Znači, član 104. garantuje pravo na repliku kad se uvredi poslanik. Pa, ja govorim koje su uvrede izrečene, a vi mi niste posle toga dali pravo na repliku.
Privatizacije u Srbiji…

Hvala vam na tome što ste mi ukazali, ja mislim da nisam povredio Poslovnik. To nema veze sa privatizacijama.

Samo da vam objasnim.
Znači, pominjanje privatizacije prve su bile 1992. godine i 1997. godine kod socijalista. Nisam bio ministar kad se raspadalo bilo šta i konačno gospodinu koji me je pomenuo imenom i prezimenom, Neđo Jovanović iz SPS-a. Gospođa Biserka Živković nije bila sekretar za zakonodavstvo kad sam ja bio premije nego je bila u vreme kada je to bio Zoran Đinđić i to je bila čas za nju i za moju porodicu, a vi se stidite.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Da. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 103, 106. i 107.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamacija Poslovnika se traži odmah po povredi. Dakle, ja nisam govorio ni o kakvom ministru odbrane, ni o jednom ministru. Ja čak mislim, kada sam kao učesnik 5. oktobra, bio samokritičan prema nama, prema događajima, prema našim vođama koji su se nafatirali itd. Ni jednom kolegi se nisam lično obratio. Govorio sam o devijacijama. Citirao sam Sokrata. To nije zabranjeno, niti se za to treba izricati opomena.

Ovi koji nemaju veze sa tom politikom, koju su se samo dobro nafatirali, su se sami prepoznali. I, na kraju moj kolega poljoprivrednik ima pravo da bude nervozan, ali vi tu nervozu po Poslovniku morate da kaznite shodno čl. 108. i 109, sem što je moj kolega poljoprivrednik u pokušaju, on ima pravo i da bude zemljak moj ili Arsićev, da bira Mitrovica ili Požarevac. Hvala.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni Narodna skupština. (Ne)
Reč ima narodna poslanica Marinika Tepić, po Poslovniku. Izvolite.

Smatram da ste povredili član 108. i 109.

Član 108. – koji predviđa da se starate, u ovom trenutku, dok predsedavate Narodnom skupštinom o redu na ovoj sednici, a vi uporno izazivate nered vašim nereagovanjem ili neblagovremenim reagovanjem kako to kome odgovara.

Povredili ste takođe član 109. – koji je decidan u tome da niko ne sme da ometa govornika i time mu ugrožava slobodu govora.

Vama ovi koji dobacuju sa vaše desne strane, ne samo da ometaju govornika ili vas, nego vi njihovo dobacivanje tretirate kao preporuku za vaše upravljanje sednicom, i to je najveći problem. Znači, umesto da ih kaznite po osnovu člana 109. za dobacivanje vi to uzimate zdravo za gotovo kao izvršni nalog u odnosu na vas lično i uopšte ne poštujući odredbe Poslovnika ugrožavate naša prava, kako mog kolege Zorana Živkovića, tako naročito kolega iz opozicionog dela ove sale.

Ja vas molim da to ne samo više ne činite, nego da okrećete glavu mnogo češće kada se ljudi ovde javljaju za reklamiranje Poslovnika. Vi ste namerno u jednom trenutku zaustavili pogled negde na sredini sale i ne želite da se okrenete, iako mi ovde uporno insistiramo da ste povredili Poslovnik. Nemojte to da radite, jeftino je, smešno je, glupo je, ne priliči vam. Ja sam vam već nekoliko puta rekla, toliko svedoka ima u ovoj sali koji vide šta se dešava. Nemojte se plašiti da primenjujete Poslovnik. Nemojte se strašiti što je vaš ministar tu. Nemojte se strašiti što će SNS možda inicirati neke mere prema vama. Budite dostojni funkcije koju obavljate i primenite Poslovnik onako kako treba.

Hvala.
Što se tiče dobacivanja, ima ga sa svih strana, tako da smo već navikli na to. Kako to da nisam, recimo, kolegu Gorana Ćirića nikad čuo da dobacuje ali sa ove strane i te kako čujem dobacivanje.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni? Da, hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Izvolite, kolega, idemo po spisku.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, evo mi imamo nekoliko zakona danas na dnevnom redu koji bi trebalo zapravo da su dobri i trebalo bi da u svom smislu pomognu daljem razvijanju institucija i sistema u Republici Srbiji i na kraju da pomognu građanima Srbije da lakše mogu da ostvaruju neke svoje potrebe vezano za državnu administraciju.

Međutim, da bi se ovi zakoni mogli primeniti neophodno je najpre imati čvrste i jake institucije. Neophodno je imati sistem u funkcionisanju države, a onda nadograđivati funkcionisanje tog sistema. Vi ste u prethodnih pet godina, govoreći o reformama učinili potpuno suprotno, a to je da su razorene institucije, da nema nikakvog sistema i da danas isključivo po potrebama političkih, kampanjskih nekakvih razloga se vodi Republika Srbija.

Vezano za zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu reći nekoliko stvari. Kada je usvojena Strategija reforme državne uprave definisano je pet ključnih principa, a oni su, decentralizacija, depolitizacija, profesionalizacija, racionalizacija i modernizacija. Recite mi vi ministre, da li je premodernizacija o kojoj danas govorimo bilo koji od ovih ključnih principa do sada realizovan? Nije i zato će i ovaj zakon biti samo jedan pokušaj namere, možda dobre da se nešto u Srbiji učini u smislu efikasnosti državne administracije.

Što se tiče samog zakona, tu je podeljeno na nekoliko programa obuka, opšti program obuke, posebni programi obuke i ono što je meni najvažnije program za rukovodioce.

Što se tiče opštih programa obuke, verujte, ljudi koji rade danas u državnim sistemima koji su ozbiljni službenici i te kako obavljaju dobro uglavnom svoje poslove i te obuke postoje. Neke organizuje Stalna konferencija gradova i opština i neke druge institucije.

Ja imam ovde ozbiljno pitanje – šta je sa obukom za rukovodioce i kako će nacionalna akademija za javnu upravu uspeti to da reši? Kao prvo, vi ste predvideli 30 zaposlenih radnika sa 30.000.000 budžeta, predvideli ste 186.000.000 samo za opremanje nacionalne akademije.

Danas ne znamo koliko će ljudi tih 30 radnika trebati da obučava. Ja vas pitam da li danas vi znate, pošto prethodna ministarka, Ana Brnabić, nije znala odgovor na to koliko ukupno radnika imamo u državnim institucijama Republike Srbije, koliko je zaposleno posle zabrane zapošljavanja u Republici Srbiji? Koliko imamo agencija? Koliko imamo javnih službi ne znamo, iako je i gospodin Vučić još 2012. godine najavio da će preko 60 raznoraznih agencija i drugih, citiram, nepotrebnih institucija u Srbiji biti ugašeno. Mi danas ne znamo, pa tako ne možemo znati ni koliko će polaznika imati ta nacionalna akademija, da li će biti 100.000, 200.000, 300.000 i na koji način će se to u praksi realizovati.

Takođe, ono što je jako važno kod obuke rukovodioca je pitanje – koga ćemo obučavati. Godine 2014. ste usvojili zakon koji je predvideo izbor rukovodioca po konkursu. Godine 2016. novi Zakon o javnim preduzećima koji je takođe rekao da do marta 2017. godine svi rukovodioci državnih institucija moraju biti izabrani po konkursima i konkursi moraju biti završeni.

Šta se dogodilo? Od oktobra 2016. do marta 2017. postavljeno je 317 službenika, odnosno funkcionera, od toga svega 10 na konkursima, svi ostali su u v.d. stanju i danas je Srbija u v.d. stanju. I koga ćete vi obučavati, one koje ćete po političkom nahođenju smenjivati na svaka tri meseca, ukoliko ne budu bili neko ko sprovodi partijske naloge njihovih funkcionera.

Naime, izveštaj Evropske komisije je rekao da preko 60% postavljenih državnih službenika, je imenovano, apsolutno suprotno zakonskim odredbama pod političkim uticajem.

Prema tome, ukoliko biste želeli da ovaj zakon protiv koga ja ne bih imao ništa loše, da je sve ovo pre toga urađeno, sprovedete, ali morate prvo izgraditi sistem institucija koje ste razorili i sistem u funkcionisanju Republike, odnosno državne administracije u Srbiji.

Što se tiče Zakona o elektronskom dokumentu, ne mogu da kažem da je to loše. Ja bih voleo da taj zakon zaživi i da olakšamo našim građanima da ne moraju šest meseci da čekaju da dođu, kao što je bila do sada praksa, do zdravstvene knjižice, da čekaju kao nekada u redovima za vizu da dođu do pasoša ili do lične karte.

Voleo bih da privrednicima pojednostavimo komunikaciju sa državnom administracijom, ali sve to ne može danas meni da bude dovoljan dokaz da će ovaj zakon to uraditi, jer smo imali bezbroj zakona usvojenih u prethodnim godinama koji nisu primenjeni.

Imali smo obećanja Kancelarije za brze odgovore koja je mnogo jednostavnija od ovog zakona, pa i to nije zaživelo, tako da, ne znam šta će se dogoditi sa ovim zakonom koga hoću i želim da podržim i nije mi problem, iako sam opozicija da kažem da je to dobar zakonski predlog.

Na kraju ono što mi je najveća dilema zašto je 12 meseci rok za usvajanje 17 podzakonskih akata, a do tada ćemo za tih 12 meseci koristiti podzakonske akte prethodnog zakona koji je već postojao u elektronskom dokumentu i Zakona o elektronskom potpisu, tako da možemo reći da zakon neće u punom smislu stupiti na snagu, pre nego za godinu dana. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Milena Turk.