Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, danas bih govorio o jednom problemu o kome vrlo često pričamo, a to je odlazak mladih ljudi u inostranstvo. Kako kanalisati taj problem? Kako te ljude koji odlaze da vratimo u Srbiju i da oni daju svoj doprinos daljem razvoju, pre svega, privrede naše zemlje?

Mislim da će ovaj zakon o NOKS-u pomoći da se ovaj problem reši. Problem je, gospodine ministre, tehničke prirode i radi se o nostrifikaciji njihovih diploma, njihovih uverenja, njihovih pisanih akata koji govore o njihovoj stručnosti. Odgovorno tvrdim da svi ti mladi ljudi, koji odlaze, u jednom momentu, većina njih želi da se vrati, ali traži da taj njihov povratak bude što mekši, što lakši i da budu nagrađeni za ono što su naučili, što su stekli u inostranstvu.

Ističem, nije problem što oni odlaze, nego je problem što se oni ne vraćaju, a mislim da je prisutna želja da se oni vrate i mi moramo učiniti, a iskoristiti ovaj zakon da taj povratak učinimo što bezbolnijim, da ih ovde dočekamo, da ih nagradimo za sve ono što će oni dati razvoju privrede Republike Srbije.

Vidim i znam da je u Ministarstvu prosvete jedan čovek radio na nostrifikaciji, da je taj posao bio naporan, da je bio mučan, da su mnogi ljudi o tome meni lično govorili itd. Taj čovek je radio taj posao vrlo dobro i vrlo dobro poznavao, jer ga lično znam. Ali, pazite, jedan čovek to ne može da uradi.

Sada vidim da ste vi u Agenciji za kvalifikaciju predvideli da to radi 10 ljudi. Svaka čast ministre. Znači, 10 ljudi će to da uradi. Znači, to treba da bude, maltene, svečani doček tih ljudi koji žele da dođu i da to svoje znanje, koje su stekli u inostranstvu, reprezentuju ovde u zemlji Srbiji. Ne moraju se oni vratiti da stalno žive ovde. Oni mogu tu biti i gosti. Oni tu mogu biti na određeno vreme.

Evo, sad da dam jedan primer, da istaknem svoj grad Valjevo. Znači, trenutno u zemlji Srbiji, moj đak Peđa Marić, koji je u Kanadi, koji je tamo stekao porodicu, on se sad trenutno nalazi u zemlji Srbiji, on je tvorac E uprave u zemlji Kanadi, i to je uspešno uradio. On je na čelu tog tima. On je spreman i sa mnom u kontaktu da razgovara sa Mihajlom Jovanovićem, koji radi na E upravi u našoj zemlji, da pruži svoje znanje, stavi na raspolaganje i da učini da sve to što smo mi uradili bude mnogo bolje.

Apelujem na tome, ministre, da učinite da ovaj proces nostrifikacije ne bude mučan, ne bude obavezan, da bude svečan i da ljudi koji žele da dođu se okupe sa ljudima, jer ima mnogo ljudi koji nisu otišli, a koji mogu da doprinesu razvoju zemlje Srbije. Sve to što je dobro u zemlji Srbiji treba okupiti.

I najveći problem, ministre, naš je što te ljude treba nagraditi. Taj kvalitet izvući iz kvantiteta, to je vrlo teško i u prosveti. Postoje sredstva, ali ne postoje podzakonski akti, razumete. Vi sada onoga koji vuče možete nagraditi najviše 30%, jesam u pravu, dobro, postoje neki drugi načini, ali mi moramo one koji vuku izvući i nagraditi, jer samo oni mogu doprineti boljitku svih nas. Kad to budemo, znači, prvo da ih okupimo, a onda da ih nagradimo, kad budemo to dvoje spojili mi ćemo sigurno još brže napredovati i još bolje živeti. A u tom svetlu treba ovaj Zakon NOKS-a iskoristiti.

Mogu da konstatujem, pošto sam dugo u prosveti, tu sam proveo 39 godina i vi svakim sledećim zakonom sa kojim dolazite ovde u Skupštinu gađate probleme koji su se akumulirali godinama. Nemam razloga, ja sam u penziji, da se udvaram vama, ali vi dokazujete, sa svojim timom, da tačno znate i locirate probleme koje mi ne možemo unazad i nismo mogli da rešimo dvadesetak godina.

Imam jedno pitanje, ministre, da mi odgovorite, znači, to eksterno ocenjivanje, to je mnogo dobra stvar, pazite. Svako merenje i svako ocenjivanje je dobro, jer služi da razdvoji one koji rade od onih koji ne rade, da napravi rang listu itd. Zašto ne postoji veća ocena od četvorke? Da li može neko sad u ovom trenutku da dobije peticu? Ili vi niste predvideli tu skalu od jedan do pet ili samo ste predvideli od jedan do četiri. I ako postoji mogućnost da bude petica, onda bi to trebalo da bude i vi treba da dođete da vidite Osnovnu školu u Divcima. Da vidite kako izgleda jedna moderna seoska škola u kojoj se primenjuju sva najsavremenija sredstva. Toliko. Hvala.

Reč ima ministar Šarčević. Izvolite.

Poštovani, vi verovatno znate da ovaj alat negde četiri i po godine traje. Ja sam ga zatekao. To je jedna kombinacija nekog holandskog modela. Ja sam dobio isto to obrazloženje. I meni je bilo nelogično – zašto nema petice? Zar to ne može niko da zasluži? Po onome kada nastavnik tera svoj inat pa Bog zna za pet, Tesla za četiri itd. Tako sam ja to shvatio.

Međutim, s obzirom da sam rekao ovde prošle nedelje da se radi nova izmena i dopuna tog alata. On je solidan. Neću reći da nije, ali se tražilo mnogo što šta da se ugradi.

Vi ste vrednovali školu koja nije imala sredstva da se doradi i opremi sa ocenom manje, što je nekorektno. Nije ona kriva što nije dobila pare. Onda ste vrednovali neke druge stvari koje ne mogu da se vrednuju na takav način. Uzmete uzorak roditelja po dnevniku nasumice, Peto tri i 16, i ne znam, Osmo dva, četvrti ili bilo koji drugi. To je možda loš uzorak. Mi zato insistiramo na ukupnom kapacitetu roditelja na anketi i niz drugih stvari, i na petici.

Tako da kada završimo ovaj ciklus ove godine, ojačali smo timove. Još 300 ljudi je obučeno, savetnika najboljih, praktično uz onih 200, uz ono što ima zavod, da to bude sada armija dobrih ljudi. Imate pozitivan odgovor po tom pitanju.

Kada je u pitanju nostrifikacija, zaista smo pre jedno godinu i po dana imali veliki problem. Preko ne znam koliko hiljada, u jednom trenutku je to bilo nesagledivo, mladi ljudi koji su čak hteli da se vrate u zemlju, završili odlične fakultete, strane, nismo imali dovoljno ljudi da im to uradi ili čak resezenata da to priznaju.

To sam shvatio odmah i mi smo nekako uspeli pod nekakvim ugovorima i povremenim i privremenim poslovima da nađemo malo ljudi i da to malo podignemo i nekako smo stigli. To je stvarno na mišićima i dan danas. Tako da taj Eni Haring centar i ono što mi imamo kao ljudi treba da uđe u ovaj profi tim i da se to desi na onaj način kako ste vi rekli.

Zarad građana Srbije, određeni pravci povratka postoje. Nisu baš tako masovni, ali recimo iz oblasti IT i oblasti industrije igara, mnoge firme „Seven bridžis“, „Nordus“, mnogi drugi su povratnici. Naši ljudi koji su završili elektrotehnički fakultet, napravili dobru karijeru napolju, videli da oni to mogu i ovde da rade među svojima i polako se vraćaju. U Institutu „Biosens“ u Novom Sadu gde smo skoro propagirali i digitalnu farmu će raditi preko 120 stranih istraživača u oblasti IT u poljoprivredi. U Institutu za fiziku ima desetine itd. Nisu to jedinstveni primeri. Ima toga sve više. U nekim delatnostima će se to desiti brže, u nekima sporije.

Mi smo pokrenuli projekat – studiraj u Srbiji.

(Predsedavajući: Privedite kraju ministre.)

Razlog je, danas sam primio jednog od ambasadora afričkih zemalja gde ima šest državnih fakulteta i 15 privatnih. Najbolji su stručnjaci oni koji su nekada studirali u Beogradu. Toga su svi svesni. Imamo sada katalog koji radimo. Bićemo prisutni, nije nas bilo nigde, vratiti dobru slavu odličnih studija u Srbiji, popraviti kvalitet onoga što trebamo i to je sada posao da to zajedno dizajniramo. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Vlahović.
Da li neko želi reč?
Koleginica Vlahović. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.

Po amandmanu koji sam podnela na član 2. Predloga zakona, čije ću obrazloženje započeti sa jednim citatom. „Visok kvalitet obrazovanja ima uticaj na našu omladinu samo onda kada svako ima podjednaku priliku da je koristi. Ovo počinje sa obrazovanjem u ranom detinjstvu. Dokazano je da obrazovanje u ranom uzrastu u značajnoj meri utiče na pozitivne rezultate u ponašanju, bolje napredovanje i dostignuće u obrazovanju. Ovo poboljšava i izglede za otkrivanje eventualnih problema, dovoljno rano da se pruži adekvatna briga i našoj deci garantuje srećno detinjstvo i svetla budućnost.“ – Predsednik Vlade Aleksandar Vučić, avgust 2016. godine.

Uvaženi ministre Šarčeviću, dolazim sa najveće opštine grada Beograda. Predstavnik sam građana i građanki Novog Beograda. Želim da iskoristim ovu priliku da u ime svih Novobeograđana, u ime svih đaka sadašnjih i budućih vam se zahvalim, prvenstveno vama, vašem Ministarstvu i naravno Vlade Republike Srbije zato što ste odvojili za rekonstrukciju Osnovne škole „Branko Radičević“, koja se nalazi u Bloku 45, 18 miliona dinara.

Prvo ćete rekonstruisati fasadu, stolariju, klima uređaje i računare. Ta škola je izgrađena 1975. godine i jedna je od sedam škola koja ima bazen. U tom bazenu je mnogo, puno dece naučilo da pliva. Među njima su i moji sinovi, i ja vas se u ime svih đaka zahvaljujem zato što će imati bolje i srećnije i lepše školovanje. Jer kakvo detinjstvo imamo, takvi ljudi i postajemo. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada određujem pauzu u trajanju od jednog sata i sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Jančić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Radovan Jančić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, moj amandman na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacije Republike Srbije insistira na tome da se u članu 2. Predloga zakona doda tačka 15) koja glasi: „Afirmacija stečenih kvalifikacija – Kapitalizacija stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje rada lokalnih samouprava“. Svrha podnošenja ovog amandmana jeste da se tačkom 15) jasno kaže da je afirmacija stečenih kvalifikacija u stvari kapitalizacija stečenih znanja stvorenih kroz različite nivoe i osnove sistema obrazovanja.

Kako je znanje kapital, potrebno ga je usmeriti cilju sveukupnog razvoja Srbije i ravnomerno ga rasporediti po lokalnim samoupravama. Unaprediti rad lokalnih samouprava nimalo nije lak zadatak, posebno sa nivoa na kojem ga je ostavio bivši režim, čiji je jedini cilj punih 12 godina, u Vojvodini 16, bio kako da njegovi lideri, zaslužni članovi, istaknuti pojedinci i bliski saradnici postanu bogati ljudi, sa ogromnom imovinom i prepunim bankovnim računima. Nije ih bilo briga što su objekti obrazovnih ustanova zapušteni i što ne zadovoljavaju osnovni minimum tehničko-higijenskih uslova.

Danas, posle samo dve godine od kako je SNS preuzela odgovornost i u opštini Novi Kneževac, svi objekti obrazovnih ustanova, vrtići, osnovnih i srednjih škola su uređeni i dovedeni u stanje primereno 21. veku, a objekat Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“ u Srpskom Krsturu je jedan od najuređenijih u Vojvodini.

Zahvaljujući Aleksandru Vučiću koji je osmislio i pokrenuo rad Vladine Kancelarije za javna ulaganja, obezbeđena su ne mala sredstva u iznosu većem od 120 miliona dinara za rekonstrukciju i sanaciju objekta Osnovne škole u Novom Kneževcu i Banatskom Aranđelovcu po merilima i standardima koji su zakonima propisani za školske objekte.

Rukovodeći se činjenicom da su najisplativije investicije ulaganja u znanje, mi iz SNS se toga i pridržavamo, ne bismo li kao društvo i kao država postigli održivu ali i lepšu budućnost za sve, pre svega za našu decu. Hvala lepo.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Blaža Knežević.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, da bi država Srbija nastavila sa uspešnim razvojem u svim segmentima njenog delovanja, pre svega uspešne fiskalne konsolidacije, zatim dovođenje stranih investitora, nezadrživom razvoju infrastrukture, kao i ugledu koji država Srbija uživa u svetu, nikad jači i nikad veći, moramo takođe sagledati i proces planiranja i razvoja ljudskog potencijala. Snažne tehnološke i ekonomske promene stvaraju uslove za promene u svim segmentima društva. Tako postavljeno radno okruženje postavlja nove zahteve i pred obrazovanje.

Kao što rekoh, u vremenu snažnih tehnoloških i ekonomskih promena ne možemo dozvoliti da poslodavci koji zapošljavaju radnu snagu ne raspolažu nikakvim podacima o tome šta pojedinci po izlasku iz sveta obrazovanja znaju da rade. Uspostavljanjem zakona biće definisano šta pojedinac ume da radi, što je od posebnog značaja za strane investitore koji u velikom broju dolaze u Srbiju, a koji svojim dolaskom možda nisu baš bili u potpunosti upoznati sa obrazovnim sistemom zemlje gde posluju. Uspostavljanjem Nacionalnog okvira kvalifikacija unaprediće se karijerni razvoj pojedinca, tako što će svi budući đaci i studenti imati uvid u to šta će na kraju obrazovanja umeti da rade, odnosno na koji način i na kojim poslovima će moći da se zapošljavaju ili nastaviti školovanje.

Na kraju bih rekao samo uvaženom ministru da dugujem, iz grada Šapca iz kog dolazim, veliku zahvalnost za renoviranje medicinske škole „Dr Andra Jovanović“ u vrednosti 43 miliona, kao i Šabačke gimnazije, koja je obeležila jubilej – 180 godina postojanja, koja je od Kancelarije za javna ulaganja Ministarstva i države Srbije dobila 30 miliona za rekonstrukciju sale. Ali, postoji još i jedna molba, naravno, zbog značaja koji će gimnazija dobiti u narednom periodu, znate o čemu se radi, očekujemo pomoć u proširenju kapaciteta Šabačke gimnazije, odnosno nastavnog prostora. Zahvaljujem.