Zahvaljujem, predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Gospodine ministre, verovatno ste i vi primetili u dosadašnjem toku rasprave da nismo čuli skoro nijednu suštinsku, značajnu, pravu kritiku na sve predložene zakone. To dosta govori o kvalitetu ovih predloga zakona, mada slušali smo, istine radi, razne koještarije, besmislice, pokušaj kritike, naravno, bez ijednog jedinog argumenta.

Sada se tu postavlja ključno pitanje od koga dolaze te optužbe i te kritike. Dolaze uglavnom od onih, kako smo jednom rekli, planski i namerno i vrlo temeljno i vrlo sistematično, godinama urušavali Vojsku Srbije, i zamalo uništili, od 2000. do 2012. godine uništavali i degradirali Vojsku Srbije. Godinama dok su vršili, nažalost, vlast prema Vojsci Srbije ophodili kao da je to nešto što nam apsolutno ne treba, što nam nije potrebno, nešto što je višak. Kao da je to nešto, što eto, moramo da imamo, ali suštinski beznačajno i nepotrebno. Takav je njihovo odnos bio prema čitavom bezbednosnom sektoru, a pogotovo Vojsci Srbije.

Kako smo i čuli, više od 500 tenkova i haubica su istopili, ne može se pobrojati tačna cifra koliko je naoružanja rasprodato, PVO sistemi, strele, lično naoružanje. Sve što su mogli da unište i da rasprodaju i to bud zašto, to su i učinili. Dakle, tek od 2012. godine je počelo da se radi na stanju popravljanja u Vojsci i ja ne mogu da razumem, dakle teze koje dolaze, teze koje su prisutne da nam Vojska nije potrebna.

Naravno da je potrebna. Potrebna nam je jaka vojska, potrebna nam je ozbiljna vojska, potrebna nam je vojska koja će biti poštovana, baš zbog mira, baš zbog mira kome težimo, baš zbog stabilnosti. Pa, i Švajcarska i Švedska kao neutralne zemlje imaju jaku i osposobljenu vojsku. Potrebna nam je dobro obučena, dobro opremljena vojska, i ja ministre, ne mogu a da ne pozdravim, intencije ovih predloga zakona po pitanju poboljšanja materijalnog položaja pripadnika Vojske Srbije, poboljšanja tehnološke opremljenosti i ukupnog razvoja Vojske Srbije.

Kada sva ova pitanja posmatramo iz ugla tradicije i istorije, onda stvari dobijaju još veću težinu. Dakle, ne moram naglašavati koliko puta smo u istoriji imali prilike da budemo ponosni na srpsku vojsku, na srpskog oficira i na srpskog vojnika. Ova 2018. godina, je godina kada obeležavamo završnicu, odnosno završetak velikog rata, Prvog svetskog rata, u kome je srpska vojska stekla, rekao bih, svetsku slavu. Pokazali smo mnogo puta u istoriji da umemo zemlju da branimo i odbranimo i da budemo ponosni upravo na tog srpskog vojnika i srpskog oficira.

Iz svega navedeno želim da naglasim da snažno podržavam sve predloge zakona koji su na dnevnom redu i da ću u danu za glasanje glasati za iste. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre i gosti iz Ministarstva i BIA, pogledajmo zaista zakon o BIA. Zaista, najmanje problem u ovome, a ministar Vulin izgleda pridaje najviše značaja tome, ja sam gospodine Vuline, po obrazovanju osnovnom, lingvistkinja, pa, hajde malo kada ste već ušli u lingivističke začkoljice, da vidimo šta zaista piše u ovom Predlogu zakona koji nam je Vlada poslala 30. avgusta 2017. godine, pre čini mi se, osam meseci, a već u tom momentu je Zakon o BIA godinu i po dana kasnio sa usvajanjem.

Dakle, kaže se, čitam celu rečenicu, da ne bi bilo zamene, ako želite vi nama često ovde držite predavanja kao da smo u nekoj školi, možemo kako se to kaže na časovima srpskog jezika, deo po deo analizirati i određivati službu reči u rečenici, i videti šta ona zapravo znači.

Dakle, Vlada Republike Srbije u Predlogu zakona koji je potpisala Ana Branabić, nam na osmoj strani Predloga zakona o BIA, saopštava sledeće – Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, s obzirom da bi u protivnom bila ovedena u pitanje mogućnost BIA, da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, a to bi moglo da ima štetne posledice po bezbednost građana i ostvarivanje i zaštitu njihovih sloboda i prava.

Daću vam za pravo, gospodine Vulin, da se drugi deo rečenice od zapeta, zaista nalazi u potencijalu. Možda vam je poznato da je potencijal složen i ličan glagolski oblik kojim se izriče želja, mogućnost ili namera, da se nešto desi, tako da možemo uzeti da je ovaj drugi deo rečenice bio u potencijalu.

Nažalost, prvi deo rečenice iznosi tvrdnju, rečenice u kojima se iznosi tvrdnja, gospodine Vulin se zovu izjavne rečenice i ovde sada se kaže – predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, s obzirom da bi u protivnom bila dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije. Drugim rečima ova rečenica se može čitati i ovako – predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, jer će u protivnom biti dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije.

Mi gospodine Vulin, ne znam da li ste primetili, ovaj zakon nismo usvojili po hitnom postupku, kako je to predložila Ana Branabić, već ga usvajamo osam meseci kasnije.

Pitanje za vas, pošto smo mi postupili suprotno od vašeg predloga, da li je u međuvremenu dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije? Ako nije, zbog čega ste vi ustvrdili da će to da se desi, ako mi ne usvojimo ovaj zakon po hitnom postupku? Ovde niste stavili da će to biti mogućnosti, vi ste u prvo delu ove rečenice, ovog obrazloženja nama rekli, da ako mi ne budemo usvojili ovaj zakona, ovaj predlog po hitnom postupku da će mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije biti dovedene u pitanje.

Gospodine Vulin, da li smo mi doveli u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje ili ne daj bože bezbednost Republike Srbije? Molim vas recite nam ako smo to uradili, pa da razgovaramo među sobom zašto mi vas nismo poslušali, zašto ovo nismo uradili po hitnom postupku ili ako nismo da li ste samo tako rekli da bi ovo bio još jedan zakon koji prolazi kroz skupštinsku proceduru ili je ovo jedan od onih zakona koji sada već poslovično nose oznaku hitnosti, što bi zapravo značilo, kako bih to rekla, da je Vlada Republike Srbije obmanula Narodnu skupštinu?

Ono što je već rečeno nekoliko puta, vidim da kolege odbijaju da o tome govore i da raspravljaju, nekoliko stari je u ovom zakonu zaista interesantno. Naime, član 1. kojim se propisuje da je naravno ministar taj koji donosi aktuelno uređenje i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji, dosta u stavu 2. detaljno obrazlaže šta sve taj akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta podrazumeva ali nigde nema naravno i da on mora urediti ova pitanja na takav način da se može utvrditi individualna odgovornost u obavljanju poslova. Ovo nije prvi zakon koji nam dolazi da imamo takvu nameru, da imamo takvu odredbu, da zapravo niko nije odgovoran za one stvari koje krenu po zlu, a već u članu, odnosno u stavu 3. istog člana, se kaže kako neki misle protivno Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja se kaže da su svi podaci u tom aktu tajni podaci i time ste vi zapravo unapred utvrdili da u svi ti dokumenti tajni.

Dokumenti, gospodine Vulin, ne mogu biti unapred označeni i u celosti označeni kao tajni. Naš zakon je vrlo jasan u tom pogledu. Ja shvatam fascinaciju onih koji vode državu silom i policijom, osobito tajnom policijom, ali verujte da čak i u radu tajnih službi, obaveštajnih službi, postoje zakoni Republike Srbije koji se moraju primenjivati.

Naravno, vi ne smatrate da se na BIA primenjuju zakoni, smatrate da ona može biti jača i od sudova. To se vidi u onom čuvenom članu 20v. Neke od mojih kolega su već govorile o tome.

Naime, direktor BIA ima ekskluzivno pravo da čak i u slučaju da sud nekog vrati na posao, odluči da tu osobu ne primi na posao, a sve pod plaštom nekakvih bezbednosnih provera za koje vidimo da ne znaju ni kako teku.

Gospodine Vulin, pravosnažne sudske odluke se mogu osporavati. One se mogu osporavati, ali vanrednim pravnim lekovima u sudskom postupku, a ne pojedinačnom odlukom nekakvog direktora, nekakvog organa ili administrativnim operativnim radnjama državnih organa.

Vi ste ovde direktora BIA, vi ne volite da spominjemo njegovo ime, stavili iznad sudova u ovoj zemlji. Još jedna interesantna stvar kada je u pitanju direktor BIA, osim neverovatnih ovlašćenja koje ovim zakonom dobija, jeste da iako se ove izmene zakona bave ljudskih resursima u BIA, mi ovde ne vidimo ni jedan jedini uslov i kriterijum koji osoba koja treba da bude izabrana za direktora BIA treba da ispuni.

Za razliku od ovoga, kada govorimo o VOA, o VBA, tamo se propisuje da direktori ovih institucija i njihovi zamenici mogu biti isključivo lica koja su završila generalštabno usavršavanje, koji imaju najmanje devet godina radnog iskustva na obaveštajno-bezbednosnim poslovima u sistemima odbrane.

Da li mi za BIA nismo mogli da propišemo neku uslov, eto, makar da taj mora imati neko iskustvo na tom poslu? Očigledno je da nismo, budući da je zaista koleginica Videnović rekla, pa se gospodin Arsić ljutio, našeg direktora BIA trenutno je preporučilo samo to što je godinu i po dana, nakon prostakluka koje je izrekao jednoj novinari, izdržao bez funkcije.

Ako bismo mi stavili bilo kakav uslov za direktora ili njegove zamenike, gospodin Gašić ni u snu ne bi mogao da bude direktor BIA, pa makar čekao na funkciju godinu i po dana ili 15 godina.

Hvala.
Reč ima ministar Vulin.

Drago mi je da smo bar razjasnili da bi moglo, dakle da se nije desilo, a nije se desilo zato što su radnici BIA radili i još uvek rade više poslova nego što bi trebalo da rade. Preuzimaju više odgovornosti, imaju veći prekovremeni rad. Dakle, da smo nastavili sa ovom praksom, to bi se moglo desiti.
Ja mislim da ne treba da radimo tako, da razmišljamo o tome da li bi nešto moglo ili ne, već da učinimo sve što je u ljudskoj moći da se nešto ne desi. Iako nam zaposleni u BIA signaliziraju da je nešto problem, taj problem treba rešavati. Mi ga rešavamo upravo na ovoj sednici, zbog čega mi je, naravno, drago.
Samo neka od važnijih pitanja koja ste postavili, odmah da vam kažem, po pitanju odgovornosti radnika BIA, ako budete ljubazni da pogledate član 22. Zakona o BIA, videćete da se taj član ne menja, a u njemu je uređena odgovornost radnika BIA i na koji način. Dakle, ne znam zašto bi ako nešto ne menjamo? Kako mislite da na drugačiji način obrazložimo i objasnimo?
Takođe, koje uslove mora da ispunjava rukovodilac posebne jedinice, što jeste BIA, svakako, regulisano je Zakonom o državnoj upravi, a nije praksa da se rešenja iz jednog zakona prepisuju u drugom, već je dovoljno da postoje u jednom zakonu.
Znate, iz ovoga bi izgledalo da mi sada Zakon o BIA moramo da uradimo prepis, jednu kodifikaciju svog zakonodavstva koje se odnosi na ovo, pa biste imali jedan zakon od 300 članova. Zato postoje drugi zakoni koji su na snazi. Pravnici služe za to da ih povezuju i tako to funkcioniše.
Razumem fascinaciju gospodinom Bratislavom Gašićem, razumem fascinaciju njegovim likom i delom. Verujem da vam imponuje i da vam je zaista žao što niste mogli da se pozovete na takvog funkcionera u vreme vaše vlasti, ali to ipak ne opravdava ovoliki gnev na Zakon o BIA, zakon koji samo reguliše praksu koja je postojala i u vreme vlasti dosovskog režima. Hvala.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Komlenski.

Poštovana predsedavajuća, povređen je član 107. Poslovnika.

Obzirom da je ovde jedno vrlo neprimereno i nepristojno predavanje iz oblasti lingvistike održao neko ko za sebe tvrdi da je lingvista, ako je već takvu vrstu predavanja danas održao ovde, možda bi iz tog ugla mogao da izanalizira i jučerašnju psovku koju je uputila meni, pa da vidimo da li je to preteća, upućujuća, obećavajuća poruka, sa potencijalom, bez njega, u kom delu, jer to bilo onda bar jedno kompletno primerena povreda člana Poslovnika 107. stav 2. Hvala lepo.

Smatram da nisam povredila Poslovnik, poslaniče, jer ni u odredbi stava 1, ni u odredbi stava 2. ne govori se da je predsednik učinio povredu člana 107. a poslanik sam to ne može da učini.
Aleksandra Jerkov, replika ministru. Izvolite.

Jedno ste u pravu, gospodine Vulin, takvog funkcionera kao Bratislav Gašić vala nismo imali i nadam se da nikada nećemo. U tome, između ostalog, i jeste razlika. Nemaju ga baš ni neke demokratske zemlje, uređena društva itd, ali očigledno ga imaju zemlje koje vodi vaša koalicija.

Sve bi to bilo dobro ako biste vi nama objasnili, ako je sve već bilo tako, ako se sve to već radilo i sve je isto bilo u vreme zle DS, a zašto onda mi menjamo zakon? Zašto se onda unosi u izmene zakona ako je to sve već tako funkcionisalo.

Drugo, ja koliko sam shvatila, vi ste došli na vlast da popravite sve loše što je DS radila, kad ono ispade da vi sve još gore radite. Vi u zakon unosite ono za šta tvrdite da ranije nije bilo u zakonu, a DS, po vašim rečima, radila mimo zakona.

Što se tiče oko hitnosti postupka, sve bi to imalo smisla da ste vi u prvi deo rečenice rekli da bi naše neusvajanje zakona po hitnom postupku moglo dovesti u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, ali vi to niste rekli. Vi ste rekli da će naše neusvajanje zakona po hitnom postupku dovesti u pitanje mogućnost BIA. U prvom delu rečenice glagola „moglo“ nema. Vi ste nama rekli da ako zakon ne uvojimo po hitnom postupku BIA neće moći da funkcioniše. Zašto ste to rekli, gospodine Vulin ili, ako je to tačno, a mi nismo usvojili zakon po hitnom postupku, kako BIA nije funkcionisala u prethodnih osam meseci, molim vas, objasnite nam?

Hvala.
Ministar Aleksandar Vulin, replika.