Na član 5. amandman je podneo Krsto Janjušević.

Hvala, predsedavajuća.

U funkciji privrednog razvoja malopre smo čuli nešto što je vrlo nekorektno od strane kolege, a to je nabrajanje nekog spiska zapošljavanja SNS, što je sigurno teška besmislica. Mi otvaramo nova radna mesta, ali ne funkcionišemo na onakav način i mahanje tim pismima je zaista nekorektno.

Zamislite sada da kažem da sam našao ispred Skupštine jedno pismo, nije potpisano, ali otprilike glasi – Dragi Boško, kad ćeš nam vratiti onaj kamen, treba nam za kupus? Ne znamo je li ti neko poverovao da je sa Kosova, jel imalo efekta? Ako nije, nema veze, nemoj se nervirati, ionako su te svi tamo provalili.

Dakle, nema svrhe da se mašemo sa takvim pismima. Pošto je mahao sa kamenjem, a onda miševima gađao naše kolege, to je put ka digitalizaciji o kojoj ću sada da pričam.

Digitalizacija koja je jedan od najvažnijih delova koji je naša Vlada planirala u svom programu radi modernizacije državne uprave kako bi građanima i privredi bile omogućene efikasnije i lako dostupne usluge koje pruža država i dobar primer digitalizacije Ministarstvo zdravlja – pilot projekat u Beogradu. Dakle, počela je primena elektronskog recepta u 10 beogradskih opština 30. oktobra, a nedavno i u još dve beogradske opštine Lazarevac i Grocka.Za mesec dana implementacije elektronskog recepta više od 500 hiljada Beograđana je na ovaj način preuzelo svoju terapiju u nekoj od 2.166 beogradskih apoteka. Procena je da se godišnje izda 65 miliona recepata i da samo između ostalog na štampi imamo uštedu od dva miliona evra.

Dakle, nasuprot digitalizaciji u službi privrednog rasta imamo i projekat „žutog preduzeća“ džepnu digitalizaciju koju je njihov tadašnji favorit Oliver Dulić patentirao u njegovom ministarstvu pa je zaključio ugovor sa privatnom kompanijom, zamislite, za arhiviranje, skladištenje imejl poruka. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja je platilo tri miliona 646 hiljada dinara jednoj firmi da čuva i skladišti imejl poruke. Zamislite privatna firma čuva elektronsku poštu organa državne uprave. Zašto oni to nisu uradili? Nisu oni imali vremena za narod i državu. Hvala vam.

Na član 5. amandman je podneo Goran Kovačević.

Dame i gospodo, poštovani ministri nema boljeg člana koji govori o monetarnoj i fiskalnoj stabilnosti, o makroekonomskim parametrima za Vladu Republike Srbije i većinu u Skupštini Srbije od člana 27e. Zakona o budžetskom sistemu. Imate prethodno fiskalnu strategiju, fiskalne principe, ali u 27e. su definisana fiskalna pravila. Ta fiskalna pravila su baza funkcionisanja i dobre fiskalne politike. Ako smo mi uspeli da ovim amandmanom i ovim budžetskim promenama dođemo u situaciju da kao samo 2% zemalja koje se nalaze u procesu fiskalne reforme povećamo plate zaposlenima u javnom sektoru, a šta je to nego dokaz uspešnosti fiskalne politike i politike koju sprovodi Vlada Republike Srbije.

Mi danas imamo 8,3% BDP na rashode za zaposlene u javnom sektoru. Godinu 2017. završavamo tim iznosom. Dakle, suštinski mi ne menjamo deo koji se odnosi na rashode za zaposlene u javnom sektoru, ali kada smo 2014. godine ulazili u fiskalnu reformu imali smo fiskalni deficit od 6,6%.

Nije bilo pitanje da li će plate da rastu, pitanje da li će uopšte da budu isplaćivane. Da li će penzije biti isplaćivane. Sedamdeset osam dana smo imali za likvidnost države Srbije. Kao samo 2% zemalja koje su ušle u pregovore i dogovor sa MMF-om, posle samo tri godine, 2017. godine, stekli smo uslov da držeći se fiskalnih pravila i na 8,3% BDP povećavamo deo rashoda za zaposlene u javnom sektoru.

Na član 5. amandman je podneo Miodrag Linta.
Da li želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Izvinjavam se, Miodrag Linta ima reč. Morate se javiti u sistem, ne samo da ustanete.

Ja ću govoriti o amandmanu koji se tiče, pre svega rešavanja problema izbeglih i raseljenih lica. Ovde na današnjoj raspravi je pomenuto pitanje problema sa kojima se suočavaju izbeglice u gradu Čačku, ali ne samo u gradu Čačku, nego u desetinama drugih gradova. O čemu se zapravo radi?

Naime, sredstvima međunarodnih organizacija u Srbiji je izgrađeno oko 3500 stambenih jedinica za izbegla i raseljena lica. Zakonom o izbeglicama iz 2010. godine 3000 izbegličkih porodica dobilo je pravo otkupa, nažalost, to pravo nije dobilo 530 porodica čiji su stanovi izgrađeni sredstvima italijanske Vlade, kroz tzv. SIR program. Radi se o gradovima Niš, Čačak, Kraljevo, Valjevo, Kragujevac, Pančevo i opština Stara Pazova.

Naime, 2003. godine Vlad Srbije i Vlada Italije su potpisali jedan Memorandum o gradnji novih 530 stanova u ovih sedam lokalnih samouprava, gde je rečeno da će 40% porodica dobiti pravo otkupa, 40% ide u zakup, a 20% će se naknadno odlučiti. Nažalost, za vreme vlade Vojislava Koštunice, odnosno ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, 2006. godine promenjen je taj Memorandum, izbačena je opcija otkupa i ovih 530 porodica su se našle diskriminisane, jer su bile u neravnopravnom položaju u odnosu na ovih 3000 porodica koje imaju pravo otkupa. Mi već, i ja lično, već više godina intenzivno pokušavamo da rešimo taj problem, da ovih 530 porodica od kojih su 80% izbegličke porodice, a 20% porodice iz reda domaćeg stanovništva, budu izjednačene i dobiju pravo otkupa. Imali smo više sastanaka i sa bivšim ministrom za rad, zapošljavanje, socijalna, boračka pitanja, gospodinom Vulinom, imali smo sastanak sa gospođom Mihajlović, ministarkom građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, međutim, taj problem još uvek nismo rešili.

Šta je suština problema? Stav gospođe Mihajlović i gospodina Vulina je bio da se to ne može rešiti, odnosno da Vlada ne može doneti zaključak kojim bi omogućila pravo otkupa za ovih 530 porodica dok god italijanska strana kao potpisnih Memoranduma ne da tu saglasnost. Apelujem na gospođu Mihajlović, evo ovde sada na gospodina Đorđevića, da organizujemo jedan sastanak da se uputi jedno zvanično pismo italijanskoj Vladi, da se zamoli italijanska Vlada da da saglasnost na otkup i da onda Vlada Srbije onda jednim zaključkom omogući da ovih 530 porodica konačno nakon osam godina agonije dobije, odnosno 10 godina agonije dobije pravo otkupa i da bude izjednačena sa ostalih 3000 porodica. Nadam se da ćemo uz pomoć i ministra Đorđevića i ministarke Mihajlović taj problem rešiti u narednom periodu. Hvala.

Na član 5. amandman su zajedno podneli poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Izvolite, Komlenski.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se ovim zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. Mi jesmo zadovoljni na koji se način bori republička Vlada protiv siromaštva, ali nismo zadovoljni time što je do 2016. godine na nivou određenih lokalnih samouprava pa i na nivou „žutog preduzaća“, OUR Vojvodina, bilo bacanja para iz budžetskih fondova, koji umesto da su otišli na borbu protiv siromaštva završavale su kroz raznorazne subvencije novih, nazovi tehnologija, gde su u kompenzaciju za potrošene subvencije uzimani, čuli smo i sifoni, što jednodelni, što dvodelni, što antifriz, što mrtvački sanduci, a u ovoj situaciji se otišlo i korak dalje.

Date su subvencije od 200 hiljada evra vinariji iz Subotice, koja je svoj dug vratila u 6000 boca, nazovi, vrhunskog belog vina. To izađe po ceni od 2200, 2300 dinara po litri tog vina. Ni manje, ni više, to vino je „žuto preduzeće“ prosledilo Direkciji za robne rezerve AP Vojvodine, a ona Crvenom krstu Novog Sada. Odatle mu se gubi svaki trag.

Zaista bih voleo da su korisnici usluga Crvenog krsta na tom nivou da im treba vrhunsko belo vino i da je ono potrošeno tu gde je potrošeno, da li je to možda vino kuvano da bi se ti ljudi koji imaju potrebe za pomoć Crvenog krsta, malo ogrejali, ogrejali i dušu i ruku i srce, ne verujem. Mislim da je to žuto lopovsko preduzeće time zatvorilo krug i pokralo i tih 6000 boca vina. Hvala.

Na član 5. amandman je podneo Milimir Vujadinović:

Hvala predsednice.

Sama svrha amandmana je objašnjena, da se dodatno osnaži borba protiv kriminala i korupcije.

Znam uvaženi ministre, da je realizacija budžeta od 2017. godine sada pri kraju, međutim, doprineti borbi protiv korupcije u bilo kom momentu, nije viška. Da nam se ne bi desile afere poput Tesla banke npr. naime, da bi građanima Srbije bilo jasnije, Tesla banka je osnovana za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, kao srpska državna banka u Zagrebu. NJen cilj je bio pomoći pre svega, Srbima povratnicima u Hrvatskoj kako bi im se pomoglo u osnivanju malih i srednjih preduzeća i time doprinelo njihovom boljem statusu, koji je i onako dosta loš i nezavidan, a tome govori i moj kolega Linta tokom celog dana. Međutim, kako se sve to završilo.

Za početak, banka je osnovana sa milion i po evra uloga Vlade Republike Srbije. Tada je na čelu Vlade bio Mirko Cvetković, milion i po evra je učestvovala Vlada Bojana Pajtića, tj. Pokrajinska administracija. Banka ni u jednoj godini svog postojanja nije ostvarila dobit. To je neverovatno. Naravno, sve zbog toga što su krediti davani bez pokrića i nakon četiri godine je zatvorena.

Ukupna šteta je iznosa 2,7 miliona evra. To je 90% ukupnog kapitala banke. Naravno sve je išlo na štetu njenih akcionara ili dve vlade, Vlade Republike Srbije i Pokrajinske administracije, tj. na kraju krajeva, na štetu građana Republike Srbije.

Sada, ako znamo ko je stajao iza te dve vlade koje su u tom momentu bile akcionari Tesla banke, mislim da je potpuno jasno koja je politička struktura i koja je politička partija iza tog propalog projekta iz tog perioda. Hvala.