Hvala, predsedavajuća.
Gospodine ministre, juče sam govorio i danas ću opet da progovorim neku, jer to su teme koje svakog ko je dobronameran interesuju.
Sada sam u malo povoljnijoj poziciji, jer sam imao prilike da slušam i vaša izlaganja, te su neke nejasnoće ili dileme koje sam imao otklonjene, a neke su i produbljene. O tim produbljenima ćemo da pričamo, pa ću vam ja opet postaviti pitanje, a u želji da dobijem odgovore.Dakle, složiću se apsolutno sa vama i ja kao zdravstveni radnik, mislim da srpsko zdravstvo nije toliko loše. Nisam pristalica onih koji će da kažu, ali i moja želja, bez obzira što sam predstavnik srpskog pokreta Dveri, opozicione političke grupacije, jeste da ono bude bolje nego što jeste. To je uostalom sa proklamovanom vašom krilaticom pred izbore, i hajmo da to što smo pričali - brže, jače, bolje i pravite, a u nekim stvarima to niste pravili.
Pričali smo malopre, vi ste tri godine ministar, malo više od 27. aprila, koliko sam ja video, 2014. godine, i pričali ste kakvo ste stanje zatekli. Ja to ne znam, mogu da vam varujem i verujem vam. Ali, znate šta tu nije u redu? Pre vas je osam godina bio vaš koalicioni partner ministar, a osam plus tri je 11 godina i sada kada pričamo ne možemo da pričamo o tri godine, možda ne svih osam, ne možemo samo o te tri godine da pričamo, kao o periodu u kome smo trebali da nadoknadimo specijalizacije.
Svojedobno, kad sam ja završio fakultet i kad sam ja tražio specijalizaciju, znajući da će dvoje kolega da odu u penziju, rekli su mi da sam mlad, bez obzira što sam bio student generacije. Onda sam specijalizirao nešto drugo. Ja znam kakav je taj problem kroz ličnu kožu, ali šta smo i mi čekali tri godine, jer nam i veliki broj gotovih specijalista odlaze.
O zapošljavanju mladih mi možemo da pričamo u globalnom primeru, ali možemo da pričamo i u pojedinostima. Pojedinosti su vezane za grad Kraljevo. Ja neću da vam pričam imena i članove partija kako se primaju. Nije samo prosek ono što je odlučujuće, na veliku žalost, gospodine ministre. Kad budete dolazili u Kraljevo, biću rad da vam kažem pred vlastima grada Kraljeva gde nije poštovan taj kriterijum, ali dajte da to ostavim po strani, da pričamo o zakonu.Meni i dalje ostaje najnejasniji Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Dakle, čitav projekat, koga je, kako u obrazloženju kaže, predstavila i obrazložila Evropska investiciona banka, košta negde 430 miliona. Od tih 430 miliona, Vlada Republike Srbije obezbeđuje 165 miliona, Svetska banka 15,6 miliona, donatori 10 milioni, Evropska komisija 38,6 miliona, a kredit koji dižemo kroz projekte Klinički centar A - 80 miliona, B - 70 miliona i C - 50 miliona.
U periodu kada smo potpisali prvi kredit 2006. godine, Nele Karajlić bi rekao – prođe od tad 12 Bajrama, od 2006. godine 80 miliona, 2008. godine 70 miliona. Mi smo, prema podacima koje ste vi juče dali, utrošili ukupno 36 miliona. Ja ne znam da li smo, to hoću da znam, jesmo li povukli svih 150 miliona? Ako ih nismo povukli, tako sam juče razumeo, što nam sad treba još 50? Gde je 160 od Vlade Republike Srbije? Gde je razlika do 140? Objasni ćete mi. To su mi te nejasnoće, to su mi te dileme.
Rekli ste mi kolika je kamata i shvatio sam ovde da je 150 hiljada metara kvadratnih u Kliničkom centru u Beogradu, 30 hiljada u Kragujevcu, 50 u Novom Sadu i 35 u Nišu. Shvatio sam šta je završeno. Shvatio sam šta se radi, ali da li je kredit koji je tada neko, i vraćam se na ono jučerašnje pitanje, potpisivao i sklapao kreditne ugovore, da li je tada nama bio potreban toliki kredit ako smo mi u periodu od 12 godina od 430 miliona, koliko je projekat, potrošili 3,8; 3,3; 1,5 i 0,5 miliona evra Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac? Mislim da sam takve podatke pokupio, možda sam negde u jednoj decimali pogrešio. Cirka 36 miliona za 12 godina.
Dakle, oni su nas tada uslovili da čitav kredit mora da bude 200 miliona. Da li ja to dobro razumem? Ako jesu, kakvi su to nama prijatelji iz EU da nas teraju da uzmemo i ono što nam ne treba, ili nam to treba, ali mi to što nam treba ne možemo da iskoristimo? Ja ne volim Danajce ni kad darove donose i zato ne verujem EU, gospodine ministre, bez obzira što kažem da nam je novac neophodan i što znam da je sve to u cilju poboljšanja celokupnog zdravstvenog sistema i ta četiri postojeća klinička centra u Republici Srbiji.
Onda, ja sam juče još jedno pitanje postavio, dobijam u vašim diskusijama informaciju da je projekat za taj čuveni i famozni zid koji je rušen u Nišu radila italijanska firma. To su oni koji su nam dali pare i radili projekat, pa sad ćemo mi to da rušimo. Da li je neko kriv što su Italijani pogrešili? Da li je neko platio neku kaznu što su Italijani pogrešili? I, kako je moguće, ja vas zaista ne krivim jer vidim da pokazujete energiju i unosite energiju da dovedete situaciju na bolje stanje, ali kako je moguće da u tolikom periodu godina od tolikih novčanih sredstava mi toliko malo novčanih sredstava povučemo? Šta smo radili 11 godina?
Onda bih, u tom kontekstu, voleo da znam da li je ovih 36 miliona utrošeno u zadnje tri godine, dakle, za vreme vašeg ministrovanja? Ako je to tako, odgovornost gospode ministara pre vas. Nema diskusije, vi ste na vlasti, vi imate i nož i pogaču. Pa, ne mora opozicija da vas tera da tražite odgovornost. A ako to nije tako, ako smo nesposobni i mi, hoću da kažem trenutno vi, onda sebe pogledate u ogledalo, pa kažete šta tu nije u redu.
Video sam da su u međuvremenu i za te dve kreditne linije od 70 i 80 miliona rađene dopune, ugovor je produžen za povlačenje sredstava za prvu i drugu liniju do 31.12.2018. godine, a ugovor kada treba da se završe objekti je 31.12.2019. godine. To piše u obrazloženju. Mi ćemo, dakle, za dve godine da završimo nešto za šta nismo povukli prve pare, a uzimamo treće pare. Složićemo se da za to neko mora biti odgovoran. Ja o tome pričam i tu su moje nedoumice.
Pričali smo malo pre o zapošljavanju novih ljudi, jer su juče u jednom delu sednice svi iskakali iz teme. Bogu hvala, i treba da iskočimo, i vama sam tu zahvalan što ste pokazivali volju da ulazite u polemiku i da dajete odgovore u meri u kojoj je moguće dati odgovore, jer pitanja bivaju svakakva. Dakle, nije tačno, ministre, da nam tako mali broj ljudi odlazi. To jeste problem svih zemalja, ali, znate, u zemlji Srbiji ja sam 17 godina radio kao profesor stručnih predmeta i masa mojih učenika znate gde je? U Nemačkoj. Znate li šta oni meni kažu? Ima vic – treba povećati fond časova na fakultetima medicinskih nauka za nemački jezik.
Znam ja da ne možemo da ljude zadržimo, ali zar ne bi trebali da kao ministarstvo razmišljamo da je vraćanje dostojanstva zdravstvenoj struci povećanje plata zdravstvenoj struci? Dobro je da nismo više zadnji na mestu po korupciji i to sam radostan što sam čuo, ali razmislimo i o ovome. Hvala.