Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Uvaženi gospodine ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, iako bez pravničkog znanja i mudrosti, sebi ću dati za pravo da u jednoj kratkoj reči ocenim ovaj zakon.

Rekao bih da je ovo zakon za ljude. I zbog toga on ima izuzetnu reformsku dimenziju. I zbog toga trebamo biti zahvalni što ovakav zakon stoji danas pred nama u ovoj Skupštini.

Moj partijski prijatelj, gospodin Marković, je juče u svom izlaganju podsetio na veliku slavu srpske vojske posle Prvog svetskog rata, nazivaju to svetskom slavom. A kako smo došli do te vojske? Odakle tako velika slava? Upravo reformama, zakonima, ovim što vi danas radite u kontinuitetu.

Usudiću se i pred vama, gospodo oficiri, iako to mnogo bolje znate od mene, te 1911. godine, posle nesrećne Slivnice došlo je do reforme vojske, došlo je do nove vojne doktrine. Naravno, ja nemam kompetenciju da ocenjujem tu vojnu doktrinu, ali ono što mogu reći to je jednoglasni stav poslanika tadašnjih u Narodnoj skupštini, koji kaže: „Služenje vojske doživljavali smo kao robiju, a sada se vojni poziv željno očekuje“. E, to je donela reforma koja brine o ljudima, a svoj rezultat donela je već 1912. godine, možda u najvećoj bici koju je ovaj naš narod ikada izvojevao, ikada u njoj učestvovao, u Kumanovskoj bici, bici nad bitkama ili bici kroz vekove.

Kumanovskom bitkom je završena Kosovska bitka posle 520 godina i konačno određen pobednik. Ta Kumanovska bitka je imala iste preduslove kao i Kosovska – turska snaga je bila veća brojčano, artiljerijski, po opremi, po taktici, po svemu onome što obično dobija bitku. Ali, ono što je nerealno postalo je realno. Tačno je da su posle te bitke Radomir Putnik dobio čin vojvode a Živojin Mišić čin generala. Međutim, tu bitku su dobili, nije dobila ni taktika, ni vrhovna komanda, tu bitku su dobili vojnici, dobili su podoficiri, oficiri, dobila je lična energija, inicijativa onih koji su u sebi imali dve stvari – patriotizam i hrabrost.

Patriotizam i hrabrost se ne mogu kupiti na vojnom tržištu. Ne može se uvesti. Patriotizam i hrabrost se rađa, a vi ga negujete u vaspitanju u vojnim školama i tako se stvara velika i značajna i nepobediva armija, svetskog glasa, kako kaže moj kolega Aca Marković.

Još nešto želim da dodam. Ovde smo imali kritiku na jednu od veoma važnih misija Vojske Srbije – čuvanje mira i učestvovanje u mirovnim misijama. Naravno, najviše je zasmetalo što se u mirovnim misijama pojavljuje evropski put Srbije, tj. politika Evropske unije.

Potpuno je legalno i legitimno da u ovom parlamentu postoje političke stranke i političke ideje koje su protiv EU, to danas postoji u gotovo svim evropskim parlamentima. Ali, znate, moram nešto reći i o političkoj, ideološkoj doslednosti.

Kada je pre nekoliko godina nastao pokret koji najviše kritikuje i koji je danas kritikovao i juče ovaj evropski put Srbije, bilo je dosta simpatije za proklamovane ideje koje su govorile o patriotizmu, govorile o srpskoj tradiciji, o srpskoj porodici i koje su svoju ideologiju uglavnom nalazile u delima vladike Nikolaja Velimirovića. Zašto spominjem vladiku Nikolaja Velimirovića i zašto je on ovoliko važan kada je u pitanju Zakon o Vojsci?

Znate, najteže godine možda za srpsku vojsku i za srpski narod, 1916. godine, po nalogu regenta Aleksandra Nikolaj Velimirović odlazi u najveći svetski centar, u najveću imperiju tada, odlazi u London, odlazi u Veliku Britaniju da traži pomoć za Srbe. I tamo dobija čast kakvu pre njega nijedan Srbin, a i posle njega, nije dobio. Dobija priliku da u katedrali Svetog Luke u Londonu, pred predstavnicima Krune, Donjeg i Gornjeg parlamenta, predstavnicima duhovne i svetovne vlasti Velike Britanije, govori u ime srpskog naroda.

Između ostalog, bio je prisutan i nadbiskup Kantaberijski najveći autoritet Anglikanske crkve uopšte. Tamo Vladika izgovara sledeće reči – mi smo Srbi trnje na evropskoj ruži, mi smo Srbi živa ograda Evrope i dok se Evropa bogatila i razvijala, mi smo za nju krvarili i to radimo i danas. Vreme je da nas Evropa primi u svoje okrilje i da nam vrati dug.

Kao što vidite, nije evropski put Srbije zacrtao ni Zoran Đinđić, ni Aleksandar Vučić, niti Aleksandar Vulin, zacrtala je davne 1916. godine Vladika Nikolaj i nesreća srpske vojske i srpskog naroda.

Mi se tog puta držimo, a vi ste gospodo Vladiku Nikolaja zamenili za stečajnog upravnika, ovaj pivski kvasac i za ovde sada neprisutni amaterski atletski klub trenera Marijana Rističevića. Eto toliko vam je koštao Vladika i toliko o ideološkoj i uopšte političkoj doslednosti.

Na kraju samo da kažem, svi smo dovoljno mudri da znamo da nije važno šta se o nama priča, već ko to priča. Bio bih veoma nesrećan i veoma zabrinut da danas Plenkovićeva Vlada, neke nevladine organizacije, neki poslanici lepo pričaju ministru Vulinu, da ga hvale, da hvale njegove namere i njegovu poziciju. Bio bih strašno zabrinut i ne bih znao u kojim je rukama naša vojska.

Međutim, pošto gospodina Vulina tako blati Plekovićeva, neću reći proustaška Vlada, ali nije ni daleko, ako ga tako kude i provlače kroz blato poslanici koji se trude da se uhvate pod ruku sa Plenkovićevom Vladom, onda sam ja siguran da je ova vojska i ovo Ministarstvo u pravim rukama i ne treba mi zakon da bi za njega glasao, ovo je za mene dovoljna činjenica. Hvala.

Zahvaljujem.
(Radoslav Milojičić: Da li znate za susret lidera Severne i Južne Koreje?)
Evo, kolega Milojičiću, čujem da nešto pričate, ali ne čujem o čemu pričate.
Nemam nameru ja vas da slušam, nego čisto o tome.
(Radoslav Milojičić:Da li znate da je pao Berlinski zid, vi iz SNS-a?)
Vama na glavu, jel tako?
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Dušica Stojković, izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kvalitet u jednom društvu počiva i završava se obrazovanjem. Obrazovanje je upravo naš najvažniji projekat za budućnost. Kako obrazujemo naše oficire i podoficire takva će nam biti vojska i sistem odbrane u budućnosti.

Nepismeni ljudi u 21. veku neće biti oni koji ne znaju da čitaju i pišu, već oni koji ne znaju da nauče, koji ne znaju da stiču nova znanja, koji zaboravljaju neprimenljivo znanje koje su naučili tokom školovanja.

Obrazovanje je potrebno da počne od pojedinca. Zakon o vojnom obrazovanju je staro zakonsko rešenje koje je usvojeno još 1994. godine i zaista ga moramo promeniti i zaista mi je krivo što to nismo učinili i ranije.

Usvajanjem ovog zakona, Zakon o vojnom obrazovanju Republike Srbije mi ćemo zapravo zaokviriti, uokružiti jedne reforme koje smo započeli prošle godine, reforme koje se odnose na sistem našeg osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja uvođenjem dualnog obrazovanja. Znači, usvajanjem Zakona o vojnom obrazovanju, zapravo reformisaćemo celokupan sistem obrazovanja u Republici Srbiji.

Gete je još rekao da ne napredovati znači nazadovati. Ako ne želimo da nazadujemo kao društvo, ako želimo zaista da pariramo najjačim vojskama na svetu, ako želimo da kao društvo napredujemo, mi moramo reformisati naš sistem obrazovanja pre svega i vojnog obrazovanja.

Na osnovu rezultata istraživanja koje je Ministarstvo odbrane organizovalo organizovalo prošle godine, znači tokom 2017. godine, upravo je Vojska Republike Srbije institucija od najvećeg poverenja. Nakon toga ide Srpska pravoslavna crkva, zatim policija, katastar i Narodna banka Srbije.

To je zaista veliki rezultat i ja vam na tome ministre Vulin zaista čestitam, ali to je rezultat koji obavezuje da morate da nastavite dalje, da moramo da reformišemo našu vojsku i da moramo zaista da izvršavamo sve one poverene zadatke kada je reč o bezbednosnom sektoru i sistemu odbrane uopšte.

Kakav je bio ugled u ovim prethodnim decenijama, znači od 2000. do 2012. godine? Pa, 2011. godine, za vreme premijera Mirka Cvetkovića, za vreme ministra odbrane Dragana Šutanovca, bio istorijski najmanji minimum poverenja u Vojsku Republike Srbije. Tada je on iznosio 37%, sad on iznosi, znači prošle godine u septembru je objavljeno ovo vaše istraživanje, ono iznosi, zaista visok procenat 57% građana Republike Srbije, Vojsku Republike Srbije, prepoznaje kao instituciju od najvećeg poverenja.

To je zaista Vojska pokazala u više navrata. Ona je 2014. godine, podsetiću vas, bila uz svoj narod. Ja dolazim iz Rakovice, Rakovica je pored Obrenovca i Šapca bila pogođena poplavama. Tokom samo jedne noći izlivanjem Topčiderke reke više od 250 domaćinstava u mojoj opštini, iz opštine iz koje ja dolazim je ostalo bez krova nad glavom. Koordinisanom akcijom, jednom zaista dobrom akcijom i MUP i Ministarstva odbrane i naših vojnika, naših policajaca, naših vatrogasaca, mi smo uspeli da spasemo ljudske živote, da dopremimo vodu i lekove, do najugroženijeg našeg stanovništva i uspeli smo zajedno koordinisanom akcijom i sa našim građanima i sa našim dobrovoljcima da sprečimo te negativne posledice ove zaista velike pošasti koja je zadesila našu državu.

Vojska Republike Srbije zapravo i postoji zbog svojih građana i uvek je tamo gde je potrebno. Svih ovih prethodnih decenija, svih ovih prethodnih godina naši vojnici, naši oficiri, naši podoficiri Republike Srbije gradili su vodovode, premošćavali su reke, dopremali hranu i lekove, spašavali ljudske živote u svim delovima naše Republike Srbije. Zato i ne čudi ovako visok ugled Vojske Republike Srbije, ali pre svega i veliko interesovanje naših mladića i devojaka da upišu i da konkurišu za vojne škole, vojnu akademiju, za dobrovoljno služenje vojnog roka, ali i da se zaposle u Vojsci Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije od 2012. godine zaista se nešto menja i unose se novine u bezbedonosni sistem Republike Srbije i u Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane. Vi zaista vodite računa na osnovu izveštaja koji ste dostavili Narodnoj skupštini Republike Srbije tokom protekle godine, zaista vodite računa kako bi se poboljšao materijalni položaj svih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srbije.

Nakon fiskalne konsolidacije, nakon mera štednje, Vlada Republike Srbije je donela odluku da se za 10% povećaju primanja za sve pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Republike Srbije i to je podsećam, to je odluka koja je počela 1. januara ove godine. Nastavili ste dalje ka povećanju dnevnica, sa 800 dinara na 1100 dinara, za sve one pripadnike Vojske koji zaista rade najteže poslove. Za sve one ljude koji rade u trupama, u kasarnama, na stražarskim dužnostima i na taj način bar malo da pokažemo da im se delom zahvaljujemo za sve ono što rade kako bi se mi kao građani Republike Srbije osećali bezbednije i sigurnije.

Takođe, prvi put ste uveli jednu novinu, ja vam se na tome zaista zahvaljujem, uveli ste solidarnu pomoć prilikom rođenja deteta. To je odlično, u visini od neto 47. 000 dinara i to su sve one dobre stvari. Po tome se mi kao SNS, kao koalicija koja je okupljena oko SNS razlikujemo od onih prethodnih. Razlikujemo se od onih koji su imali, znači, istorijski minimum poverenja u Vojsku Republike Srbije, koji je bio 37%, ponavljam 2011. godine, koji su prodavali naše tenkove, naše haubice, koji su tupili moć naše Vojske i u zemlji i u inostranstvu.

Želela bih sada da kažem da je Vlada Republike Srbije, naš vrhovni komandant, Aleksandar Vučić, započeo izgradnju, stambenu izgradnju za sve pripadnike bezbednosnog sektora. Zaista postoji velika potreba za stanovima, kako kod penzionisanih oficira i podoficira, tako i kod svih ostalih pripadnika iz bezbednosnog sektora.

Nadam se da će i ovaj ambiciozan projekat i u narednom periodu zaista biti realizovan. Pratićemo to.

Onog trenutka kada stambeno pitanje bude rešeno pripadnicima naše vojske, ali i budućim generacijama koje stasavaju, koje žele da budu deo sistema Vojske Republike Srbije, mi ćemo imati, zapravo, još jedan više motiv da se oni bolje i više angažuju, još jedan viši motiv da oni postanu deo jednog velikog sistema.

Vodili ste računa i o porodicama vojnika. Prvi put ste uveli za 351 pripadnika Vojske Republike Srbije da, zajedno sa svojim porodicima, tokom 2017. godine, o trošku Ministarstva odbrane sedam dana sa svojom porodicom borave u nekim od objekata na Tari, Vrnjačkoj Banji i Moroviću, što je dobro. Zaista vodite računa o svakom detalju.

Na samom kraju želim da kažem još dve stvari. Prvo, Srbija ima zaista dugu vojnu tradiciju. Od 1830. godine, od Kneza Mihajla Obrenovića, kada je otvorena Prva gvardijska škola u Požarevcu, zaista više od 160 godina duge tradicije, imali smo tradiciju dobro obučenih srpskih vojskovođa, vrhunskih stratega, vrhunskih taktičara, od Radomira Putnika, Stepe Stepanovića, Vojvode Živojina Mišića, Petra Bojovića, ali i mnogih drugih, koji su pokazali kako kvalitetno obučenim i motivisani starešinskim kadrom vojska jedne male Srbije može biti zalogaj za mnoge moćne imperije. Upravo su oni najbolji dokaz da vojno obrazovanje je jedno od ključnih karika u odbrani naše zemlje.

Današnje starešine Vojske Republike Srbije imaju zaista na koga da se ugledaju, ali i oni sami moraju biti neka vrsta inspiracije budućim generacijama koje stasavaju u našoj zemlji.

Na kraju zaista dve stvari. Mi danas raspravljamo i o međunarodnim sporazumima, o učešću naših pripadnika Vojske Republike Srbije u mirovnim operacijama i mirovnim misijama. Angažovanje naših pripadnika vojske u multinacionalnim operacijama je, pre svega, važan element naše spoljne politike.

Tokom 2017. godine, naši pripadnici vojske, naše žene, dame, negde oko 12% žena je učestvovalo u ovim misijama, pokazale su zaista da mogu u svih 10 multinacionalnih operacija da doprinesu očuvanju globalnog svetskog mira, evropskog mira, regionalnog mira, ali i poštovanje svih onih principa međunarodnog prava i međunarodnih pravila koji važe u razvijenom svetu.

Takođe, ja sam član Odbora za evropske integracije, često moram svojim kolegama iz Evropskog parlamenta ili predstavnicima Evropske komisije da odgovaram o proporciji učešća u različitim operacijama. Samo tokom 2017. godine naše pripadnice učestvovale su u četiri misije pod okriljem EU i u šest misija pod okvirom organizacija UN.

I, zaista na samom kraju, poslednja rečenica, vojska, iako je tradicionalna institucija, koja, prosto, ponekad možda i nema sluha da se otvara ka novim trendovima koji dolaze, otvara svoja vrata sve više ženama u svojim redovima i mi danas zaista imamo dame u vojničkim cokulama, koje rame uz rame sa svojim kolegama, vojnicima, oficirima, podoficirima zaista obavljaju sve poverene zadatke. Imamo dosta sposobnih dama i veliko interesovanje devojaka i žena u Srbiji da budu deo Vojske Republike Srbije.

U danu za glasanje ja pozivam sve svoje kolege narodne poslanike, pre svih poslanike iz redova SNS, da podrže ova zaista dobra zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Kolega Milojičiću, po kom osnovu, samo mi recite?

Po osnovu pominjanja predsednika DS, Dragana Šutanovca, od prethodne koleginice.

Kolega Milojičiću, vratiću vam vreme, nemojte da se sekirate. Koliko znam, Dragan Šutanovac je podneo ostavku.
(Radoslav Milojičić: A kada predsednik Srbije podnese…)
Tehnički…
(Radoslav Milojičić: Jeste predsednik stranke do izbora novog. )
Gospodine Milojičiću, dozvolite mi da završim.
Daću vam pravo na repliku, nije nikakav problem i to bih da obrazložim, da ne bi imao nezadovoljstvo kod kolega koji ne misle isto kao vi.
Daću vam pravo na repliku jedino iz razloga što je gospodin Šutanovac podneo ostavku posle izbornog poraza. To znači da je odgovoran čovek bio prema DS. Voleo bih da je makar polovinu te odgovornosti imao i prema Vojsci i prema Srbiji dok je bio ministar.
Zatražite reč za repliku.

Gospodine Arsiću, pod broj jedan, vi nemate pravo odatle da diskutujete. Pročitajte konačno Poslovnik. 20 godina ste u Skupštini. Siđite u klupe, javite se za reč i slobodno diskutujte… (Isključen mikrofon.)

Obrazložio sam zašto sam vam dao pravo na repliku. Ništa više.
Zatražite ponovo reč.

To nije, u najmanju ruku, korektno i nije u skladu sa Poslovnikom, tako da ta duhovitost ovog puta nije prošla.

Da, slažem se sa prethodnom govornicom i koleginicom da je velika razlika između bivšeg ministra odbrane, velika razlika, i sadašnjeg ministra odbrane, to jest Dragana Šutanovca i Aleksandra Vulina. Pod broj jedan, gospodin Šutanovac je imao ozbiljne i odgovorne saradnike. Tu ne mislim na pripadnike Generalštaba, oficire i podoficire, ti ljudi su zaista ozbiljni i sada, već na one saradnike koje je sam birao, iz civilstva, svoje pomoćnike i državne sekretare, za razliku od gospodina Vulina. NJegov pomoćnik ima firmu „Mena“ koja je reigstrovana na njegovo ime, „Mena 500“, i u okviru nje, u okviru „Jugoimporta“ vrši prodaju naoružanja direktno iz vojnih fabrika u inostranstvo.

Postavljam pitanje da li tu ima nekakve zloupotrebe službenog položaja možda ili nečega drugog?

Što se tiče dalje razlike, veoma je velika razlika, jer je gospodin Šutanovac obezbedio 18 aviona „Lasta“ za Vojsku Srbije, 100 džipova „Diskaveri“, snajperske puške, padobrane, izgradio pet hiljada stanova za vojne obveznike, izgradio vojnu bazu „Jug“, završio Aerodrom „Morava“. To je velika razlika, dok je sadašnji ministar odbrane na studente slao vodene topove.

Naravno da lik i delo ministra Dragana Šutanovca sa sadašnjim ministrom, kao što ni jedan ministar iz Vlade DS ne može da se poredi sa ministrima iz SNS, jer ne znam ko je od kojeg ministra SNS lošiji.