Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, danas su pred nama četiri bitna predloga zakona koji unose značajne promene i novine, pre svega, u oblasti javne uprave.
Kada govorimo o Predlogu zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, njihovim usvajanjem stvaramo uslove da se nastavi započeta reforma i reorganizacija sistema javne uprave.Postojećom Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji predviđeno je uspostavljanje jedinstvenog sistema stručnog usavršavanja u okviru centralne nacionalne institucije za stručno usavršavanje, a na osnovu jedinstveno utvrđenog programa stručnog usavršavanja. Upravo ova Akademija je zamišljena kao ta centralna tj. krovna obrazovna institucija koja će raditi na stručnom usavršavanju zaposlenih u državnoj upravi.
Kada otpočne sa svojim radom, ona će imati ključnu ulogu u stručno usavršavanju službenika javne uprave, u planiranju i izboru kadrova, sistemu nagrađivanja i karijernog napredovanja, obukama zaposlenih. Akademija će biti samostalna, a njen rad će nadgledati Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Obuka službenika će biti obavljena u saradnji sa akreditovanim ustanovama i organizacijama uz mogućnost potpisivanja ugovora o saradnji sa vodećim svetskim univerzitetima, a na koji način će joj biti omogućeno da razmenjuje i unapređuje stečena znanja i iskustva.
Ključna promena koju će doneti osnivanje Akademije je stvaranje ambijenta za efikasno i profesionalno pružanje usluga građanima, privredi i transformacija rada javnih službenika uz servis za sve korisnike usluga, tako da ako službenici usvoje samo 50% onoga što će učiti na akademiji, javna uprava na lokalnom i republičkom nivou radiće na mnogo višem nivou.
Zadatak Akademije će biti da sve javne službenike obuči osnovnim veštinama i dodatnim znanjima. Pored toga, Akademija će raditi na razvijanju veština, komunikaciji liderskih veština zaposlenih u javnoj upravi, a sa ciljem da Srbija dobije bolje i efikasnije službenike sa puno više znanja i neophodnih veština.
Značajna novina je da se ovim zakonom prvi put uvodi obavezna edukacija za javne službenike na svim nivoima, od republičkog do lokalnog nivoa, kao i to što se obezbeđuju jednake mogućnosti za stručno usavršavanje svih zaposlenih u javnoj upravi i na taj način omogućava dalje unapređenje rada javne uprave. Po pitanju trenutnog stručnog usavršavanja postoji značajna razlika između stručnog usavršavanja službenika na republičkom i lokalnom nivou.
Istina - u Srbiji postoje određene jedinice lokalne samouprave koje ne zaostaju za republičkim nivoom u pogledu organizacije, funkcije stručnog usavršavanja, ali postoji određeni broj onih u kojima ova funkcija praktično ne postoji, tako da možemo konstatovati da u značajnom broju jedinica lokalne samouprave do sada nije postajao sistemski pristup u rešavanju pitanja njihovog stručnog usavršavanja i da upravo Nacionalna akademija za javnu upravu predstavlja rešenje za ovaj problem i put kojim ćemo našu javnu upravu učiniti efikasnijom i profesionalnijom.
Nacionalna akademija ne samo da će obavljati poslove obuke i stručnog usavršavanja, već će, što je izuzetno značajno, imati zadatak da obezbeđuje kontinuiranu stručnu podršku svim zaposlenima u javnoj upravi.
Drugi predlog zakona, tačnije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, usko je vezan za prethodni Predlog zakona, pošto njim predlagač uvodi niz novih odredbi koje se odnose na stručno usavršavanje zaposlenih u državnoj upravi, vrste i načine sprovođenja usavršavanja.
Predlogom zakona se predviđa opšti program obuke pod kojim se podrazumeva obezbeđivanje podizanja nivoa znanja i veština za obavljanje poslova u državnim organima i on se sastoji iz dva dela - uvodnog programa odluke namenjenog službenicima koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu, kao i prilikom priprema službenika za polaganje državnog stručnog ispita i programu kontinuiranog stručnog usavršavanja državnih službenika u državnim organima, potom od programa obuke rukovodilaca koji ima za cilj usavršavanje državnih službenika koji se pripremaju ili se već nalaze na rukovodećim radnim mestima, dok se posebnim programom obuke priprema i sprovodi stručno usavršavanje državnih službenika i zaposlenih u pojedinim državnim organima u skladu sa specifičnim potrebama njihovog delokruga i nadležnosti.
Zakonom se propisuju obavezni elementi programa stručnog usavršavanja, dok će opšti program obuke i program obuke rukovodilaca za svaku godinu donositi Vlada na predlog Nacionalne akademije. Sve ovo nam govori da su Vlada i ministarstvo izuzetno odgovorno pristupili reformi javne uprave kao jednom od najvažnijih zadataka pošto samo jaka, jednoobrazna i efikasna državna uprava može da bude osposobljena da građanima, privrednim i drugim subjektima pruži visok kvalitet usluga. Građani od nas sa pravom očekuju da im obezbedimo da javne usluge budu boljeg kvaliteta i većeg obima, a da budu pružene u što manju utrošak vremena, ljudskih i materijalnih resursa.
Usvajanjem Predloga zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju pojednostaviće komunikaciju državne uprave sa jedne i građane i privrede sa druge strane, omogućiće da elektronski dokumenti napokon u praksi imaju istu snagu tj. da budu priznati kao i papirni, a omogući će i različite nivoe identifikacije fizičkih i pravnih lica.
Pored navedenog Predloga zakona se na kvalitetniji način uređuju odredbe elektronskom potpisu, ali se uređuju i nove oblasti koje do sada za razliku od elektronskog potpisa nisu bile regulisane, kao što su elektronsko čuvanje, elektronska dostava i elektronski pečat bez kojih mnogi, pre svega sudski i upravni postupci do sada nisu mogli da se u potpunosti sprovode elektronskim putem.
U ovom trenutku kao što je ranije rečeno, više od 100 potpisa predviđeno neophodno korišćenje papirnog dokumenta kao jedinog priznatog značenja za sprovođenje nekog postupka, zaključenje novog pravnog posla i obezbeđenje dokaznog sredstva.
Ovaj zakon predstavlja prvi korak u unapređenju regulative elektronskog poslovanja, a najveći iskorak je upravo to što će se ovim zakonom i uvođenjem određenih usluga od poverenja omogućiti da dokazna i pravna snaga elektronskih dokumenata bude ista kao i kod papirnih dokumenata.
Usvajanjem ovog zakona stvara se osnova za uspostavljanje moderne elektronske uprave u Republici Srbiji, koja će građanima i privredi omogućiti brže i efikasnije usluge i jednostavniju komunikaciju sa državnim organima od kuće putem personalnog računara ili mobilnog telefona.
Elektronska uprava će biti značajno jeftinija od dosadašnje procedure sa papirnim dokumentima budući da se korišćenjem usluga od poverenja smanjuje vreme koje je potrebno za izvršenje određenih poslova i transakcija.
Poslovi će lakše moći da se obavljaju elektronski bez potrebe odlaska na šaltere u određene institucije i bez fizičkog kontakta čime se štede materijalni resursi i vreme koje je potrebno u klasičnom poslovanju.
Osim što se zakonom obezbeđuje lakši i sigurniji pristup uslugama organa javne vlasti i drugih subjekata, koje se pružaju elektronskim putem, obezbeđuje se i dodatna fleksibilnost po pitanju identifikacije pojedinca u obavljanju elektronskih transakcija.
Istina, elektronski potpis se primenjuje danas, ali on se nalazi na kartici, zahteva poseban čitač i softver, što otežava njegovu primenu, a što se novim Predlogom zakona menja.
Kako bi ovaj zakon što pre u potpunosti zaživeo u praksi, svi nadležni državni organi će morati raditi na uspostavljanju poverenja kod građana, pošto trenutno među samim građanima postoji određena doza neverice u verodostojnost elektronskih dokumenata.
Kako bi to poverenje građana bilo što veće i samim zakonom se uvode novi instrumenti koji će doprineti većoj garanciji sigurnosti tih elektronskih dokumenata.
U skladu sa unapred rečenim poslanička grupa PS-NSS-USS će u Danu za glasanje podržati sve predloge zakona. Hvala.