Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom obliku i predložen je upravo nakon javne rasprave i uvaženih mišljenja stručnjaka.

Ovo je jedan dobar trenutak da naš pravni sistem i poredak uskladimo sa poretkom koji je u ovoj oblasti na snazi u zemljama EU i ovo je prilika da sistem uredimo po ugledu na razvijene zemlje i oformimo sistem koji će pratiti zemlje EU.

Ovim predlogom su ponuđena zaista fleksibilna rešenja, koja prate tehnološka dostignuća. Svedoci smo da se tehnologija zaista vrtoglavom brzinom razvija i moramo hvatati korak sa svetom i izgraditi poverenje u elektronski sistem.

Namera je da se smanji upotreba dokumenata koji su u papirnom obliku i da se omogući veća pristupačnost podacima, kao i lakše pretraživanje dokumenata i na kraju krajeva, efikasno ostvarivanje prava naših građana.

Sve će ovo dovesti do efikasnijeg i bržeg poslovanja i do ušteda, kako građana, tako i same lokalne samouprave i subjekata koji su u privredi.

Rad organa javne vlasti će biti efikasniji pristup uslugama, lakši i sigurniji, osim što će se sve procedure skratiti i ubrzati, ostvariće se i uštede u smislu potrošnje papira i troškova transporta.

Naravno, da bi sistem funkcionisao, bilo je potrebno obezbediti neke preduslove, pripremiti baze podataka i povezati ih na kraju krajeva. Mi smo do kraja 2016. godine veliki posao uradili, dakle nakon sedam godina prebačene su sve baze Matične knjige, Knjige venčanih i Knjige umrlih u elektronski oblik i to je zaista bio jedan ogroman posao koji je naša država obavila i upravo je to bio preduslov da Zakon o opštem upravnom postupku transformiše u servis građana.

Sada smo na 90% unetih podataka matičnih knjiga u elektronski oblik.

Zajedno sa MUP-om se radi na tome da se i državljanstva prenesu u elektronski oblik i od januara 2018. godine, postojaće centralni registar koji će zaista biti na usluzi građanima.

Kada govorimo o prenosu podataka u elektronski oblik, zaista moram da navedem primer opštine iz koje dolazim, a to je opština Trstenik, gde je 2016. godine, bili smo jedna od poslednjih opština po učinku, svega 5% podataka je bilo prebačeno u elektronski oblik i zaista smo bili navođeni kao negativan primer, jer za tih sedam godina smo uspeli samo 5% da prenesemo u elektronski oblik.

Dolaskom SNS, koalicionih partnera i preuzimanjem mandata, obezbeđeni su računari, obezbeđena je internet veza za prenos ovih podataka i za svega par meseci uspeli smo da uradimo ono što je godinama stajalo i što naši prethodnici nisu uradili, dakle, 80% podataka matičnih knjiga smo preneli u elektronski oblik.

Zbog ove ažurnosti i marljivog rada i svih naših službenika, u više navrata smo pohvaljeni od strane gospođe Ane Brnabić, aktuelne premijerke i zaista nastojimo, ne samo u ovoj oblasti, nego i u drugim oblastima da menjamo utisak o našoj opštini, da šaljemo drugačiju sliku i drugačiju poruku.

Kada je reč o samom zakonu i novinama koje donosi, krajnji cilj je izjednačavanje poslovanja klasičnog i poslovanja elektronskim putem i do sada je uočeno da kada je reč o elektronskom potpisu, svega 5% građana koristi ovu mogućnost i da je bilo izvesnih poteškoća za aktivaciju ove usluge, a sada je predviđeno da se dokument potpiše putem mobilnog telefona, dakle, lozinke i šifre i cilj je da se izjednači i elektronski i papirni dokument i konverzija iz jednog u drugi i da skeniran dokument ima podjednaku dokaznu snagu.

Akcenat je stavljen i na garanciju bezbednosti validnosti sačuvanih dokumenata i ja sam sigurna da će ovakav predlog dovesti do željenih efekata. Hvala.

Hvala koleginice Turk.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću dve stvari da kažem vezano za dva zakona koja se tiču nacionalne akademije i uopšte obuke javnih službenika.

Prva stvar je stanje u kome ti ljudi rade i razvijaju se i daju nekakve autpute građanima.

Druga stvar je, koji se to rizici javljaju u procesu implementacije, a zakon je ovakav kakav jeste i na šta u stvari prilikom implementacije treba obratiti pažnju.

Ne gajim neke preterane iluzije da bi se amandmanima zakon mogao izmeniti. U ovom momentu imamo javni sektor koji je takav kakav jeste. Različite vlade su ga različito oblikovale, ali kada bi hteli da ga saberemo u dve ključne karakteristike, svako ko vodi opštinu ili ministarstvo ili agenciju, kada ga pitate kakva je situacija sa zaposlenošću, a on će vam reći – imam 20% ljudi manjka i 20% ljudi viška. To je jedna realnost koja postoji i koja se još uvek nije rešila.

Druga stvar koja je već bila izvesna, većina zaposlenih u javnom sektoru osim u agencijama koje imaju svoje izvorne prihode će reći da su im plate izuzetno niske i to je tačno. Imali smo problema sa jednim velikim deficitom. Deficit je sečen tako kako je sečen i dosta.

Javni sektor je suštinski sečen jednom sekirom i sada u ovom momentu kada nemamo neki visoki javni deficit, vreme je da se razmisli i da se koriste neka elegantnija sredstva i da se vidi šta se može uraditi, da ti ljudi koji rade u javnom sektoru i sa ovakvim primanjima ili koja budu uvećana, budu zadovoljniji, a zadovoljni ljudi daju bolje autpute, kako opštinskim upravama, tako građanima, tako ministarstvima i svima koji su u kontaktu sa državom Srbijom na svim nivoima.

U ovom momentu imate dosta igrarija u javnom sektoru kada, npr. u nekoj opštini, a to je nešto što bi, verovatno ministri trebali da znaju, npr. odluče svesno da podignu nezakonito plate, a da ona osoba koja je to potpisala plati kaznu, znači podigne onoliko koliko nije krivično delo, nego prekršaj, a iz crnih fondova zaposleni mu pomognu da plati kaznu.

Imajući u vidu koliko često dolazi kontrola u opštine, to prođe, manje-više bezbolno. I mnoštvo takvih stvari imate, kao što su igre sa stimulacijama koje idu u krug itd. Dakle, to vam je indikator toga da je prvi osnovni problem visina plata. Ali, imamo i druge probleme koji postoje, a oni se odnose na to da pare obično nisu sve kada se bavite nekim poslom, jer da su pare ključni faktor većina nas ne bi ni sedela u Skupštini. Imamo mnogo isplativijih poslova. Dakle, postoji nešto što je više od toga. To je jedna od stvari na koje upravo ova Akademija treba da odgovori i uopšte obrazovanje, usavršavanje javnih službenika.

Pažljivo sam pročitao i zakon i izmene ovog drugog zakona. Imaju neke stvari koje jesu zaista za pohvalu. Zakon navodi koji su indikatori kada se, jednostavno pali crvena lampica i kada se kaže – moramo intervenisati sa obukom. Međutim, tu postoji jedan problem. Imamo i indikatore, ali u ovom momentu ne znamo, a kasnije ću reći zbog čega je to, zašto su se ti indikatori pojavili.

Druga stvar, jako je dobro što imamo programe obuke rukovodilaca. To se jako često zanemaruje, ali rukovodioci su ljudi koji moraju znati da rade sa drugim ljudima. Činjenica je kada vi kažete nekome ko je hijerarhijski ispod vas, a niste u vojsci – uradićeš to zato što ti ja kažem, ili zato što imam moć, ili što ćeš videti svoga boga! LJudi na to ne reaguju dobro i najčešće bude ili tihi bojkot ili rad ispod svakih performansi.

I u mnogo opština i u mnogo ministarstava u Srbiji, ljudi se žale na komunikaciju da ne razumeju jedni druge, da ljudi koji su izabrani politički ne razumeju one koji su tehnokrate i koji rade u javnoj upravi, da javna uprava ne razume večnike, jednostavno, da nedostaje interpersonalne stručnosti, da ljudi razumeju jedni druge i da budu bolji menadžeri. Jako je dobro što se o tome vodi računa.

Takođe, izuzetno je bitno što se ljudi obučavaju za proces pristupanja EU. Naša buduća kuća. Mnogo će nas posla čekati, i ljudi moraju da znaju koliko će kompleksnih zadataka biti pred njima, počevši od najnižih do najviših nivoa. To je realnost i to je dobro što je predviđeno.

To su stvari koji zaslužuju pohvalu, ja ne mogu da kažem da je to loše. Ono što su veliki izazovi što mi u osnovni javnog sektora imamo menadžment ljudskih resursa koji se svodi na – ugovore, konkurse, na godišnje odmore, penzionisanje i slično. To sve znate i sami. Većina vas zove osnovni menadžment ljudskih resursa.

Međutim, u većini složenih sistema, država je najsloženiji sistem koji postoji i izuzetno bitan sistem. Jako je bitno kako se ljudski resursi razvijaju, u kom pravcu ide, koje su karijerne putanje, kako se ljudi motivišu. Kako se ljudi motivišu na promene koje će se desiti, posebno sa malim platama što je realnost, ne mogu da se promene preko noći. Kako se motivišu? Tu imamo problem. Mi ne da nemamo programe, ne da nemamo ljudi koji bi znali preneti znanje, iskustva, veštine i motivisati ljude, nego što nemamo menadžere ljudskih resursa ni u opštinama, ni u većini ministarstva, javnih institucija koje bi znali šta su problemi zaposlenih.

Mogli bi postaviti dijagnozu, i ako imate dijagnozu onda znate čime se bavite. Vi ako ne znate šta je uzrok indikatora koji su navedeni u zakonu, intervencija neće biti uspešna. Možete ih poslati na mnogo programa obuke, a ako ti programi obuke ne rešavaju njihove ključne probleme, i ono što je pretpostavka da bi Akademija bila uspešna - da imate menadžere koji poznaju ljudske resurse, da imate profil svakog zaposlenog u javnoj upravi i da znate, u stvari u čemu su problemi i u kom pravcu ti ljudi treba da se razvijaju i zašto su u nekim momentima nezainteresovani da rade svoj posao, ili su jako zainteresovani. Takvi ljudi su još dragoceniji.

Postoji još jedan problem koji se može javiti i to bi mi bilo drago da čujem odgovor. U ovom momentu imate više pružilaca obuka. Imate SUK koji je počeo da pruža obuke, imate bilateralne donatore, fantastične programe obuka imate, npr. GIZ ih je imao mnogo, npr. SEKO naši švajcarski prijatelji imaju fantastičan realan projekat, i da ne idem dalje i dalje.

Dakle, to su neki programi obuke koji postoje. Kako ćemo izbeći preklapanja i najbolje koristiti naše resurse? Imamo programe obuke u Ministarstvu finansija za interne revizore. Dakle, mnoštvo obuka i unapređenja ljudskih resursa na raznim mestima. Na koji način ćemo to iskordinisati da postignemo najviše jer nemamo dovoljnoj sredstava i dovoljno kvalitetnih ljudi u našoj zemlji?

Takođe, još jedno bitno pitanje su talenti. Kako zadržati talente u javnom sektoru? LJude koji su nadprosečno dobri, a situacija je takva kakva jeste, ne možete im pružiti mnogo materijalnog ali možete im pružiti mogućnost da se razvijaju i da im ne obezvređujete logiku. Ima mnogo slučajeva u Srbiji da su zaista napravljene velike nepravde prema talentovanim ljudima. Svi znate u lokalnim sredinama da vrlo često, kada je izbacivana prljava voda, da su izbačeni fantastični ljudi, samo zato što se sumnjalo da nisu podobni. Ponekad to stvarno biva obezvređivanje logike i obezvređivanje mogućnosti da ceo javni sektor bolje radi.

Konačno imate i primere nečega sličnog što funkcioniše u regionu. Mnogi od ministara, od pomoćnika ministara i ljudi koji su visoko kotirani u javnim sektorima su bili u RESPI na obuci. Imate taj primer u Denilovgrad za ceo region. Možete svoja iskustva povući iz toga slučaja i možemo verovatno, ako to radimo profesionalno, napraviti akademiju koja jeste dobra, ali moramo ove preduslove zadovoljiti, inače nećemo postići maksimum, biti u ovakvoj zemlji koja je preživela mnoge krize i neke stvari koje nisu dobre, a ne izvlačiti maksimum je veliki greh prema građanima.

Sve u svemu, takođe, otvarala se isto mogućnost, to je poznato, da se otvara jedna velika akademija u Plandištu, za obuku ljudi koji se vraćaju u region povratnika i zapadne Evrope i za migrante. To je isto jedna velika šansa da se ne samo obuče i integrišu ljudi, nego i da se zaradi. To su primeri koji mogu biti dobri i koji jesu šansa, ali prevashodno, moraju se neki preduslovi stvoriti, a ja sam ponešto zabrinut da će se to desiti. Uopšte neću ulaziti u taj momenat koje su moje kolege ranije govorili. Govorim kao da je najbolja moguća situacija što se tiče implementacije. Sve u svemu, koncept je u redu, ali postoje nedorečenosti i te nedorečenosti mogu upropastiti jedan koncept koji može biti jako dobar.

Možda na kraju da citiram osobu koja ima najviše moći u Srbiji, u ovom momentu i koja presudno oblikuje Srbiju … da, Ana Brnabić, jeste, koja je mnogo puta govorila o tome i da se u ovoj zemlji zida jedna velika građevina, koja će se podići do neba i koja će ostati za naredne generacije i koje će nastavite da je zidaju. Vi, ako nemate cigle u temelju koje su dobile čvrsti i izdržljivi, a to vam je javni sektor i tu su obučeni ljudi jer znanje pokreće svet. Bojim se da ta kula neće moći da naraste visoko. Hvala vam na pažnji.

Hvala vam kolega Stevanoviću.
Reč ima narodna poslanica Jela Vujić Obradović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće u danu za glasanje zakone o kojima odlučujemo.

Jake lokalne samouprave i put ka tim reformama su od izuzetnog značaja, tako da zakoni koji su pred nama i koji su u korist naših građana, odnosno korisnika usluga od strane javnih uprava, poslanička grupa Jedinstvene Srbije uvek će podržati.

Nadam se da će u budućnosti funkcionisati sve javne uprave u korist građana, a na nama je da podržimo ove zakone koje će ojačati put tih reformi.

Koristim priliku da pohvalim rad resornih ministarstava, kao i samih ministara, zakone koje ste u uvodnom izlaganju predstavili, govori u prilog profesionalizaciji i depolitizaciji javne uprave, a svi znamo da je potrebno vreme, poznavajući stanje na terenu, za donošenje podzakonskih akata na ove zakone, naročito kada je u pitanju Zakona o Nacionalnoj akademiji.

Predlog zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu ustrojiće princip zapošljavanja zasnovanog na stručnosti, što podrazumeva da kandidat za posao mora, pre svega da ima stručnost i znanje da bi taj posao ubuduće i obavljao. Zapošljavanje zasnovano na stručnosti je odraz demokratije i upravo zbog toga mi donosimo zakone koji će taj odraz i negovati.

Ministar Ružić u prethodnom periodu je posetio mnoge opštine i gradove. Bio je u Rasinskom okrugu, što je za mene od posebne važnosti, i što uliva poverenje da ima jednak pristup ka svim lokalnim samoupravama. Rad nekih opština je pohvalio, neke je i kritikovao, ali ja se nadam da će u budućem periodu dati jednake šanse svim gradovima i opštinama na tom putu napretka, bez obzira da li su u nekom prethodnom periodu postigli zadovoljavajuće rezultate. Tako da, ovaj nov zakon o Nacionalnoj akademiji, koji će omogućiti kadrovima, ne samo zaposlenima u lokalnim samoupravama, već i u republičkim organima, daće mogućnost da svi gradovi i opštine dobiju podjednake šanse za napretkom.

S obzirom da sam dugi niz godina bila i direktno uključena u tim nekim trenerskim poslovima sa predstavnicima lokalnih samouprava, udruženjima i građanima, dobro poznajem rad na terenu, što govori u prilog da je potrebno doneti jedan zakon o Nacionalnoj akademiji, koja će omogućiti veću stručnost, ali i ujednačeno znanje zaposlenih u javnim upravama. To će omogućiti ubrzani razvoj i motivisati i pomagati lokalne samouprave, jer činjenica je da neke lokalne samouprave nisu bile uključene na mnogim programima podrške.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i do sada je imalo veliki broj programa podrške. Međutim, zbog nedovoljne možda stručnosti, znanja, ali i zbog neblagovremeno podnetih prijava, nisu bili uključeni ni na jednom programu, a postoji veliki broj „Exchange“ programa, evo sada ima i „Exchange 5“ program. Međutim, upravo zato što nisu ulazili u korak sa vremenom prvih programa, nisu kasnije mogli da apliciraju za neke nove programe.

Smatram da će upravo osposobljavanje ovih kadrova omogućiti da sve lokalne samouprave podjednako i na isti način mogu da idu ka tom putem napretka.

Postavila bih i pitanje ministru Ružiću - da li će pored ovih opštih i posebnih obuka za osposobljavanje kadrova postojati i posebni kriterijumi i jednak pristup za sve zaposlene ili treba objasniti lokalnim samoupravama da li će imati obavezu da podnose prijave za zaposlene i za njihovu dalju edukaciju i osposobljavanje?

Svi smo svesni činjenice da samo dobri i motivisani kadrovi, adekvatno raspoređeni, obezbediće efikasnost kakva je potrebna za širi društveni razvoj, a to će upravo pružiti ova Nacionalna akademija.

Ovim predlogom zakona definisani su program i edukacije kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, a najznačajnija novina je da će edukacija biti obavezna i za najviše funkcionere - ministre, predsednike opština, načelnike opština.

Cilj ovog zakona je da Srbija ima profesionalnu, efikasnu i ljubaznu javnu upravu, jedinstvenu bazu podataka i kadrove koji će moći da odgovore modernim i ubrzanim tokovima savremene administracije. Zakonom će se uključiti sve lokalne samouprave kojima upravljanje ljudskim resursima nikada nije bila tema i često je bila i zanemarivana.

Za razliku od lokalnih samouprava u Vladi Srbije, postoji Služba za upravljanje kadrovima, što se pokazalo veoma efikasnom i svrsishodnom. Smatram da će i uvođenjem Nacionalne akademije upravo rad sa zaposlenima u lokalnim samoupravama pokazati isti rezultat.

Verujem da, iako nam predstoji veliki rad na promeni odnosa prema poslu i pristupa prema tom poslu, polako svi postajemo svesni toga da efikasna i uslužna javna uprava postaje nešto što treba da bude standard, nezavisno od bilo kojih političkih promena. Sve što je do sada urađeno u upravljanju ljudskim resursima, bio je predpristupni korak u realizaciji kompleksnog cilja uspostavljanja sistema organizovanog stručnog usavršavanja za sve kategorije zaposlenih u javnoj upravi.

Akademija će pomoći da lokalne samouprave funkcionišu na isti način i na istim zakonskim osnovama. Potrebno je transformisati lokalnu samoupravu u modernu, sposobnu, ekonomičnu, odgovornu i pravičnu. Verujem da ćete na ovaj način pružiti jednaku šansu da osposobljeni kadrovi kroz različite programe, kojih i sada ima dosta, da blagovremeno i valjano apliciraju kod brojnih fondova, resornih ministarstava i fondova EU upravo zato što su opštine gubile pred očima brojna sredstva zbog nedovoljne stručnosti i upućenosti ka takvim tokovima.

Na kraju, reći ću još jednom da će poslanička grupa JS podržati zakone u danu za glasanje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, gospodine Ružiću, gospodine Đokoviću, ministre LJajiću, ono što je za nas čudno jeste da li ste na bilo koji način doveli ili uzeli u obzir stanje u kakvom se nalazi javna uprava u Srbiji kada ste predlagali ovaj zakon.

Da li možemo bez ovog zakona da rešimo sve ove probleme? Mislim da ne možemo, ali isto tako, smatram da ga nećemo rešiti, ovi problemi neće biti rešeni ni ako usvojimo vaš predlog zakona i ako na kraju Nacionalna akademija za stručno usavršavanje u javnoj upravi i zaživi sa svojih 30 zaposlenih u akademiji.

Mislim da je problem u tome što je, pre svega, vaša prethodnica, a sadašnja premijerka ostavila potpuni haos u javnoj upravi. Mislim da je stanje koje ste vi nasledili 10 godina iza stanja od 2012. godine, na dan kada je SNS došla na vlast. O rezultatima iz tog perioda, kada je u pitanju javna uprava, govorio je i predsednik, sadašnji, Republike Srbije, pohvalivši upravo i ministra koji je u to vreme, u tih četiri godine i vodio državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ono što je najveći problem jeste motivacija ljudi koji rade, koji su tih 700.000 zaposlenih, među kojima ima sjajnih ljudi. Postoje sjajni kadrovi koji su obrazovani, koji su sposobni, koji znaju šta je odgovorno vršenje svog posla i svoje dužnosti. Među tih 700.000 ljudi su i oni koji 20, 10 ili 30 godina rade u javnoj upravi, rade svoj posao odgovorno svakoga dana, ali 30 godina provode svaki dan za istim stolom, u istoj kancelariji i oni jednostavno nemaju nikakav motiv da krenu dalje ili da promene nešto, na sebi, u svom okruženju ili na svom radnom mestu.

Taj problem motivacije je katastrofalan u Srbiji, jer imate situaciju da su smanjene plate. Smanjene su plate u javnom sektoru. One se odnose upravo na ove ljude o kojima mi danas ovde govorimo i na koje vi pokušavate na neki način da utičete vašim predlogom. Ali, upravo ti ljudi imaju smanjenje plata, ne vrednuje se njihov rad. Niko apsolutno ne vodi računa o njihovom učinku, niti vrednuje njihov učinak. E, kako ćemo te ljude motivisati da zaista kroz vaš predlog sutra budu ljudi koji će tražiti od svojih pretpostavljenih, od svog posla neki veći maksimum nego što su ga davali u nekom prethodnom periodu, nikako.

Imamo situaciju da je nakon zabrane zapošljavanja po rečima ministra iz SNS, tadašnjeg, gospodina Krstića, je 50.000 stranačkih funkcionera, odnosno članova partijskih dobilo posao u javnoj upravi, 50.000, nakon zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, 50.000 partijskih knjižica je dobilo uhlebljenje. Nije onda čudo, gospodine ministre, kada kažu da samo SNS bolje živi u ovih pet godina u odnosu na sve ostale građane Srbije, jer je očigledno samo njima dozvoljeno da imaju posao u javnoj upravi, a sada kroz ovaj predlog zakona pokušavamo da ih nešto i naučimo da rade. Onda se često dešava da oni koji odgovorno, pošteno i savesno rade svoj posao, koji znaju zbog čega su na tim pozicijama, koji su došli preko raznih konkursa, vi ih na neki način ponižavate, jer ih svrstavate u isti red sa onima koji su došli preko raznih tetki, strini na svoja radna mesta, a ne znaju apsolutno ništa da rade. Čak su postali i rukovodeći kadar. I vi, sasvim sam siguran da to jako dobro znate i da ste se upoznali sa aktuelnom situacijom.

Kada govorite o vašem predlogu zakona, molim vas da mislite i na one policajce, na Ministarstvo npr. unutrašnjih poslova, na one profesionalce koji časno i pošteno rade svoj posao u srpskoj uniformi, da imaju u svojim kantinama na stotine i stotine ljudi, nekih devojaka, momaka, niko ne zna ni ko su ni šta su, ni odakle su se tu stvorili. U restoranima, u „29. novembru“, ne mogu da dođu na red da ručaju ili doručkuju od tih novih kadrova koji svakodnevno dolaze, iako postoji zabrana zapošljavanja.

Više od 250 zaposlenih nakon zabrane zapošljavanja je samo u ovom domu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije gde, takođe, oni koji su na konkursu dobili posao sebe pitaju zbog čega su pošteno studirali, završili fakultete. Nije ni čudo što nam mladi na kraju odlaze iz zemlje.

Javna uprava, javni sektor je slika i prilika i lice Srbije sa kojim vi komunicirate, pre svega, prema nekim mladim ljudima koji će odlučiti na osnovu toga kako vi uredite sistem da li će ostati u ovoj zemlji ili ne. Zašto bi neko ko je motivisan želeo da 30 narednih godina provede u javnoj upravi, ali pod uslovom da se učlani u SNS? Pre će otići iz zemlje, posebno još ako je vredno učio i ako je pošteno stekao svoju diplomu.

Imamo situaciju da na mnogim mestima imamo manjak zaposlenih. Uzmite primer opštine Paraćin. Predsednik opštine npr. nema arhitektu u svojoj upravi. Neko u Leskovcu nema nekog za javne nabavke, neko u Subotici nema čoveka koji se bavi nekim drugim poslom, a ima višak zaposlenih. Kako ćemo sada da ih prebacujemo iz jedne opštine u drugu ili iz grada u grad, pa ćemo nekog iz Narodne skupštine da prebacimo u Paraćin, pa da svakodnevno tamo ide na posao ili da se preseli tamo?

Mislim da je to neodgovorno prema onom ljudskom kapitalu koji poseduje naše društvo ili naš narod. Naši građani su ti koji sa svojim znanjem i umećem predstavljaju najveće bogatstvo u ovoj zemlji. Ako ih budemo tretirali na ovaj način, ako taj arhitekta u Paraćinu ne može da dođe na radno mesto zato što je SNS zaposlila u javnoj upravi 50 hiljada ljudi, onda mi ne šaljemo dobru poruku nekim budućim generacijama.

Imamo Branislava Paunovića sa Zvezdare, visokog funkcionera SNS, koji odgovoran za trovanje preko 150 klinaca u beogradskim osnovnim školama, 150 mališana je otrovano. Kako će sada ta Nacionalna akademija koja treba da ga uči, evo ovde piše, i o etici, i o integritetu zaposlenih… Kako će on da pohađa kurs etike kao visoki funkcioner SNS koji je paralelno, pazite u državnoj upravi, imao biznis, koji je za dve godine imao veći promet za 15 miliona? Kako i na koji način? Kako mu je Agencija za borbu protiv korupcije to dozvolila? To je opet pitanje za nadležne organe. Svaka čast Tužilaštvu što je hitno reagovala po tom pitanju. Ono što je veoma važno, kako će sada ta akademija i o kakvoj etici će ta akademija gospodina Branislava Paunovića da uči kada je zbog profita, koji je očigledan, naškodio, preko 150-oro dece je po raznim bolnicama, na kućnom lečenju, jer su se otrovali?

Pitam vas o najosnovnijoj etici i moralu, koji ne treba samo da postoje u ovoj akademiji, već je deo kućnog vaspitanja, deo je nekih državnih institucija, deo je nekog osnovnog političkog morala za koji se valjda svi zalažemo. U Srbiji očigledno ne postoji.

Zašto vam sve ovo pričam? Pričam vam o zaštiti integriteta. Pričam vam zbog toga zato što mi svakodnevno trpimo mobing od predsednice Narodne skupštine. Predsednica Narodne skupštine, kao što ste imali prilike da vidite u prethodnih nekoliko dana, je generalnog sekretara ponižavala pred očima cele nacije, a mislim da je to veoma loše. Opet vam govorim, ja to pričam, verujte mi, ne zato što ja ovde…

(Predsedavajući: Kolega Božoviću, samo o temi, molim vas. Nije tema predsednica Narodne skupštine.)

Ne želim apsolutno da se prepucavam sa bilo kim. To mi uopšte nije tema, nije ideja. To govorim jer ćemo sutra doći u situaciju da Maja Gojković, na primer, išamara gospodina Martinovića… (Isključen mikrofon.)

Čekajte, molim vas. Hajde da nastavimo o temi. Nije tema predsednica Skupštine. Izvolite.

To govorim zbog svojih kolega, jer brinem za njih. Nikad ne znate šta može da se dogodi.
Ono što je veoma važno jeste da ste vi, želim da kažem vama gospodine Ružiću, napravili jedan simpatičan potez na početku vašeg mandata i mislim da je onako prihvaćen i shvaćen, makar od mene lično, odajem vam za to priznanje… S obzirom da je na delu digitalizacija i da smo u dobu digitalizacije, a za šta se i zalaže naša premijerka, mislim da ste izabrali dobar poklon kada ste joj kupili ne kuvalo, već elektronski aparat za kafu, i to je u skladu sa programom Vlade Republike Srbije. Svaka vam čast na tome.
Molim vas samo jednu stvar da joj date neke kapsule za mnogo jačim kofeinom i sa više kofeina, pošto očigledno Srbija stoji…
(Poslanici Srpske napredne stranke negoduju.)
… i nemamo apsolutno luksuz, nemamo vremena zato što svet i region svetlosnom brzinom idu u odnosu na nas.
(Ivan Manojlović: Vama sa malo kokaina.)
Kofeina.
Ako možete da umirite gospodu od preko puta koja je nešto nervozna, ali ako se javna uprava na ovaj način bude vodila u nekom narednom periodu, od Srbije neće ostati ništa, ova radna mesta neće imati ko da plati, sa svim ovim u Subotici, gradonačelnicima koji čupaju grkljane građanima, nećemo moći da krenemo dalje.
Prošle godine, sa tim završavam, 59 hiljada građana je napustilo Srbiju trajno. Ove godine, mislim, će se ispuniti ona predikcija da će biti do 80 hiljada ljudi. Mislim da je to veoma porazno za naše društvo, za Srbiju koja želi da postane moderna zemlja. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, pravo na repliku.