Zahvaljujem predsedavajući.
Na član 2. podnela sam amandman koji govori, pored ovih 14 pojmova koji su definisani Zakonom o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije 15. stav, odnosno tačku 15, koja treba da definiše u stvari potpunu promociju ciljeva Agende 2030, koja, naravno, i podrazumeva, osim održivog ekonomskog razvoja, i mogućnost održivog obrazovanja svih ljudi, bez obzira na nacionalnu pripadnost, u jednoj državi.
Kako su ciljevi Agende 2030 u stvari jedna svetska agenda kojoj svi treba da težimo, ona govori upravo o tome da svaka privreda, ukoliko želi da bude ekonomski održiva, mora da se zasniva na znanju.
Ono što ne treba nikako zaboraviti je da je do 2012. godine postavljeno pitanje, ovde je i ministar, zašto ovaj zakon uopšte nije donešen? To je upravo zbog toga, ja ću odgovoriti u jednoj rečenici, što do 2012. godine privreda Srbije je potpuno zamrla, zato što se ona zasnivala na budžetu Republike Srbije, zato što su tajkuni pravili budžet i vlade koje su vladale do 2012. godine, zato što SNS kada je preuzela odgovornost 2012. godine, zatekla je totalni kolaps, kada pričamo o javnim finansijama, od toga da smo imali dugovanja po kreditima samo za kamate preko milijardu i po evra na godišnjem nivou, do toga da smo 750 miliona evra imali godišnje rashode na firme u tzv. restruktuiranju, odnosno 558 preduzeća kod kojih nije završena privatizacija, gde smo imali različita dugovanja od strane privrede, ali i dugovanja države prema socijalnim kategorijama, gde smo zatekli 1,7 miliona penzionera kojima su penzije bile takođe u određenom delu dugovane od strane države.
Ali, ono što je sigurno, to je da Međunarodna organizacija rada je definisala da je broj zaposlenih u 2003. godini u Srbiji bio 2,3 miliona zaposlenih građana Srbije, a u 2012. godini, sa završetkom 2011. godine, 1,7 miliona, što pokazuje da 500 hiljada građana Srbije je izgubilo svoj posao.
To što smo zatekli upravo pokazuje i opravdanost Vlade Republike Srbije koju je vodio gospodin Vučić da su ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija bili imperativ da bi se sproveli, da bi uopšte opstali i kao narod i kao država. A, sa tim opstankom su se stvorili uslovi da danas možemo da govorimo uopšte o razvoju obrazovanja, kao jednom od najvažnijih instrumenata države sa kojim želimo da zasnujemo našu privredu. To je ono što nam daje mogućnost da u budućnosti idemo napred. Po prvi put mi sad imamo ovaj okvir, kada govorimo o kvalifikacijama. Znači, znamo sa čime Republika Srbija raspolaže kada su u pitanju kvalifikacije zaposlenih u javnom sektoru.
Ono što želim da kažem je da Agenda 2030, specijalno S-4, govori upravo o obrazovanju i inkluzivnom obrazovanju i o mogućnosti da svi građani Srbije na jedinstven način mogu da završavaju škole. Ali, ono što je definisano Agendom 2030, a mislim i našom strategijom, to je da uvedemo obavezno, pored osnovnog obrazovanja, i srednje obrazovanje.
Ono što je važno reći je da ste vi zaista hrabro ušli u izvršavanje zadataka, kada govorimo o obaveznom predmetu kada je informatika u pitanju. Ali, ono što treba da bude u budućnosti je da i preduzetništvo bude jedan od predmeta kojima će se đaci već u osnovnoj i srednjoj školi opredeljivati da stiču određena znanja i veštine, da kada završe osnovno i srednje obrazovanje, već znaju kojim će putem krenuti. To je jedan od imperativa kojem mi treba da se vodimo u budućnosti.
Ono što je važno je da naše obrazovanje bude zasnovano na potrebama tržišta rada. Mislim da to vi jako uspešno radite i da ono što želimo da postignemo u visokom obrazovanju, a to je da proizvedemo zaista veliki broj i IT stručnjaka, ali i stručnjaka koji su top tri profesije u EU, odnosno najtraženije, to su: energetski menadžer i to je menadžer zaštite životne sredine, negde i fakulteti prepoznaju kao jedan od programa kojim se treba voditi u određenim strukama, kako tehničkim, tako, bogami, i društvenim, zato što tehnika danas jako brzo napreduje i društvene nauke zaista teško mogu da prate ovakav brzi protok tehnike u svim oblastima nauke. Ali, upravo zbog toga, mi kao sistem, kao obrazovni sistem u državi Srbiji, treba da idemo u susret ovakvim velikim i brzim promenama.
Zbog toga smatram da i literatura o kojoj pričamo, imali smo prilike da čujemo koje ste promene uneli u Zakon o udžbenicima, treba da na određeni način ne zakomplikuju život đaka. Moja molba je da, jednostavno, udžbenici koji se pišu, znam da to radi Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, zaista treba da budu napisani i urađeni na krajnje prihvatljiv način od strane naših đaka. To je neka molba i nas poslanika, i profesora, i svih ljudi koji, na kraju krajeva, su i roditelji da đacima pomognemo da na određeni način oni preuzmu svoje obrazovanje potpuno samostalno, da roditelji više ne budu ti koji će nositi veliki deo i teret njihovog obrazovanja u cilju toga da zaista se nose sa novim tehnologijama što više, nego da to budu isključivo njihovi i samostalni učinci u svemu tome. Đaci danas u velikim gradovima imaju veliku konkurenciju, dok u nekim drugim gradovima, koji možda ne idu tom brzinom u razvoju određenih udžbenika, sredstava za rad, ne idu tom brzinom i tada dolazimo u situaciju da kada dolazi upis na fakultete imaju jednu nelojalnu konkurenciju.
Zbog toga je naša molba da, poštujući ciljeve Agende 2030, sve ove probleme sa kojima se ne suočavamo samo mi kao Srbija, nego i zemlja u regionu, pa čak i najrazvijenije zemlje EU, na jedan potpuno prihvatljiv način prevazilazimo zajednički. Hvala vam na onome što ste do sada uradili kada su u pitanju mnogi zakonski predlozi, ali eto u danu za glasanje ja ću glasati za moj amandman, kao i uvek do sada, kada je u pitanju Agenda 2030, ali treba da imamo zaista na pameti to da mi zajednički radimo svako sa svojeg stanovišta na razvoju obrazovanja. Hvala.
