Hvala.

Zamalo da se nasmejem. Izlivi mržnje. Da li je izliv mržnje što podsećamo na tih 500.000 ljudi na ulicu isteranih? Mržnja prema kome? Ili da okrenem pitanje – iz koje ste ih to ljubavi na tu istu ulicu izbacili? Iz koje ste to ljubavi pokazali da vas apsolutno briga nije za njihovu decu, a danas se prosipaju apsolutno isprazne demagoške floskule? Brine se za decu, jel? Šta je sa njihovom decom? To je pitanje. Nemojte da odgovarate nama. Odgovarajte ljudima koji ovo gledaju. Da li to nije važno, da li je to manje važno?

Šta je sa gradom koji tavori zato što je nekome bitno da drži vlast, makar i mala bila, samo kakva je da je? Šta je sa ljubavlju zbog koje je Dragoljub Milanović pretučen tog 5. oktobra koji je tako dobar i lep datum, koji ima tako sjajne tekovine? Koja je to nežnost? Kakva su to osećanja, pa mi moramo danas da ih slavimo i da ih se rado sećamo? O čemu pričamo? O spaljenoj Skupštini? Da li pričamo o uništavanju institucija i RTS-u i o već legendarnim dolascima na posao na najvišim državnim pozicijama oko 11.00 pre podne, ostajanju na tom poslu do podne, pa na ludim žurkama do duboko u noć, dok se niko ne brine za zemlju, za njen suverenitet, dok se pitanje KiM srozava sa nivoa UN, dok se obraća Međunarodnom sudu pravde za mišljenje da bi se nekome u Prištini učinilo ili nekome sa strane? Da li su to ti fenomenalni primeri brige za zemlju, za pojedince, za njihove sudbine, za sudbinu nacije i države u celini?

Koja mržnja? Koja nežnost treba da nas motiviše da te stvari poželimo ponovo? Ako pitate građane Srbije, nikad više, nikad, daleko im lepa kuća. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, replika.
Molim sve kolege da se rasprava ne pretvori u raspravu o 5. oktobru. Vratimo se na temu.
Izvolite.

Replika je i tema je očigledno ta, jer smo govorili o toj snazi institucija. Sada govorimo o snazi institucija i to jeste aktuelna tema.

Šta želimo više od ove države nego pravo građana Srbije da biraju, da imaju slobodan izbor i da njihovi rezultati budu prihvaćeni na jedan miran način? Govorili ste o tome, o paljenju Skupštine, o RTS-u, govorili ste o 5. oktobru na taj način, ali niste govorili o 5. oktobru kao pokušaju tog aktuelnog režima da potre volju naroda i potre rezultate izbora. Peti oktobar nije bila revolucija. Peti oktobar je bio dan kada su odbranjeni rezultati izbora i slobodna volja građana koji su u tom trenutku izrazili svoju volju. To je odnos prema građanima, i 1996. godine kada su branjeni rezultati lokalnih izbora na kojima se masovno kralo, i 2000. godine kada su odbranjeni rezultati na tim republičkim izborima. Mnogi u ovoj sali su bili i sa jedne i sa druge strane i nije važno više ko je na kojoj strani bio, ali je važno da je odbranjena volja naroda. To je suština 5. oktobra.

Tačno je da je u tom trenutku država bila na granici građanskog rata zbog toga što neko nije želeo da prizna rezultate i želeo je da ih na silu menja. Srećom, građani Srbije su to odbranili. Mislim da je to najvažnija stvar.

Onako, isto onako kako je važna i ta 2012. godina u kojoj ste pobedili na izborima, ali je DS pokazala tada i to da zna da gubi izbore. Onako kako je znala da dobije izbore 1996. – 2000. godine, i da ih brani zajedno sa građanima, tako je znala i da primi poraz, da primi poruku građana i da, naravno, obezbedi mirnu tranziciju vlasti. To je poštovanje institucija, to je snaga DS i mislim da to snaga države. To očekujem od vas na prvim sledećim izborima kada ćete i izgubiti.

Hvala.
Pravo na repliku, Vladimir Orlić. Hvala.

Znači, demokratija, poštovanje volje naroda, govor mržnje. Od koga smo mi i kako to odbranili Narodnu banku sa dugim cevima 5. oktobra 2000. godine?

Od koga smo i kako takođe sa dugim cevima odbranili Saveznu upravu carina te 2000. godine?

Da li su krvoproliće prizivali oni koji su te duge cevi uzeli pa ih podigli ili neko drugi?

Kažu 2012. godine neko je pokazao svoju širinu i demokratski kapacitet. Ma najuren je. Ma najuren je. Narod nije mogao više očima da ih gleda.

Koliko su šta poštovali, pa pokazali su nam ove godine. ne moramo mi da idemo u deceniju ili dve unazad. Šta je bilo 2017. godine? Jesu li prihvatili demokratsko izraženu volju naroda ili su organizovali proteste protiv rezultata izbora? Jesu li bili dovoljno fer da pruže ruku i čestitaju onome ko je pobedio? Ne pobedio, oduvao ih , sa 56% naspram njihovih koliko je bilo, 10, 12. Jel to može da se poredi? Jel to demokratski kapacitet i odnos prema institucijama ili sad ćemo da mitingujemo i da protestujemo, pokušaćemo na ulici da dobijemo ono što glasovima ne možemo?

Hajde da se uozbiljimo.

Pitanje mržnje. Taj 5. oktobar kad budu išli da proslave sa svojim propalim dosovskim kandidatom Jankovićem, za dva dana od danas, neka tamo pozdrave, neka prenesu naše lične pozdrave onima iz tog tabora, tabora propalog dosovskog kandidata Jankovića, koji su nama poslednjih meseci pretili metkom u čelo, koji su nama prethodnih meseci pretili vešanjem, koji nama pominju porodice i pominju, kako je bilo rečeno, uriniranje na grobnim mestima. Je li tako? Sve sami divni primeri odnosa prema institucijama, poštovanja i svega onoga što kao nije mržnja.

Sa takvim društvom neka se podsete one narodne – s kim si, takav si. Znači će im nešto.

Hvala.
Maja Videnović, po Poslovniku. Izvolite.

Član 106, poštovani podpredsedniče. Replika koju je izazvala moja diskusija me obavezuje da ne samo dostojanstvo Narodne skupštine, nego kao predstavnici građana predstavljamo građane koji su svojim glasom nas obavezali da u njihovo ime govorimo i ja ovim putem moram da zaštitim i njihovo dostojanstvo.

Znate, kada neko kaže za ljude koji su ustali protiv jedne politike da su oni izašli na ulice da izazovu krvoproliće, ja moram da ustanem u odbranu dostojanstva tih građana i da sve vas i sve nas podsetim da su oni ustali u odbranu demokratije i slobode, da su oni ustali protiv politike koju ste vi zastupali tada, a 5. oktobar je upravo podsećanje na ono što ste vi bili nekada.

Peti oktobar je opomena. Peti oktobar će ostati zauvek upamćen i zabeležen u našoj istoriji jer će se tačno znati ko su bili akteri politike koja je dovela do ratova, do žrtava, ko su bili akteri politike protiv kojih su slobodni građani Beograda i Srbije ustali, glasali, pobedili i 5. oktobar je odbrana prava na slobodu, odbrana njihovog glasa.

Ne dozvoljavam, dok god sam poslanik u Narodnoj skupštini, da optužujete građane Srbije da su oni izašli na ulice Beograda i izazivali krvoproliće. Naprotiv, oni su ustali protiv vaše politike, ustali su u odbranu sloboda, odbranu svog glasa i tako nešto ne može da se toleriše u parlamentu.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u Danu za glasanje? (Da.)
Reč ima Vladimir Đurić.

Hvala.

Koleginica Videnović je prijavila povredu Poslovnika, član 106, a ja ću prijaviti član 107. Zaista molim da se držimo dostojanstva u ovoj Skupštini ovde.

Prethodni govornik, kolega Orlić je ovde rekao da je neko nekome pretio metkom u čelo. To su vrlo ozbiljne stvari i ne možemo se njima ovako ozbiljno frljati. Ako neko ima saznanja o nekom krivičnom delu u nastajanju, neka se izvoli obratiti pravosudnim organima, policijskim itd, a ne da se ovde frljamo takvim stvarima i da pravimo igrokaz za ne znam ni je koga.

Dakle, ova Skupština ne služi za prelistavanje stranica „Informera“ i molim vas da se držimo nekog nivoa.

Ako imate saznanja da je neko nekome pretio metkom, prenesite ta saznanja na nadležno mesto. Ne uzimajte na sebe pravo da ovde optužujete i sudite i da pričate o tome kako je potpuno jasno da je neka poslanička grupa nemoralna itd, pa da onda ta poslanička grupa dobije opomenu za ono što ste vi rekli. To je sramno i to neka služi vama na čast, a i vaši birači će jednom o tome ….

Kolega Đuriću, da li želite da se Narodna skupština izjasni u Danu za glasanje? (Ne.)
Hvala.