Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam ovaj amandman sa željom da ukažem na značenje privrednih resursa i obzirom da ljudski potencijal ima zaista veoma važnu ulogu u razvoju svake zemlje, a naši građani su svedoci upravo na primeru od dolaska SNS kako izgleda danas država vođena ljudima koji su na pozicijama iz SNS i stranaka koalicionih partnera.
Povećanje obrazovanosti radno sposobnih ljudi, ali u skladu sa potrebama privrede, to je nešto što će nesporno ovaj zakon da donese. Želeo sam da ovim amandmanom dodatno definišem osnovne pojmove i njihovo značenje.
Posle čitave decenije, gospodine ministre, vi ste rekli, valjda iz želje da ne uvredite ljude iz opozicije koji su bili u tom trenutku na vlasti - krčkalo se, i želeo bih samo da dodam - i zagorelo bi, gospodine ministre, da je to ostalo da zavisi od takvih ljudi. Možda bi oni i rešili u nekom trenutku da zasuku rukave, samo da su mogli da izvuku ruke iz džepova građana.
Upravo su osnovni pojmovi ono što vlast do 2012. godine nije znala. Juče sam napomenuo da je oko 800.000 radnih mesta nestalo zahvaljujući onima koji su bili na vlasti do 2012. godine, da je u privatizaciji čitava srpska privreda prodata za negde oko 2,8 milijardi dolara, a zamislite, u tom periodu je samo jedna, npr. rumunska banka prodata za 3,8 milijardi dolara. Dakle, čitava srpska privreda je od onih koji su vladali ovom zemljom do 2012. godine, prodata kao maltene kao jedna rumunska banka.
Osnovno pojam je radna snaga koja treba biti uposlena, a ne kao što su to oni radili, isterana na ulici. Osnovni pojam je bio školovati kadar za potrebna zanimanja. Osnovni pojam je i privredna infrastruktura na kojoj takođe ništa nisu radili. Da sada ne nabrajam, toliko pojmova, a oni pojma ni o čemu.
Zarad budućih generacija sam predložio da se ovo doda, jer ovo treba dodati ako bi neko sutradan eventualno postavio pitanje, da bi moglo da im se objasni da su u Srbiji do 2012. godine vladali oni kojima Srbija nije bila važna, koji su omalovažavali i rad i zanimanje, a nekako ponajviše samog radnika, a da je profesionalna afirmacija u tom periodu bila zaista misaona imenica.
Ovo treba dodati, nažalost, i zbog onih pojedinaca koji i danas to čine iz opozicije i omalovažavaju i rad i zanimanje, nazivajući radnike neretko nekakvim robovima, nazivajući radnike u jednoj od najjačih kompanija koja je kooperant u automobilskoj industriji, a to je jedna od onih brojnih koje smo uspeli da dovedemo zahvaljujući gospodinu Aleksandru Vučiću i ogromnoj energiji svih ljudi koji danas čine ovu vlast.
Neko se, eto, usudi da te radnike koji rade, privređuju i žive od svoje plate nazove pletačima kablova. Sutradan isti ti možda i profesionalne vozače, vođeni time, za kojima vlada izuzetno ogromna potražnja upravo iz razloga jer je privreda pokrenuta, čija plata prelazi mesečno i stotinu hiljada dinara, možda može, umesto da izgovori profesionalni vozači, da upotrebi da su to samo motači volana, da recimo lekare da oni ne leče ljude, da su to jednostavno ispisivači recepata, omalovažavajući tako svako pošteno zanimanje i svakog poštenog radnika.
Da bi takve stvari sprečili i pružili im priliku da eto i oni nauče da se svaki rad vrednuje, to je bio razlog podnošenja amandmana i definisanja osnovnog pojma, da ponovim, upravo zbog onih koji nemaju pojma. Hvala puno.
