Gospodine Milićeviću, prekršili ste član 103. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji kaže da – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama Poslovnika učinjenoj na sednici, koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Vi ste meni rekli, nemate pravo na povredu Poslovnika, bez da ste me saslušali, bez da ste bilo šta uradili, a sada ću vam objasniti kako ste ga povredili.
To što ste vi dali u skladu sa članom 112. pauzu od dva minuta i time ste prekršili Poslovnik, jer tu kaže – ako nije u stanju predsedavajući da na drugi način održi red. To je odredba koja ide nakon odredbi koje vama određuju načine kako se održava red, tako što ćete nekoga opomenuti, pa u krajnjoj nuždi ako se pobije, ako se napravi teži incident i udaljiti sa sednice.
Još jedna veoma bitna stvar koju radite i vi i drugi predsedavajući. Dakle, dali ste pauzu od dva minuta, nastavili posle 30 sekundi, a maločas smo imali pauzu od pet minuta i nastavljeno je posle minut i po.
Vi nemate pravo da na taj način dovodite poslanike u zabludu. Da li je sledeće što treba da očekujemo, da kažete, pauza do utorka sledećeg, pa da se sastanete u petak i da protrče ove tačke dnevnog reda?
Ako ste odredili pauzu dva minuta, čekajte dva minuta, ako ste 30, morate čekati 30 minuta, po svaku cenu.
Treća povreda zbog koje sam se originalno i javio je ta što ste gospodinu Komlenskom dozvolili da ukaže na povredu na koju sam ja prethodno ukazao, a to je povreda Marinike Tepić, koja je pričala o tome da je neko u ime srpskog naroda izvršio genocid i nemojte, najbitnije, nemate vi pravo iz vladajuće većine da svojatate generala Lazarevića, jer general Lazarević je u ratu branio ono što vi predajete u miru. (Isključen mikrofon.)