Poštovana predsedavajuća, povređen je član 107. Poslovnika Narodne skupštine koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine.

Ovde se dozvolilo da se govori o liku i delu bivšeg ministra odbrane gospodina Šutanovca, čoveka koji je uništio i uništavao materijalne resurse Vojske Srbije, koji je uništio Vojsku Srbije, ali još nešto što je jako bitno, čoveka koji nije mogao da prođe bezbednosnu proveru, nije mogao kao član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove da dobije bezbednosni sertifikat koji mu dopušta da gleda dokumenta sa oznakom „državna tajna“.

Znači, takav čovek ovde je pokušan da se opravda i čovek koji uništavanjem resursa Vojske Srbije, čovek koji svim onim što je pokazao kao ministar odbrane, najbolje bi bilo da se ne pominje u ovoj sali.

Poslaniče, mislim da je korisno bilo što smo govorili i o bivšem ministru.

Zahvaljujem se.

O vašem objašnjenju ne mora da se Skupština izjasni.

Da. Ovo što ste vi izneli, bila sam i u to vreme predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i dobila odgovarajući dokument u kome me službe obaveštavaju da Dragan Šutanovac nije prošao bezbednosnu proveru i da razmotrimo pitanje da li može da bude član odgovarajućeg odbora.
Ja sam svedok i da je problematično da on dobija dokumentaciju, papire koje …
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
Žao mi je, ne znate baš sve o vašim bivšim predsednicima. Tu smo mi da vam pomognemo. Tako da znam da ste iznosili istinu.
Preostalo vreme ima još Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala uvažena predsedavajuća.

Hteo sam repliku, ako mogu, pošto je pomenuta SNS na najdirektniji način.

Znate, kada vam o aferama i ne znam čemu govori čovek koji je poslovanje opštine rukovodio, odnosno obavljao preko fudbalskog kluba, onda vam je sve jasno o kakvom se čoveku radi.

Možete da zamislite da rukovodite opštinom i upravljate njenim sredstvima preko fudbalskog kluba zato što su svi računi ostalih preduzeća u toj opštini bili blokirani zbog tako sjajnog poslovanja dotičnog.

Samo nešto, najzanimljivije je kako su vodili računa baš o Vojsci. Recimo, Dom vojske koji su srušili u Smederevskoj Palanci, inače su navodno to hteli da prodaju „Delezeu“. „Deleze“ uplatio svega 10%, nikada do kraja nije uplatio sve, ali na toj parceli gde je bio Dom vojske, zamislite izgradili su zgradu i to stambenu, gde se sumnja da je malopređašnji govornik jedan od suvlasnika, ali navodno, ono što je najstrašnije - preko tog Doma vojske uništili su, zapravo izgubljeno je 16 miliona dinara. Direktna šteta 16 miliona dinara za Smederevsku Palanku je bila.

Doma vojske nema, a gospodin Milojičić nam je objasnio zapravo kako se rukovodi. Ovo je zanimljivije, preko fudbalskog kluba „Jasenica“. Fudbalski klub „Jasenica“ je najbolje poslovao preko partijskog kolege, izvesnog Aleksandra Grujića Šotaka. Izvlačili su novac kao za hranarinu fudbalera. Fudbalere su u tom klubu plaćali, ne bi „Mančester Junajted“ platio toliko fudbalere, a izvlačili su novac na taj način da bi rukovodili opštinom, jer su sva ostala preduzeća bila blokirana. Sada taj čovek dođe mrtav hladan ovde i priča nam o aferama.

LJudi moji, da znaju građani Srbije, fudbalski klub „Jasenica“, njegovi fudbaleri su navodno primali novac …

Vreme.
Tražili ste repliku, prekoračili ste vreme replike.
Moram da reagujem. Poslanik je došao u parlament. To je njegovo pravo. Nije ni mrtav ni hladan. Tako da moram da reagujem tu. Došao je.
(Radoslav Milojičić: Replika.)
Ovo je bila replika na vaše izlaganje.
Pošto se niko više nije prijavio po članu 96…
(Radoslav Milojičić dobacuje.)
… da sačekamo stend ap komediju par minuta.
Hoćete li, molim vas, pustiti da vodim sednicu?
Ne znam da li ste vi služili Vojsku, ali svaka čast ako jeste? Valjda jedna osoba vodi sednicu, ne vode svi.
(Radoslav Milojičić: Za razliku od ministra Vulina služio sam Vojsku 2004. godine.)
Dobro.
Malo strpljenja, jer kolega je potpuno usamljen tamo i pustite ga da kaže.
Da vidim - ko još i molim sve bez obzira kojim poslaničkim grupama pripadaju da kada zamolim da se jave po nekom članu da se jave svi, a ne da nagađam da li ima još neko i da tri, četiri puta pozivam. Ne mogu na taj način da vodim sednicu kvalitetno po Poslovniku. Taman krenem da završim nešto, a onda počnu da se javljaju.
U sistemu imam i molim sve koji po članu 96. imaju preostalo vreme da mi se sada jave.
Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću podržati set ovih zakona.

Što se Vojske tiče, radujem se što se ona kao i ekonomija ove države, svakoga dana diže. Vojska deli uvek sudbinu države. Država, koju smo mi zatekli, ta država je bila politički obezglavljena, ekonomski devastirana, vojno nemoćna. Ministrima, a ovde jedan pomenut, nije bilo bitno šta Vojska ima, već šta oni imaju. Nije im bilo bitno da Vojska uopšte postoji. Bilo im je bitno samo da postoje javne nabavke. Raspušteni političari su otpuštali časne oficire i dok je Vojska sve manje imala, oni su sve više imali.

Naša Vojska svoju snagu crpi iz seljačke vojske. Ta vojska nije ratovala za slavu, već je ratova za svoj dom, za svoju njivu, za svoju šljivu, za svoju otadžbinu. Uvek je vodila odbrambene ratove. Takva vojska nije zaslužila da je vodi zgrabinovac, ponoš i njima slični.

Moram reći i da taj što nije prošao bezbednosnu proveru, verovatno je bezbednosnu proveru radila BIA, a BIA nije CIA. Da je bezbednosnu proveru radila CIA gospodin zgrabinovac bi svakako tu bezbednosnu proveru prošao. Da su proveru vršili bankari, prošao bi i on hajne kena. Oni imaju zajedničke poslove, dom JNA, zgrada na Miljakovcu, zgrada na pašnjaku, ovo je pojedinačni akt gospodina zgrabinovca. I zato verujem da će ova Vlada, da će ovo ministarstvo, da će ova Vojska svakoga dana sve više jačati.

Mi moramo biti pametni. Mi svoje nacionalne interese nismo rešili nijednom kada smo se mešali u sukobe velikih. Naprotiv, i kada smo pobeđivali u sukobu velikih gde smo učestvovali uvek smo dobijali samo komadić pobede, samo deo pobede. Dobijali smo državu koju nismo hteli, dobijali smo spomen kosturnicu srpskog naroda, a kada smo gubili onda smo dobijali kompletan poraz.

Dakle, moramo gledati i na odnos velikih sila i na naš interes i da znamo da nikada veliki neće ratovati u interesu malih, da će se uvek veliki namirivati na štetu malih i da ćemo uvek mi biti kusur u sukobima velikih.

Takođe moramo biti svesni i sledeće činjenice – u vreme nuklearnih giganata, kako to Amerikanci kažu – lepe, pametne itd. bombe, sa tim se ne slažem, jer bombe koje seju smrt ne mogu da budu ni lepe, ni pametne, ali oni koji su gađali Hirošimu, Nagasaki, oni koji su istrebili Indijance, oni i njihova braća Englezi mogu da o tome misle da je to lepo, pametno. Srpska vojska i sprski poslanici ne misle da postoje lepe, pametne bombe jer jednostavno njima se puca iznad glava civila i civili su oni koji najviše stradaju, a mi smo u NATO bombardovanju to dobro zapamtili.

Za razliku od ovih preko koji bi možda i zanovili, rekao sam – možda, ja ne mislim da je uranijum vitamin. Moramo da dobro procenimo situaciju. Mi smo često bili ludo hrabri. Hrabri treba da budemo, stvarno hrabri, ali ne i ludi.

Za razliku od nekih prošlih vremena, mi moramo biti i hrabri i mudri. Ima Napoleonova izreka koju u ovom trenutku Srbija, a prvo te ću pomenuti jednu – Kad snaga šapuće, usta ne smu da grme, a Napoleonova izreka kaže – Moramo dobro paziti kad treba da imamo kožu lava, kad je treba skinuti i navući kožu lisice. Ja sam nešto pristalica da je u ovom trenutku nama više potrebna koža lisice, da moramo biti i mudri i lukavi, ali nikako ludo hrabri.

Postoji izreka, da ne misle da smo nemoćni, Sun Cua, to je umetnost ratovanja bez borbe. Dakle, protivnika možete pobediti, i to je najveća veština, bez upotrebe ratnih sredstava. Sa time bi trebalo da se složimo. Ali, između one Napoleonove izreke i kože lisice, treba reći da ponekad treba nešto i pretrpeti. Čak i odglumiti slabost, kako to kaže Sun Cu, i time nahraniti aroganciju protivnika.

U ovom trenutku očigledno je da u regionu postoje neki protivnici čija je arogancija nahranjena, ali mi ne treba na to da odgovorimo nekom ludom hrabrošću, već moramo da budemo mudri i mora ta koža lisice da bude dobro upotrebljena.

Za razliku od prethodnika, mi ne smemo prodavati opremu. Seljačka vojska je znala da ne možete samo da imate plugove, radnička vojska je znala da ne možete samo da imate strugove, da morate da imate i mačeve, da morate ono što plug i strug zaradi, mač mora da odbrani. Ne možete sve plugove prekovati u mačeve, niti valja mačeve pretvoriti u plugove. Mora biti i jednog i drugog.

Vojna tehnika u eri džojsting ratova mora da bude na nivou. Naša vojska, za razliku od ovih koji su prodavali sve redom, koji su prodali tenkove, transportere, oružje, da bi dizali sebi stanove na pašnjacima, mi moramo svoju vojsku opremati u skladu sa ekonomijom zemlje. Treba dizati ekonomiju zemlje, ali paralelno sa dizanjem ekonomije zemlje mi moramo dizati tehničku sposobnost naše vojske, moramo ih najmodernijim oružjima što je moguće naoružati.

Ja se ne slažem sa Živkovićem da naši avioni ne lete. NJegova avijacija ne leti. NJegova avijacija su bile kokoške u selu Pukovac, koje je pelcovao rastvorom jogurta da bi uzimao seljacima novac. To je bila njegova teška avijacija. NJegova laka avijacija, ja ću to morati da pročitam, to su avioni marke drozofila. Drozofila je vinska mušica. NJegova laka avijacija su bile vinske mušice. Ja se s njim ne mogu složiti.

Na kraju, da ne dužim, ono što ja kao vođa Seljačke stranke želim je ono što želi svaki naš seljak, svaki naš radnik, svaki naš građanin. Mi želimo da naša država bude snažna, da njena ekonomija bude snažna, da njena vojska bude dobro naoružana, moderno naoružana, dobro opremljena. Mi želimo da se naša država takmiči, da bude prva na Balkanu, da stiže evropske zemlje. Mi želimo ono što dobar domaćin želi za svoju državu i za svoju čeljad.

Mi takođe pozivamo ove nesrećnike, neću reći izdajnike, da se manu CIA-e, nek se prihvate BIA-e. Mi ne želimo sa njima da se delimo po svaku cenu. Ja ih pozivam na slogu, jer sloga je pola pobede. Ja ih pozivam da dobro razmisle i da tog stranog vraga za koga pokušavaju da rade oteramo sa svog praga. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, pet minuta i 19 sekundi.

Hvala.

Kaže se: „Ko na brdo ak` imalo stoji, više vidi no onaj pod brdom“, fantastična misao velikog vladike Rada, najvećeg srpskog mislioca u „Gorskom vijencu“, što je, naravno, vladici Danilu u samom spevu dato da kaže.

E, upravo zbog toga, čitajući današnji intervju predsednika Republike, a sigurno je on mnogo više od nas na brdu, daleko mnogo bolje vidi situaciju u kojoj se nalazimo, čitajući njegov intervju prilično sam zabrinut za situaciju u kojoj se naša zemlja nalazi i sve ovo što nam se danas dešava sa Hrvatskom, sa tzv. državom Kosovo i političarima odande, to je, naravno, politika nekih drugih koji guraju te političare iz tih zemalja, odnosno iz te tzv. države, da rade protiv nas. Ti pritisci će se, kako se usložnjava situacija i na Bliskom istoku, a posebno ovde, dodatno usložnjavati i trebalo bi toga da budemo svesni i da kažemo to javnosti. Mi smo u vrlo teškoj situaciji. Ali, baš zato vi morate da budete što jači i baš zato naše službe i naša vojska i naša policija moraju da budu što jači i mora mnogo više da se ulaže u vas.

Čast je, ponoviću ono iz svog prvog govora, raditi za našu službu, a sramota je raditi za neku drugu. Zato kada ovde čujem – on je bio saradnik CIA-e ili ne znam koga, pa je napredovao još ovde u karijeri, trebalo bi da nas bude sramota što su takvi napredovali, a vrsni oficiri i nekadašnje službe državne bezbednosti, nažalost, su šutirani iz naše službe samo zato što su branili zemlju. Mi smo to doživljavali, ne mislim pritom na one kojima se danas sudi, bilo je tu i nečasnog sveta, ali oni časni ljudi koji su branili zemlju, a posebno vojska, koji su bili vrsni oficiri, samo im je krivica bila što su se borili protiv NATO pakta, išutirani su bukvalno iz službe. E, vidite, zato bi trebalo da se stidimo, jer danas dobiti dobrog operativca u službi ili vrhunskog vojnika i oficira, morate mnogo da uložite u njega, a neki su se tako lako odricali tih ljudi. E, to mi više nikako ne smemo radimo. Ne smemo taj luksuz sebi da dopustimo.

Koliko god mi da želimo mir i koliko god da se trudimo da napravimo mir, neko ovde očigledno želi da potpali situaciju, a vi ste dužni da to sprečite. Vi u BIA-i ste dužni da imate vrhunsku analitiku, pre svega, odlične operativce koji umeju da prepoznaju problem. Naravno da je onaj ko vama rukovodi jedini taj koji može da vidi pravu situaciju i ko može da bude primljen i kako da bude primljen. Ne mislite valjda da ćemo da crtamo konkurs u novinama kakvog ćemo operativca da primimo, pa to bi bilo van svake pameti.

Zato želim da još jednom iskoristim ovu priliku, a vi gospodine Paniću ispravite me, mada znam da svakako ovde ne možete, ali generalno uvek ste nam izlazili u susret i na sednicama Odbora. Da se ne lažemo, mi smo sad imali jednu paradoksalnu situaciju u našoj službi, za koju se inače zalažem da se vrati Služba državne bezbednosti, jer BIA mi je potpuno bez veze. Vas su pretvorili da vi budete neka novinska agencija, vaši operativci pišu tamo nekakav izveštaj, suštinski su vam bili vezali ruke čak i da uhapsite nekog, a bilo bi dobro što više ovih koji ovde vršljaju, razne agenture, da možete da pohapsite i to bi bilo dobro. Ali, paradoksalnu smo imali situaciju da direktor BIA-e nije mogao da smeni načelnika Uprave, dok mu ovaj ne da saglasnost da ga smeni. To je bila nenormalna situacija. Normalno je da sada donosite ovakav zakon, da omogućite čoveku da može da radi posao. Zamislite sada kada bi, recimo, u ruskom FSB-u direktor FSB-a ne bi mogao da smeni nekog sebi podređenog dok mu ovaj ne da saglasnost, ili u CIA-i, na primer, američkoj. Pa to nije normalno. A mi smo danas imali takvu situaciju u našoj službi. Ja se nadam da se to više nikad neće ponoviti. Baš zato bi trebalo glasati za ovaj zakon, zato što je to nešto što je dobro, gde omogućavate BIA-i da radi svoj posao.

Naravno, ja se nadam da ćete promeniti ime. Ne sviđa mi se to nimalo to Bezbednosna informativna agencija. Voleo bih da se vratite, iskreno, na Službu državne bezbednosti, jer vaš je zadatak da štitite bezbednost ove države. Niste vi nikakva agencija, niste vi novinska, ni Tanjug, niti bilo šta, vi ste Služba državne bezbednosti i to bi tako trebalo i da se zove.

Ovo su veoma dobri zakoni, posebno vojni. Moram da vam kažem, pošto smo proklamovali vojnu neutralnost, tek tu ste dužni da štitite državu, zato što će tek dodatni pritisci biti sada prema nama, više nemamo deklaraciju, mi imamo zakonsku obavezu da štitimo vojnu neutralnost. Znači, mi moramo sada i te kako da se pripremimo na razna iskušenja i zato službe i vojska moraju da nam jačaju. Prema tome, pozivam sve da glasaju za ove zakone, zato što su oni upravo upereni ka tome da nam vojska, službe i svi ostali bezbednosni sistemi jačaju. Hvala vam.

Izvolite, ministre.