Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici ja sam predložio da se u članu 1. ovoga zakona doda stav 3. koji glasi – NOKS se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na budžetsku stabilizaciju.
Šta to znači na budžetsku stabilizaciju? Mi obrazovanjem kvalitetnih kadrova koje možemo brzo da uposlimo i da oni stvaraju dohodak, imamo i bolje punjenje budžeta i još bolje nego što je sada, iako je bilo zadovoljstvo čuti od Ane Brnabić juče da u odnosu na očekivano punjenje budžeta imamo 36 milijardi više. To je svakako uspeh Vlade i mi u narednom periodu očekujemo još bolje rezultate.
Gospodine ministre, vi ste unapredili za rad ministarstva znatno stabilizovali ga i u odnosu na neka prošla vremena, mi sada nemamo probleme koje smo u ministarstvu imali, a to su veoma česti štrajkovi, obustave rada, jedna anarhija, decu na ulicama. Danas svako radi svoj posao i vi predlažete zakone koji su evropski, koji nas vode tamo gde nam je cilj i gde smo naumili.
Ovde se danas često koristio pojam „znanje i zvanje“. Mi upravo ovim zakonom želimo da podvučemo znak jednakosti između znanja i zvanja, a dozvolite mi da vam samo iznesem jedan primer koji nije tako nov, ali je meni ostao u sećanju i mislim da je i na moj život uticao, pa nije loše da vam u par rečenica kratko iznesem.
Kada sam ja studirao, jedan od mojih profesora vratio se sa specijalističkih studija iz inostranstva, da ne pričam iz koje zemlje. Govorio je da je normalno išao na predavanja, radio vežbe, kao što je to i kod nas i kada je došlo vreme ispita ušao je profesor u amfiteatar koji je kao ova sala, podelio zadatke i izašao napolje. Svi su očekivali da on sa neke galerije gleda šta se dešava, međutim tri sata su ljudi radili ispit i niko nije ušao da proveri šta je u sali.
Kada je profesor ušao, završilo se sve, profesor je pitao kolegu do sebe – dobro, imali ste mogućnosti da koristite literaturu, da se konsultujete sa nekim. On se blago nasmejao i odgovorio mu – moj otac i ja imamo fabriku i ja sam ovde došao da naučim i prvenstveno mi je važno da steknem znanje, a ne zvanje.
Još samo mi dozvolite, predsedavajući, da kažem ovo što svakako nije u vezi sa amandmanom. Ja sam iz Smederevske Palanke. Tamo je SNS postigla impozantan rezultat. Zapravo, od kada se ja kandidujem, od 1992. godine, od prvih višestranačkih izbora, nikada tako ubedljiva pobeda nije bila, znači 37 mandata od 49, koliko skupština ima.
Očekujemo da ćemo sa ovakvim izbornim rezultatom i sa ovakvom polaznom osnovom da polako prevazilazimo teškoće koje imamo i mi kao deo Podunavskog okruga se približimo standardu i zaposlenosti koju sada npr. ima grad Smederevo.
Ovakav rezultat definitivno i pored čestitki koje ja upućujem ljudima koji su radili iz opštinskog odbora, iz izvršnog odbora, ne bi bio da na čelu liste, odnosno da se lista nije zvala imenom Aleksandra Vučića, u koga građani Šumadije imaju poverenja, vidi se i za koga su spremni da stanu i u rešavanju problema, koje on sada nosi na svojim leđima i sa kojima se bori i želi da reši pitanja koja decenijama nisu u ovoj zemlji rešena. Hvala.