Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, podneo sam ovaj predlog zakona i sledeći na zdravstveno osiguranje isprovociran incidentom, nečuvenim incidentom koji se desio u Nišu u fabrici „Jura“, gde je moja sugrađanka izgubila posao u procesu lečenja od karcinoma dojke, kada je operisala karcinom dojke i kada je bila na citostatskoj terapiji, poslodavac je prekinuo radni odnos.

Frapiran kao lekar i isključivo kao lekar sam reagovao i reagujem i sada, sa ciljem da ovim predlogom zakona onemogućimo bilo kog poslodavca u Srbiji, da li je on u privatnom sektoru ili u državnom sektoru, da nema prava da otpusti radnika dok je u procesu lečenja od malignog procesa.

Ko su ta gospoda koja su procenila da ta žena ne može da nastavi rad u toj fabrici nakon operacije karcinoma dojke? Moja sugrađanka, koju sam posetio, je uspešno operisana, uspešno je sprovela citostatski tretman i sada je na ulici, samo zato što je poslodavac procenio da ona ne može da se vrati.

Ko su ti ljudi koji imaju srca, koji nemaju duše da obolelog otpuste, prekinu mu radni odnos i u najtežoj borbi, u borbi za život ga ostave na ulici? Kao lekar vam govorim da kada se borite protiv karcinoma, da bilo kakva trauma ove vrste dodatno pogoršava zdravstveno stanje bolesnika.

Apel je da onemogućimo bilo kog poslodavca, da li je on u državnom ili u privatnom sektoru, da nema prava da otpusti radnika dok je u procesu dijagnostike, lečenja i rehabilitacije od malignog procesa. Srbija je, nažalost, među vodećim zemljama po procentu obolelih od malignih tumora. Brojni su faktori rizika, ali upravo zato što su naši građani po procentu obolelih od malignih tumora i po procentu smrtnosti od malignih tumora među vodećim zemljama u Evropi, uloga države i obaveza države je da ih zaštiti i na ovom polju. Moja sugrađanka je dobro, ali nažalost na ulici. Upravo zbog ovog slučaja sam podneo ovaj predlog zakona da se više ne desi da neko ko se bori za život zbog bahatosti poslodavca, zbog njegove želje da stiče profit, a ne da razmišlja o ljudskoj duši, o ljudskom životu, da ga ostavi i pusti na ulicu.

Ja vas pozivam da ovim predlogom zaustavimo ljude da naši radnici koji boluju od malignih tumora dobiju otkaz. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 21, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dušan Milisavljević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne Skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je podneo Narodnoj Skupštini 7. juna 2017. godine.
Da li narodni poslanik Dušan Milisavljević želi reč? (Da)
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ovo je u sklopu ove ideje i inicijative da se radnicima koji boluju od malignog tumora pruži podrška države koja se naslanja i na Akcioni plan države Srbije u borbi protiv malignih tumora, da više poslodavac nema pravo da ih otpusti.

Ovaj predlog koji sam predložio za zdravstveno osiguranje je da radnici koji boluju od malignih tumora imaju pravo na 100% bolovanja, ne kao za ostale pacijente, za ostale procese koji su na bolovanju da imaju 65%, predlog je da radnici koji boluju od malignih tumora, pacijenti koji boluju od malignih tumora imaju pravo na 100% nadoknade dok su na bolovanju.

Svedoci ste da je život jako skup. Ja kao lekar vam moram reći da sam proces lečenja i potrebe tih ljudi, tih pacijenata, tih radnika u procesu rehabilitacije i procesu lečenja iziskuje i traži da oni unose visokovitaminsku, visokokaloričnu hranu kako bi se operativni, postoperativni tok sproveo uspešno. Zato je ideja da se napravi jedan vid pozitivne diskriminacije i da se ovim pacijentima, ovim radnicima koji boluju od malignih tumora, da se omogući da primaju 100% mesečnu nadoknadu.

Upravo bi im ova finansijska podrška države, tj. Fonda zdravstvenog osiguranja i poslodavca omogućila da imaju prvo podršku države, da vide da imaju podršku države, ali ono što je važnije, da oni imaju finansijska sredstva kako bi mogli da kupe i neke lekove i neke vitamine, ali ono što je važnije, visokovitaminsku, visokokaloričnu hranu koja bi im pomogla za brži oporavak nakon tih operativnih tretmana.

Ponavljam, nažalost, Srbija je u poslednjih 30 godina bila izložena brojnim sankcijama, bombardovanjem, jednom lošem kvalitetu života. Način naše ishrane, velika zloupotreba duvana, velika prisutnost alkohola, sve su to faktori rizika koji dovode do nastanka malignih oboljenja. Apel je da se kroz jedan vid podrške ovim pacijentima, našim građanima omogući da se pristojnije bore u toj jednoj životnoj borbi protiv malignog tumora, da imaju podršku i kroz ovaj vid, gde bi im Fond za zdravstveno osiguranje, tj. država stala iza njih i da imaju pravo na 100% mesečne nadoknade, tj. bolovanja. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 24, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 133 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je podneo Narodnoj skupštini 24. avgusta 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Ovaj predlog zakona o izmeni Zakona o Narodnoj banci Srbije je predlog koji insistira na odgovornosti. Mi smo u ovoj prethodnoj raspravi razgovarali i o odgovornosti predsednice Skupštine, o odgovornosti svih narodnih poslanika, a ovde insistiramo na odgovornosti i čelnih ljudi u NBS kao jednoj od najvažnijih finansijskih institucija.

Predlog je jednostavan. Naš predlog je izbrisati član 86b. Ja ću vam pročitati kako on glasi – guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni u NBS ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.

Dakle, mislim da je to jedino rešenje koje postoji na ovakav način definisano i ovde se u Skupštini glasalo o ovakvom zakonu, o ovakvom rešenju. Ranije smo davali amandman na ovaj član, želeći da se izbriše, i insistirajući na jednostavnoj stvari. I guvernerka i članovi saveta, naravno, moraju da nose odgovornost, posebno u tako važnoj finansijskoj instituciji, onako kako odgovornost nose ljudi u manje važnim institucijama, pa je nose i direktori privrednih društava sa jednim, dvoje, troje ili petoro upošljenih, nose ih i sa desetoro i sa hiljadama upošljenih. Naravno da je potrebno tom logikom stvari uvesti odgovornost i za one koji mogu na najznačajniji način da utiču na fiskalne monetarne tokove u Republici Srbiji.

Dakle, jednostavan je zahtev insistirati na odgovornosti. Ja vas pozivam da jednostavnom izmenom Zakona o Narodnoj banci Srbije uspostavimo taj pravičan odnos odgovornosti u čitavoj Republici Srbiji.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 144 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona finansiraju AP Vojvodine, koji je podnela Narodnoj skupštini 13. decembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Potpredsednice Milićević, ja sam narodna poslanica, a ne narodni poslanik, ili ukoliko je svejedno onda dozvolite da se vama obraćam sa potpredsednice.

Oprostite, ali ovde stoji narodni poslanik.

Dakle, 300 milijardi dinara od 2007. godine, Republika Srbija duguje AP Vojvodini na osnovu toga što u Ustavu Republike Srbije piše da budžet AP Vojvodine iznosi 7% budžeta Republike Srbije.

To nisu nikakve pare koje bi pripale Vladi AP Vojvodine, bez obzira na to koja stranka tu Vladu vodi. To su pare koje bi otišle na pomoć koju građani Vojvodine dobijaju da započnu sopstveni posao. To su pare koje bi otišle na izgradnju stanova za mlade naučnike. To su pare koje bi otišle na pomoć poljoprivrednicima koji kroz različite programe, čime se ponosimo, dobijaju razne vrste pomoći bespovratnih, da li da kupe mehanizaciju, da li da urade navodnjavanje, da li da unesu neke inovacije u svoje poslove. To su pare koje Vojvodina daje svojim građankama kada pokušavaju, kada nemaju dovoljno sredstava da finansiraju vantelesnu oplodnju. To su pare koje Vojvodina daje za obnovu škola, obdaništa, domova zdravlja. To su pare koje Vojvodina daje porodiljama. To su pare koje Vojvodina posebno daje ženama da započnu sopstvene poslove. To su pare koje Vojvodina daje za izgradnju kuća za izbeglice, koje daje mladim parovima ukoliko žele da započnu život na selu. To su pare koje se ulažu u najosnovnije stvari poput kanalizacije, vodovoda, rasvete ili asfaltiranja.

Sve ovo Vojvodina ne može da radi zbog toga što 10 godina nije usvojen Zakon o finansiranju AP Vojvodine, i to nije nikakav hir o čemu ja govorim. U Ustavu Republike Srbije piše da je ovo jedan od zakona koji mora biti usvojen. Nema opravdanja što 10 godina taj zakon nije usvojen. Vi ćete sada vikati da je krivica naša.

Gospodo, pet godina ste na vlasti, za tih pet godina, ulazimo u šestu, je bilo sedam ministara finansija, 17 radnih grupa, 18 nacrta zakona, jedino oko čega nikako ne možemo da se dogovorimo jeste da se Ustav ispoštuje, da građani Vojvodine dobiju one pare koje im pripadaju, a da ne bude samo da su dobri kada plaćaju, kada pune Republički budžet, a kada treba da im se vrati, onda za njih para nema.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podnela Narodnoj skupštini 26. septembra 2016. godine.
Da li narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov želi reč?
Izvolite.