Član 7. narodni poslanici. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o budžetskom sistemu na član 7. suštinski se tiče pitanja fiskalnog poretka Republike Srbije jer fiskalni poredak Republike Srbije ne može da funkcioniše ako nemate parametre fiskalne stabilnosti, parametre makroekonomske stabilnosti. Bez investicija ta dva parametra gube svaki smisao.

Vlada Republike Srbije je omogućila fiskalnom konsolidacijom prethodne tri godine da u budžet za 2018. godinu uđemo sa nikad većim investicijama. To je pravi razvojni budžet. Nije onakav razvojni budžet kakav smo slušali u godinama iza nas. Kada imate 128 milijardi za kapitalne izdatke, što je 36,1% više nego što ste imali u budžetu za 2017. godinu i kada imate u subvencijama još negde oko 35 milijardi, što ukupno čini 174 milijarde investicija, onda to govori koliko je ovaj budžet razvojni i koliko on sa pre svega investicijama u oblasti javnog sektora pomaže razvoj BDP i rast BDP zasniva se na ličnoj potrošnji koju podižemo pre svega povećanjem plata u javnom sektoru, povećanjem penzija, ali istovremeno ne možete očekivati da BDP raste a da nemate državna ulaganja. Sa ulaganjima od preko 170 milijardi, odnosno 625 milijardi u narednom vremenskom periodu koji je dve, tri godine Srbija stvara prave uslove za razvoj svoje ekonomije, rast i razvoj ekonomije je suština, a bez investicija svakako to nije moguće. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.

Ja ću govoriti o jednom problemu koji je vezan za ovaj amandman, odnosno tiče se rešavanja problema proteranih Srba iz hrvatskih gradova.

Naime, jedan od dokaza proustaškog karaktera režima Franje Tuđmana jeste činjenica da su hrvatske paravojne formacije posebno tokom 1991. i 1992. godine minirale u klasičnim terorističkim akcijama preko 10 hiljada srpskih kuća, lokala u desetinama hrvatskih gradova. Čuvena po zlu „kristalna noć“ u Zadru, zatim rušenje kuća, miniranje kuća srpskih u Gospiću, u Sisku, u Karlovcu, u Osijeku, posebno ističem Bjelovar gde je minirano preko 600 srpskih kuća.

Naime, da je u pitanju bio državni terorizam pokazuje sledeća činjenica, tadašnji zamenik načelnika policijske uprave Bjelovar, Hrvat Ivan Srnec, častan čovek je naložio da se pokrene istraga za miniranje srpskih kuća u Bjelovaru. Nakon nekoliko dana i njegova kuća je minirana. To je najbolji dokaz da i oni časni ljudi hrvatske nacionalnosti, policajci nisu mogli da vrše svoj posao.

Srbi koji su izgubili, čije su kuće i poslovni lokali srušeni su prema članu 180. hrvatskog zakona o obaveznim, odnosno obligacionim odnosima počeli da podnose tužbe za naknadu štete. Počeli su to da rade već 1993. i 1994. godine. Hrvatski sudovi nisu reagovali. Godine 1996. posle rata na inicijativu tadašnjeg državnog odvjetnika Hrvatske, poznatog srbomrsca Šeksa hrvatski sabor je ukinuo član 180. i time onemogućio da Srbi dobiju naknadu štete sudskim putem.

Nažalost, dobar deo ljudi je nagovaran od strane advokata i krenuli su da tuže državu Hrvatsku i izgubili su sudske postupke. Dajem primer samo jedne porodice, a takvih je nažalost na hiljade porodica. Dušan i Ana Kundak, minirana im je kuća u Lipiku od 200 kvadrata i kuća u Filip Jakovu kod Šibenika od 100 kvadrata. Izgubili su sudske postupke pred županijskim sudom u Bjelovaru. Ne samo da nisu dobili naknadu štete, nego Dušan i Ana Kundak su morali da plate 20 hiljada evra sudskih troškova za sudski postupak za miniranu kuću u Lipiku, a 15 hiljada evra za sudski postupak za miniranu kuću u Filip Jakovu kod Šibenika. Dakle, ukupno 35 hiljada evra da plate sudskih troškova, što su se usudili da tuže hrvatsku državu.

To govori o karakteru hrvatske države koja je danas članica EU. Dušanu i Ani Kundak se oduzima, odnosno oduzimaće se do kraja, smrti po jedna trećina penzija, a radi se sada o dve ruine, živa leša koji ne mogu da shvate da ne mogu ostvariti svoja prava. Dušan i Ana Kundak su se ponadali da su iscrpeli sva pravna sredstva u Hrvatskoj, dakle, prošli su opštinski i županijski, ustavni, vrhovni sud, da će ostvariti svoja prava pred Evropskim sudom u Strazburu.

Nažalost, i tamo su doživeli veliko razočaranje jer je Evropski sud u Strazburu stao na jedno licemerno stanovište. Naime, sud je rekao – sve tužbe koje dolaze iz Hrvatske, a kojima se tretiraju događaji pre ratifikacije Evropske konvencije o ljudskim pravima u Hrvatskom saboru, a to je bio novembar 1997. godine, Sud neće razmatrati. Ispada da ljudska prava za Srbe u Hrvatskoj važe samo od novembra 1997. godine, na dalje, a dobro znamo da sve što se dešavalo Srbima, dešavalo se do 1995, 1996. godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Bojan Torbica.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije.

Zadovoljstvo je što se ovaj amandman ne odnosi direktno na to kako radi republička Vlada, ali da je ovako nešto bilo ugrađeno u ranijem periodu, nikako se ne bi desilo da fondovi koji su trebali da služe za razvoj, služe samo za smanjenje siromaštva pojedinaca iz vrha „žutog preduzeća“, odnosno njegovog OUR-a u Vojvodini.

To „žuto preduzeće“, lopovska organizacija, je privatnom preduzeću „Garant“ za proizvodnju radilica i cilindara za motore u Odžacima, dodelilo dva puta po 300.000 evra iz Pokrajinskog fonda za sufinansiranje novih tehnologija, za otvaranje pogona u AP Vojvodini.

Kažu da radnici koji su radili u tom preduzeću nisu uspeli da zavrnu ni po 50 šrafova, a da je to preduzeće odmah nakon slikanja za više televizijskih ekipa i više puta zatvoreno. U Odžacima danas nema firme, nema zaposlenih, gazda je po zatvaranju firme ostao dužan još i 20-ak plata radnicima, tako da osim ovih 600.000 evra koje su završile očigledno u džepovima vlasnika „žutog preduzeća“, dodatno su osiromašili i ove radnike kojima nisu isplatili njihove zarade.

Prevara u Odžacima jasno pokazuje kako je nestalo svih 35 miliona evra, koje su očigledno podelili Pajtić i njegova klika iz „žutog preduzeća“, kako su opljačkali ovaj fond, a iz samih snimaka na televiziji se jasno vidi da su i Pajtić i njegova desna ruka Petrović, svesno učestvovali u ovoj prevari. Vidi se da tamo nikakve nove tehnologije nije bilo, da se radilo o polovnim mašinama, koje su verovatno iz prošlog veka, ako nisu iz 19. veka.

Prema tome, gospodo iz Tužilaštva za organizovani kriminal, ja vas molim da ovo procesuirate i da bar deo novca vratite u budžet Republike Srbije, kako bi se siromaštvo još više umanjilo i olakšalo da republička Vlada što brže smanji stepen siromaštva u Republici Srbiji.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Tomić, Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Zoran Bojanić, Srbislav Filipović, Snežana Petrović, Dubravka Filipovski i Stefana Miladinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.

Ovo je još jedan amandman naš, poslanika članova „fokus grupe“. Ciljevi održivog razvoja, njih 17 osmišljeni su da obuhvate sva tri stuba održivog razvoja – ekonomiju, društvo i životnu sredinu.

Ciljeve održivog razvoja mi već sprovodimo u delu. Tako je danas naš predsednik, naše države Srbije, Aleksandar Vučić, na Samitu o klimi u Parizu, a to je jedan od stubova ciljeva održivog razvoja životna sredina.

Sa ponosom ponovo mogu da kažem da i grad Beograd sprovodi ciljeve održivih razvoja. Šta je unapređeno u protekle tri godine? Za kapitalne investicije iz budžeta je u 2017. godini izdvojeno 19,51% a za 2018. godinu planirano je da se izdvoji blizu 23%. Zatim, reformisan je sistem socijalne zaštite, socijalna davanja se isplaćuju na vreme i bez kašnjenja. Uvedene su nove usluge u sistemu socijalne zaštite, usluge, lični pratilac deteta, usluge personalni asistent, da ne bih neke zaboravila, prosto moram da pratim jer je toliko izdvojeno. Otvoreno je šest novih klubova za penzionere. U saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, obnovljeni su svi objekti socijalne zaštite na teritoriji gradske opštine Obrenovac, tri dnevna boravka za decu sa smetnjama u razvoju su renovirana i proširena. Do kraja 2017. godine planirano je otvaranje dva nova dnevna boravka za decu sa smetnjama u razvoju i to u gradskim opštinama Sopot, u naselju Ovča. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Svi amandmani koje sam podneo su sa ciljem da doprinesu borbi protiv korupcije i kriminala, međutim, ceo dan danas smo slušali poslanike iz opozicije kako su sprečeni da govore na temu bilo kog zakona, zbog toga što smo podneli ove amandmane.

Pre svega, moram da zamolim ljude iz režije, znajući da je direktan prenos ovog skupštinskog zasedanja prekinut, da okrenu kamere na klupe poslanika opozicije. Primetićete da 90% njih u ovom momentu nije prisutno u sali. Ovo je važno radi građana Srbije koji će prenos gledali u nekom odloženom terminu, da vide šta je to i na koji način se poslanici opozicije bore za ono za šta su ih delegirali ovde.

Poređenja radi, evo kako to izgleda i danas. Mogu da vide na osnovu uvida u klupe poslanika opozicije, ali i onoga što se dešavalo u prošlosti. Naime, Pokrajisnka vlast je u prošlosti formirala Razvojnu banku Vojvodine, znate na koji način je funkcionisala od 2009.-2012. godine, dokapitalizovana je sa čak 15 milijardi dinara. Naplativost njenih potraživanja će se kasnije ispostaviti da je bila na svega 20%, što znači da ta potraživanja nisu bila naplativa. Još tada su poslanici SNS u Pokrajinskoj skupštini upozoravali na posledice takvog jednog kriminalnog delovanja. Naravno, Bojan Pajtić je uspeo u sve ovo da uključi i poslanike iz Pokrajinske skupštine i da podrže tu dokapitalizaciju Razvojne banke Vojvodine. Svedoci smo kako se sve to završilo.

Ono što je specijalitet u svemu tome jest da je DS u istoj toj banci i za predizbornu kampanju 2012. godine uzela kredit, ali i u junu mesecu 2012. godine i to sa 1,4% kamate, bez apsolutno ikakvih elemenata obezbeđenja tog kredita. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.
Izvolite.