Zakon upućuje, takođe, na Zakon o evidenciji i obradi podatka, koji kaže da se ti podaci čuvaju 60 godina samo ako u policiji postoji razlog zbog čega se čuvaju.
Dakle, morate dokazati svrhu da bi ga čuvali toliki broj godina.
U svakom slučaju, ono što jeste dobro, što ste mogli da vidite da su oni koji rukuju tim podacima, izuzetno mali broj ljudi, koji svaki od njih je registrovan kada pristupa tim podacima. Svaki od njih.
Radi se samo o ljudima iz Nacionalno-kriminalističkog tehničkog centra, i oni mogu pristupiti pod posebnim uslovima, uz nalog suda, pod da kažem, tehničkim nadzorom i uz registraciju svakog pristupa, bilo kom od tih forenzičkih podataka.
Dakle, oni nemaju, što se tiče člana 7. zakona koji kaže – ispravljanje i brisanje podataka iz evidencije.
Ministarstvo je dužno da ispravlja, ažurira podatke za koje se utvrdi da su netačni, prikupljeni i u evidenciji uneti podaci o ličnosti, moraju se brisati po isteku rokova čuvanja. Ovim ili drugim zakonom predviđenim ili kada se utvrdi da su prestali da postoje razlozi zbog čega podatak o ličnosti unet u odgovarajućoj evidenciji.
Dakle, kada prestane razlog, mi moramo da ga obrišemo, po zakonu, član 7. Svakako, ja razumem vašu zabrinutost, ja to razumem, shvatam šta znači jako dugački rokovi, ali verujte, da ovde nema nikakve loše namere i da ćemo se truditi da na svaki zahtev građanina i na zahtev suda i nakon prestanka, da kažem, bilo kog razloga da se uzme podatak o ličnosti, odnosno unos podataka o ličnosti u odgovarajuću evidenciju, da te podatke brišemo, jer nije ni MUP-u interesu da ima ogromnu obradu svih tih podataka.
Za to nam treba i ogroman broj ljudi i ogromni kapaciteti za smeštanje, bez obzira da li su elektronski, ili nisu. U svakom slučaju nemamo ni interes da to radimo na takav način.

Po amandmanu, Marko Đurišić.

Gospodine ministre, ne delim vaš neki, da kažem, optimizam, ili ne znam kako to da nazovem sada kada ste govorili o ljudima koji su vrhunski stručnjaci koji postupaju sa ovim materijalom, kako ste vi to rekli, i to me jako isprovociralo. Govorio sam o tome i u načelnoj raspravi.

Vezano za ubistvo gospodina Vlastimira Miloševića. Znači, tu vidimo, da ovlašćeno lice, neovlašćeni veštak, biolog, koji ima verovatno sve te, kako ste govorili, mogućnosti, sertifikate, da pristupa, kaže kako je pogrešio i kako nije ono što je u istrazi prvo bilo nađeno na mestu zločina, DNK materijal koji je ukazivao na izvršioca gospodina Velju Nevolju, kako taj sada materijal nije njegov. Odjednom nije njegov, a kako je drugi neki materijal, navodno kontaminiran, postupanjem od strane od strane kriminalističke policije.

Ceo jedan slučaj, koji kako vi kažete, DNK treba da pomogne u rešavanju najtežih slučajeva i to je najsigurniji način za identifikaciju počinilaca krivičnih dela, evo, na jednom delu vidimo kako pada u vodu, gospodine ministre. Pada u vodu.

Iskreno se brinem da u toj bazi gde će se nalaziti na ovaj način skupljeni podaci od svih građana Republike Srbije, da ne budem ja možda označen kao izvršilac nekog krivičnog dela, da ne znam, nekom čudnom radnjom, postupanjem kriminalističkog inspektora, pronađe se moj DNK materijal negde, koji ste vi uzeli, recimo kada je meni provaljeno pre nekoliko meseci u stan, ja sam dao svoj materijal, otiske, i šta je sve od mene traženo, da bih pomogao istrazi, o kojoj nemam nikakvih saznanja već više od pola godine. Ali, sada su moji otisci i sve se nalazi u bazi MUP, i ja s obzirom na način na koji vi radite, imam opravdanu sumnju da ne završim kao okrivljeni za neko krivično delo, sa kojim nemam veze.

Pravo na repliku, ministar dr Nebojša Stefanović.

Moram da kažem da je ovaj konkretan slučaj baš primer zašto treba da donesemo ovaj zakon. Naime, po nalogu suda privatna laboratorija je radila uzorak u ovom konkretnom slučaju, ne znam sada detalje toga, zašto su oni napravili grešku, ali očigledno, provlači se kroz medije, nije moj posao to da proveravam, provlači se kroz medije da su oni priznali da su napravili grešku. Mi smo imali nadzor konkretno u ovom slučaju, od strane Poverenika Šabića.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju, koji je kroz svoj nadzor utvrdio, da radnici MUP nisu napravili nijedan postupak, niti imali uzorkovanje koje je dovelo do bilo kakve loše posledice koja je vezana za ovaj slučaj. Dakle, MUP nula krivice. Apsolutno, nije uopšte uticao. Zašto je sud odlučio da dodeli njima, a ne NKTC laboratoriji.
Mi baš zato želimo da NKTC, dakle centar koji ima vrhunske stručnjake, koji su sertifikovani, kao jedini u ovom delu Evrope za ovaj posao koji rade, za mnoge postupke jedini. Treba da bude naša referentna laboratorija, treba da bude centar u kome će pohranjivati ovi podaci.
Kada ti momci i devojke urade svoj posao, oni ga urade za desetku. Urade onako kako treba da se radi.

Zahvaljujem.
Na član 45. amandman je podnela narodni poslanik Marija Obradović.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 46. amandman su podneli zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 47. amandman su podneli zajedno narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 49. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 53. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 55. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 56. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 58. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 59. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 60. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 61. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 63. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 64. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 65. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe SDS.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 66. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Dubravko Bojić i Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – Predlog zakona o nacionalnom DNK registru.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Branka Stamenković i zajedno narodni poslanici poslaničke grupe Dveri.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.
Imate još oko 13 minuta.

Hvala.

Kada je zakazana ova sednica Skupštine i kada je bilo jasno da će u raspravi biti čak 10 zakona, a negde smo pretpostavljali da će sve to biti objedinjeno u jednu raspravu, jer tako se naopako radi od kako je počeo ovaj Jedanaesti saziv, među tih 10 zakona, pripremajući se za ovu sednicu, meni se izdvojio Zakon o nacionalnom DNK registru kao negde najproblematičniji od svih.

Jedini zakon, tj. Predlog zakona na koji sam ja podnela amandmane bio je i jeste samo ovaj zakon. To je jedan kratak zakon. On ima 11 članova, ali ima puno nedostataka i onda, podnoseći amandmane, učinilo mi se da bi najbolje rešenje za te nedostatke bilo da se taj Predlog zakona prosto povuče iz procedure, da se doradi, da se otklone ti nedostavi i to je razlog zbog koga sam podnela amandmane „briše se“ na svih 11 članova.

Naravno, mi amandmane podnosi pre nego što uopšte počne rasprava u načelu. Međutim, nakon što je počela rasprava u načelu moram da kažem da sam ovde u parlamentu imala jednu prilično konstruktivnu diskusiju sa predstavnikom predlagača zakona, ministrom Stefanovićem, jer kada sam iznela sve primedbe i nedostatke koje smatram da ovaj Predlog zakona sadrži, ministar Stefanović se samnom složio i dodatno je pojasnio razloge zbog kojih je ovako prilično nedorađen Predlog zakona ipak dospeo u Skupštinu.

Da podsetim, ministar je rekao da ova oblast do sada nije bila uopšte uređena, da ona može biti bolje uređena nego što to ovaj Predlog zakona sada predviđa, ali da je procena bila da bolje da donesemo i nedovoljno dobro i detaljno propisan zakon nego da nemamo nikakav zakon povodom ovih DNK uzoraka i profila.

Na moju primedbu da shodno ovom Predlogu zakona građani čiji uzorak DNK završi u tom nacionalnom registru zato što su u jednom trenutku istrage ili osumnjičeni ili okrivljeni, a kasnije se ispostavi da nisu, oslobode se sumnje ili se oslobode krivice na sudu, da onda ti građani moraju preko suda da iniciraju i da jure brisanje svog DNK profila iz tog registar. Ministar Stefanović je pojasnio da je to sada tako propisano krivičnim zakonikom i da ne može ovaj zakon da propiše nešto suprotno tome, te je obećao da će u rekordnom roku pred poslanike ovde u Skupštinu doći i izmena Krivičnog zakonika kada će se moći napraviti i dopuna ovog Zakona o nacionalnom DNK registru.

Iskreno se nadam zbog građana Srbije da mi nećemo predugo čekati na to, da nećemo čekati preko godinu dana, kao što smo čekali na Zakon o evidencijama i obradi podataka u poslovima MUP, jer građani jednostavno ne zaslužuju. Ako su već oslobođeni sumnje ili oslobođeni krivice, stvarno ne zaslužuju da budu kuriri u obavljanju posla nečega što je realno posao državne administracije.

Ono oko čega se sa ministrom nisam složila jeste što se u ovom Predlogu zakona opet propisuje nekakav podzakonski akt koji je sasvim suprotan našem Ustavu. U članu 5. se predviđa da će podzakonskim aktom detaljnije ministar da odredi koje će podatke sadržati taj registar. Ja sam uvek dosledna ovde u parlamentu i protiv toga da se bilo šta što nije čiste tehničke prirode, što nisu neki obrasci, propisuje podzakonskim aktom, već smatram da ga treba propisati zakonom iz prostog razloga što podzakonski akti i ono što oni propisuju ne podležu kaznenim odredbama koje su zakonom propisane.

Kada je reč o ovako osetljivim podacima o ličnosti, naš Ustav u članu 42. propisuje da takve stvari ne smeju da se propisuju podzakonskim aktom, već da moraju biti propisane zakonom.

Pri toj svojoj primedbi ostajem, ali još jednom ponavljam da smatram da smo u diskusiji u načelu imali prilično konstruktivnu diskusiju o ovom zakonu. Ja bih, možda, svoje amandmane – briše se i povukla, da je ovo normalna Narodna skupština. Ali, ova Narodna skupština je sve, samo ne normalna. Jer, mi smo tri dana imali recitacije i monologe od kolega poslanika iz vladajućeg SNS-a, kolega poslanika od kojih ja očekujem da sledećem predlagaču zakona daju primedbe na predloge zakona ovako kako sam ja to uradila vezano za ovaj Predlog zakona o nacionalnom DNK registru, te da oni vode konstruktivnu diskusiju sa ministrom, umesto što uzurpiraju svo vreme predviđeno za raspravu o amandmanima, na veličanje izvršne vlasti koju bi po Ustavu, po Zakonu o narodnim poslanicima i po Poslovniku, trebalo da kontrolišu i da kritikuju. Hvala.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Što se sadržine registra tiče, nju i propisuje zakon. Mi imamo u članu 10, koji definiše donošenje podzakonskog akta, koji kaže ovako – način vođenja registra, ne sadržaj, način vođenja registra i bliže uslove za razmenu i prenošenje podataka iz registara propisuje Vlada. Misli se na registar privatnih laboratorija koje su dužne po zakonu da ih predaju Ministarstvu unutrašnjih poslova. Dakle, kako će se ti registri preneti u Centralni registar. To su tehnički uslovi. Znači, čak ne ni ministar, nego Vlada Republike Srbije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dakle, nema kršenja Ustava. Ustav je jasno predvideo, odnosno, zakoni su ti koji će definisati sadržinu registra, a to zakon i predviđa.
Što se tiče onog prvog dela, ja se nadam, pošto je radna grupa za izmenu Zakonika o krivičnom postupku već sačinjena i oni već rade na tome, ja se nadam da za nekoliko meseci pred Narodnom skupštinom možemo imati i taj zakon i da ćemo onda faktički unaprediti mogućnosti brisanja iz evidencije svih onih za čijim čuvanjem evidencija prestane potreba, što se slažem potpuno i oko toga smo se složili u načelnoj raspravi. Svakako da ćemo mi odmah predložiti izmene i dopune svih onih zakona iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova koji će faktički biti poboljšani izmenama i dopunama Krivičnog zakona.
Svakako da je bila ideja, to se i stručna javnost i svi poverenici slažu, da je bolje imati regulaciju na ovom nivou koji imamo danas, nego da je uopšte nema, jer bez toga su i građani Srbije više ugroženi. S druge strane, kad izmenimo i druge setove zakona i omogućimo da to bude još bolje regulisano, ne vidim da će bilo ko biti protiv da se automatizmom brišu, odnosno da se odmah uklanjaju a da građani ne moraju da traže to od državnih organa i da time gube i svoje vreme i da budemo manje efikasni kao servis.

Hvala.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.