Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Snežana R. Petrović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Snežana R. Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, u okviru ukupnih reformskih procesa u oblasti obrazovanja, bilo je veoma važno i neophodno definisati NOKS, kao instrumenta kojim će se urediti oblast kvalifikacije i povezanost sa tržištem rada.

U cilju dodatka, definisanja predmeta ovog zakona, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona gde se dodaje stav 3. koji glas – da se NOKS afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na poresku odgovornost.

Poreska odgovornost je nešto na čemu Vlada Republike Srbije radi maksimalno predano, svakodnevno, boreći se sa svim onim činiocima koji ne rade u okvirima poreske odgovornosti, trudeći se da ta poreska odgovornost bude podignuta na maksimalan nivo.

Da bi se poreska svest podigla na nivo i da bi se vodila poreska politika ispravno u Republici Srbiji, neophodni su određeni preduslovi, a samim tim i afirmacija sveukupnog razvoja Republike Srbije, pored ekonomskog, tako i razvoja svakog pojedinca na njegovom profesionalnom i razvojnom angažovanju u društvu, što u svakom slučaju definiše i NOKS.

Tržišta rada će se u narednom periodu i u budućnosti biti usmereno na potražnji za kadrovima koji će biti obučeni za rad u IT sektoru, inovacijama i tehnološkom razvoju, u svim oblastima delatnosti, kako proizvodnim procesima, tako poljoprivredi, zdravstvu, uslužnim delatnostima i ostalom.

Da Vlada vodi odgovornu politiku i u smeru razvoja kadrova, dokazuje i nastojanje Vlade da se formiranjem kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj, najava otvaranja naučnih parkova gde će mladi ljudi imati mogućnosti da iskažu svoja znanja, da se bave svojim naučno-istraživačkim radom, da ostanu u svojoj zemlji i da daju puni doprinos razvoju privrede i društva.

U tom smislu, smatram da je Zakon o NOKS koji definiše ovu delatnost veoma značajan i važan i ovaj zakon treba podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima kolega Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam takođe podneo amandman na član 1. gde se pored osnovnog smisla ovog amandmana afirmiše se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje poslovanja.

Kolege poslanici su podneli dosta amandmana na član 1. što ukazuje na značaj ovog zakona i na njegovo donošenje. Da sam zakon ne bi ostao samo zakon na papiru, možemo sagledati i kroz neke dobre primere, pozitivne primere na koje se trebamo ugledati.

Ja bih spomenuo kompaniju „Tigar tajers“ iz Pirota, koja je 100% u vlasništvu francuskog „Mišelina“, gde je fokus menadžmenta na kadar, odnosno na radnika. Svake godine, gotovo svi radnici i menadžment podležu testiranjima, permanentnoj edukaciji, treninzima, itd. i na taj način „Mišelin“ odnosno „Tigar tajers“ je jedna od najuspešnijih kompanija u našoj zemlji.

Iz tog primera možemo videti da sve kompanije koje su došle unazad nekoliko godina u Srbiju ne samo što donose taj neki novi duh kako i na koji način tretirati radnika, nego uspostavlja i jedan nov odnos prema radniku kroz, kao što sam malopre rekao, permanentne edukacije. Tako da je veoma bitno navesti taj primer, jer je ta kompanija, trenutno sa prosečnom neto zaradom negde 50% iznad republičkog proseka, gde radnici primaju i do 100.000 dinara, što stvarno treba biti primer i za ostale kompanije, kako ove što dolaze u inostranstvo, tako i za domaće kompanije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Cokić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Radoslav Cokić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici ja sam predložio da se u članu 1. ovoga zakona doda stav 3. koji glasi – NOKS se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na budžetsku stabilizaciju.

Šta to znači na budžetsku stabilizaciju? Mi obrazovanjem kvalitetnih kadrova koje možemo brzo da uposlimo i da oni stvaraju dohodak, imamo i bolje punjenje budžeta i još bolje nego što je sada, iako je bilo zadovoljstvo čuti od Ane Brnabić juče da u odnosu na očekivano punjenje budžeta imamo 36 milijardi više. To je svakako uspeh Vlade i mi u narednom periodu očekujemo još bolje rezultate.

Gospodine ministre, vi ste unapredili za rad ministarstva znatno stabilizovali ga i u odnosu na neka prošla vremena, mi sada nemamo probleme koje smo u ministarstvu imali, a to su veoma česti štrajkovi, obustave rada, jedna anarhija, decu na ulicama. Danas svako radi svoj posao i vi predlažete zakone koji su evropski, koji nas vode tamo gde nam je cilj i gde smo naumili.

Ovde se danas često koristio pojam „znanje i zvanje“. Mi upravo ovim zakonom želimo da podvučemo znak jednakosti između znanja i zvanja, a dozvolite mi da vam samo iznesem jedan primer koji nije tako nov, ali je meni ostao u sećanju i mislim da je i na moj život uticao, pa nije loše da vam u par rečenica kratko iznesem.

Kada sam ja studirao, jedan od mojih profesora vratio se sa specijalističkih studija iz inostranstva, da ne pričam iz koje zemlje. Govorio je da je normalno išao na predavanja, radio vežbe, kao što je to i kod nas i kada je došlo vreme ispita ušao je profesor u amfiteatar koji je kao ova sala, podelio zadatke i izašao napolje. Svi su očekivali da on sa neke galerije gleda šta se dešava, međutim tri sata su ljudi radili ispit i niko nije ušao da proveri šta je u sali.

Kada je profesor ušao, završilo se sve, profesor je pitao kolegu do sebe – dobro, imali ste mogućnosti da koristite literaturu, da se konsultujete sa nekim. On se blago nasmejao i odgovorio mu – moj otac i ja imamo fabriku i ja sam ovde došao da naučim i prvenstveno mi je važno da steknem znanje, a ne zvanje.

Još samo mi dozvolite, predsedavajući, da kažem ovo što svakako nije u vezi sa amandmanom. Ja sam iz Smederevske Palanke. Tamo je SNS postigla impozantan rezultat. Zapravo, od kada se ja kandidujem, od 1992. godine, od prvih višestranačkih izbora, nikada tako ubedljiva pobeda nije bila, znači 37 mandata od 49, koliko skupština ima.

Očekujemo da ćemo sa ovakvim izbornim rezultatom i sa ovakvom polaznom osnovom da polako prevazilazimo teškoće koje imamo i mi kao deo Podunavskog okruga se približimo standardu i zaposlenosti koju sada npr. ima grad Smederevo.

Ovakav rezultat definitivno i pored čestitki koje ja upućujem ljudima koji su radili iz opštinskog odbora, iz izvršnog odbora, ne bi bio da na čelu liste, odnosno da se lista nije zvala imenom Aleksandra Vučića, u koga građani Šumadije imaju poverenja, vidi se i za koga su spremni da stanu i u rešavanju problema, koje on sada nosi na svojim leđima i sa kojima se bori i želi da reši pitanja koja decenijama nisu u ovoj zemlji rešena. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Pantović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici,Predlogom zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija rešiće se problem neusklađenosti sistema kvalifikacija sa potrebama privrede. Posebno želim da naglasim one koji dovode do povećanja infrastrukturnih kapaciteta Republike Srbije. Koliko je to bitno i koliko se na tome radi možemo videti na svakom koraku. Autoputevi se grade širom naše zemlje, a pre nekoliko dana smo mogli da vidimo da je probijen najveći tunel na deonici Lajkovac – LJig na trasi Koridora 11. Deonice Ub – Lajkovac i LJig – Preljina su već gotove, a trenutno se radi o deonicama Surčin – Obrenovac, Obrenovac – Ub i Lajkovac – LJig. I ovaj autoput od Obrenovca do Čačka biće gotov pre kraja ove godine.

Ovaj koridor će u mnogome poboljšati uslove života stanovnika zapadne Srbije i on je jedan od preduslova za dolazak investitora za nova radna mesta i za ostanak našeg stanovništva u tom predelu naše zemlje.

Takođe, potrebno je spomenuti bezbednost saobraćaja. Izgradnjom ovog koridora izmestiće se veći deo saobraćaja na autoput sa Ibarske magistrale, gde nažalost imamo povećan broj saobraćajnih nezgoda sa teškim posledicama i smrtnim ishodom. Srbija dobija jedan moderan autoput, bezbedan, a ovaj deo naše zemlje šansu za ubrzan ekonomski razvoj. Ovim amandmanom želim da se obrati posebna pažnja na ovako bitan segment razvoja naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Šarčeviću sa saradnicima, poštovani građani, podneo sam amandman kako bih poboljšao tekst zakona, a sve u cilju dovođenja stranih investitora i ulaganja u poljoprivredu Republike Srbije.

Grad Leskovac svake godine donosi program zaštite uređenja i korišćenje državnog zemljišta na osnovu koga se sprovodi i sam postupak izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup, pa je do sada izdato oko 1.600 hektara obradivih površina. Pre svega se radi o zemljištu bivših društvenih preduzeća koje je zbog dugogodišnjeg neobrađivanja obraslo korovskim biljem i žbunastim rastinjem.

Krajnji cilj je da se poljoprivredno zemljište, kao neobnovljivi prirodni resurs, privede svojoj osnovnoj nameni i stvori mogućnost da potencijalni ulagači dođu do ozbiljnih poljoprivrednih površina i bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom.

Takođe, grad Leskovac od 2012. godine donosi planove za odbranu od poplava u okviru kojih se opredeljuju sredstva za preventivne aktivnosti u sređivanju reka i kanala koji predstavljaju potencijalnu opasnost za plavljenje. Za sređivanje bujičnih vodotokova i kanala u proteklom periodu uloženo je oko 20 miliona dinara.

Iz gradske kase, na ime podsticaja u poljoprivredi, u periodu od 2013. do 2017. godine isplaćeno je preko 127 miliona dinara. Samo u decembru prošle godine isplaćena su još 823 poljoprivredna proizvođača sa iznosom od blizu 18 miliona dinara.

Subvencije u poljoprivredi u poslednjem periodu, u poslednjih pet godina, dobilo je ukupno 3.320 poljoprivrednih proizvođača. Od 2014. do 2017. godine utrošeno je oko 11 miliona dinara za nabavku protivgradnih raketa koje su podeljene strelcima, i to naravno iz budžeta grada Leskovca.

Takođe, grad Leskovac je u 2014, 2015. i 2016. godini uz finansijsko učešće Vlade Republike Srbije, naravno, resornog ministarstva ostvario nekoliko veoma bitnih projekata, a ministarstvo je učestvovalo i do 70% od vrednosti projekata. Sanacijom i uređenjem atarskih puteva, ovim projektom, od 144 naseljenih mesta obuhvaćeno je 90, a vrednost projekta je za tri godine 62 miliona dinara. Ukupno je sanirano 167 kilometara atarskih puteva. Ministarstvo je pomoglo gradu u 2014. godini sa 60%, u 2015. godini sa 50% vrednosnih projekata, a u 2016. godini sa 47% vrednosnih projekata.

Drugi projekat je komasacija zemljišta. Ovim projektom obuhvaćeno je 1.100 hektara u tri naseljena mesta. Projekat je sprovođen 2014, 2015. i 2016. godine, a ministarstvo je uzelo učešća sa 70% od ukupno uloženih sredstava. Realizacija projekta ostvarena su sa 81%. Krčenje starih zasada, plantažnih zasada vinove loze i voćnih zasada, a ovim projektom obuhvaćeno je 165 hektara u tri naseljena mesta. Ministarstvo je učestvovalo sa 70% uloženih sredstava. Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta je uspešno obuhvaćena geodetskim radovima sa 165 hektara. U 2017. godini otpočela je i komasacija u katastarskim opštinama Gornja Stopanja, Donja Stopanja na površini od 563 hektara. Rok za završetak radova je 30. jun 2019. godine. Ukupna vrednost je 16,8 miliona dinara.

Poštovane kolege, ovo nije referat, kako rekoše kolege iz opozicije, već primer dobre i aktivne poljoprivredne politike koju vodi grad Leskovac i, naravno, Vlada Republike Srbije. Hvala.