Hvala.

Reklamiram član 109. koji kaže da se opomena izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsedavajućeg, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, koleginica Videnović je govorila o BIA sve vreme, ako prekida govornika u izlaganju, dobacuje mu ili tome slično, koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku, ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze.

Ništa od ovoga koleginica Videnović nije izgovorila, a gospodin Arsić ovde demonstrira silu celog jutra, prvo time što nije čuo sramne uvrede koje su izrečene i koleginici Tepić i svima nama ovde, ali ćemo tražiti i stenogram, a imamo i snimak.

Tako da vas molim da upristojite vaše zamenike kada vi niste tu, a i vi često radite to što rade i oni. Ne možete sve vreme da kršite ovaj Poslovnik. Ili ga promenite, a ako nećete da ga promenite onda ga poštujte. Međutim, s obzirom da će direktor agencije imati ekskluzivno pravo ovom odlukom, onda možemo sve da očekujemo. (Isključen mikrofon.)

Isključila sam ovo što izlazi izvan okvira povrede Poslovnika.
Sem namere da izvređate moje zamenike, pomalo i mene, ne vidim u čemu je povreda 109. Zamolila sam da sačekate da vidim kako je tekao taj deo sednice kada je izreknuta opomena i slažem se, razmotrićemo zašto je izreknuta. Imamo vremena do zaključenja sednice da vidimo da li će opomena ostati ili neće.
To je moje obećanje, ali moram da se upoznam kako je izgledao taj deo sednice i šta je zaista izgovoreno i zbog čega je izreknuta opomena, jer imamo primere kada su svi osuđivali predstavu „Golubnjača“, a niko je nije ni gledao. Nemojte očekivati da iste sekunde kažem da je neko u pravu, a da drugi nije. Nisam taj tip, ne pripadam tom korpusu načina razmišljanja.
Ministar Vulin želi da odgovori na diskusiju.
(Radoslav Milojičić: Niste me pitali da li želim da se izjasnim.)
Rekli ste da želite, da je povreda.
Izvolite ministre.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, prošli dan smo kako tako proveli u atmosferi u kojoj smo razgovarali o zakonima. Vidim da je ovaj dan počeo o tome da ćemo razgovarati o ličnim antagonizmima, ko se kome dopada, ko se kome ne dopada iako ovo nisu zakoni za Bratislava Gašića, Aleksandra Vulina i Aleksandra Vučića, ovo su zakoni koji se odnose na sistem odbrane, na Vojsku Srbije, Ministarstvo odbrane i BIA. Samo mala ispravka, ne odnosi se na policiju, ali ni malo. Ovde nema nikakve policije, a rečeno je da se odnosi i na policiju i da će se raditi o policiji.
Dakle, zaista bih voleo da tu energiju koju ovde osećam, znate, potpuno je legitimno da mrzite Vučića, Gašića i mene. To je u redu. To je vaše ljudsko pravo, građani se odrede prema vašem ljudskom pravu na izborima, ali šteta je tu energiju potrošiti na mržnju, umesto da je potrošite na ove zakone koji su zaista veoma važni.
Da krenemo, dakle, prvo smo rekli da nema policije u predlozima i da to raščistimo. Drugo, ovde je rečeno od koje to opasnosti, koja je to opasnost nastupila, šta se desilo, bilo je obrazloženje. Da vam pročitam doslovno a ne onako kako se čita, jer je zgodno nešto pročitati. Dakle, kaže se – predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, s obzirom da bi u protivnom bila dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, a to bi moglo da ima štetne posledice po bezbednost građana. Moglo, dakle nije nastupilo, moglo bi da nastupi i zato se donosi zakon, jer bi nešto moglo da se desi, ne da se desilo, već bi moglo da se desi. I to da razjasnimo.
Znate, odluka je Narodne skupštine kada će neki zakon da dođe na dnevni red. Narodna skupština odlučuje šta su prioriteti i to je njeno suvereno pravo i u to niko ne može da se meša. Ja ću vam reći da smo mi poslali naše zakone u novembru mesecu, ove vojne zakone, sada imam tu čast da sedim pred vama. Narodna skupština odlučuje o tome, nemojte nekom drugom da to prebacujete. To je takvo pravo.
Sada, veoma je nekorektno na ljudski i svaki drugi način prozivati ovde Bratislava Gašića da nije tu da vam odgovori. On ne može da vam odgovori. Samo ja po Poslovniku ove Skupštine mogu da vam odgovorim kao predlagač ili drugi ministar. Ne može niko od ovih ljudi koji sede ovde, ne može niko koga dovedete sa strane, a nije član Vlade, samo ministar može da odgovori. Jako bih voleo da Bratislav Gašić može da vam odgovori, jer znam da biste taj odgovor dugo pamtili, ali ne može, takav je zakon. Ne može i nemojmo onda govoriti da gledaoci koji možda ne znaju i nisu dužni da znaju Poslovnik, da kažu – evo ga ne sme da im odgovori, pobegao je. Nije ni pobegao, niti ne sme, ne može, takav je zakon.
Kada promenimo Poslovnik, a to je Poslovnik koji ste vi doneli, kada promenimo Poslovnik da može da govori ko hoće, onda će moći da odgovara ko god hoće, ali dok je tako nemojte to raditi, nije korektno. Legitimno je, to je politika, borite se za birače, ne previše uspešno, ali to je vaše pravo i nemam ništa protiv, samo eto, moje pravo je da kažem istinu, ne može da odgovori. Zakon mu brani da odgovori, može samo predlagač.
Evo, i da objasnimo činjenicu u čemu je problem. Zašto BIA traži ovo i zašto je to moglo? Odmah da vas umirim. Nije se desilo, bezbednost ove zemlje je sačuvana i čuva se, a čuva se prvenstveno zbog ogromnog požrtvovanja i entuzijazma ljudi koji rade u našim agencijama od BIA, VBA, VOA, naravno Biroa za službe bezbednosti i svih nadležnih, zato što se puno radi. U BIA se radi zato što svi zaposleni u BIA, zbog nemogućnosti zapošljavanja, zbog donošenja Zakona o policiji koji ne odgovara BIA i uvođenju obaveze da se mora ići na javni konkurs, što je za BIA neprihvatljivo, kao što vidite i razumljivo, dve godine nije primljen ni jedan radnik u BIA, dve godine. To znači da svaki radnik BIA radi po nekoliko poslova, rade prekovremeno, radi nekoliko dužnosti, ono što nije njegov posao, rade više i onda naravno da morate da kažete moglo bi da se desi kada su ljudi preopterećeni, kada jedan čovek radi dva tri posla. Ne sme da radi dva tri posla, ne treba da radi dva tri posla, a priznaćete svi smo razumeli bar to, da nije moguće na otvorenom konkursu primati operativce BIA. Kako to neko zamišlja i kako neko misli da će se to desiti?
Dakle, zato je traženo po hitnom postupku, zato bi moglo da nastupi, jer priznaćete nije logično da BIA bude toliko opterećena ako možemo da je rasteretimo. To je suštinski razlog.
Moram da kažem da zaista ne razumem ko će odrediti koeficijent, ako neće rukovodilac BIA? Neka grupa nevladinih organizacija? Ko će odrediti koeficijent, vrlo me zanima, pošto u svakom ministarstvu, u svakom organu državne uprave, rukovodilac uprave ili rukovodilac organa predloži koeficijent, uputi ga na Vladu, Vlada ga prihvatili ili ga ne prihvati? Ko drugi, ko će to da radi? To je predviđeno ovim zakonom, naravno da će to da radi direktor agencije.
Ovo nije zakon o Bratislavu Gašiću. Drago mi je što su mnogi u ovoj Skupštini ubeđeni da će Bratislav Gašić biti zauvek direktor BIA, da će zauvek biti ovakva vlast, to je lepo od njih i narod nas u ovom trenutku podržava, ne znači da će to uvek raditi, ali vi se ponašate kao da će to biti zauvek. Negde mi je drago, hvala vam na tome, hvala vam na tom poverenju u nas i poverenju u sebe, ali ovo nije zakon ni o jednom pojedincu, ovo je Zakon o BIA, gde se na prvom mestu zaposlenima u BIA omogućava da im bude lakše, da se prime novi ljudi i da se prime na jedini način kako to može da se primi.
Moram da kažem na kraju, ne razumem zašto se ovde ponavlja uvek i na prvom mestu odgovornost državnih organa Republike Srbije na prostoru KiM? Jel moguće da nikome ne padne na pamet da kaže, recimo, evidentno je da Priština ima odgovornost i da ne pokušava ništa da uradi, pa da kažete mogli bi i naši državni organi da rade više ili šta već mislite? Ne, ovde isključivo kažete organi države Srbije ne rade ništa, oni su krivi za sve. To ne čujete ni u Prištini. U Prištini pokušavaju da se opravdaju, u ovom parlamentu ne bi morali da se opravdaju, ovde bi rekli tako je, niste vi ni slučajno krivi, to sigurno Srbi, sve Srbi, samo Srbi to rade i niko drugi.
Ovde se slušalo i kako smo krivi za bombardovanje, kako smo krivi za sve ratove, ono što ne čujete više ni u zemljama koje su nas bombardovale i koje su učestvovale u ratovima. To ne mogu da razumem. Svako ima pravo da traži svoje birače, ali ne mogu da razumem da u ovom visokom domu neko izađe i ponavlja to neprekidno kako su Srbi krivi za sve, od rata 1999. godine, razbijanja Jugoslavije, pa do užasa i tragičnog ubistva Olivera Ivanovića. Zaista to ne mogu da razumem, ali neka svako radi kako misli da treba.

Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnoj poslanici Nadi Kostić, izabranoj sa Izborne liste Dosta je bilo – Saša Radulović.
Na osnovu Odluke Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnoj poslanici Nadi Kostić.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru i molim da se pripremi za polaganje zakletve.
Poštovani narodni poslanici, molim vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupimo polaganju zakletve:
„ZAKLINJEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLJATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLJEM ZNANJU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI!“
Hvala.
Molim da potpišete vaš tekst zakletve.
Dozvolite mi da vam, u ime u Narodne skupštine Republike Srbije i u svoje lično ime, čestitam na izboru za narodnu poslanicu i poželim uspešan zajednički rad u tek tekućem mandatnom periodu. Čestitam još jednom.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima Maja Videnović, replika.

Hvala, predsednice.

Samo radi preciznosti. Prva stvar, pretpostavljam, gospodine ministre, da kolege pripadnici Vojske nisu ovde prisutni samo da bi sedeli, nego da bi se konsultovali sa vama, iako oni nemaju prava da govore, nažalost, takav je Poslovnik. To važi i za gospodina Gašića. Meni je krivo što on nije bio prisutan da se konsultujući sa vama omogući, pomogne da vi odgovorite ono što sam navela.

Dakle, naravno da se ne radi o tome da neko ne poznaje Poslovnik, radi se o tome da je on izabrao da danas ne prisustvuje, da se ne suoči sa argumentima, da se u konsultaciji sa vama, koji ste ministar, koga ovde biramo, pomogne vama da pokušate da odgovorite. Dakle, ponavljam još jednom, zbog stenograma, zbog istine i zbog javnosti. Čitam nešto što je uputila Vlada Republike Srbije narodnim poslanicima i građanima Srbije, kaže: „Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku. Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, s obzirom da bi, u protivnom, znači ukoliko se ne donese po hitnom postupku, bila dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, a to bi moglo, i nastavlja se kako ste rekli, imati štetne posledice po bezbednost građana, itd.

Dakle, ukoliko se po hitnom postupku ne usvoje ove izmene, a ove izmene se u jednoj rečenici mogu definisati kao davanje isključivih i većih ovlašćenja direktoru BIA, kako god se on se zvao, posebno ovaj koji je nažalost trenutno direktor, kako god se on zvao, dakle po hitnom postupku se moraju izmeniti članovi ovog zakona, koji se samo i isključivo odnose na to da se moraju dati veća ovlašćenja direktoru. Ukoliko se ovlašćenja veća direktoru ne daju, a ja zbog interesa javnosti govorim da se ta ovlašćenja odnose npr. kada direktor donosi akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, da direktor odlučuje o zasnivanju radnog odnosa rešenja bez konkursa, da direktor utvrđuje obrazac kojim se određuje sadržaj upitnika, itd, da direktor određuje postupak stručnog usavršavanja. Ukoliko se to ne usvoji, biće ugrožena bezbednost.

Hvala.
Reč ima Vladimir Đukanović. Tražili ste repliku.

Uvažena predsedavajuća, čisto reda radi mora da se naglasi da li će nešto biti po hitnom postupku ovde u parlamentu ili ne, o tome odlučuje Skupština, ne odlučuje Vlada. Vlada može da da predlog, a mi smo ti valjda koji vršimo i kontrolu rada Vlade, a između ostalog i kontrolu rada naših službi, pošto imamo nadležan Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Prema tome, na nama je da ocenimo da li je nešto potrebno da se radi po hitnom postupku ili ne.

Meni je žao što se uvažena koleginica, koju inače zaista iskreno uvažavam, nije malo više orijentisala na sam zakon, nego je više išla onim principom propagande koja važi inače za Zakon o BIA i koja se stalno protura po medijima, uzgred budi rečeno, o tim konkursima. Pa što ih vi niste donosili kada ste bili vlast? Što vi niste imali konkurse za prijem u BIA? Nikada nijedan konkurs niste raspisali, ali to kako izgleda po vašoj logici, a vi gospodine Paniću godinama ste u BIA pa to znate, kako su naše kolege zamislile, to bi bilo ovako – da se u novinama, recimo, objavi konkurs, BIA je objavila konkurs da su joj potrebni operativci za npr. praćenje rada diplomata u Republici Srbiji i sada opišete i profil koji bi nam bio potreban i to tako da izađe u novinama. Otprilike to je ono što nam naše kolege sa druge strane traže da imamo takav rad BIA, što je naravno potpuno nenormalno i potpuno besmisleno. Ja bih zaista zamolio da više takve stvari ne iznosite jer smeje vam se čitav auditorijum, to nikada niko i nigde ne radi.

Takođe bih vas samo na kraju zamolio da ne govorite da su nečiji amandmani besmisleni jer vi ste podneli 1.600 amandmana, najveći deo amandmana vam je „briše se“, promena zareza, tačke ili već šta, čisto reda radi, da biste se javljali i da biste pokušavali da opstruišete rad parlamenta. Naravno, vi na to imate pravo. Parlamentarna opstrukcija je nešto što je sasvim legitimno od strane opozicije. Ali nemojmo da govorimo da su nečiji amandmani besmisleni, jer kada se pogleda sadržina vaših amandmana, tek onda bi zaista moglo o besmislu da se govori. Hvala.

Hvala.
Ministar Vulin želi da odgovori na vašu repliku.

Dakle, drago mi je da smo se složili sa tim da je ovde jasno navedeno „a to bi moglo da ima štetne posledice“. Štetne posledice su izbegnute zahvaljujući radu ovih ljudi i radu čitave naše bezbednosne zajednice i zato što radnik BIA radi dva ili tri posla. Naravno da bi moglo da se desi ukoliko u produženom vremenu budemo nastavili ovako da se ponašamo. Šta? Nećemo primiti u BIA više nikoga naredne tri godine, četiri godine, pet godina i mislimo da će sve funkcionisati, sve će biti u redu, nemojte da primite nikoga u policiju, Vojsku, BIA, ni slučajno, a sve će funkcionisati. Neće funkcionisati. Pitanje je koliko ovi ljudi mogu da izdrže.
Ovako se radilo kao što vi kritikujete sada od 2008. do 2012. godine, za vreme direktora BIA iz redova DS, tako je bilo, ali je norma bila upućujuća na Zakon o policiji, a sada se, pošto Zakon o policiji ne odgovara potrebama BIA, donosi u organskom zakonu, dakle, donosi se u Zakonu o BIA. Dakle, i do sada se na potpuno isti način radilo, tako je bilo, samo što je norma bila upućujuća, a sada će biti norma u samom zakonu. Do sada se, da ponovim zbog naših gledalaca, određivala norma koja kaže kako je određeno u skladu sa Zakonom o policiji, a sada se kaže – bez pominjanja Zakona o policiji, jer Zakon o policiji, ne prilagođavamo ga BIA, nego BIA sama za sebe radi. Ovde se sada donosi norma u samom zakonu. Isto ovo ovlašćenje je imao funkcioner DS gospodin Vukadinović, koji je bio na čelu BIA od 2008. do 2012. godine. Isto, samo što je bio funkcioner DS, a to je onda u redu, to je onda dozvoljeno, to može. Odmah da vam kažem, prvo što je uradio, nakon što je prestao da bude direktor BIA, postao je, toliko o njegovoj vanpartijskoj i ne znam kakvoj pripadnosti, savetnik Bojana Pajtića za bezbednost, gle čuda, gle baš DS. To je sve nevažno.
Važno je za naše gledaoce, važno je za građane Srbije da znaju – ista ova ovlašćenja su primenjivana od 2008. do 2012. godine, samo drugačijom pravnom tehnikom, ništa više, ništa drugo se ne menja. Hvala.

Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.