Poštovana predsedavajuća, prekršen je Poslovnik čl. 108. i 109. Mislim da je trebala da se izrekne opomena narodnom poslaniku koji je govorio, jer pripadnici bivšeg režima, naviknuti da uništavaju institucije države, i sada žele da od BIA naprave komunalnu policiju u trenutku kada u regionu i u Evropi imamo trend jačanja kapaciteta bezbednosnih službi i bezbednosnog sektora u celini.

Zbog neprestanih bezbednosnih pretnji, ugrožavanja sigurnosti građana, a u svim zemljama imamo povećanje budžeta i broja pripadnika i zaposlenih u Sektoru bezbednosti samo bi žuti sektor da u Srbiji i dalje nastavi da urušava državu.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Predsednice, reklamiram član 108, mogu i niz drugih članova, jer ako želite da debatujete sa nama iz opozicije, iz poslaničke grupe DS, vi to vrlo dobro znate, po Poslovniku morate da siđete u klupe, javite se za reč i onda debatujete.

Meni je drago što ste vi iz SNS debatovali 10 minuta o DS, ko je predsednik DS, šta se dešava, i to je dobro jer vi znate da jedino DS može da vas smeni i smeniće vas na sledećim izborima i ne znam da li su građani čuli da ste vi pitali koleginicu Videnović i mene da li možete doći vi u DS da glasate…

Nisam i sad ću da vas isključim, jer zamajavate ovde poslanike, iznosite neistine u javnosti.
(Radoslav Milojičić: Da li mogu da završim?)
Prvo, mogu da vas prekinem, rekli ste član 108. Pod jedan, 108. je iskoristio Igor Bečić. Pod dva, promašili ste materiju, jer to o čemu vi govorite se nalazi u članu 100, malo samo slušajte.
(Radoslav Milojičić: Rekao sam i drugi članovi.)
U članu 100.
Rekla sam - ako me primite da dođem na tu vašu skupštinu. Glasaću za vas ako prestanete da me maltretirate do god se ne održi ta vaša skupština.
(Radoslav Milojičić: Promenili ste osam partija.)
Ja ću i 202, ali samo se osvrnite oko sebe u društvu u kome sedite u koliko su oni partija bili.
(Radoslav Milojičić: Maja Videnović ni u jednoj.)
Ja sam 202, možda ću i 230, to uopšte nije problem vas, niti problem to malao glasača koje imate.
(Radoslav Milojičić: Mi smo od malih....)
Jeste, roditelji su vam planirali da se učlanite u DS.
Malo smo se relaksirali i šalili smo se sa ovom povredom Poslovnika koju je nevešto pokušao prethodni govornik i neću oduzeti dve minute zbog toga, jer su potrošili vreme inače.
Reč ima narodni poslanik Dragana Barišić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Pre svega zahvaljujem se što ste uspeli ove nervozne opozicione poslanike… Razumem i njihovo delovanje danas i njihovu nervozu, jer je gospodin Bratislav Gašić najavio da će se baviti i ekonomskom bezbednošću i da će se boriti protiv korupcije, a oni su umešani u sve to i zaista je opravdana nervoza.

Uvaženi ministre odbrane sa saradnicima, poštovani predstavnici BIA, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama su veoma važni zakoni iz oblasti vojske, ali i iz oblasti BIA, a ove dve oblasti su zaista značajne za bezbednost naše zemlje i ovom prilikom želim da istaknem da smo zaista ponosni na našu vojsku, Vojsku Republike Srbije.

Ono što bih najpre želela da istaknem jeste učešće vojske u multinacionalnim operacijama UN gde istovremeno čuvamo i našu vojnu neutralnost, doprinosi približavanju Srbije EU, ali i pokazuje da je Srbija aktivan činilac u održavanju svetskog mira što nam je zaista zadatak. Time pokazujemo i potvrđujemo sopstveni ugled i zaista mislim da je naša Vlada, Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednikom Srbije uspela da povrati ugled Srbije u svetu.

Ono što želim da istaknem jeste da naša vojska, odnosno i naša Srbija, kao deo regiona koji je prošao kroz vrlo težak period u prošlosti, pridaje poseban značaj izgradnji očuvanja mira.

Istakla bih da smo za veoma kratko vreme uspeli da budemo među prvih 10 evropskih zemalja po broju mirovnjaka u okviru UN, tačnije na devetom mestu, a da smo na visokom 46. mestu u svetu i da smo od nekadašnjih uvoznika bezbednosti bez ikakve sumnje sada postali izvoznik. U prilog tome…

(Radoslav Milojičić: Vi ste uvozili bezbednost.)

Molim vas kolega da me ne uznemiravate i ne ometate. Znam da ste nervozni zbog onih najavljenih mera i očuvanja ekonomske bezbednosti, ali to će organi Tužilaštva rešiti, a za sada pustite me da govorim.

U prilog tome govori podatak da je u ovoj godini planirano čak 700 učesnika naše Vojske kroz mirovne misije. Veoma je važno i to da Ministarstvo odbrane posebnu pažnju pridaje povećanju broja žena u okviru angažovanih pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama i podatak da je u periodu između 2002. i 2015. godine broj žena bio oko 7%. Sada taj broj dostiže i do 10%, što je zaista za svaku pohvalu, a podatak da je broj angažovanih žena u Centralnoafričkoj Republici u našem kontigentu 40% je za svaku pohvalu i da ćemo mi članice Ženske parlamentarne mreže to svakako pohvaliti.

Želim da naglasim i to da naš tim lekara i medicinskog osoblja kroz mirovne misije zaslužuje sve pohvale, jer time podižemo i kredibilitet VMA i naših lekara, a naši lekari uspevaju da kroz boravak u nekim zemljama steknu i neka nova znanja i iskustva.

Ono što je još ministar tokom jučerašnje rasprave govorio je i to da su ekipe naših lekara hvaljene i da se naglašava njihov visok stepen profesionalnosti, kao i celokupnog medicinskog osoblja, ne samo lekara.

Meni kao lekaru je to zaista za ponos, jer time pokazujemo koliko smo uredili sve ove naše segmente i koliko smo cenjeni u svetu.

Ovom prilikom želim da istaknem i to da se ovde, da kažem, javila opravdana nervoza poslanika sa druge strane, kada je BIA u pitanju, i im smeta samo to što je gospodin Bratislav Gašić na tom mestu.

Kao sugrađanka gospodina Gašića, kao neko ko ga poznaje 10-ak godina, jer smo od početka u SNS i žalim što je gospodin Gašić zamrznuo taj svoj status, jer je svaki posao do sada obavljao odgovorno i postizao izvanredne rezultate. Ne treba da ih brine to što je gospodin Gašić na čelu BIA, jer prethodni režim je zloupotrebljavao BIA, ali to se neće nastaviti sigurno, neka budu ubeđeni u to, jer gospodin Gašić je sve funkcije, kao što sam rekao, obavljao odgovorno i postizao izvanredne rezultate. Ukoliko su imali neke nedozvoljene i zakonski zabranjene radnje, neka se plaše, njihov strah je opravdan, pa tako se i kolegi iz mog kraja priviđa BIA, kolegi iz Trstenika koji danas nije tu, verovatno se posle jučerašnje rasprave toliko uplašio da je u strahu šta će se desiti, da neće možda završiti iza rešetaka.

Samo želim da dodam da novi zakon samo uređuje i bolje organizuje ovu službu i želim da pohvalim rad ove agencije, jer smo u prethodnih nekoliko meseci imali nekoliko visokorizičnih skupova i znamo da su prošli bez i jednog jedinog incidenta, što znači da ova Agencija i ostale službe bezbednosti dobro rade svoj posao.

Za svaku pohvalu je to što Agencija deluje i preventivno i što je upravo gospodin Bratislav Gašić uspeo da preventivno deluje u borbi protiv ekstremizma i terorizma, i to tako što se intenzivna saradnja BIA, MUP i Ministarstva odbrane ostvaruje. Ta saradnja je nikad bolja. To je za svaku pohvalu, a to žuto preduzeće najviše boli, jer su oni ovoj državi samo naneli zlo i opustošili i sad se plaše za to da se ne iznesu i ne pronađu sve njihove malverzacije, sve njihove afere i sve ono što su u periodu do 2012. godine radili.

Ministre, predstavnici BIA, podržavam vas u vašim aktivnostima i zahvalna sam što činite da naša deca budu bezbedna i svi mi da budemo bezbedni u Srbiji, jer Srbija to zaslužuje.

Hvala.
Reč ima Jahja Fehratović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predlagači, dame i gospodo narodni poslanici, zakoni koji su pred nama uređuju izuzetno senzibilan sistem i odgovoran deo državnog aparata, pogotovo danas na Balkanu, okolnostima, izazovima sa kojim se naš region suočava, posebno imajući u vidu iskustva iz bliske i dalje prošlosti.

Ovo je naročito bitno nama, pripadnicima nesrpskih naroda, građanima Republike Srbije koji čine napore da sve institucije država približe svom narodu i da taj narod doživljava ove institucije svojima.

Zato smatramo da je većina ovih predloga kvalitetna i neophodna, te da mi skoro nikada nemamo problem sa zakonskim rešenjima, već njihovom implementacijom koja opet najviše zavisi od ljudskog resursa ili odnosa onih ljudi koji obnašaju važne funkcije i u očima naroda su reprezenti države.

U kontekstu izgradnje poverenja o kome je kolega Zukorlić juče govorio, a što je i komplementarno ovom izlaganju, vrlo je bitno u vojne škole, gimnazije, akademiju, primiti veći broj pripadnika drugih naroda, kao i među oficirskim i rukovodećim kadrovima na odgovornim funkcijama u Vojsci Srbije i BIA. To je konkretan način uvećanja poverenja svih građana, a naročito onih 20% i više nesrba.

Poverenje se ne izgrađuje isključivim stavovima, gestama i činovima, makar oni bili napravljeni i nesvesno, već širinom i otvorenošću koja mora biti pažljivo i odmereno iskazana. Iako imamo vidni pomak u odnosu na pređašnje stanje, nažalost, još uvek nismo došli do tog nivoa.

Ilustrovaću to primerom ili skandalom koji se dogodio na proslavi Dana kopnene Vojske Srbije, kada je komandant kova general potpukovnik Milisav Simović u ime Vojske Srbije i države, nakon pohvale četničke ideologije uživo otpevao koračnicu „Planino moja, planino“, to je četnička pesma u čijem se izvornom tekstu, koji je, doduše, Simović modificirao, nalaze i stihovi: „i mnoge Turke more pobio, turske sam majke cvelio i braću Srbe more svetio“. Iako ove stihove Simović modificira i kaže: „četnički bajrak more nosio i braću Srbe uvek svetio, četnički bajrak more nosio, dušmane naše more pobio.“

Nedopustivo je da bilo koji pripadnik Vojske Srbije, pa makar i obični vojnik na zvaničnom skupu bilo kojim gestom uvredi, ponizi, zaplaši građane Republike Srbije, a pogotovo ne svoje kolege, pripadnike drugih naroda, vera i nacija, koji nemaju nikakve pozitivne emocije prema četnicima i njihovoj ulozi u prethodnim ratovima, naročito ne u Drugom svetskom ratu iz koga i potiče ova koračnica, kao modificirana verzija jedne stare ratne pesme.

Ovakav čin daje argument onima koji Vojsku Srbije nazivaju četničkom i koji rade na nepoverenju nesrpskih naroda, građana Republike Srbije prema Vojsci, a još više državama u regionu.

Ukoliko se setimo da se sve zlo na Balkanu, u Jugoslaviji, devedesetih godina podgrejavalo primitivnim folklorom, imajući u vidu snagu tog folklora, ovakve pojave se moraju suzbijati na svakom koraku u korenu.

U duhu politike pravde i pomirenja, pozivamo general potpukovnika Simovića da se svojim kolegama i svim građanima Republike Srbije, a posebno nesrbima se izvini za ovaj čin, a od ministra Vulina, Vlade i predsednika Republike Aleksandra Vučića, kao vrhovnog komandanta, da sve učine kako više nikada ovakve nemile scene se ne bi pojavile.

Vojska Srbije mora biti Vojska svih građana Republike Srbije i taj postulat se ne sme ugroziti zbog ovakvih i sličnih incidenata.

Naš ideal treba biti da izgradimo odnos poštovanja vojnika, kao što je nekadašnja SFRJ imala odnos prema pripadniku JNA. Jer, Vojska jeste narodna, nju u smislu ljudskih resursa i ulaganja kroz poreska i druga davanja čine i izgrađuju pripadnici svih naroda, građani Republike Srbije.

Verujem da i većina poslanika u ovoj sali deli iste stavove i da nas na to obavezuje ne samo evropska budućnost, već i svest da ovu državu moramo ostaviti u nasleđe generacijama kojima mir, pomirenje, suživot i zajedništvo neće imati alternativu, kojima će Vojska biti garant zaštite te vrednosti i težnje i koje će se međusobno natecati, odmeravati snage isključivo u ekonomiji, nauci, umetnosti, sportu i sličnim oblastima, koje će više od svega ostalog ceniti i poštovati čoveka različitog i slobodnog. Mi svoju i budućnost svoje dece vidimo u ovoj državi.

Iščekujemo i verujemo da će doći dan kada ćemo s ponosom moći reći to je naša vojska, to je naša BIA, to su institucije svih nas državljana i građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Vulin. Izvolite.

Zaista žalim ako se bilo ko osetio na bilo koji način povređenim zbog toga što je pevao komandant kopnene Vojske, general Simović, ali moram da vam kažem da sa mog stanovišta ne razumem zašto bi se osećao povređenim. Odmah da vam kažem da je tada tu u toj sali bilo i visokih oficira Vojske Srbije muslimanske veroispovesti i bošnjačke nacionalnosti i nisam primetio da su na bilo koji način povređeni. Zašto bi bili?
Pesma o kojoj govorite je pesma iz balkanskih ratova. Ne doživljavam pripadnike bošnjačke nacije i muslimanske veroispovesti kao naše neprijatelje i okupatore iz 1912. godine. Ni na koji način ne mogu da vas povežem sa tim. Nikako. Nemojte da se nalazimo u tom pravcu.
Podsetiću vas, u to vreme, govorite o borbama koje vode srpska država, bugarska država, nešto što bi mogli da zovemo albanska plemena, nije bilo države, država dolazi tek 1912. godine i naravno, turske regularne i neregularne snage.
Četnici o kojima vi govorite su dobrovoljački odredi koji su prećutno uz saglasnost Vlade tadašnje Republike Srbije odlazili na taj prostor, vrlo često štitili narod od turskog zuluma i učestvovali u borbama sa bugarskim komitima, sa turskom vojskom, sa albanskim kačacima i naravno pokušavali da ostvare u to vreme političke ciljeve Vlade tadašnje Kraljevine.
Moram da vam kažem da je u tim četničkim jedinicama jedan od hrabrijih bio Mustafa Golubić, sjajni vojnik, sa legendarnim Vojom Tankosićem. Imate Muhameda Mehmedbašića koji je svakako zadužio srpski narod svojim patriotizmom, svojom hrabrošću, svojim otporom okupaciji i oni su pevali ove pesme.
Ne verujem da su se osećali povređenim u vreme te borbe. Znate, to je kao kada bih ja, evo da vam kažem ovako. Poreklom sam, kao što znate, iz Republike Srpske, glavni grad Republike Srbije Banja Luka. Zamislite mene koji ustanem u kafani, izađem napolje i napišem saopštenje, kada čujem da tamo nekakav orkestar peva „Jel ti žao Banja Luke“, „Put putuje Latif Aga“. Pesma kao pesma, ne mislim da neko može i treba da se ljuti zbog toga. Ne treba da se ljuti zbog toga.
Ovo o čemu govorite je deo naše istorije, deo za koji želim da se nikada ne vrati. Pa, ne želimo mi rat sa Turcima, ali ne doživljavam vas, poštovani profesore, kao okupatora u ovoj zemlji. To je vaša vojska, vaša zemlja. Samim tim, upravo taj odnos je prema oslobodilačkim tradicijama ovog naroda. Nije ni meni ni vama došla sloboda iz Istambula, nije. Rođeni smo ovde, ovo je naše parče zemlje.
Tako da vas molim i želim da Vojsku Srbije doživljavate kao svoju i da nikada, nikada ne čujem ono da je Vojska okupator u Novom Pazaru. Nije, sa velikim zadovoljstvom treba da odemo u Novi Pazar, da vidim sa ljudima šta su problemi, da vodimo računa o verskoj slobodi koju imamo u Vojsci Srbije, da omogućimo svakom da u skladu sa svojom veroispovesti se Bogu moli i u našoj uniformi i da se vodi računa o njegovim običajima, o njegovom načinu ishrane, shvatanja sveta. Dakle, to sve Vojska Srbije radi, a ovo, nemojte, nemate razloga. Vi ste deo naše zemlje i hvala vam puno na tome.

Pravo na repliku narodni poslanik Jahja Fehratović.