Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2017.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Vesović. Izvolite.
...
Dveri

Dragan Vesović

Poslanička grupa Dveri
Hvala, predsedavajuća.

Gospodine ministre, juče sam govorio i danas ću opet da progovorim neku, jer to su teme koje svakog ko je dobronameran interesuju.

Sada sam u malo povoljnijoj poziciji, jer sam imao prilike da slušam i vaša izlaganja, te su neke nejasnoće ili dileme koje sam imao otklonjene, a neke su i produbljene. O tim produbljenima ćemo da pričamo, pa ću vam ja opet postaviti pitanje, a u želji da dobijem odgovore.Dakle, složiću se apsolutno sa vama i ja kao zdravstveni radnik, mislim da srpsko zdravstvo nije toliko loše. Nisam pristalica onih koji će da kažu, ali i moja želja, bez obzira što sam predstavnik srpskog pokreta Dveri, opozicione političke grupacije, jeste da ono bude bolje nego što jeste. To je uostalom sa proklamovanom vašom krilaticom pred izbore, i hajmo da to što smo pričali - brže, jače, bolje i pravite, a u nekim stvarima to niste pravili.

Pričali smo malopre, vi ste tri godine ministar, malo više od 27. aprila, koliko sam ja video, 2014. godine, i pričali ste kakvo ste stanje zatekli. Ja to ne znam, mogu da vam varujem i verujem vam. Ali, znate šta tu nije u redu? Pre vas je osam godina bio vaš koalicioni partner ministar, a osam plus tri je 11 godina i sada kada pričamo ne možemo da pričamo o tri godine, možda ne svih osam, ne možemo samo o te tri godine da pričamo, kao o periodu u kome smo trebali da nadoknadimo specijalizacije.

Svojedobno, kad sam ja završio fakultet i kad sam ja tražio specijalizaciju, znajući da će dvoje kolega da odu u penziju, rekli su mi da sam mlad, bez obzira što sam bio student generacije. Onda sam specijalizirao nešto drugo. Ja znam kakav je taj problem kroz ličnu kožu, ali šta smo i mi čekali tri godine, jer nam i veliki broj gotovih specijalista odlaze.

O zapošljavanju mladih mi možemo da pričamo u globalnom primeru, ali možemo da pričamo i u pojedinostima. Pojedinosti su vezane za grad Kraljevo. Ja neću da vam pričam imena i članove partija kako se primaju. Nije samo prosek ono što je odlučujuće, na veliku žalost, gospodine ministre. Kad budete dolazili u Kraljevo, biću rad da vam kažem pred vlastima grada Kraljeva gde nije poštovan taj kriterijum, ali dajte da to ostavim po strani, da pričamo o zakonu.Meni i dalje ostaje najnejasniji Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Dakle, čitav projekat, koga je, kako u obrazloženju kaže, predstavila i obrazložila Evropska investiciona banka, košta negde 430 miliona. Od tih 430 miliona, Vlada Republike Srbije obezbeđuje 165 miliona, Svetska banka 15,6 miliona, donatori 10 milioni, Evropska komisija 38,6 miliona, a kredit koji dižemo kroz projekte Klinički centar A - 80 miliona, B - 70 miliona i C - 50 miliona.

U periodu kada smo potpisali prvi kredit 2006. godine, Nele Karajlić bi rekao – prođe od tad 12 Bajrama, od 2006. godine 80 miliona, 2008. godine 70 miliona. Mi smo, prema podacima koje ste vi juče dali, utrošili ukupno 36 miliona. Ja ne znam da li smo, to hoću da znam, jesmo li povukli svih 150 miliona? Ako ih nismo povukli, tako sam juče razumeo, što nam sad treba još 50? Gde je 160 od Vlade Republike Srbije? Gde je razlika do 140? Objasni ćete mi. To su mi te nejasnoće, to su mi te dileme.

Rekli ste mi kolika je kamata i shvatio sam ovde da je 150 hiljada metara kvadratnih u Kliničkom centru u Beogradu, 30 hiljada u Kragujevcu, 50 u Novom Sadu i 35 u Nišu. Shvatio sam šta je završeno. Shvatio sam šta se radi, ali da li je kredit koji je tada neko, i vraćam se na ono jučerašnje pitanje, potpisivao i sklapao kreditne ugovore, da li je tada nama bio potreban toliki kredit ako smo mi u periodu od 12 godina od 430 miliona, koliko je projekat, potrošili 3,8; 3,3; 1,5 i 0,5 miliona evra Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac? Mislim da sam takve podatke pokupio, možda sam negde u jednoj decimali pogrešio. Cirka 36 miliona za 12 godina.

Dakle, oni su nas tada uslovili da čitav kredit mora da bude 200 miliona. Da li ja to dobro razumem? Ako jesu, kakvi su to nama prijatelji iz EU da nas teraju da uzmemo i ono što nam ne treba, ili nam to treba, ali mi to što nam treba ne možemo da iskoristimo? Ja ne volim Danajce ni kad darove donose i zato ne verujem EU, gospodine ministre, bez obzira što kažem da nam je novac neophodan i što znam da je sve to u cilju poboljšanja celokupnog zdravstvenog sistema i ta četiri postojeća klinička centra u Republici Srbiji.

Onda, ja sam juče još jedno pitanje postavio, dobijam u vašim diskusijama informaciju da je projekat za taj čuveni i famozni zid koji je rušen u Nišu radila italijanska firma. To su oni koji su nam dali pare i radili projekat, pa sad ćemo mi to da rušimo. Da li je neko kriv što su Italijani pogrešili? Da li je neko platio neku kaznu što su Italijani pogrešili? I, kako je moguće, ja vas zaista ne krivim jer vidim da pokazujete energiju i unosite energiju da dovedete situaciju na bolje stanje, ali kako je moguće da u tolikom periodu godina od tolikih novčanih sredstava mi toliko malo novčanih sredstava povučemo? Šta smo radili 11 godina?

Onda bih, u tom kontekstu, voleo da znam da li je ovih 36 miliona utrošeno u zadnje tri godine, dakle, za vreme vašeg ministrovanja? Ako je to tako, odgovornost gospode ministara pre vas. Nema diskusije, vi ste na vlasti, vi imate i nož i pogaču. Pa, ne mora opozicija da vas tera da tražite odgovornost. A ako to nije tako, ako smo nesposobni i mi, hoću da kažem trenutno vi, onda sebe pogledate u ogledalo, pa kažete šta tu nije u redu.

Video sam da su u međuvremenu i za te dve kreditne linije od 70 i 80 miliona rađene dopune, ugovor je produžen za povlačenje sredstava za prvu i drugu liniju do 31.12.2018. godine, a ugovor kada treba da se završe objekti je 31.12.2019. godine. To piše u obrazloženju. Mi ćemo, dakle, za dve godine da završimo nešto za šta nismo povukli prve pare, a uzimamo treće pare. Složićemo se da za to neko mora biti odgovoran. Ja o tome pričam i tu su moje nedoumice.

Pričali smo malo pre o zapošljavanju novih ljudi, jer su juče u jednom delu sednice svi iskakali iz teme. Bogu hvala, i treba da iskočimo, i vama sam tu zahvalan što ste pokazivali volju da ulazite u polemiku i da dajete odgovore u meri u kojoj je moguće dati odgovore, jer pitanja bivaju svakakva. Dakle, nije tačno, ministre, da nam tako mali broj ljudi odlazi. To jeste problem svih zemalja, ali, znate, u zemlji Srbiji ja sam 17 godina radio kao profesor stručnih predmeta i masa mojih učenika znate gde je? U Nemačkoj. Znate li šta oni meni kažu? Ima vic – treba povećati fond časova na fakultetima medicinskih nauka za nemački jezik.

Znam ja da ne možemo da ljude zadržimo, ali zar ne bi trebali da kao ministarstvo razmišljamo da je vraćanje dostojanstva zdravstvenoj struci povećanje plata zdravstvenoj struci? Dobro je da nismo više zadnji na mestu po korupciji i to sam radostan što sam čuo, ali razmislimo i o ovome. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Potrošili ste vreme vaše poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Reč ima ministra. Izvolite.

Zlatibor Lončar

Ja ću vam najkonkretnije odgovoriti. Neke brojeve imate. Ponavljam, Klinički centar Srbije 3,8 miliona, Klinički centar Niš 3,3, Klinički centar Vojvodina 1,3 i Kragujevac 0,5. Ono što je utrošeno u ovom periodu za ove tri godine, što navodite, to je ovo 30 miliona za Niš koji se radio i deo ovoga, veći deo preko polovine za Beograd gde je završena kompletna… Morali ste da imate projekat, a nismo imali ni projekat. Znači, tu je otišao novac. Plus dve trećine od ovih 1,3 miliona za Novi Sad gde imamo završen projekat. Na Evropskoj banci je da raspiše kada ona hoće tender za to. Klinički centar Beograd, završena je cela ta procedura, treba da izaberu izvođača. Evo, ovo što ste tražili šta je potrošeno u tri godine, a šta u ovome.
Znači, od ovoga preko 90% je u ove tri godine realizovano. Da li je Niš bio konzerviran ili je bila livada, znaju ljudi koji su bili tamo ikada i znaju da je to bilo poplavilo i slično, a sad imate to što imate. Žao mi je što nisam poneo slike, ali doneću za sledeći put, vezano oko tog famoznog zida. Tražio sam da mi pošalju sliku, jer hoću svi da vide, nemam šta tu da krijem. Znači, radi se o jednom delu koji je prošao na jednom ogromnom zidu, pokazaću vam. Znači, samo za taj aparat koji je morao da uđe, za koji u momentu kad su projektovali, kada su radili nisu znali dok se to završi šta će biti vrh tehnologije, šta će moći da uđe, da li će ulaziti iz delova, da li morate da ga ubacite ovako i to je to. Pokazaću vam. Sve ide o njihovom trošku, moraju da plate penale i kraj priče.
Imali ste zatečen ugovor, lepo ste rekli, iz 2006. godine, koji ne možete da raskinete. To vam je sve jasno. Ali, kako je koncipiran taj ugovor? Koncipiran je tako da ako hoćete da bilo šta radite za Beograd, vi morate da povučete posebno, odnosno da rezervišete sredstva samo za njega, a ta sredstva ne važe kada ste prešli da radite Niš. Ne možete ta sredstva koja ste rezervisali za Beograd da prebacite i kažete – znate šta, mi smo imali ova rezervisana sredstva. To ne može, ona ostaju, vi ih ne povlačite, ne plaćate kamatu i ništa se ne dešava, da nemaju građani dilemu. Ništa se ne dešava dok ih ne potrošite, dok ih ne uložite za ono što ste radili.
Zato se povlače, posebno za ovo, jer imate i jednu stvar koja je do našeg zakona, ne možete da raspišete ni jednu javnu nabavku, ako nemate sredstva na poziciji obezbeđena. To je jedini razlog zašto se, mislim da se razumemo, a vi sami procenite ko je šta i kako trošio, šta se uradilo 2006. godine i ostalo. Znači, to je građanima, a i vama svima jasno.Što se tiče zapošljavanja u Kraljevu, insistiram na zapošljavanju po konkursu da se prime najbolji. Molim vas, recite mi gde se ne radi to. Prvi sam koji ću da pošaljem inspekciju i da utvrdim. Meni je stalo, hoću novu, dobru, mladu generaciju lekara. Ništa drugo me ne interesuje. Jedino me to interesuje i insistiraću na tome. Ne znam šta ste mi još pitali.Ministarstvo finansija daje da zaposlimo još sedam inspektora da bi sproveli ono što želimo da se uradi da nema onih malverzacija, da nisu originali ili falsifikati, da razjasnimo i taj deo. Mislim, da sam vam na sva pitanja konkretno odgovorio.PREDSEDNIK: Predrag Jelenković. Izvolite.
Imate pet minuta i 58 sekundi.PREDRAG JELENKOVIĆ: Hvala predsedavajuća.
Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, ovaj zakon je veoma važan, kao što je i kolega Bačevac juče govorio, ali je pre svega važan za opšte poboljšanje zdravstva u Srbiji. Mada, veća sreća bi bila da je što više zdravih u Srbiji i da mi danas, juče i narednih dana ne vodimo rasprave o tome gde se stiče utisak, pre svega da je neko protiv ovakvih investicija, a ko je za.Par nekih detalja, vezano za Klinički centar Niš koji je pomenut više puta, to je da je nešto preko 33 miliona evra koštala gradnja. Preko 15 miliona evra oprema. Ono što je važno napomenuti da je oprema kupljena iz budžeta i da nije uzet kredit za tu opremu, koliko je meni poznato. Ukupno 50 miliona evra, i to je najveća investicija u zdravstvu Srbije još od pravljenja Vojnomedicinske akademije u staroj SFRJ.
Za Niš bi bilo onako što se tiče istorijskog podatka, još od vremena Dragiše Cvetkovića kada je 1939. godine napravljena zgrada Banovine, sadašnjeg univerziteta, kao i naravno neke druge značajne građevine, kasnije 1948. godine Elektronska industrija itd. U Kliničkom centru u Nišu trenutno ima ukupno 29 aparata za anesteziju na svim klinikama, a samo u ovom paketu kupljeno je 35 najnovijih aparata za anesteziju.
Dva multislajsna skenera, tri angio sale, tri velika rendgena, i nekoliko mobilnih rendgena za operacione sale, deset ultrazvuka, 630 bolesničkih kreveta i svi pacijenti se nalaze u dvokrevetnim sobama sa kupatilima. Najsavremenija magnetna rezonanca, na ovim prostorima, od 3 Tesle, kako se to obično kaže, najsavremeniji elektronski mikroskop za neurohirurgiju koji košta preko 400 hiljada evra, najsavremeniji hirurški stolovi marke „Make“. To bi rekli da je Mercedes u toj branši. Zahvaljujući ovoj opremi povećava se efikasnost Kliničkog centra u Nišu za preko 40%.
Inače podsećanja radi, za ostale kolege koji su juče kritikovali ovu investiciju, Klinički centar Niš, odnosno ka Kliničkom centru gravitira više od 2,5 miliona ljudi jugoistočne Srbije, sve od Preševa do Jagodine i od Bora do Kruševca. Od jedne mini močvare, kao što je rekao ministar u širem centru grada, nastala je jedna velelepna investicija kao šansa upravo za nova radna mesta i upošljavanje ljudi iz zdravstvene struke. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Svetlana Nikolić Pavlović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Svetlana Nikolić Pavlović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovani državni sekretaru, drage gošće, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su juče i danas veoma važni predlozi zakona o medicinskim sredstvima, zakon koji ima za cilj usklađivanje sa propisima EU i primenjuje se na medicinska sredstva za humanu upotrebu, in vitro dijagnostička medicinska sredstva i aktivna implantibilna medicinska sredstva kao i pomoćna sredstva za medicinska sredstva.

Ovim zakonom uređuju se uslovi za proizvodnju i promet medicinskih sredstava i upotrebu u Republici Srbiji, odnosno prisustvo kvalitetnih medicinskih sredstava sa oznakom c. Nadalje propisuje klinička ispitivanja medicinskih sredstava, vigilancu, kontrolu kvaliteta i praćenje na tržištu, ocenjuje usaglašenost sa osnovnim zahtevima, oglašavanje, obeležavanje, nadzor u ovim oblastima i tako dalje i primenjuje se na medicinska sredstva za humanu upotrebu.

Izmene nadležnosti Alims-a, uvođenje novih stručnih poslova, vođenje registra proizvođača, Agencija za lečenje i medicinska sredstva i Ministarstvo zdravlja preduzimaju sve potrebne mere za zaštitu javnog zdravlja i sigurnosti pacijenata uključujući i zdravstvene radnike od rizika koje može izazvati medicinsko sredstvo.

Pre stavljanje medicinskog sredstva na tržište i upotrebu u Republici Srbiji ocenjivanje usaglašenosti može da sprovede proizvođač, notifikovano telo, odnosno ovlašćeno telo za ocenjivanje usaglašenosti po izboru proizvođača. Ministar propisuje postupke ocenjivanja usaglašenosti i vrstu isprave o usaglašenosti. Radi prevencije nastanka teških posledica po zdravlje stanovništva u slučaju epidemije, kao i u drugim vanrednim situacijama, Vlada na predlog ministra može da propiše i drugačiji način, postupak i uslove za stavljanje na tržište i registraciju medicinskog sredstva, proizvodnju, promet, kontrolu kvaliteta, obeležavanje, vigilancu, olakšavanje i primenu, odnosno upotrebu od uslova koji su propisani ovim zakonom i propisima donetim za njegovo sprovođenje.

Agencija odobrava sprovođenje kliničkog ispitivanja u roku od najviše 40 dana od prijema zahteva, a to skraćenje roka i postupka registrovanja će povećati broj kliničkih ispitivanja, a samim tim stvoriti i veću mogućnosti inovativnih terapija.

Etički odbor Srbije daje nezavisno i nepristrasno mišljenje na zahtev za davanje saglasnosti u postupku koji se sprovodi paralelno sa odobrenjem Agencije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Uzimajući u obzir propise EU, kao i praksu zemalja članica EU izvršeno je odvajanje propisa kojima se uređuju medicinska sredstva od propisa kojima se uređuju lekovi. Naime, oblast lekova je uređena na nivou EU drugim propisima koji su u potpunosti pravno i suštinski razlikuju te nije moguće objediniti njihovo uvođenje i primenu.

Što se tiče drugog predloga zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, zakon je donet još pre tri godine i počeo da se primenjujem početkom ove godine i njime se definiše rukovalac podacima koji čine integrisani zdravstvene informacioni sistem, skraćeno IZIS Republike Srbije, a to je Institut za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije.

Institut za javno zdravlje dužan je da o svakoj povredi bezbednosti podataka iz stava 2. ovog člana, obavesti lice, odnosno lica na koje se ti podaci odnose, Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja i poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Kako bi se stvorio pravni preduslov za praktičnu primenu ovog zakona u članu 2. predložena je sankcija za Institut za javno zdravlje u slučaju da ne postupi po odredbi člana 1. ovog zakona.

Kao što smo već čuli od gospodina ministra zdravlja za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna nova finansijska sredstva, jer se njime samo definišu pojmovi, odnosno ne predstavlja uvođenje nove aktivnosti ovog instituta koji iziskuje finansijska sredstva, već je to aktivnost koja će se obavljati u okviru redovne delatnosti ovog instituta.

U skladu sa potrebom da se odredbe Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva u potpunosti usklade sa propisima kojima je regulisana oblast zaštite podataka o ličnosti i posebna oblast, naročito osetljivih podataka.S obzirom da se počelo sa implementacijom pojedinih segmenta IZIS-a, u zdravstvene ustanove Republike Srbije, a da navedenim odredbama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, nije definisano ko rukuje i odgovara za podatke iz Informacionog zdravstvenog sistema, predloženim dopunama smatram da je ta nedoumica otklonjena.

Zbog svega navedenog, zbog činjenice da uređenja ove materije na predloženi način može sprečiti posledice po najelementarnija ljudska prava građana, kao što su prava na privatnost, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, pravo na bezbednost, predloženo je donošenje ovog zakona po hitnom postupku.

Cilj ovog zakona je stvaranje preduslova za nesmetano funkcionisanje zdravstvenih ustanova i zdravstvenog sistema u celini. Rešenja predložena u ovom zakonu predstavljaju rezultat saradnje Ministarstva zdravlja, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Instituta za javno zdravlje Srbije i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Imajući u vidu da Institut za javno zdravlje Republike Srbije, i do sada vodi statističke podatke koji su deo IZIS-a, ne očekuju se potrebe, niti za dodatnom edukacijom kadra, a eventualna reorganizacija poslova će se vršiti u okviru postojećih kapaciteta.

Zbog svega napred iznetog i zato što je kvalitet i dobrobit pacijenata na prvom mestu, kao i medicinska struka, SNS će u danu za glasanje glasati za ove predloge zakona.

Ujedno želim da se zahvalim našem predsedniku SNS gospodinu Aleksandru Vučiću, gospodinu ministru zdravlja, Zlatiboru Lončaru, Ministarstvu zdravlja, Vladi Republike Srbije, što su zaustavili sunovrat zdravstva i vratili dostojanstvo zdravstvu i zdravstvenim radnicima, kao i na svim aktivnostima koje su učinili da se srpsko zdravstvo nađe na listi evropskog zdravstva po zdravstvenom potrošačkom indeksu i bude čak ispred šest zemalja članica EU, a sada ubrzanim koracima i da o unapred o čemu smo već dosta toga čuli.

Samo kratko, gospodine ministre, ako dozvolite, radi istine javnosti i podsećanja, 2013. godine kada je SNS preuzela odgovornost za Dom zdravlja u Ćupriji, zatekla je sledeće stanje: preko 300 zaposlenih, normativ je bio 130, 170 ne ugovorenih bez odobrenja Ministarstva zdravlja nadležnih službi i znači da je viška zaposlenih bilo za još jedan dom zdravlja.

Za posledicu takve politike, danas je ukupan dug Doma zdravlja u Ćupriji, relativnog malog doma zdravlja preko 321 milion dinara, odnosno više od 177 miliona dinara prema dobavljačima i više od 144 miliona dinara prema zaposlenima, a ne ugovorenim radnicima.

Nadalje, blokada budžeta opštine Ćuprija za 70 miliona dinara po presudi suda, a na osnovu listića kojima su neugovoreni radnici tužili dom zdravlja, pokušaj plenidbe sanitetskih vozila Doma zdravlja Ćuprija, naime, od Ministarstva zdravlja, naš dom zdravlja je dobio tri savremena saniteta i jedino zbog primarne zdravstvene delatnosti i toga da će pacijenti biti, građani biti uskraćeni za prvu i neodložnu pomoć, to nije uspelo da se završi.

Zatim, ne overene zdravstvene knjižice zdravstvenim radnicima i to, neugovorenim radnicima od avgusta 2012. godine, a potom i za ugovorene od januara 2014. godine, itd.

Eto, to je ta slika, ta epohalna slika, to je zatečeno i nasleđeno stanje iz vremena ranijih vlasti u Domu zdravlja u Ćupriji, a koji dragi građani Republike Srbije nažalost, nije jedini u Srbiji.

Zahvaljujem na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić.
...
Srpska napredna stranka

Branimir Rančić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Poštovani gospodine ministre Lončaru, poštovani gosti iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama narodnim poslanicima je jedan evropski zakon, Predlog zakona o medicinskim sredstvima gde se vrši potpuno usklađivanje sa propisima EU. Zato ću ja govoriti o ovom zakonu na nešto drugačiji način od ostalih kolega, u smislu da je ovaj zakon primer proevropskog zakona.

Ovim zakonom uređuju se uslovi za proizvodnju i promet medicinskih sredstava, odnosno stavljanje na tržište i upotrebu u Republici Srbiji, klinička ispitivanja medicinskih sredstava, vigilancu, praćenje medicinskih sredstava na tržištu i tehnička procena, ocenjivanje usaglašenosti medicinskih sredstava sa osnovnim zahtevima, oglašavanje, obeležavanje medicinskih sredstava i nadzor u ovoj oblasti.

Član 2. definiše šta su to medicinska sredstva. Ja se na tome ne bih zadržavao čitajući zakon, ali ću samo napomenuti da medicinsko sredstvo svoju osnovnu namenu ne ispunjava na ljudskom organizmu, farmakološkom, imunološkom, ili metaboličkom aktivnošću, ali može u svojoj funkciji biti potpomognuto takvim sredstvima.

Takođe, da napomenem vrlo kratko da se ovaj zakon ne primenjuje na lekove, kozmetičke preparate, ljudsku krv i krvne proizvode, transplantate ćelija i tkiva ljudskih porekla, transplantate ćelija i tkiva životinjskog porekla, kao i sredstva za upotrebu isključivo u veterinarskoj medicini, a sve je ovo bilo obuhvaćeno ranijim Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima iz 2012. godine i 2010. godine.

Radi izrade Zakona o medicinskim sredstvima, ministar zdravlja je imenovao radnu grupu 2015. godine u sastavu Ministarstva zdravlja, Agencija za lekove i medicinska sredstva ALIMS, Ministarstvo privrede i Privredne komore, Privredne komore rekli ste zbog upisa u registar.

Nakon usaglašavanja teksta o medicinskim sredstvima, isti je dostavljen Privrednoj komori, kako bi se sa predstavnicima industrije upoznala sa predloženim rešenjima 2016. godine.

Na inicijativu Privredne komore Srbije u Kragujevcu je održan simpozijum na ovu temu gde je predstavljen Nacrt zakona o medicinskim sredstvima pod nazivom „Regulativa i harmonizacija propisa sa propisima EU“, kao i nove olakšice koje donose novi Zakon o medicinskim sredstvima, pregled benifita.Takođe, Dvanaesti kongres ALIMS-a 2016. godine, gde sam imao zadovoljstvo da prisustvujem tom kongresu, pa i Trinaesti kongres ALIMS-a 2017. godine posvećeni su upravo ovoj temi. Time je navedeni zakon ušao u skupštinsku proceduru na vrlo jasan transparentan način.

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku je zbog toga neophodno kako bi tržišni uslovi koji se postavljaju bili poznati u najkraćem roku, kao i usklađivanje poslovanja industrije za zahtevima EU. Pored toga, stvaraju se tržišni uslovi za plasman proizvoda u EU, što će imati za cilj razvoj industrije medicinskih sredstava i nove investicije u privredi Republike Srbije.

U procesu pristupanja EU potrebno je usaglašavanje sa direktivama i drugim propisima EU u oblasti medicinskih sredstava.

Prvo, za opšta medicinska sredstva, koja će se koristiti u humanitarnoj medicini oznake 93/42 EC, za aktivna implatabilna medicinska sredstva, za in vitro medicinska sredstva oznaka 98/79 EC, i smernice i vodič MEDEV, Medical Device Regional System, podvlačim ovaj MEDEV sistem.

Imajući u vidu da klinička ispitivanja medicinskih sredstava, a znamo da važećim Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima, oblast kliničkih ispitivanja medicinskih sredstava je urađena na isti način kao i kliničko ispitivanje lekova, nisu u celosti urađena propisima EU. Ovim zakonom predlažu se rešenja iz vodiča MEDEV.

Smernice i vodič MEDEV nemaju snagu zakona, nisu obavezujuća, ali ih treba shvatiti kao imperativ. Tako na primer vigilancu u propisima po vodiču MEDEV, ali pre nego što to objasnim, dužan sam da reč vigilitet ili vigilanca je latinska reč označava budnost, a u srpskom jeziku možemo to da okarakterišemo kao prenos, kao obazrivost, a u psihijatriji postoji jedan termin sa kojim se operiše to je vigilonst, pažnja, što se sve uklapa, da kažem u definiciju vigilance medicinskih sredstava, da je to skup aktivnosti o saznanjima i rizicima koji proizilaze iz upotrebe ili primene medicinskih sredstava.

Ali, da se vratim na ono prvo. Kada sam rekao da vigelanca u propisima po vodiču MEDEV sadrži prvo opšte principe, definiciju, ulogu proizvođača, ulogu nadležnog organa, ulogu prijavljenog organa, ulogu Evropske komisije, ulogu korisnika, i dodaci, to su obrasci i primeri.

Takođe, u postupku upisa u Registar medicinskih sredstava prihvatane su isprave o usaglašenosti EU i znaka C. Ja se ne bih mnogo zadržavao na objašnjenju šta znači znak C, ali na predavanju je bilo u Kragujevcu o tehničkim fajlovima, koji sadrži ovaj znak C, kao i o ISO standardima, da napomenem da je sada trenutno važeći ISO standard, a da svetske organizacije za standardizaciju 14155, da primena srpskog znaka usaglašenosti i harmonizovani srpskog standarda nije propisana.

Tako na primer, od ukupno 33.867 medicinskih sredstava upisanih u Registar medicinskih sredstava, 228 medicinskih sredstava nije usaglašeno, odnosno ne poseduje znak C, što čini ukupno 0,6%, a od ukupnog broja od 96 prijava sumnji u kvalitet medicine poreklom iz zemlje van EU, u 70% slučajeva došli do povlačenja medicinskih sredstava sa tržišta, a od toga 95,7 su medicinska sredstva poreklom iz zemalja koje nisu članice EU.

Dakle, radi se o jako malom broju proizvoda koji potiču van EU, ali u cilju zaštite zdravstvenog sistema i života i zdravlja ljudi, propisuje se obaveza usaglašavanja svih proizvoda sa propisima standarda u Republici Srbiji, ili u EU, što je regulisano u čl. 17. i čl. 18. postojećeg zakona.

Ovim zakonom onemogućava se ulazak nekvalitetnih i po korisnike nesigurnih medicinskih sredstava na tržištu. Tako i u zdravstvene ustanove Republike Srbije i sprečavanja ulaska falsifikovanih medicinskih sredstava u legalne tokove snabdevanja.

Obaveza Republike Srbije je harmonizacija propisa sa propisima EU do kraja pregovaračkog procesa. Ovim zakonom vrši se potpuno usklađivanje sa propisima EU.Na kraju, što se tiče Kliničkog centra Niš, za sve neverne Tome, pošto je dosta bilo o niškom kliničkom centru, a ja dolazim iz carskog grada, to je grad Niš, pokazaću ove fotografije, kako izgleda Klinički centar Niš, to je jedno najmodernije zdanje, ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu, pa i šire. Prošli put sam rekao i pogrešio, tačno, Klinički centar Niš nije se gradio 35 godina, kolega Krasić me je ispravio, 38 godina. Ja sam proverio taj podatak. To je 38 i po godina se gradio. Mi ćemo ga završiti i otvoriti za razliku od prethodnih vlasti koje su u Nišu. Znate što su u Nišu otvorili žuto preduzeće? Žuto preduzeće je otvorilo jednu čuvarevu kućicu na ulasku u Arheološki park Medijana i jedne gvozdene dveri. Prema tome, za neverne Tome, Klinički centar Niš biće završen. Hvala lepo na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milimir Vujadinović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, osim što će ovaj zakon svakako doprineti rešavanju problema, koji neminovno donosi rizik za pacijente, moram reći da će on, pre svega doprineti razvoju srpske privrede. Naime, ako pogledate članove zakona, jasno je da će ovo doprineti povećanju izvoza kada su u pitanju srpskih proizvođači medikamenata, i samim tim, povećanju i jačanju srpske privrede u celini, a to i jeste negde na liniji koju je projektovala SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, i negde jeste u skladu sa politikom koju ova Vlada Republike Srbije i sprovodi.

Dobro je, svakako, gledajući ovaj zakon, uvaženi ministre, što ste našli nekakav balans između ta dva elementa zaštite pacijenata sa jedne strane, i jačanja srpske privrede u celini. Sa druge strane, o medicinskim aspektima samog zakona, ja ne bih mnogo, o tome su već govorile moje kolege narodni poslanici iz SNS, pre svega, na tom ekonomskom aspektu ću se bazirati. Pridružujete se ovom povećanju privrednog rasta u Srbiji, koje se ove godine očekuje negde na skoro 3%. Procenti do 2012. godine su bili isti, takođe 3%, ali je srpska privreda bila 3% u padu, u odnosu na ono što je danas 3% u pozitivnom smislu.

Takođe, ovim zakonskim predlogom stvarate bolje uslove za proizvođače medikamenata u Srbiji i pridružujete se borbi za smanjenje stope nezaposlenosti. Opet se vraćam na 2012. godinu, imate nezaposlenosti 25%, sada nešto malo više od 11%. To je doprinelo Ministarstvu zdravlja u ovom delu.

Na kraju krajeva, da li sam zakon ima svoje ishodište u ekspozeu, koji je mandatarka iznela u danu izbora Vlade u ovom uvaženom domu? I da kažem da li srpsko zdravlje može bolje? Naravno da može bolje, i naravno da može više, ali ne treba, uvaženi ministre, ne treba stati i ne treba ćutati pred lažnim optužbama. Ja opet zbog građana Srbije, koji ovo gledaju, da napomenem, u 2016. godini je Srbija proglašena za zemlju sa najvećim napretkom u kvalitetu zdravlja i to nije ocena ni ministarstva, ni nas narodnih poslanika, to je ocena važnih međunarodnih faktora, i to je zasluga i ove Vlade i vašeg ministarstva, vašeg tima i vas, gospodine ministre.Mnogo je tu još rezultata. Treba Srbija da zna. Naveli ste i aparate za zračnu terapiju, 700 miliona dinara, koliko se sećam, u prošloj godini je izdvojeno, 85 pokretnih bolnica ste nabavili u prošloj godini, to su ta sanitetska vozila, veoma važno. Na gama nožu 1.500 intervencija, čini mi se, do sada. Ne treba da ćutite i treba da kažete da je to nešto što je zaista značajno za Srbiju i ozbiljan napredak srpskog zdravstva.Sad, ako sve ovo što sam rekao uporedite sa nekim detaljima do 2012. godine, vi znate da je srpsko zdravstvo do 2012. godine, da su ga obeležile uglavnom nekakve afere vezane za nabavku vakcina. Sećate se onog teatralnog zavrtanja rukava Borisa Tadića i one vakcinacije. Ako to sve sada poredite sa ovim podacima koje sam ja izneo, jasno je da je srpsko zdravstvo na pozitivnom putu i na putu ozdravljenja.

S tim u vezi, poštovani ministre, ja kao narodni poslanik, kao deo jednog velikog tima SNS koji vas je i podržao u danu izbora u ovom parlamentu, podržaću i ovaj i slične zakonske predloge koji budu dolazili iz vašeg ministarstva. Svakako, u ime građana Srbije sam vam zahvalan na svemu ovome što radite da zaustavite sunovrat srpskog zdravstva. Hvala vam puno.