Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 88 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije?Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Imam nekoliko pitanja, koja su od velikog značaja za srpsku javnost.

U medijima je juče ili prekjuče objavljena vest da je nadležno tužilaštvo odustalo od dalje istrage oko navodnog atentata u Jajincima, atentata na tadašnjeg predsednika Vlade Srbije. Moje pitanje glasi – zašto je nadležno tužilaštvo odustalo od dalje istrage? Koje su činjenice utvrđene da bi dovele do toga da nema nikakvog osnova da se nastavi istraga, i ako je situacija takva da nije bilo i da nema razloga da se dalje vodi istraga, moje pitanje je – zašto je srpska javnost obmanjivana godinu dana ili nešto više o tome da je izvršen atentat na predsednika Vlade? To je jedna ozbiljna igra, koja nikome ne donosi dobro, koja govori o nestabilnosti u našoj državi, koja ugrožava ne samo nosioce visokih funkcija, nego i sve građane Srbije i stvara jednu ružnu sliku o našoj državi. Naravno, to se odražava i na investicije i na sve ono što predstavlja život u jednoj zemlji.

Da bi situacija bila još gora, pre dva meseca, u gradu Nišu je u dva navrata, prvo pokušaj a onda je i uspelo, paljenje automobila načelnika Policijske uprave Niš, a noćas je u istom gradu upaljen auto zamenika gradonačelnika Niša. To je u sklopu priče o bezbednosti u kojoj žive građani Srbije, o povećanom nivou borbe protiv kriminala i sve one bajke koje slušamo svaki dan, a imamo ovakve situacije. Verujte meni, ja sam 57 godina Nišlija, nikada se nije desilo da se načelniku policije upali auto i nikada se nije desilo da se bilo kom gradskom činovniku, a kamoli zameniku gradonačelnika, upali auto.

Moje pitanje za predsednicu Vlade, za ministra unutrašnjih poslova i za ministarku pravde – šta zna o ova tri slučaja? Znači, Jajinci i dva spaljivanja automobila u Nišu.

Drugo pitanje je upućeno ministru finansija, predsednici Vlade, a odnosi se na 235 miliona dinara koje su iz budžeta kao nenamenska sredstva prebačena pre izvesnog vremena gradu Beogradu – koja je to neophodnost, koja je to hitna potreba dovela do toga da se iznos od dva miliona dolara ili skoro dva miliona evra u ovo vreme prebaci gradu Beogradu koji se hvali da je pun investicija, budžetskih prihoda i da nikad nije bilo bolje? Da li su to građani Srbije, koji su inače ljudi koji pune budžet Srbije, platili, svi građani Srbije, ovaj cirkus koji imamo po beogradskim ulicama a zove se novogodišnje osvetljenje i sve one prateće cirkuske manifestacije koje se dešavaju? Koji je efekat cirkusa koji je prošle godine dovođen u Beograd, opet o trošku građana Srbije, gde je obećavano nekoliko stotina hiljada novih turista koji će ostaviti nekoliko desetina ili stotina miliona evra kao posledicu kićenja grada?Pitanje za predsednicu Vlade – pre pet godina, kada se promenila vlast u Srbiji, SNS, predsednik SNS-a Aleksandar Vučić i svi oko njega, obećavali su da će smanjiti broj agencija. Tada ih je bilo 136 i bila je priča da ne sme da ih bude više od šest, koliko, citiram, ima Nemačka. Šta se učinilo za ovih pet godina? Da li je došlo do ozbiljnog smanjenja broja agencija, ako jeste, na koliko? Da li je smena pod pritiskom direktorke Agencije za borbu protiv korupcije pre neki dan, koja je predstavljena kao njena ostavka, deo te akcije ukidanja Agencije? Da podsetim, ukidanje Agencije se vodi tako što se ukidaju besmislene agencije, a ne osnivaju se nove, a ne tako što se direktori agencija, koji pitaju za tetkine pare iz Kanade i nelegalno obogaćivanje ministara, teraju sa posla.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Imam nekoliko važnih pitanja, nadam se da ćemo se čuti i razumeti.

Prvo pitanje za predsednika Republike, ali ovoga puta u svojstvu predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost, koji upravo danas, ako se ne varam, treba i da zaseda, a pitanje glasi – da li je umesno i da li je to neka vrsta devalvacije značaja tog važnog tela, da se to telo sastaje i zakazuje na osnovu novinskih izjava i intervjua pojedinih ličnosti, pojedinaca i političara iz okruženja, a što je još gore, da se zakazuje na osnovu, ako ne lažne, ali barem pogrešan ili delimično netačno prenesene izjave, kao što je sada u slučaju gospodina Izetbegovića? Mislim da je to blamiranje tog važnog državnog tela, da se ono poteže i, na neki način, alarmira i uzbunjuje javnost, samo zbog toga što je neko ili neki mediji delimično površno preneo neku relativno nevažnu izjavu.

S tim u vezi, kad smo kod netačnih izjava i širenja lažnih vesti ili delimično važnih vesti, izazivanje panike, imam pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova i ministra Stefanovića – da li se oseća odgovornim, da li oseća neku vrstu lične odgovornosti zbog toga što je pre, sad više od godinu dana, izjavljivao i u vezi sa oružjem pronađenim u Jajincima, u blizni kuće, ili relativno u blizini kuće tadašnjeg premijera, odnosno predsednika Vlade? Ja sam ga ovde u direktnom razgovoru pitao za to, ali sada imamo i zvanično odustajanje ili objavu tužilaštva da nema elemenata za pokretanje postupka.

Dakle, ispostavilo se da sva ona višednevna, višenedeljna drama, medijska drama, jeste bila neka vrsta obmane i širenja lažnih vesti. To se ne može podvesti pod prevenciju i kao budnost i redovnu meru aktivnosti, da bi se sprečili i zaštitili najviši državni funkcioneri, nego mislim da se direktno može podvesti pod uzbunjivanje javnosti, širenje panike i da je u tome, nažalost, pored medija koje sam ovde citirao u razgovoru sa predstavnicima Vlade, da su učestvovali najviši državni funkcioneri, uključujući i samog gospodina Stefanovića. Dakle, pitanje glasi – da li ima elemenata, da li on misli da ima elemenata i lične odgovornosti?U vezi s tim, drugo pitanje za njega, a tiče se curenja informacija generalno iz istraga – da li je nešto preduzeto i šta je preduzeto u vezi sa masovno rasprostranjenom praksom, koja je praktično redovna, da iz istraga cure informacije i to opet u proverene medije bliske vlasti, gde se objavljuju bizarni i skandalozni, u svakom slučaju, na nezakonit način plasiraju detalji iz istraga i procesa, od toga kako se ponašaju neki uhapšeni ili ko će biti priveden, procesuiran, hapšen i tome slično?

Dakle, mislim da je to, takođe, nešto što devalvira trud i rad inače mnoštva dobrih poštenih službenih Ministarstva unutrašnjih poslova koji rade svoj posao, a na ovakav način, možda zbog nekolicine pojedinaca, senka i ljaga pada na čitavo Ministarstvo i na sve radnike Ministarstva, kako su oni u tesnoj vezi sa tabloidima, a često i sa kriminalnim krugovima.

Upravo da bi to sprečilo, taj poguban utisak, ja pitam - šta je učinjeno, da li je bilo istraga, da li ima procesa, da li se nešto napredovalo tokom svih ovih godina u tom pogledu sprečavanja takvog skandaloznog curenja informacija?

Moje poslednje pitanje tiče se Ministarstva građevine i saobraćaja, i ide na adresu ministarke Mihajlović. Ja sam već jednom postavljao to pitanje, još i neke kolege, ali nisam dobio zadovoljavajući odgovor, i molio bih da se potrude, kao što ponekad umeju kada hoće. Tiče se ovog autoputa Niš-Merdare-Priština-Albanija, za koji sad jasno i konkretno i glasno pitam, i molim da mi se dostavi siže, elaborat, šta god, opravdanosti te investicije, jer postoji osnovana sumnja da je reč o jednom ad hok politički motivisanom projektu, koji zapravo je plasiran u jednom trenutku sastanka Edija rame i gospodina Vučića sa nemačkom kancelarkom Anegelom Merkel, da bi se tu dobili neki poeni i pokazalo kako oni regionalno sarađuju, a postoji sumnja da taj put ili služi za transport i transfer albanskih gastarbajtera ili za trupe NATO-pakta…

Vreme. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Pitanje za ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića – ko je potpisao izveštaj o iznenadnom i pojačanom delovanju stranih agenata nekih službi i ko je unutar BIA odgovoran za to što je do takvog izveštaja uopšte došlo?

Tražim da mi se dostavi izveštaj sa podacima i sa grupom koja je analizom utvrdila da Srbiji odjedanput prete ogroman broj stranih agenata raznih stranih službi. Ako takav izveštaj ne postoji, onda bih molila i ministra i sve koji se bave kreiranjem kampanje u javnosti da znaju da se u diplomatskim krugovima u Srbiji ovo što se dešava sa informacijama koje su u ozbiljnim zemljama vrlo ozbiljne već odavno to naziva bubble, prazan mehur sapunice.

Mogu samo da zamolim da ukoliko je bilo šta od informacija koje se prelivaju sa stranica dnevnih novina i sa televizija izmišljeno jer zabavlja ljude koji su iz budžeta plaćeni da stvarno brinu o sigurnosti i bezbednosti Srbije, samo mogu da ih molim da prestanu sa tim. Inače, zahtevam da mi se dostavi izveštaj o tome i da pitam – ko će unutar BIA biti odgovoran, protiv koga će biti sprovedeni postupci zbog toga što je zbog nečijeg propusta odjedanput došlo do ogromnog delovanja agenata stranih službi.Drugo pitanje ministru inostranih poslova, ministru Ivici Dačiću, pitam i tražim da mi se dostavi plan i ko je unutar ministarstva zadužen za poslove utvrđivanja granice između BiH i Srbije? Jedna od dobrih ideja u javnosti koju je predsednik Srbije imao jeste – hajde da obavimo te poslove nezavisno od EU ili od bilo koga ko bi nas na to terao.

Znam da je od pre dva meseca za decembar zakazan sastanak u Beogradu najviših predstavnika BiH i Srbije i da bi trebalo da se utvrdi dnevni red tih poslova, ljudi koji će raditi, da bi se granica između BiH i Srbije utvrdila.Ministarstvo spoljnih poslova tu mora imati aktivnu ulogu. Zato zahtevam od ministra da mi dostavi plan rada, pošto po svemu onome što o toj granici znamo, ti poslovi mogu biti završeni u relativno kratkom roku.Sa nadom da ćemo se razumeti da volja ministara koji su zaduženi za bilateralne ili multilateralne odnose ili volja ministara koji su zaduženi za bezbednosna i sigurnosna pitanja mora biti predmet vladavine prava i kontrole narodnih poslanika, a ne samovolje.

Zbog toga ponavljam upozorenje. Ukoliko bilo koga iz vlasti zabavlja isprazno verbalno nasilje i huškanje ljudi na ljude, bez obzira da li se radi o ogromnoj pretnji stranih agenata bilo čije službe, koje sa lakoćom informacije sa nama deli ministar, ili se radi o naslovnim stranicama, gde Srbija šalje sa svojih medija poruku o nepostojećim izjavama i širenju lažnih vesti, dakle, ako to ikoga zabavlja i ako smatra da lični rejtinzi koji se na tome dobiju ikome donose koristi, moja je obaveza da sve takve upozorim da su duboko u krivu.

Znam da ne postoji način da nezreli ljudi u politici to prestanu da rade, ali postoji način da mi narodni poslanici kontrolišemo šta oni koji sebe smatraju i državnicima i političarima, a daleko su jedni od drugog, moraju da rade, jer tako piše u Ustavu i zakonima. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ana Stevanović.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje je za ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Ne znam da li je upoznat sa stanjem u jednom od najvećih domova zdravlja u zemlji. Naime, u Domu zdravlja „Dr Milutin Ivković“ na Paliluli dešavaju se veoma čudne stvari, koje ću ja sada pomenuti.Naime, pričaju nam građani da je nakon dolaska novog rukovodstva nastao potpuni haos i da se podjednako maltretiraju kako vrsni višegodišnji lekari, tako i njihovi pacijenti. Šta se dešava? Lekari se premeštaju mimo svih zakonskih propisa i za pacijente je prava enigma da pronađu gde im je lekar premešten i gde im se nalaze kartoni. Svojevremeno su morali da biraju svog lekara, dobili su elektronsku zdravstvenu knjižicu, ali to za pomenuti dom zdravlja ne važi.Naime, direktor premešta lekare iz npr. zdravstvene ustanove Palilula u Padinsku skelu i obrnuto, a da pacijenti o tome uopšte ne bivaju obavešteni. Sada je nova praksa da pacijent, ako nađe doktora, da to ne znači da mu je i karton preseljen zajedno sa doktorom, već se pacijenti maltretiraju da se ispisuju iz jedne kartoteke i upisuju u drugu. Na žalbe pacijenata načelnici odgovaraju da elektronski sistem ne podržava seljenje kartona, što nije tačno.

Premijerka stalno ponavlja da nam je neophodna digitalizacija i da je to imperativ, a možda je treba obavestiti da je u Domu zdravlja „Milutin Ivković“ čak i papir misaona imenica.

Tako da pitanje za ministra Lončara je šta će preduzeti Ministarstvo da spreči maltretiranje lekara i pacijenata stalnim premeštanjem iz jednog u drugi dom zdravlja na Paliluli?Pitanje za Ministarstvo za rad – da li je istina da je više od 50 radnika Pošte suspendovano zbog štrajka u koji su stupili i da im je čak i kanal komunikacije preko kog su se dogovarali zatvoreni? Ukoliko je istina da su suspendovani, molimo da nam pošaljete razlog zbog kojeg je to učinjeno.I naredno pitanje je namenjeno ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru. Vakcinacije za uzročnike koji se prenose vodom za piće nisu deo obaveznog kalendara vakcinacije dece. Deca na selima nemaju kontrolu ispravnosti vode u bunarima, odnosno ne postoji zakonska regulativa za kontrolu ispravnosti vode u selima gde nema javnih vodovoda i nema bunara, niti javnih česama. Koliki je rizik od epidemija i da li svi meštani imaju ista prava za kontrolu ispravnosti vode ili to imaju samo građani gde postoji javni vodovod? Da li ovo nepostojanje zakonske regulative može ugroziti zdravlje ljudi i u kojoj meri? Takođe, pitamo i koje su mere zaštite?

Naredno pitanje za predsednicu Skupštine Maju Gojković. Naime, budžet nam uveliko kasni, on je trebao da bude pred poslanicima 1. novembra, a danas je kao što znamo 16. novembar, tako da više od dve nedelje kasni predlog budžeta. Budžet mora da se usvoji najkasnije do 15 decembra. Naše pitanje za predsednicu Skupštine – šta radi po pitanju, da li apeluje na Vladu da nam se budžet dostavi hitno ili se planira da se ponovi vrlo neprijatna situacija koju smo imali prošle godine, a to je da nam se najvažniji finansijski dokument u državi dostavlja nepunih 24 sata pre sednice? Kako bi građani znali o čemu se radi, taj dokument je prošle godine imao preko 1.800 stanica. Nama je potrebno vreme da ga proučimo, da ga analiziramo i da pripremimo kvalitetne amandmane, što je, složićete se, nemoguće učiniti za manje od 24 sata.

Naredno pitanje za predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. Naime, danas je čak 115 dan kako je predsednik obećao da će medijima dostaviti dokaze za svoje tvrdnje u vezi sa izjavom datom na TV Pink kako su, navodno, medijska udruženja, zatim kako je rekao, lažne medijske organizacije i političke organizacije koje su organizovale proteste dobijale novac za kampanju protiv njega u slučaju Savamala. On je čak pomenuo iznose koji se kreću od 35 do 40 miliona evra koji je utrošen u, navodnu, kampanju protiv njega. Dakle, ponavljam, kada možemo očekivati dokaze za ove tvrdnje?Takođe, trideset i drugi put pitamo Aleksandra Vučića kada će predsednik države konačno podneti ostavku na funkciju predsednika SNS, prestati da krši Ustav i konačno postati predsednik svih građana Republike Srbije?Naredno pitanje, SNS je ušla u koaliciju sa Ramušem Haradinajem na Kosovu, da li je koalicija sa Haradinajem najava izbacivanja Kosova iz preambule Ustava? Poslanici DJB su do sada 31 put postavili ovo pitanje predsedniku Aleksandru Vučiću. Toliko isto puta on je odbio da odgovori na pitanje. Pitamo ga zbog čega predsednik Republike Srbije krši svoju zakonsku obavezu i ne odgovara na pitanja poslanika?

Postavljamo 25 put pitanje predsednici Skupštine Maji Gojković – kada će konačno početi da se održavaju redovni kolegijumi u Narodnoj skupštini, kada ćemo dobiti plan rada Skupštine, godišnji plan rada, jer mi godinu i po dana radimo stihijski, bez ikakve pripreme, bez ikakvog reda? Mi danas ne znamo koje ćemo zakone imati na sednici već naredne nedelje, a za kvalitetnu raspravu u ovom domu je potrebna kvalitetna i adekvatna priprema? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Prvo pitanje bih postavio Ministarstvu zdravlja i Pošti Srbije, a konkretno pitanje – da li će se nastaviti sa zajedničkom saradnjom, kao što je rađeno u prethodnom periodu, gde su Pošta Srbije i Ministarstvo zdravlja zajedno sa lokalnom samoupravom, sa opštinama sarađivali i pravili mobilne pošte, mobilne zdravstvene ekipe koje su na terenu i koje u određenim lokalnim samoupravama idu na teren zajedno i završavaju poslove za potrebe građana seoskih područja?

To je primer dobre prakse koji je urađen i u jednoj opštini odakle ja dolazim, najlepšoj opštini u Srbiji, a to je opština Svrljig. To je urađeno i u opštini Gadžin Han, Bela Palanka i u većem broju takvih opština koje su nerazvijene i demografski ugrožene i gde je veoma potrebno da se tako radi.

Ovo pitanje postavljam na taj način što želim da se tako nastavi, jer mislim da Ministarstvo zdravlja, Pošta Srbije, lokalne samouprave mogu da sarađuju na ovaj način i da se što više približe našim ljudima koji žive na selu. To je staračka populacija ljudi, kao što sam rekao. To je jedno pitanje.Drugo pitanje je Veterinarskoj komori i Upravi za veterinu. Pošto smo svedoci u prethodnom periodu, oni koji su stari pamte, da je 90-ih godina u Srbiji postojalo Udruženje veterinara, veterinarskih tehničara i da je to kasnije ugašeno, postavljam pitanje Upravi za veterinu i Veterinarskoj komori – da li postoji mogućnost da se uz podršku tih institucija potpomogne da se formira udruženje veterinarskih tehničara?

Po struci sam veterinarski tehničar, i to govorim baš zbog toga što veliki broj ljudi sa srednjom veterinarskom strukom radi na terenu zajedno sa svojim veterinarima održavaju zdravlje životinja i na taj način spašavaju i zdravlje ljudi. Da li će imati mogućnosti da se u narednom periodu formira veterinarsko udruženje koje će biti potpomognuto od strane Uprave za veterinu, odnosno Veterinarske komore u Srbiji?

Znamo da u Srbiji postoji udruženje farmaceuta, udruženje doktora, udruženje medicinskih tehničara, tako bi bilo dobro da se pripremi, da se odradi i da se formira udruženje veterinarskih tehničara koje će biti svuda aktivno i na taj način štititi interese svih onih ljudi koji su na terenu, koji rade težak posao, bez obzira da li je sunce, kiša, sneg, veterinari i tehničari su svuda na terenu. Stvarno to su ljudi koji mnogo znače našim selima, našoj poljoprivredi, jer štiteći zdravlje životinja na taj način štite i zdravlje ljudi.

Još jedno pitanje Ministarstvu privrede, Nacionalnoj službi zapošljavanja i ministarstvu bez portfelja koje vodi gospodin Krkobabić, a vezano je za zadrugarstvo, pošto svi znamo da je velika aktivnost oko formiranja zadruga, da veliki broj lokalnih samouprava inicira i radi na formiranju zadruga. Vrlo je bitno da te zadruge mogu da imaju ista prava i pitanje glasi – da li zadruge kao pravna lica mogu koristiti sredstva koja daje Ministarstvo privrede za stimulaciju zapošljavanja, za širenje svog programa, kao što se to daje ostalim pravnim licima? Vrlo je bitno da te nove zadruge ili stare koje rade mogu da koriste ta sredstva za zapošljavanje novih lica koja će biti u tim zadrugama, da budu stimulisani na neki način, kao što to rade određena pravna lica gde se dobija za svakog novog zaposlenog od 160 do 240 hiljada dinara.

Sa druge strane, da li zadruge kao pravna lica imaju mogućnost da koriste sredstva iz Fonda za razvoj iz Razvojne agencije Srbije radi širenja proizvodnje i da na taj način pomažu našoj poljoprivredi, našim selima? Bilo bi dobro, i to je isto pitanje – da li su ta sredstva za one opštine koje su demografski ugrožene, brdsko-planinske, nerazvijene opštine, da li ta sredstva u tim opštinama mogu da budu veća za razliku od drugih opština koje su razvijenog tipa i koje imaju uslove za rad?

Mislim da bismo na ovaj način imali veliku šansu da zaposlimo još veći broj ljudi, mladih ljudi, stručnih ljudi, veterinara, poljoprivrednih inženjera i na taj način bi bilo stvarno pozitivno za celu našu poljoprivredu, za celu našu privredu da se zapošljavaju ljudi i da se radi na razvoju poljoprivrede.