih demonstranata i brižljivo vodili evidenciju ko kakve parole uzvikuje. Da li viču – ua diktaturi, da li viču - hoćemo kulturu, i da zbog toga treba da idu kod sudije za prekršaje. Kada budu kažnjeni sa 100 hiljada dinara koje nemaju da plate, zato što ne mogu da nađu posao u državi Srbiji, moraće da idu u zatvor 100 dana. To je odnos ove vlasti prema njihovim građanima i prema kulturi.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama.

Suština ovog zakona je da se zaslađena gazirana i negazirana pića, veštački zaslađena, oporezuju posebnom stopom. Svaki put kada se pripremam za diskusiju u ova tri minuta pronađem nove primere kao se zemlje u svetu bave problemom nezdrave ishrane, povećanja pre svega bolesti gojaznosti i dijabetesa, kao jednu posledicu od gojaznosti.

U želji da dobijem pažnju kolege poslanika, da se konačno pozabavimo ovim pitanjem, i godinu dana nemam razumevanja. Iskren da budem računam da ga ni danas neće biti i da ćemo ponovo propustiti šansu da uradimo nešto sa jednim od gorućih problema, pre svega mislim dece u Srbiji.

Jedna vest od pre godinu dana kaže, po jednoj studiji, da je učestalost gojaznosti kod dece povećana pet puta u Srbiji. Jedan od glavnih, ako ne i glavni razlog, je loša ishrana i ishrana u kojoj obiluju zaslađena, veštači zaslađena pića i hrana. Razne zemlje na raznim nivoima se sa ovim problemom suočavaju, sagledavaju taj problem i pokušavaju da nađu rešenje. Poslednji primer koji sam našao pre nekoliko dana, to je da Kanton Sarajevo u školama zabranjuje čips, slatkiše i gazirana pića, i da će umesto toga država odvojiti novac kojim će biti finansiran jedan zdrav obrok u školama, u Kantonu Sarajevo.

Nažalost, ovde ni jedan nivo vlasti se ovim problemom ne bavi, a na svim nivoima vlasti je SNS. Očigledno je da SNS postala stranka koja pre svega služi kapitalu, krupnom kapitalu, a ne građanima Republike Srbije. Ministar finansija nije želeo, kada smo kao amandman ovo predložili pre godinu dana, da usvoji u Zakonu akcizama, ali je zato otišao na proslavu kompanije Koka-kola u Srbiji i da govori o profitu, o uslovima poslovanja, ali ne o životu građana Srbije.

Pozivam vas kolege poslanici, da uradimo nešto po ovom pitanju, da usvojimo ovaj zakon, koji bi trebao da omogući bolje zdravlje.

Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.

Zahvaljujem.

Evo, gledam kako poslanici vlasti nonšalantno odbijaju sve predloga zakona od strane opozicije, koji se tiču života građana u Republici Srbiji, a ne smeta vam to da, ukoliko je to deo vaše kampanje, pozivate opoziciju na dijalog.

Zakon koji ja predlažem, evo ovo je već više od 20 puta koliko ga predlažem, čak sam nudio i poslanicima vlasti da ga predlože, zato što se tiče studenata, zato što se tiče đaka koji treba da ostvaruju pravo na stipendije, zato što on treba da otkloni one nepravilnosti koje danas postoje, da gradonačelnici, predsednici opštine ne mogu zbog kolizije zakona da stipendiraju svoje đake i studente, jer krše jedan Zakon o učeničkom i studentskom standardu ukoliko se ne promeni ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi.

Zapravo, vi danas želite da budete nemi na to da je glavna tema u Srbiji kako najlakše i gde otići, da mladi ljudi danas ne planiraju da ostanu i žive u Srbiji, da je Srbija među prvima u svetu čak po odlivu visoko obrazovnih kadrova, i naravno ne želite ni ovu jednostavnu stvar da uradite, a to je da stavite na dnevni red ovaj zakon i pomognete roditeljima talentovanih i nadarenih đaka i učenika da mogu lakše da finansiraju njihova školovanja, da ne govorim o tome da ne želite ni da obezbedite besplatne udžbenike za školovanje, čime direktno kršite Ustav, što je nedopustivo da jedan ovakav dom krši Ustav kao najviši akt jedne države.

Zapravo, vas očigledno mladi ljudi interesuju samo onda kada treba da budu vama kapilarni glas, kada trebate da ih stavite na listu sigurnih glasova, a kada istinski treba pružiti pomoć mladim ljudima, oni su uvek tu negde na začelju prioriteta, jer imate uvek, uglavnom, neke veće prioritete.

Ono što je najgora stvar još, to je što i oni mladi ljudi koje roditelji iškoluju, koji budu vrhunski studenti sa odličnim prosecima, za njih nema mesta u državnoj upravi, zato što su njihova mesta zauzeli šoferi, zauzeli konobari, i to u ministarstvima u državnim institucijama, i danas odlučuju o stanju stvari u Republici Srbiji.

Stoga vas molim, ukoliko niste želeli 20 puta da ovaj moj predlog prihvatite i stavite na dnevni red, ja ga, evo, nudim poslanicima SNS ili bilo koje druge vladajuće stranke, ili pozivam Vladu Republike Srbije da ga predloži, da usvojite ovaj zakon kako bismo otklonili ove aktuelne nedostatke, kako bi mogli da stipendiramo učenike i studente bez kršenja zakona.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 19, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Izvolite.

Imali smo prilike da slušamo cele 2016. godine da je to godina koja je proglašena za godinu preduzetništva, da će preko 40 zakonskih regulativa i pravnih akata biti promenjeno, kako bi se olakšalo funkcionisanje privatnim preduzetnicima u Republici Srbiji. Nažalost, od toga se ništa nije desilo, privatni preduzetnici danas služe državi da pune kasu, da inspekcijske službe kao haračlije idu i po zadatku naplaćuju kazne privatnim preduzetnicima, bez bilo kakvog upozorenja, zato što je neophodno napuniti budžet da biste mogli kroz vaše medije da manipulišete. Tako imamo suficit u budžetu, ali po leđima građana i po leđima privrednika Republike Srbije.

Ja ovim zakonom, koji ko zna koji put po redu predlažem, predlažem dve konkretne mere da olakšamo našim preduzetnicima funkcionisanje, a to je da se umanji poreska osnovica svim onim preduzetnicima koji na neodređeni rok zaposle radnike, i to za ukupan iznos uplaćenih neto zarada, kao i da one koji rade u devastiranim područjima, nedovoljno razvijenim područjima Republike Srbije, da ih tri godine oslobodimo poreza na dobit.

Nažalost, to nije za vašu pažnju dovoljno, ne želite taj zakon da stavite na dnevni red, uopšte da diskutujem o tome, iako znamo da je evropski prosek da sa preko 50% BDP u zemljama EU upravo učestvuju mala i srednja preduzeća. Oni nisu prioritet ove vlasti već pet godina, zato što su prioritet oni koji dolaze iz sveta raznoraznih investitora, koje čašćavate sa po 10, 15, 20 hiljada evra po jednom zaposlenom radniku, a naše čašćavate inspekcijskim službama, koji treba da prežive u jednom takvom ambijentu.

Zbog takve politike, danas je u Srbiji najmanja minimalna zarada u regionu. Srbija danas ima 189 evra minimalnu zaradu, dok Crna Gora 193, Makedonija 195, BiH 207, Hrvatska 409 i Slovenija 614 evra. Ista stvar je i sa prosečnom neto zaradom koju najavljujete, ne znam koliko godina već, da će biti 500 evra. Ona ne može da bude ni 400, jer je 396 bila u avgustu mesecu, po podacima Zavoda za statistiku. Tako da, ne čudi ni to što su te neto plate u Srbiji manje nego i u afričkim zemljama, i to je rezultat ovakvog odnosa prema preduzetništvu, prema malim i srednjim preduzećima i prema jednom stavu da u Srbiji možemo napraviti rezultat i zaposliti građane tako što ćemo čašćavati raznorazne strance sa sredstvima građana Republike Srbije, koje ste uzeli od penzionera, zaposlenih i ostalih.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Miroslav Aleksić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja stanja u medijima nakon procesa privatizacije. Izvolite.