Dame i gospodo narodni poslanici, zbog građana Srbije, da bismo mi ovde potpuno raščistili ko je ko, ja sam, gospodine Kostiću, Srbin, volim ovu državu i borim se da ona ide napred, kao i sve moje kolege iz Poslaničke grupe Srpske napredne stranke.

To da imate veze sa Dimitrijem LJotićem i „Zborom“, to kaže vaš predsednik Boško Obradović, u časopisu „Nova iskra“. Kaže, citiram gospodina Obradovića, inače velikana srpske političke misli: „Zato ne treba propustiti ni jednu priliku da se posvedoči ovo novo stanje političke svesti u srpskom narodu i da se dopuni političkim načelima i smernicama „Zbora“ i Dimitrija LJotića“. To kaže gospodin Boško Obradović. Dakle, vi jeste nastavljači „Zbora“ i Dimitrija LJotića.

A da je to tako, govore tri stvari: vaše prijateljstvo sa Ivanom Pernarom, koji otvoreno odaje počast navodno streljanim ustašama u Blajburgu, kaže, navodno, zato što u Blajburgu nijedan ustaša nije streljan, vaše prijateljstvo sa profašističkom političkom partijom iz Bugarske Ataka, koja traži da se četiri srpska okruga pripoje tzv. sanstefanskoj Bugarskoj i na kraju krajeva, vaše prijateljstvo i vaša čestitka vašeg predsednika ovoj profašističkoj i pronacističkoj političkoj grupaciji u Nemačkoj koja se zove Alternativa za Nemačku.

Kad vi kažete da imate prijatelje u svetu, vaš prijatelj nije Putin. Vi nemate prijatelja u Kini. Vaši prijatelji su ustaše, vaši prijatelji su velikobugarski fašisti i vaši prijatelji su nemački neonacisti. Možda su to vaši prijatelji, ali to nisu prijatelji Srbije i to nisu prijatelji srpskog naroda.

Srbija pod vođstvom Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke hoće da za prijatelje ima i Rusiju i Evropsku uniju…

(Predsedavajući: Privedite kraju, gospodine Martinoviću.)

…i Sjedinjene Američke Države, gledamo da sačuvamo naše nacionalne i državne interese, ali sa fašistima, bilo gde u svetu, nećemo da imamo nikakve veze.

Zahvaljujem.
(Ivan Kostić: Replika.)
Mislim da ste dovoljno jedni drugima rekli.
Sad nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Opet moram da budem neko ko prekida žurku, ali moram da iskoristim dva-tri minuta. Nisam dobio repliku, iako me je gospodin Martinović poimence prozvao, niste mi dali, ali, svejedno.

Dakle, mi smo protiv ovih zakona i ugovora, iz razloga koje sam naveo.

Što se tiče Kosova i Metohije, samo mala ispravka. Ja sam, i to može čak i gospođa ministarka da posvedoči, nisam ovde paušalno davao etikete, govorio sam i pohvalio da ima truda, da je vidljiv trud da se donekle sačuva i to interpretativnim odredbama, fus notama, itd. Samo sam pomenuo, da nisam slučajno pričao o klin čorbi, da se može lako dogoditi da se te fusnote ili pahuljice istope, pa da onda ostane praktično međunarodni sporazum sa kosovskom državom ili tzv. kosovskom državom.

Moram da ispravim, nije mnogo važno, ali prosto zbog javnosti, da nisam član niti stranke, niti kluba Vuka Jeremića, tako da je to još jedna stvar, trebao bi se izvinuti kolega Martinović, ali jesam podržao njegovu predsedničku kandidaturu i mislim i sada kao i juče da je on bio zapravo najbolji kandidat za predsednika Srbije. Nisam u njegovoj stranci. Imao sam milion primedbi na njegovu kampanju. I kažem, nisam član njegovog poslaničkog kluba, ali mislim da nije bio loš ministar spoljnih poslova. Ovo je čuveni primer koji se često poteže sa žalbom, odnosno međunarodnom krivičnom sudu.

Mislim da je prosto prošlo kako je prošlo. Teško je da Srbi mogu, kao što vidimo, na bilo kom sudu dobiti i postići neku veću pravdu. Mislim da je licemerno optuživati bilo koga da je loše postavio pitanje, jer su zato izgubili.

Za informaciju kolegama i javnosti, na tom procesu smo izgubili za jedan glas, doslovno za jedan glas, i to tako što je predsednik suda ili predsedavajući suda, uzgred budi rečeno, iz Kine, povukao sa mesta i onda nije mogao da učestvuje u glasanju, iz zdravstvenih razloga. Tako smo izgubili taj spor. Nikada nismo bili bliže, ako smem da kažem, pobedi nego tada prilikom te žalbe koju je tadašnje Ministarstvo spoljnih poslova podnelo.

Što se tiče Kosova, Slaviše Ristića, takođe greška, on već mesecima ne prima platu jer je prešao na rad u Skupštini, od države Srbije. Naravno da ima kolega i ovde i sa ove strane i sa te vaše strane koji su sa KiM. Naravno da primaju. I zdravstvo i školstvo dobijaju plate iz budžeta Srbije i to je takođe lepo.

Budimo pošteni i budite iskreni pa priznajte da je to posledica nekog minulog rada i minule borbe nekih vlada i nekih predsednika vlada ili premijera koji su pravili greške sigurno, ali i činili neke dobre stvari i treba svima priznati. Neko je izgubio glavu, neki su izgubili vlast upravo zbog toga što su branili i pokušavaju da brane KiM i državu Srbiju na KiM.

Odakle još malo tih prerogativa koje država Srbija ima još od Slobodana Miloševića, to moram da kažem, preko Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, pa čak i Borisa Tadića?

Plašim se, da su neki koji su sada na vlasti, a koji su se kleli kako će vratiti Kosovo u ustavno pravni sistem Srbije, na vlast došli baš zato što su obećali da se neće na taj način boriti protiv Kosova i Metohije, i nisu replike, niti poslovnici prilika da raspravljamo o Kosovu i Metohiji u ovoj Skupštini, nego da zakažemo posebnu sednicu da razgovaramo o tome, kažemo ko šta ima, a ne da se ovde u replikama takmičimo ko je veći Srbin. Ja to, inače, nikad nisam činio i uvek sam pokušavao da poštujem demokratske procedure i ne krade i trošim vreme poslanika u Skupštini.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, ja se izvinjavam gospodinu Vukadinoviću što sam rekao da je poslanik Vuka Jeremića. Ali, dozvolite, ja sam sada u jednoj misaonoj dilemi, kaže gospodin Vukadinović – ja sam podržao kandidaturu Vuka Jeremića, bio sam prisutan i kada je Vuk Jeremić formirao partiju, ali ja nisam član političke partije Vuka Jeremića, niti sam ja poslanik Vuka Jeremića. Da li je tako, jesam li vas dobro razumeo gospodine Vukadinoviću?

Ima jedna komedija Branislava Nušića koja se zove „Opštinsko dete“. Meni vi delujete, nemojte da se uvredite, kao opštinsko dete, vi niste ničiji. Bili na listi DSS, kaže – ja nemam veze sa DSS-om, 2012. godine bio na listi kao predstavnik Vlaške nacionalne manjine – kaže ja nisam Vlah, ja sam Srbin. Jesam podržao kandidaturu Vuka Jeremića, ali nemam veze sa Vukom Jeremićem. A, čiji ste vi, gospodine Vukadinoviću? Kažite mi, koju politiku, koje stranke, koje ličnosti vi podržavate u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Čiji ste vi? Koštuničini niste, Tadićev niste, od Vuka Jeremića, niste. Čiji ste? Predstavljate sami sebe.

Kada već podržavate, ili ste već podržavali kandidaturu Vuka Jeremića, koji nije baš sjajno prošao na tim izborima, jeste da je pobedio Aleksandra Vučića sa 5% glasova, ali moglo je i bolje, ipak je to jedna velika politička ličnost, čudi me da nije mogao da osvoji malo više glasova.

(Đorđe Vukadinović: Nije me slušao.)

Nije vas slušao. Moguće.

Budući da ste podržali kandidaturu Vuka Jeremića, nemojte da zaboravite gospodine Vukadinoviću, vi koji nam držite lekcije o Kosovu i Metohiji, ne samo da je za vreme Vuka Jeremića zatraženo mišljenje od Međunarodnog suda pravde, na način da je to bilo štetno po državne interese Republike Srbije, jer vi ste znali, nemojte sada da se pravite nevešti, kao malo nam je falilo da prođe naše mišljenje.

Znali, ste vi veoma dobro, ne vi lično, znao je Vuk Jeremić kao ministar spoljnih poslova, sastav veća Međunarodnog suda pravde koje će da donosi odluku i koje će da postupa u predmetu Republike Srbije i znali ste vi unapred kakva će odluka da bude, ali ste kupovali vreme, i pokušali ste da prevarite građane Srbije, kako navodno, tražite zaštitu od Međunarodnog suda pravde, a u stvari ste unapred znali kakav će ishod da bude. To je jedna stvar.

Druga stvar, vi koji branite Kosovo i Metohiju, za vreme Vuka Jeremića medijaciju nad Kosovom i Metohijom je preuzeo Euleks, a ne UNMIK. Dakle, vi ste ti, vi ste nastavljač te politike koja je degradirala misiju UN na Kosovu i Metohiji i to prebacila vama, na tako mrsku, EU.

Pravo na repliku Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Prvo, da raščistimo ono što je manje važno. Predstavljam sebe i svoje stavove uz koje se u nekoj razumnoj evoluciji koji se nisu menjali svih ovih godina. Stavove koji su, uzgred budi rečeno, bili bliski većini vas koji sedite ovde u ovoj Skupštini, ne svima naravno, ali velikoj većini, a verujem i velikoj većini građana Srbije. To je što se tiče koga predstavljam. Dakle, sebe, i to neko me ceni, neko ne, i o tome će odlučivati opet neo drugi, a na kraju krajeva, sami građani.

Što se tiče Vuka Jeremića, kažem, nije mi iz oka ispao, smatram i ponavljam, nije bio loš ministar, mogao je biti i bolji, nije bio loš ministar spoljnih poslova, kamo sreće da smo imali više takvih i boljih od njega.

Što se tiče onog najvažnijeg, dakle, niko se ovde, ja poslednji sam, neko ko će se boriti i pozivati neodgovorno, arlaukati i pozivati na ratne trube i ostalo. Ali, kao što znate, ja ovde propagiram toleranciju i dijalog u parlamentu i gotovo nikoga nikada nisam vređao, čak nisam nijednom pomenuo vašeg predsednika niti stranku, tako da niste imali pravo, prvi put čak na repliku, a dobili ste preko veze. Ali, nije važno, nije loše da po nešto raščistimo ovako.

Dakle, ja sam rekao, i to je druga bitna stvar koju sam rekao u ovom parlamentu u proteklih godinu i po dana i po čemu je zapamćeno, jednom kad sam rekao šta sam imao vašem predsedniku u lice kada je bio tu, i on meni naravno svašta. Ali, druga stvar je kada sam rekao, da se mi svi sastavimo i vlast i opozicija, jer da bismo jednu poštenu, kvalitetnu, dobru vladu sastavili. I, to zaista mislim, i to misle i građani Srbije, ako i to možemo.

Zato, dajte da tražimo zaista tačke sabiranja, ne radi principijelnosti, ne radi lažne opozicije, ne da bismo glumili opoziciju. Ja znam da vama odgovara najviše jedna vrsta opozicije, ili konstruktivna, koja zapravo radi, priča ono što vi želite, samo na drugi način, ili pak neka bukačka, neodgovorna, da možete u nju upirati prstom. Ja nažalost, ili sreću, nisam ni jedna od te opozicije, ali jesam uvek neko sa kime se može ozbiljno i odgovorno razgovarati o svemu, pa i o Kosovu i Metohiji, pa i o kineskom kreditu i o EU.

Dakle, ne zato što sam apriori protiv, nego da vidimo da li može bolje. Ponavljam, i završavam time, mnogi su ovde na vlasti upravo zato što su obećali, ili namignuli ili negde stavili do znanja što će uraditi nešto što prethodnici nisu hteli, ili nisu smeli, da urade. Uz sve greške koje su ti prethodnici napravili, kažem od Slobodana Miloševića preko Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, pa čak i Borisa Tadića, kojeg smo zajednički kritikovali, i verovali smo, s razlogom. Nažalost, neki su uradili neke stvari koje sam Boris Tadić i koje ta prethodna Vlada i taj Vuk Jeremić nisu hteli, ili smeli, pa sada izgleda, njegova borba za Kosovo i Metohiju….

Nadam se da ćete i vi, uz sve greške koje pravite, pre ili posle početi da malo ozbiljnije pričate o tome i da pričate i sa opozicijom, ali ne sa ovom opzicojom koja je vaš glas iz stomaka, već zaista sa opozicijom koja želi dobro ovoj državi, a ne slažemo se sa ….

Zahvaljujem.

Pravo na repliku Aleksandar Martinović.

Završili smo sa replikama.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo ministre, sa svojim saradnicima Pokret socijalista, Narodna ujedinjena seljačka stranka će u danu za glasanje glasati za ova četiri zakona, jer Srbija mora vrlo intenzivno da radi, da se izgrađuje, ne bi li što pre nadoknadila ono što su zlikovci koji su do 2012. godine uništavali sve čega su se dočepali, gotovo upropastili.

Sve to treba nadoknaditi. Ova rasprava u ovom parlamentu danas je pokazala da u stvari, ni u parlamentu ne postoji podela, posebna na levičare, na desničare, na rusofile, evropejce, na mršave i debele, već podela na one koji žele da rade isključivo i samo u interesu Republike Srbije i one koji gledaju isključivo sopstveni interes, razmišljajući o nekim budućim izborima, omalovažavajući svaki potez koji ova Vlada čini sa izuzetnim naporom, vrlo promišljeno, vrlo odmereno, da ne bi napravila bilo kakvu grešku i propust, kakve su činjene u prethodnom periodu.

Bilo bi divno da mi ne moramo da uzimamo zajmove već da možemo iz budžeta sopstvenog sve ovo da finansiramo, ali je sasvim logična odluka o kojoj smo već više puta govorili ovde, i kada je bio ministar finansija prisutan, da mi iz budžeta vraćamo zelenaške kredite koji su zaključivani u neka druga vremena, da ih jednostavno vraćamo i povoljnijim kreditima, a ovako povoljne uslove za izgradnju vodovoda i kanalizaciju u Knjaževcu, Paraćinu, Vrbasu i Kikindi, jednostavno znaće najbolje da ocene građani tih gradova kada to bude završeno. Znaće da cene i poštuju svi građani Republike Srbije kada se intenzivno krene ka rekonstrukciji pruge, makar i početnom delu između Beograda i Stare Pazove, jer svaka sitnica koju mi ovog trenutka učinimo korisnom, jeste od nemerljivog značaja za Republiku Srbiju.

Ono što posebno želim da podvučem jeste da ni jedan od ovih sporazuma, niti bilo šta što je ova Vlada Republike Srbije učinila, ničim ne ugrožava status AP Kosovo i Metohije, kao sastavnog dela Republike Srbije. To građani Srbije treba da znaju i mislim da znaju i sve ove priče, da mi sada treba da sačekamo da uspostavimo puni kapacitet vlasti na teritoriji AP Kosovo i Metohija, da bismo prema toj Pokrajini nešto gradili i radili, je stvarno besmislena, jedan potpuni nonses.

Srbi koji žive na KiM, niti žele, niti ima razloga, niti treba da čekaju neka buduća vremena koja će zasigurno doći, jer povlačenje priznanja koja slede, a dolaze zato što Vlada vodi vrlo aktivnu politiku, jasno nama ukazuju da će KiM ostati sastavni deo Republike Srbije, da će to biti AP u potpuno istom statusu, onom kakav je predviđen u ovom Ustavu, u istom rangu kakav status ima i AP Vojvodina.

Prećutkuje se da je, u stvari, jedna od najvećih gluposti, u stvari to nije glupost, nije čak ni neznanje, nego zla namera Vuka Jeremića, dovela u pitanje, ne samo brzinu kojom će se ispuniti uslovi za ponovo vraćanje potpuni kapacitet teritorije koja je trenutno po Rezoluciji 1244, pod malo drugačijom jurisdikcijom, nego je uopšte dovela u pitanje i da li će do toga doći. Da su ostali na vlasti jedan dan duže od 2012. godine, mi danas ne bismo razgovarali na ovaj način na koji razgovaramo o izvesno blisko budućem vremenu, kada je u pitanju status AP Kosovo i Metohija, onakvom kakav ona i zaslužuje, kao sastavni deo Republike Srbije.

Nemojte da vas čude ni razno-razni komentari ovde, zluradi, a građani Srbije znaju da je Klinički centar u Nišu projektovan još davne 2008-2009. godine, i priče o tome da se sad prosecaju i otvaraju posebna vrata, da bi mogla da se unesu oprema, mašine koje su neophodne za rad tog Kliničkog centra.

Znate, njima je nepojmljivo da neko radi, nažalost, bolje bi bilo da je to bilo dobro isprojektovano, kada je projektovano 2009. godine, da radi nešto što je korisno, da bi se mašine unele. Oni su svo vreme vladavine jedino otvarali vrata, razvaljivali vrata, da bi mašine iznosili iz fabrika, da bi iznosili opremu iz naših kliničkih centara, da bi uništavali sve čega se dotaknu, i nije čudo ako je ZŽ sa ZŽ-om zaključivao zelenaške ugovore sa 10% mesečne kamate, što danas Srbija umesto da iz budžeta finansira sve ove projekte o kojima mi treba da odlučimo i da ih podržimo, mora ipak još uvek da uzima kredite. Hvala lepo.