Hvala.

Ovaj zakon ispred nas je od izuzetnog značaja i to ću potvrditi time što u članu 184. ovog Poslovnika stoji da predlog plana razvoja Republike Srbije i predlog prostornog plana Republike Srbije ne mogu se donositi po hitnom postupku, a ovde mi u Skupštini, pre svega, se nalaze u skupštinskoj proceduri.

To su zakoni najvišeg nivoa i daju jedan opšti, generalni okvir za pojedinačno sinhronizovano delovanje planova nižeg reda.

U tom smislu smo mi hteli da doprinesemo poboljšanju ovog zakona, veoma ozbiljno smo pristupili ovom zakonu jer smatramo da je veoma bitan, i smatramo da je tu evropsko zakonodavstvo, njihova pozitivna iskustva su veoma bitna, međutim, da nisu u potpunosti preneta u ovaj zakon.

U članu 2. stav 1. tačka 1), mi je menjamo i ona bi trebalo da glasi da javna politika jeste proces utvrđivanja ciljeva i pravaca delovanja Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave u određenim oblastima, radi ostvarivanja i zaštite javnih interesa.

Znači, dodajemo umesto reči: „željenih ciljeva“ pojam: „javni interes“, smatrajući da je javni interes sveobuhvatniji od izraza – željeni ciljevi, na nivou društva.

Ostvarivanje i zaštita interesa ne sastoje se samo u postizanju željenih ciljeva, već i u merama kojima se obezbeđuje zaštita prava ili bezbednosti u društvu i može se odnositi na pojedine kategorije društva ili društvene grupe.

Pojam javnog interesa može se odnositi na društvo kao celinu, recimo, u slučaju zaštite životne sredine, može se odnositi na lokalne interese, recimo, u slučaju infrastrukturnih projekata od državnog značaja, gde se interes lokalnih zajednica mora posmatrati kao javni interes i država je obavezna da štiti taj interes lokalne zajednice samim tim što je on javni interes, čak i ako dolazi do konflikta interesa i ciljeva.

Može se, zatim, odnositi na javni interes pojedinih društvenih grupa, recimo, zaštita osoba sa invaliditetom, zaštita potrošača, gde takođe taj javni interes pojedinih grupa postaje i državni interes i država mora da ga štiti.

U tom smislu, da bi se sve to ispoštovalo, veoma je bitno, ja ovde želim da se bavim sadašnjošću i da gledam u budućnost, a ne da prepričavam šta je bilo unazad 10 godina, ako hoćemo pozitivne primere iz istorije morali bi da odemo mnogo, mnogo dalje i ja to nosim kao tradiciju i pozitivno iskustvo ali živim u sadašnjosti, u tom smislu je bitno da učešće javnosti u donošenju ovih planova se promeni, da mu se da najviši mogući stepen. Znači, potpuna transparentnost je potrebna kako bismo donosili kvalitetne planove i kako bi ovaj Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije imao pravu težinu, pravi pozitivni efekat u implementaciji.

Znači, javnost možemo definisati, i u tom smislu smo uveli izmene u ovaj zakon, gde javnost znači jedno ili više fizičkih i pravnih lica, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, njihova udruženja, organizacije ili grupe. To je izmena koju smo želeli da unesemo u ovaj član 2. i da dodamo zainteresovanu javnost. To je deo javnosti koja je pogođena ili će verovatno biti pogođena ili ima neki interes u procesu kreiranja ili sprovođenja javne politike.

Lično smatram da je ta zainteresovana javnost sve veća i da ne može biti i da uzima aktivno učešće u kreiranju svojih lokalnih politika. Znači, to je najvažnije u svemu – uključiti javnost u proces donošenja planova, bez obzira da li su oni dugoročni, srednjoročni ili kratkoročni.

Već sam istakla da nije dovoljno da se gotov nacrt plana predoči javnosti bilo kog zakona na klasičnim raspravama, za koje je predlagač obično sa zakašnjenjem obavestio javnost i onda tu bude veoma mali broj zainteresovanih. Znači, treba u procesu izrade tih planova ili u procesu izrade bilo kojih zakona javnost da se uključi na samom početku. Zato smatram da bi onda interes lokalnih zajednica bio mnogo bolje zaštićen i da bi se donosili planovi koji su na lokalu mnogo potrebniji i kvalitetniji.

Da bi se sve to sprovelo, potrebno je da ta elektronska uprava zaista radi besprekorno. Ne treba da se lažemo, ona je daleko od besprekornog rada i to je implementacija svih zakona koje smo doneli ovde, znači, o elektronskoj upravi, o elektronskom poslovanju, veoma je spora i još uvek nekvalitetne. Sistemi su zagušeni, softveri su neadekvatni, nemamo u potpunosti obučene ljude koji se time bave i imamo veliki problem.

Govoriti o tome da jednim klikom na dugme mi dobijamo sve potrebne podatke, apsolutno nije tačno. Realan život iza ovih vrata postoji, a u realnom životu se muče zdravstveni radnici u elektronskom poslovanju i korisnici njihovih usluga, poreski službenici u elektronskom poslovanju i korisnici njihovih usluga. U objedinjenoj elektronskoj proceduri za dobijanje građevinskih dozvola, sve to što čujemo zaista nije tačno. Tu se muče oni koji učestvuju, koji razrađuju projekte i oni koji im daju dozvole, jer to sve ide sporo i ti rokovi od 15 dana za koje čujemo da se dobijaju građevinske dozvole, to uopšte nije tačno. To su rokovi koji traju godinu dana, nismo se tu mnogo pomerili i imamo velike probleme.

Ovo ne može na brzinu i treba jednostavno priznati. Ovo je prva faza, mučna, naporna, gde nismo radili na edukaciji ni stručne ni šire javnosti, ali će ona u nekom periodu, za pet, 10, 15 godina, kad već, doneti željeni cilj. Ne treba da kažemo da je to veliki uspeh i da se sada dešava da to sve funkcioniše fantastično, jer ne funkcioniše fantastično, nego treba preduzeti korake kako stručnu javnost i kako širu javnost edukovati da bi sve to ipak moglo mnogo bolje da funkcioniše. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Mihailo Jokić. Izvolite.

Hteo bih da izreknem neke stvari koje u ovom izlaganju prethodne poslanice nisu tačne. Tačno je to da nije sve savršeno, ali ako je naša elektronska uprava i naša kancelarija za elektronsko poslovanje dobila pre dva meseca svetsku nagradu u Ženevi od UN, to znači da smo mi u tim razmerama, u tim relacijama sa drugim zemljama načinili krupne korake, to treba reći građanima.

Mi smo krenuli ne od nule, mi smo krenuli od minusa. Mi imamo obučene ljude i nije sve tako idealno i ne može se sve rešiti jednim klikom, slažem se, puno ima problema, ali smo mi napravili ogroman uspeh. Treba ljude koji su to uradili pohvaliti i reći – bravo, bravo za osvojeno prvo mesto u svetu kada je u pitanju elektronska uprava i da će verovatno ubuduće biti bolje.

Posle vaše diskusije zaključilo bi se da ništa nije u redu, da mi nismo nikakve pomake napravili. Mi smo uradili mnogo u svetskim razmerama, a to garantuje i to dokazuje nagrada koju smo dobili u Ženevi pre dva meseca. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.

Prvo, gospodine, nije u pitanju svetska nagrada, drugo, ja nikada ništa napamet ne govorim i sopstveni sam insajder, skupljam informacije sa svojih projekata i iz svog poslovanja.

Znači, to apsolutno nije tačno. Ja priznanje prihvatam i uvek ću pohvaliti što smo dobili priznanje. Mi smo dobili priznanje što smo se od nulte tačke pomerili malo dalje. Ali, smatraću, pošto mi ovde u Skupštini treba da budemo reprezentativni primer tog višegodišnjeg celoživotnog učenja, koje ću još jednom ponoviti, i usavršavanja, znači, svi mi ovde u sali i svi ovde u Skupštini oko sale, onog trenutka kada budem mogla svoje amandmane da potpišem svojim elektronskim potpisom i da pošaljem mejlom u Skupštinu, znači da uđe u proceduru, smatraću da je napravljen jedan korak napred, bar u Skupštini.

Ne, mi još uvek čučimo na pisarnici, trčimo da predamo te amandmane sa ličnim potpisom, običnim potpisom, a pritom smo uveli Zakon o elektronskom poslovanju gde je elektronski potpis potpuno ravnopravan svojeručnom potpisu. O ČEmu mi pričamo.

Mi ovde u Skupštini ne možemo da uvedemo elektronsko poslovanje i digitalizaciju. Pričamo o nekim papirima koji su ukinuti. Mi smo zatrpani gomilama papira, a hoćemo da to uvedemo među javnost.

To što ste rekli zapravo nije tačno. Neka je nagrada data, ja ću je pozdraviti. Ona je podsticaj, ja je tako shvatam, data i to je dobro. Međutim, realno, stanje na terenu je sasvim drugačije.

Kažem vam još jednom, iza ovih skupštinskih vrata gde ljudi rade, ostaju bez posla, propadaju im firme, menjaju delatnosti, idu na biroe, idu po svoje zdravstvene knjižice, pokušavaju da zakažu lekarske preglede, se dešava sasvim nešto drugo od onog o čemu mi ovde pričamo. Znači, mi pričamo o nekom fantastičnom životu, kome naravno svi težimo da ne bi imali problema u običnim životnim stvarima, a na terenu se zapravo dešava drugo. LJudi se muče, imaju veliki problem. Hvala.

Reč ima narodni poslanik, Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Čisto da ne ostane nedorečeno, osećam potrebu da reagujem na ovo što smo čuli maločas. Ispada, sudeći po prethodnom izlaganju, da smo nešto pogrešili kada smo govorili ovde o tome da su zaista dobre stvari postignute u Republici Srbiji, kada je reč o digitalizaciji, domenu e-uprave, unapređenju servisa u tom domenu. Dakle, apsolutno ništa pogrešno nije.

Kazano je malopre, nije reč o bilo kakvoj svetskoj nagradi, nego o ne znam čemu, da li je ponuđeno neko alternativno objašnjenje kakva je to nagrada bila. Rečeno je da nije reč o bilo kakvom ostvarenju, dostignuću nego podsticaju da se nešto počne i da se pomeri sa mrtve tačke. Pa, pogrešno je i jedno i drugo. Pročitaću vam kako glasi vest koju su objavili, ne samo na sajtovima naših institucija, nego su objavili i tzv. nezavisni mediji i oni koji se sa nama politički očigledno ne slažu. Doslovce glasi ovako: „Kancelarija za IT i e-upravu dobitnik je prestižne svetske nagrade za doprinos razvoju informacionih tehnologija“. Dakle, reč je o svetskoj nagradi i ništa nije pogrešio kolega Jokić, naprotiv, bio je potpuno u pravu.

Tu nagradu zajednički dodeljuju IT-u, UNESCO, UNDP, UNCTAD. Kancelarija za IT i e-upravu je u oštroj konkurenciji od ukupno 685 prijavljenih i 492 nominovana projekta Vladinih institucija, kompanija, organizacija, civilnog društva i celog sveta uspela da dobije tu nagradu. Dakle, reč je o, kako oni koji su tu nagradu dodelili, doprinosu, o rezultatima koji su ostvareni i postignuti.

Razumem da u žaru političke borbe ponekad ima želje da se bude i oštriji nego što treba, ali dame i gospodo, pogledajte samo kako izgleda beleška o svemu što se u ovoj sali dešava. Između ostalog, na sajtu Narodne skupštine, što je takođe jedna od tema kada mi govorimo o modernizaciji našeg sistema, kako su obrađeni, recimo, u sistemu e-parlamenta. Mislim da će svako ko je kao narodni poslanik, između ostalog i korisnik tih usluga, biti samozadovoljan. Da uvek možemo da pomerimo lestvicu još po malo. Nije to sporno, ali hajde da ne budemo bez potrebe kritički naoštreni na apsolutno sve oko nas i da svaki dobar rezultat i svaki uspeh, jer to je uspeh zajednički, to je uspeh ne samo institucija kojoj pripadamo, već čitavog društva i države, da to zajednički pozdravimo. To je fer i korektan odnos. Ako hoćemo da preterujemo u svemu, pa i u svojoj kritici i u negativnim tonovima, onda rizikujemo da pogrešimo u svemu. Teško pogrešimo, kao kada je reč o ovim kvalifikacijama, nagradama i našim institucijama, tako i o zakonima o kojima raspravljamo. Uđemo u grešku od samog starta, pa kažemo da se nešto ovde dešava po hitnom postupku.

Ovaj zakon je ušao u proceduru 6. septembra 2017. godine. Kada počnemo sa greškom, onda grešimo i srljamo do samog kraja. Ne treba da radimo tako. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Samo da preciziramo neke stvari. Vlada Republike Srbije je jedna, ako znate u ekspozeu naše predsednice Vlade, jedna od najvažnijih prioriteta jeste i digitalizacija. Mislimo da ćemo time doprineti tome da naši građani imaju efikasniju državnu upravu, ali i do svojih nekih problema i do stvari do kojih dolaze danas sa vrlo kompleksnim i komplikovanim administrativnim stvarima, to u buduće ne rade i da mogu na jednostavniji način da dođu do toga.
Proces nije ni malo jednostavan i zahteva dosta segmenata koji treba da se urade, a pri tome da se vodi računa da oni budu povezani i da na neki ne mogu da rade u suprotnosti, odnosno da mogu prirodno da budu naslonjeni jedni na druge i da ne iziskuju da kasnije neki od njih traže neku doradu ili eventualno ulaganje nekih dodatnih finansijskih sredstava kako bi se međusobno ukrstili.
Na kraju samo bih to povezao i sa Ministarstvom rada koje radi na projektu izrade socijalnih karata, koje treba da sublimira na kraju sve ono što postoji u državi Srbiji, kada su u pitanju baze podataka i da na neki način ukrštanjem podataka možemo da dođemo do toga da imamo i strukturu naših građana i da ih lišimo toga da čak u nekim slučajevima, gde će u međuvremenu da apliciraju da dobijaju to što im treba na jedan brži način, u perspektivi, u budućnosti rade to bez ikakvog apliciranja. Jeste ideja da država bude odgovorna prema svojim građanima, da ona prepozna onog kome je potrebna i da tu pomoć po automatizmu da dodeli, a onog trenutka kada ne bude bilo potrebe za tim, isto tako i da oduzme. Da lišimo mogućnost toga da neko zloupotrebljava to i da možemo da budemo sigurni da pomoć i sve ono što država daje ide u prave ruke, a da građani znaju da ono što država izdvaja u svom budžetu, radi na jedan transparentan način i da raspoređuje pravedno.
Mislim da je to ideja i našeg društva i da mi i kao društvo i kao celina i kao država, a ova Vlada je to sebi dala u amanet, idemo ka tome i verujem da ćemo 2020. godine postići i taj krovni sistem socijalnih karata po uzoru na neke zemlje koje su razvile na najbolji mogući način i da će Srbija biti rame uz rame sa njima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.