Hvala, kolega Kneževiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Maja Mačužić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik dr Svetlana Nikolić Pavlović.
Da li neko želi reč?
Reč ima dr Svetlana Nikolić Pavlović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predlažem da se u članu 2. Predloga zakona doda tačka 15) koja glasi: „Afirmacija stečenih kvalifikacija – Kapitalizacija stečenih znanja u cilju sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje medicinskih ustanova“. Smatram da se ovim predlogom dodatno definišu osnovni pojmovi i njihovo značenje.

Iako je opština Ćuprija u više navrata ukazivala da je skidanje sredstava sa računa opštine za izmirivanje nasleđenih dugova Doma zdravlja u Ćupriji nezakonito, prinudnom naplatom od sudskih izvršitelja račun opštine je u jednom trenutnu 2017. godine bio blokiran za više od 70 miliona dinara.

Kada je SNS pre više od četiri godine preuzela odgovornost u Ćurpiji, niko od nas nije ni slutio kakav će haos zateći u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Dug od više miliona evra, preko 300 zaposlenih, iako je normativ bio 130. Dakle, 170 neugovorenih i 130 ugovorenih radnika. Tako da se od viška zaposlenih mogao da otvori još jedan dom zdravlja. Neoverene zdravstvene knjižice za neugovorene zdravstvene radnike od 2012. godine, a potom neoverene zdravstvene knjižice i za ugovorene zdravstvene radnike od 2014. godine, više pokušaja plenidbe sanitetskih vozila novih i dobijenih za potrebe službe za hitnu i neodložnu medicinsku pomoć.

Na zahtev opštine Ćuprija u decembru 2017. godine, Vlada Republike Srbije, a nakon toga i Narodna skupština su dale autentično tumačenje člana 48. Zakona o izvršenju, nakon čega je opština Ćuprija potražila svoja prava preko Ustavnog suda. Da Vlada Republike Srbije nije dala autentično tumačenje Zakona o izvršenju i da je sa izvršenjem tih rešenja nastavljeno, budžet opštine Ćuprija bi se zasigurno našao u blokadi.

Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije poništeno je rešenje Višeg suda i vraćeno na prvobitno odlučivanje, jer je odluka o izvršenju nezakonita. Ovom odlukom Ustavni sud je radnike doma zdravlja uputio da svoja prava mogu da ostvare na drugi način, a ne da svoja potraživanja naplaćuju preko opštinskog budžeta. Opština Ćuprija će i dalje da ulaže maksimalne napore kako bi se situacija u ćuprijskom domu zdravlja stabilizovala. Od nasleđenih 170 ugovorenih radnika doma zdravlja u Ćupriji, deo radnika je prešao na rad u Opštu bolnicu Ćuprija, deo nemedicinskih radnika je prošao kroz proces racionalizacije te je od ukupnog broja neugovorenih radnika ostalo još 27 neugovorenih medicinskih radnika za rešavanje. Hvala na pažnji.

Hvala, doktorka Pavlović.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Da li neko želi reč?
Milimir Vujadinović, izvolite kolega.

Hvala predsedavajući.

Intencija ovog amandmana je svakako da ukaže na potrebu borbe protiv kriminala u svim segmentima društva, pa tako i ugrađujući se i u ovaj zakon. Imala je priliku Srbija danas, juče da čuje kakve su katastrofalne posledice jedne pojave koja može biti opasna po društvo, a u pitanju je kriminal i korupcija, naročito ukoliko ona postane način funkcionisanja sistema i ukoliko država postane rob jedne takve pojave.

Naime, mnogo je primera koje smo videli u poslednjih dva dana ovde u raspravi, i kada je u pitanju Živkovićev vinograd, i kada su u pitanju subvencije za taj vinograd i kada je u pitanju Šutanovčeve zgrade na Vračaru i kada su pitanju Đilasovi milioni, itd, pa i kada je u pitanju neizvršenje ugovora u gradu Nišu, o kome je govorio moj kolega Martinović.

Međutim, celu tu agoniju severna srpska pokrajina je doživljavala na nešto teži način, samim tim što je ta cela stvar trajala mnogo duže nego u ostatku države Srbije, do unazad godinu i po dana, do 2016. godine.

Međutim, principi delovanja i način rada su bili isti ili veoma slični, a naročito je značajno i upečatljivi su principi na kojima su radili i delovali fondovi koji su osnivani u AP Vojvodini, pa tako i Fond za subvencionisanje novih tehnologija.

Kako je sve to funkcionisalo? Naime, u tom periodu od 16 godina te vlasti, nekih 35 miliona evra je prošlo kroz taj fond, gde je finansirano 112 preduzeća za koje su trebali da se otvore pogoni sa tzv. novim tehnologijama. Ukratko, novac bi bio dodeljen nekom preduzeću koje bi pod kapom osavremenjavanja i nabavke nove tehnologije nabavio i neke stare mašine, zaposlio ili ne bi zaposlio određeni broj radnika i odmah nakon isplate novca, preduzeće je odlazilo u stečaj, radnici, pitanje je da li bi bili zapošljavani ili ne bi, obično ne bi, ali ako bi, onda bi.

Dobijali su otkaze, a novac nikada ne bi bio vraćen Fondu ili bi možda bio vraćen kroz neke bizarne transakcije, najblaže rečeno, koje su ponekada bile za rubriku „verovali ili ne“. Jasno je da je taj novac, tih 35 miliona o kojima govorimo na kraju završavao kao plen između vlasnika tih preduzeća i onih koji su novac dodeljivali, a znate, već sam rekao ko je upravljao pokrajinom do 2016. godine. Ta pojava je naročito bila izražena 2011. godine, u predizbornoj godini i 2015. godine, opet u predizbornoj godini.

Da nam se ne bi te i takve stvari događale, ja sam našao za shodno da i u ovaj zakonski predlog ugradim ovaj amandman, koji bi bio neka svojevrsna opomena da ne smemo dozvoliti da nam se takve stvari u budućnosti dešavaju. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Orliću.

Stečena znanja, dame i gospodo, na šta se upućuje i predloženim amandmanom, predstavlja jedan od najvažnijih osnova za razvoj. Da je to tako, mi imamo izvanredne potvrde na različitim nivoima, na nacionalnom, preko regionalno, pa sve do onog ukupnog svetskog, a dobre primere smo već iznosili tokom ove rasprave. Kada je reč o daljem unapređenju izvoza, na primer u sektoru kao što IT sektor, a primer imamo i iznet je juče, 900 miliona evra izvoza u ovom sektoru predstavlja izvanredan uspeh za 2017. godinu. Dakle, nastavili smo da u tom smeru rastemo, da zadržimo rast od preko 20% i kada se pogleda po sektorima trenutno, pored IKT usluga, mi imamo smo još jedan ili dva sektora koji mogu da se podiče tako izvanrednim visokim uspehom.

Dakle, sektor koji se tiče električnih mašina i drumskih vozila. On je recimo uspešniji od IKT sektora. Rastom, uspeli smo da sve ostale oblasti nadmašimo i to je dobar primer kako može da se radi i kako treba da se radi u svakoj oblasti ponaosob. Kada govorimo o regionalnom planu, zahvaljujući dobrom okviru i velikom trudu, mi imamo danas veći promet kada je reč o odnosima u regionu, trgovinskim pre svega, i kada je reč o kruženju kao što je Hrvatska, BiH, u 2017. godini 14,2% odnosno 13,1% povećanja. U prometu ukupno, kada pogledate nivo investicija na regionalnom planu, upravo Hrvatska štampa primećuje se ovih dana, njihov portal, G-portal, saopštava da je oko sedam milijardi ukupno evra završilo u Srbiji u da smo u tom smislu mi apsolutni šampioni na regionalnom planu.

Koliko je dobro i važno ulagati u znanje, toliko je i dobro i važno voditi računa i paziti da ne dođe do eskalacije neznanja.Koliko štete ima, ako se o tom drugom ne vodi računa, dovoljno je da neko pogleda samo bilo koje saopštenje stranke Vuka Jeremića, onaj koji je pazario i da vidi koliko to samo opasno može da bude upravo ovih dana. Hvala .

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Matić.
Da li neko želi reč?
Veroljub Matić, izvolite kolega.

Podneo sam amandman i on ima uticaj na privredni razvoj, odnosno težište mu je na lokalnom razvoju. Da bi se to postiglo, to nije moguće bez kvaliteta obrazovanja, bez kvaliteta radnika, inženjera, pravnika i svih ljudi koji u obrazovanom sistemu završavaju određeni nivo škola.

Sigurno da taj nivo školstva mora da bude na visokom nivou ako hoćemo jaku i dobru državu.

Što se tiče moje opštine, krenuo bih od predškolskih ustanova, obdaništa, koje je sjajno i koje je dobilo sjajne ocene od revizija, inspekcija i mislim da je jedno od najboljih u državi i tu se deca socijalizuju, spremaju se za osnovnu školu, tako da je nivo te ustanove, od čistačice, kuvarice, medicinske sestre, vaspitačice do kvalitetnog rukovođenja, sve dobro funkcioniše i to je jedna sjajna ustanova.

Dalje, preko osnovnog obrazovanje gde se stiču određena znanja i do srednjeg obrazovanja gde srednje obrazovanje daje i najveći broj radnika koji praktično počinju da funkcionišu prvenstveno u našoj privredi. -+

U mojoj opštini, srednja škola dosta dobro to radi i to se najbolje vidi iz prohodnosti đaka na višim školama i fakultetima. Jednostavno, vidi se da ta deca imaju dobru prohodnost, a to znači da je nastavnik u srednjoj školi, da ih je dobro spremio, opremio, da su oni to prihvatili i da su imali dobar izbor da nastave viši nivo obrazovanja. Oni koji su se zaustavili na srednjem ili trogodišnjem obrazovanju, jednostavno krenuli su da rade u tu privredu i mislim da tu postižemo jako dobre rezultate.

Srednje škole, pogotovo u manjim opštinama, su više od obrazovne ustanove, jer tamo gde funkcioniše mladost ili taj nivo mladosti, te sredine se mnogo bolje osećaju. Drugačije su nego kada nemaju jednu srednju školu, pa čisto jedno zapažanje, ako dođe i ako ikad dođe do određene racionalizacije srednjih škola na nivou Srbije, da se i o tome povede računa, uzimajući u obzir sve ono što nas čeka.

Što se tiče same Koceljeve, mi imamo jako dobru privredu. Privreda koja funkcioniše gotovo da ni jedan privredni subjekat nema problema. Ono što je na neki način dobro, a možda i nije, a to je da imamo nedostajućih kadrova u pojedinim oblastima, kao što je drvna industrija i kao što je pirotehnika.

U Koceljevi je napravljena fabrika pirotehnike koja je, praktično, možda jedina u Evropi, na tom nivou, koja je bezbednosno sigurna, koja je dobila dozvolu od države, koja je počela proizvodnju, još se to nije zahuktalo, koja je sto posto izvozna. Čini mi se da u nomenklaturi za određeni nivo školovanja nema pirotehnike, mada toga do sada i nije bilo kod nas, ali, recimo, mislim da bi srednja škola sa fabrikom pirotehnike mogla da organizuje i tu vrstu nastave.

Još nešto bih rekao što je dosta bitno. Mislim da smo pripremili dosta dobre uslove za razvoj privrede, ali u zadnje vreme investitori, bilo to domaći, bilo strani, bilo mešoviti kapital, jednostavno prvo vas pitaju da li imate radne snage i kvalifikovane radne snage. To je prvo i mislim da je to dosta dobro. To je jedna ozbiljna opomena da ozbiljno priđemo kvalitetnom obrazovanju budućih kadrova. S time bih završio ovaj deo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Mladen Šarčević.
Izvolite, ministre.

Poštovani gospodine Matiću, pomenuli ste nekoliko vrlo važnih stvari. Jedna od njih je svakako predškolska ustanova u Koceljevi, koja spada u vrhunski u Srbiji, i onda kada kritikujemo, što-šta ima da se kritikuje, hvala Bogu, jer svašta je još ostalo da se popravlja i da se napravi boljim, onda je red i da se pohvale neke ustanove, kao što ste vi to sada uradili, kao što sam malopre hvalilo određene poljoprivredne škole i to radi njihove šanse da ih neko pomene u ovakvom Domu, jer zaslužuju, bez daljnjeg.

Prošle godine smo započeli jedan novi model načina upisa u srednje škole, a to je upravo da se pita lokalna samouprava, privreda na lokalnu sa tržištem rada, da to povežemo i da tačno isprojektujemo ono što je bitno i ponudimo deci.

U novom sistemskom Zakonu o obrazovanju i u mreži koja se radi, predvideli smo mnogo drugačijih modela i racionalnijih i kvalitetnijih, ali imajući u vidu jednu agendu da se ide na obavezu srednje škole.

Nama je potrebno da rešimo i pitanje prevoza i dolaska dece iz udaljenih seoskih područja i da ih u potpunosti obuhvatimo. To je već civilizacijsko pitanje. Nije više pitanje neke politike, tako da nema govora da će se i jedna škola na taj način smatrati suvišnom, nego će se samo drugačije organizovati po vertikali i horizontali kroz neki zajednički menadžment i kroz neke druge vidove, ali upravo sve ste vi sami rekli. Hvala.