Kolega Đurišiću, ja vas molim da počnete da pričate o zakonima. Imamo ovakvu atmosferu u Narodnoj skupštini zato što se očekuju beogradski izbori.
Izvolite.

Gospodine Arsiću, ja vas molim da obratite pažnju na ono što ja govorim, a ja govorim o tački dnevnog reda, za razliku od vaših kolega iz vladajuće većine, koji ni jednu jedinu reč nisu govorili o tački dnevnog reda, nego su svo vreme potrošili za lične uvrede kolega poslanika iz opozicije, na koje vi niste reagovali, ili ste reagovali smeškom.
Molim vas da se upristojite i da obavljate tu funkciju na način na koji je to ovim Poslovnikom predviđeno, a ja ću govoriti na način na koji ja smatram da treba, poštujući Poslovnik.
Znači, ova Skupština će sada usvojiti, verovatno, i amandman da ovaj ugovor stupi na snagu, ne osmog dana kako bi trebali da se usvajaju i objavljuju u „Službenom glasniku“ zakoni, nego danom objavljivanja, samo zato što nije bilo razumevanja, pre svega od poslanika vladajuće većine, da na vreme raspravljamo ovaj ugovor.
Ja mislim da ovaj ugovor nije loš. Mislim da je korisno regionalno povezivanje. Korisno je za razvoj privrede Srbije i susednih zemalja. Da li ćemo da ih zovemo Jugoistočna Evropa ili Zapadni Balkan, mislim da je manje bitno. Ali, ono sa čime ja ne mogu da se složim, to je nešto što se u ovom ugovoru ne nalazi. Ovde, u ovom ugovoru ima puno reči, nekoliko tabela i nešto malo slika. Te slike se uglavnom ne vide u ovom materijalu koji smo dobili, ali u ovom elektronskom smo dobili, pa sam ja izvukao ovde da vidim kako izgleda mapa puteva regionalnih koridora, koja se nalazi u okviru ovog ugovora.
Ono što je meni bilo zanimljivo, jer sam ja ovu mapu video negde i ranije, samo sam hteo da potvrdim da je to tako, to je da, recimo, na ovoj mapi nema Moravskog koridora. Nema auto-puta Pojate-Preljina. On se ovde ne nalazi. Nalazi se, kao put u planu, Fruškogorski koridor, i to je dobro, nalazi se Banatski koridor, Banatska magistrala od Beograda prema Rumuniji, i to se nalazi, ali nema auto-puta Pojate-Preljina. To ne postoji. Mi se za to nismo izborili, kako ste vi rekli, jer biste vi rekli – sve što smo predložili, to je ušlo. Znači da niste predložili, jer to nije ušlo.
Ovde, takođe, nema nečega o čemu vi pričate poslednjih nekoliko dana i bilo je aktuelno, a to je auto-put prema Bosni i Hercegovini. Toga na ovoj mapi auto-puteva nema. Vi možete da vidite plan da auto-put ide od Sarajeva gore ka Bosanskom Šamcu i da se vezuje na auto-put u Hrvatskoj. Znači, toga ovde nema. Pošto nema u ovome koji treba da bude strateški dokument, onda se ja pitam da li će taj auto-put Pojate-Preljina ostati prazna priča koju ćete vi pričati svaki put kada nam to bude trebalo pred izbore? Pošto su ovde izbori svake godine, ta priča će se neprekidno ponavljati iz godine u godinu, a nikakvog pomaka neće biti.
Sada da se nadovežem na sledeću tačku dnevnog reda, jer je to prava slika kako ova Vlada obmanjuje građane Srbije. Vrlo mi je interesantno bilo kako je danas ministarka govorila šta smo mi zatekli. Onda je govorila o nula rekonstruisanih pruga u Srbiji 2008, 2010, 2011, ali i 2012, 2013. i 2014. godine. Izgleda da je sada nova mantra SNS-a da, u stvari, svo ovo vreme, koliko se računa odgovornost SNS-a za stanje u Srbiji, počinje 2014. godine. Izgleda da hoćemo da zaboravimo 2012, 2013. i 2014. godinu. A zašto treba da zaboravimo? Ako ministarka kaže – zatekli smo visinu spoljnog duga 76% BDP-a Srbije, to je bilo 2014, ali je 2012. godine bilo 47%, kada ste preuzeli vlast i taj dug je bio 15 milijardi. Onda je bio 25 milijardi 2014. godine, što je tada bilo 76%. To su brojke. Ako ne verujete meni, idite na sajt Ministarstva finansija, tamo postoje mesečni izveštaji, gde se onda daje proteklo vreme od 2000. godine na ovamo, i možete da vidite sve te brojeve, kolika je bila zaduženost Srbije na kraju svake godine. Videćete, na kraju 2011. godine je zaduženost bila 44% i da je spoljni dug bio 14 milijardi, a u prvih šest meseci povećao se za još jednu milijardu, odnosno bio je 47%.
Ako pričamo o broju nezaposlenosti, kako kaže ministarka, kako su oni sa 26 spustili na 11, a onda kaže – ništa nije menjano u statistici. To je neistina, ministarka. Neistina! Imate pismo direktora Zavoda za statistiku, koji kaže, povodom javne rasprave o stopi nezaposlenosti u Srbiji, kada su ljudi koji imaju ozbiljne škole i fakultete objašnjavali da ne može za toliko da se smanji stopa nezaposlenosti, a da se to ne vidi u rastu društvenog proizvoda, u rastu proizvodnje potrošnje, on onda kaže sledeću rečenicu – menjana je statistika 2014. i 2015. godine i ne mogu se porediti podaci pre i posle toga.

Kolega Đurišiću, molim vas, o dnevnom redu.

Ministarka je govorila o ovome i ja želim na to da odgovorim, jer su to laži koje se ovde neprekidno ponavljaju.

Ministar je davala odgovor poslaniku na pitanje.

Ministarka je ovde iznosila neistine, a ja ću sada da se vratim na to šta je još ministarka izjavljivala i šta je izjavljivao predsednik Vučić…(Isključen mikrofon.)

Kolega Đurišiću, ako je neki poslanik postavio pitanje, dobio je odgovor. A vi želite da komentarišete odgovor ministra? Postavite vi svoje pitanje, pa kada budu bila poslanička pitanja na redu, onda možete da komentarišete, a sada imamo tačke dnevnog reda o kojima raspravljamo.
Izvolite.

Hvala.
Ja bih postavljao pitanja kada bih na njih dobijao odgovor. Ja odgovore ne mogu da dobijem, zato što mi ne odgovora niko od onih kojima sam postavio pitanje.
Ali, da se vratimo na ovu prugu Beograd-Budimpešta. Prvi put 2014. godine, u septembru, predsednik Vlade, gospodin Vučić, vozi se u Kini brzim vozom i tamo daje izjavu da ćemo mi da napravimo, da modernizujemo prugu Beograd-Budimpešta, da će vozovi ići 300 na sat i da ćemo to završiti za tri i po godine. Znači, to se prvi put spominje, najava toga, u septembru 2014. godine.
Onda u decembru 2015. godine u vozu se vozi gospodin Vučić, tu je sa njim gospođa Mihajlović i oni svečano otvaraju jedan metar pruge. Ima slika ovde, evo ja je imam, jedan metar pruge se otvara i kaže se sledeća stvar – završićemo do 2018. godine prugu Beograd-Budimpešta. Beograd-Budimpešta ćemo završiti za 24 meseca od dobijanja građevinske dozvole. To je 2018. godina. Svi se slikamo, idu izbori, naravno, mora da se prodaje šarena laža. Znači, završićemo prugu za dve godine.
Onda, naravno, prođu ti izbori i onda imamo u novembru 2016. godine najavu da ćemo potpisati komercijalni ugovor o izgradnji pruge Beograd-Nova Pazova samo, 34 kilometra, to je ovo o čemu danas razgovaramo. Ministarka najavljuje u decembru – počinju radovi 2017. godine, za šest meseci. Opet su išli neki izbori, trebalo je opet malo to nakititi, zamazati oči građanima Srbije. I evo nas danas, kraj novembra 2017. godine, mi usvajamo ovaj ugovor o zajmu koji kaže da projekat treba da bude gotov u roku od 42 meseca. Četrdeset dva meseca, to je tri i po godine.
Znači, šta je realnost, u najboljem sada, ako se ovaj zakon usvoji? U najboljem slučaju imaćemo rekonstruisanih 34 kilometra pruge od Beograda do Stare Pazove i to će se desiti 2018. godine. Znači, gde je ovaj poziv, koji ovde odgovorni političar, kako vi govorite, gospodin Vučić i kaže – očekujem sa kolegama iz Kine i Mađarske da zajedno prođemo od Beograda do Budimpešte, da pokažemo šta sve može da se uradi kad su ljudi posvećeni i veruju šta može da se uradi. Pa, jel vi niste bili posvećeni ove dve godine i niste verovali u to, jer za dve godine niste uradili ništa? Niste uradili ništa. Ne 184 kilometra, koliko treba, nula kilometara.
Ovde danas govorimo o 34 kilometra pruge do Stare Pazove. Rekli ste, da vam verujemo na reč, rekonstruisana pruga od Stare Pazove do Novog Sada. Možemo da vam verujemo na reč. Rekli ste, ne znam koliko puta sad, ja nisam toliko imao vremena da se pripremim, koliko ste puta najavljivali otvaranje Žeželjevog mosta, recimo, koji je na tom koridoru, pa se ni to još uvek nije desilo.
Da vas pitam ovo – koji je to plan i u kom vremenskom roku vi planirate, recimo, da rekonstruišete prugu od Novog Sada do Subotice? To je nekih 80 i nešto kilometara. Kada ćemo mi ovo obećanje iz 2015. godine da ćemo ići prugom do Budimpešte za tri sata ispuniti? Kada ćete vi da pozovete vaše kolege iz Kine i Mađarske da zajedno sa vama sednu u voz i za tri i po sata se provozaju? To je neodgovorno. To je neodgovorno, jer se to neće desiti u narednih osam godina, evo, ja vama kažem, osam godina, jer vi ćete četiri godine da radite 34 kilometra pruge, a kada ćete da uradite ostatak od 184, koliko se nalazi u Srbiji, kako sami kažete, kada će to biti gotovo? Da li možete da date taj odgovor? Evo, sad kad kao nisu izbori, da vam verujemo da neće biti izbora, pa nam dajte neki realan odgovor, nemojte da lažete, pošto znate da će biti izbora u martu, pa da nam pričate opet neke priče i bajke.
Da kažem još nešto malo vezano za ovaj kredit između KfW banke iz Frankfurta na Majni za obnavljanje vodovodne i kanalizacione mreže u slučaju ova četiri grada. Ja želim sve najbolje građanima ova četiri grada Knjaževca, Paraćina, Vrbasa, Kikinde, želim da se u onim planiranim rokovima ovi projekti ostvare, da dobiju kvalitetnu pijaću vodu i da reše problem kanalizacije, ali postavljam pitanje – šta je sa drugim gradovima, sa onim koji nisu imali sreće da se nađu u nekom ovakvom projektu? Kako će oni razvijati svoje mreže vodosnabdevanja, kako će oni rešavati problem kanalizacije?
Ovaj zajam iznosi 17 miliona evra, to je dve milijarde dinara. Mi smo ovde u Skupštini pre godinu dana smanjili prihode lokalnim samoupravama menjajući stopu poreza od prihoda na dohodak građana koji ostaje lokalnim samoupravama na način da su lokalne samouprave ostale bez pet milijardi dinara godišnje. Znači, 2,5 puta u odnosu na sumu ovog kredita. Znači da je to bar još šest gradova svake godine moglo iz svojih sredstava da finansira izgradnju vodovoda i kanalizacije. Ova Skupština im je uzela to pravo. Napravila je od lokalnih samouprava prosjake, koji moraju da idu sada u Vladu i da traže pomoć, jer ne mogu sami da razvijaju svoju infrastrukturu. Mi smo zato tada bili protiv tog rešenja i danas smo protiv tog rešenja. Da smo imali prilike da govorimo o dopuni dnevnog reda, tražili bi da se to vrati na onaj nivo na kojem je bilo, ali nismo imali prilike.
Pored toga, to oduzimanje sredstava lokalnim samoupravama dodatno utiče na lošu sliku razvoja privrede Srbije. Imamo poslednji izveštaj Fiskalnog saveta koji ponavlja, kao i svake godine prethodnih nekoliko godina, da je stopa investicija u Srbiji nedozvoljivo niska, da svega 18% BDP se investira i da je za održivi razvoj neophodan veći stepen investicija države. Država ne investira i ne može da investira jer troši pare na projekte kojima se novac preliva u privatne džepove. To je „Beograd na vodi“, gospođo Mihajlović, to je „Er Srbija“, to su projekti da građani Srbije daju milione i milijarde dinara ili milione evra, kako god hoćete, koji završavaju u nečijim privatnim džepovima. Tri godine mi gledamo izgradnju dve stambene zgrade u Beogradu u okviru projekta „Beograd na vodi“ i predstavljamo to kao zamajac privredi, kako se nešto kao radi, a nešto se ranije nije gradilo. Pa, u naselju Stepa Stepanović izgrađeno je za tri godine pet hiljada stanova. U Belvilu je izgrađeno sedam ili osam hiljada stanova za nekoliko godina, u to vreme kada se navodno ništa nije radilo i kada je ostavljena pustoš.
U tom vreme loše, kao što sami ovde morate da kažete, vezano za ovaj kredit iz Kine, da je do sada odobreno 1,6 milijardi dolara za projekte izgradnje mosta Zemun-Borča sa pristupnim saobraćajnicama, nabavke skenera za Upravu carina, prva faze projekta TA „Kostolac B“, druga faza projekta „Kostolac B“, projekat izgradnje autoputa deonica Obrenovac-LJig, jedino što ste vi dogovorili ovaj projekat izgradnje autoputa deonice Surčin-Obrenovac, to je jedino što je ova Vlada, odnosno sve vlade u prethodnih pet godina dale neki doprinos da se razvija ta saradnja sa Kinom i evo ovaj danas.
Mi nismo protiv toga, ali vi to radite previše sporo. Tri godine ste pričali o toj pruzi, ona je sledeće godine morala da bude gotova, po vašem obećanju, vi ste stajali pored predsednika Vlade kada je on rekao – za dve godine ćemo se voziti tim vozom. Evo, pozovite me, za bilo koji dan u 2018. godini da idemo tom prugom, da vidimo koliko će nam trebati vremena i gde ćemo da stignemo. To je slika ove Vlade, ove vlasti. Vi ne možete da računate svoje vreme u Vladi od 2014. godine, jer ste vi bili u Vladi od 2012. godine, možda ste bili u drugom resoru, ali ste bili u Vladi i morate da delite odgovornost.
Poslednja stvar vezana je za ovaj jedini zakon koji je, da kažem, po hitnom postupku i došao je pre dva dana, a to je potvrđivanje Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora sa nekim brojevima ovde.
Vi ste rekli da je tu problem u realizaciji ovih finansijskih ugovora zbog preklapanja našeg, odnosno nesaglasnosti našeg zakonodavstva sa pravilima Evropske banke za investicije, koja finansira ove projekte, Evropske investicione banke, i da ovo rešenje sada treba da omogući da se taj zastoj koji je napravljen reši i da se problemi koji postoje premoste.
Sad vas pitam da li to znači da će se rešiti problem unosa medicinske opreme u KC u Nišu? Pošto se ovde spominju dva neka ugovora vezano za kliničke centre, ne vidim u kojim gradovima, „A“ i „B“ se zovu klinički centri, možda ima ovaj u Nišu, gde imamo slučaj da je završena zgrada, gde sad treba da se unese oprema ali ne može da uđe i mora da se ruši zid, kako bi rekli ljudi, a kako kaže direktor, mora da se napravi rupa u zidu da bi se ta oprema unela.
Ko će za to odgovarati? Za tu nemarnost, tu nesposobnost? Ko će odgovarati za sve one propuštene prilike u ovih pet godina? Za ono što je propušteno do 2012. mi smo politički odgovarali, izgubili smo izbore. Ali vi morate da budete ovde spremni na kritiku za ono što je loše urađeno za vaših pet i po godina. Ne možete izbegavanjem odgovora da pobegnete od odgovornosti.
Naša obaveza ovde u parlamentu je da ukazujemo na propuste, da ukazujemo na nesposobnost i neodgovornost, na lažna obećanja koja dajete, na prazne priče o tome kako ćete nešto završiti za godinu, dve ili tri, a to se za godinu, dve ili tri ne započne. Sami ste rekli, evo, možda ćemo u prvom tromesečju, nadate se, sledeće godine započeti realizaciju radova na pruzi Beograd – Stara Pazova. Onda će na to trebati, za završetak toga tri godine. A ostatak pruge, o tome nema ni reči. Kao što nema reči ni o tome kada će se i u kom roku završavati deonica od Preljine do Požege i šta će i kada će krenuti da se radi put od Požege do Boljara? Toga ima samo u predizbornim emisijama, sedne premijer ispred mape i piše, evo, ovde ide auto-put, ovde ide. Ne, ne ide nigde, tog auto-puta nema, nema planova, nema eksproprijacije, nema ničega, nema finansiranja. To znate vi vrlo dobro. Zanima me baš na koji način ćete pokušati da izbegnete odgovornost za sve ono što do sada niste uradili. Hvala.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Počeću od poslednje rečenice – odgovornosti. Slažem se sa vama, svako od nas je odgovoran za ono što radi. Nas glasaju građani Srbije, pa u odnosu na to koliko imamo poverenje građana, tako se i nalazimo u ovom parlamentu, tako imamo i predsednika Srbije a imamo i Vladu Republike Srbije. Videćemo, naravno, govorim ovde o SNS, kako će to izgledati u narednom periodu.
Da krenemo prvo od Ugovora o Transportnoj zajednici zemalja Jugoistočne Evrope i toga da ste vi na kartama pronašli da nema Moravskog koridora. Meni je žao što niste malo detaljnije pogledali, pa bi videli da postoje dve mreže, jedna je sveobuhvatna ili kor mreža, pardon, jedna je osnovna ili kor mreža, a druga je sveobuhvatna mreža. Ta osnovna samo mreža povezuje samo naj, povezuje glavne koridore, a sveobuhvatna mreža ima unutar toga kompletne sve projekte koji su važni, a u kojem imate, sad ne znam na kojoj strani je to kod vas, imate tačno i Moravski koridor, naravno i Fruškogorski itd, ali Moravski koridor i te kako postoji.
Vlada, koja je upravo pokrenula pitanje Moravskog koridora, mi u budžetu za narednu godinu imamo novac koji je izdvojen za izmenu idejnog projekta, koji je urađen 2011. godine. Trenutno se radi na izmeni prostornog plana. U isto vreme se razgovara sa zainteresovanim stranama. Jeste upravo Vlada Republike Srbije ova, nije bila ona Tadićeva vlada. Mi smo imali obećanja Tadića da će Koridor 10 da bude gotov 2004. godine, samo da vas podsetim, za Olimpijadu u Atini, mislim, nisam sigurna. Pa gde je taj Koridor 10 bio? Pa, milion obećanja je bilo. Zašto to ne bismo rekli? To su takođe činjenice. Kada govorimo o kilometrima autoputeva i obećanjima Tadića, dakle, to nema veze sa onim što je bila realnost.
Podsetiću vas, kada je isti taj Tadić formirao Nacionalni savet za infrastrukturu, koji se jedanput ili dva puta sastao, na kraju je Ustavni sud proglasio neustavnim poslovanje takvog tela, nijednu jedinu stvar, nijedan jedini projekat nije urađen za vreme Tadićeve vladavine, kada govorimo infrastrukturi.
Uzimani su krediti, država se zaduživala, stotinama miliona evra i od Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke i Svetske banke i na kraju nije postojao ni projekat. Dakle, taj javašluk koji je napravljen u tom periodu, to je odgovornost koja je nas dočekala da nema završenog Koridora 10, da se Koridor 11, tako je u pravu ste, crtao verovatno po karti Srbije, ali to nije radio ni Vučić ni SNS nego je to radio neko ko je bio pre nas.
Prema tome, ako pričamo o odgovornosti, hajde da pričamo ko je šta uradio i koliko kilometar puta ste napravili, koliko železnice. Kada sam govorila o kilometrima, evo da krenemo od autoputa. Godina 2008. nula kilometara autoputa. To su podaci, nula kilometara autoputa ste napravili. Godina 2010. nula kilometara autoputa je napravila Vlada koja god da je bila. Dakle, u tom trenutku ste imali Mirka Cvetkovića, predsednika Vlade, Olivera Dulića, ministra za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje. Ovo 2008. godine isto Mirko Cvetković i Oliver Dulić.
Prema tome, kada govorimo o podacima 2012. godina, 94 kilometara lokalnih puteva, nula kilometara autoputa. Godina 2013. osam kilometara Srpska Kuća – Donji Neredovac. Zatim, rehabilitovan, rekonstruisano 238 kilometara iz redovnog poslovanja 124. Sanirano i rekonstruisano, rehabilitovano lokalnih puteva 50 kilometara. U tom periodu Ivica Dačić predsednik Vlade, prvi potpredsednik Aleksandar Vučić. Godina 2014. završena čuvena deonica Ub – Lajkovac koji je za vreme vaše vladavine odobren na tom vašem Nacionalnom savetu za infrastrukturu da ide iz njive u njivu, a znalo se da pet, šest godina narednih nema, nemoguće je da će biti ispred, iza urađene deonice puta i to iz budžeta finansirano 70 miliona evra i mi danas to treba da popravljamo. Godina 2015. 39 kilometara autoputa, odnosno 26,3 kilometara Vladičin Han – Donji Neredovac, Crvena Reka – Čiflik, 12,7. Rehabilitovano i rekonstruisano 262 kilometra puta, lokalnih puteva 110. U to vreme Aleksandar Vučić predsednik Vlade. Godine 2016. 52 kilometara autoputa LJig – Preljina, 40,4, Grdelica – Grabovnica 5,6, i šest kilometara Kragujevac – Batočina. Rehabilitacija i rekonstrukcija 432 kilometra je tada rekonstruisano. Tada je između ostalog završeno, popravljeno i tako dalje oko dve stotine mostova, manjih, većih, prelaza i tako dalje. Lokalnih puteva 202 kilometara. Predsednik Vlade Aleksandar Vučić. I to su takođe činjenice koje se verovatno nekima ne dopadaju. Godine 2017. za sada 49,7 pušteno u saobraćaj, očekujemo dakle da bude pušteno još pet kilometara na ulazu u Pirot, od toga 12,2 pušteno u saobraćaj 13. jula, to je Čiflik – Staničenje, Kelebija petlja Subotica, 30,5, pušteno takođe u saobraćaj Stančićenje – Pirot Istok, Pirot Istok – Dimitrovgrad, Kragujevac – Batočina, 3,86. Planirano između ostalog kao što sam rekla na Koridoru 10, 200 kilometara rehabilitovano, sto lokalnih, Aleksandar Vučić do 29. juna predsednik Vlade, a potom Ana Brnabić.
Znači, to su takođe podaci i mogu ponovo da čitam podatke za železnicu jer su tačni. Da, nula kilometara i možemo mi ovde da nam se to sviđa ili ne sviđa, ali mi svi znamo da su vozovi imali prosečnu brzinu, a i danas veliki deo vozova u Srbiji, odnosno na prugama, ima prosečnu brzinu 35 kilometara na sat. To je zbog toga što se nije ulagalo u železnicu niti u puteve. Znate, rečenica da lažem kada kažem da se nije ulagalo, mislim da to nije zaista tačno jer podaci pokazuju nešto sasvim drugo.
Što se tiče projekta za koji kažete da je promašen projekat, pa pominjete „Beograd na vodi“, pa Er Srbiju i tako dalje, činjenica je da je procena vrednosti aerodroma danas najmanje deset puta veća nego u trenutku, dakle, kada smo imali JAT. Zahvaljujući Er Srbiji mi danas imamo 47 destinacija sa tog istog aerodroma, tada ih nije bilo ni 12 destinacija. Zahvaljujući toj Er Srbiji mi danas možemo da pričamo o tome da je aerodrom „ Nikola Tesla“ najbrže rastući aerodrom u celom regionu.
Znači to su činjenice. Za vreme JAT-a, kada je postojao JAT, to je u to vaše vreme, kada se pravilo pet studija izvodljivosti šta da se radi sa JAT-om, pa se nijedna studija nije realizovala. To je ta odgovornost o kojoj vi pričate. Razumem da su vas građani kaznili timi i da vi niste, ne vršite sada vlast, ali kada govorite, hajde onda da govorimo ono što jeste istina, zato što to što se do sada rekli, a kažete naziv Koridora tačno a sve iza toga kažete ne tačno.
Takođe, govorili ste pa bih se ovde zadržala. Ima još jedna stvar, kada ste pričali o ugovoru o Transportno zajednici i kada ste pominjali koridore, a da građani Srbije ne shvate pogrešno, sve što je Srbija planirala da gradi od puteva, a to znači, završetak Koridora 10, Koridora 11, kako ga mi nazivamo, zatim Moravski koridor, Fruškogorski koridor, Brza saobraćajnica Šabac-Loznica, kada govorimo o putevima Niš-Merdare-Priština, za to u zavisnosti od nivoa dokumentacije, to sve stoji i planirano je u našim budžetima u narednom programskom budžetu, naredne, tri, četiri ili pet godina.
Negde se radi projektno-tehnička dokumentacija, negde se menjaju prostorni planovi, negde već imamo dokumentaciju kao za Niš-Pločnik, negde vodimo razgovore sa međunarodnim finansijskim institucijama ili partnerima. Znači, ni jedna jedina stvar ne stoji i neće ni jedna jedina stvar da stoji.
Pruga – modernizacija pruge, nije to samo modernizacija pruge Beograd-Budimpešta, to je izgradnja drugog koloseka. Sada je jednokolosečna pruga, sada je pruga gde treba da se vozite ko zna koliko da biste došli do granice i to je pruga koja će imati prosečne brzine do 200 km na sat, a onda kada se približava nekom gradu naravno da ne može da ide 200 km na sat, pa će biti verovatno nešto manje, ali to je pruga koja ne zavisi samo od Srbije.
Ovo je projekat u kojem se nalaze tri države, jedna je Mađarska, druga je Srbija, a treća je Kina. Dakle, Kina koja se nalazi, dolazi kao investitor i kreditor, Kina koja pravi svoje planove, a Srbija je u odnosu na Mađarsku i to smo nekoliko puta rekli, pripremila uvek sve i bila prva. Dakle, mi sada imamo pripremljene dokumentacije, mnogo više nego naši mađarski partneri.
Znači, kada radite velike infrastrukturne projekte, teške nekoliko milijardi, a ovde će samo treća deonica, od Novog Sada do granice biti blizu milijardu, a da ne govorimo prve dve deonice iz kineskog kredita i druge koje se već rade od Stare Pazove do Novog Sada iz ruskog kredita, mi govorimo o projektu blizu dve milijarde evra.
To su projekti koji su od međunarodnog značaja, međunarodni projekti. Znači, oni ne mogu da zavise samo od jedne države. Uopšte ne pravim, mislim da, kada sledeće nedelje krenu radovi na prvoj deonici Beograd-Stara Pazova, a na drugoj deonici Stara Pazova-Novi Sad, ruska kompanija RŽD sa našim kompanijama već radi i verujem da ćemo se i te kako voziti ovom prugom svi, kao što ćemo ići svi ovim putevima. Hvala.