Zahvaljujem predsednice.
Ako možete samo vreme da vratite.
Poštovana predsednice zahvaljujem se.
Poštovani građani Republike Srbije, gospodine ministre sa saradnicima, gospodo oficiri, poštovane koleginice i kolege, srpski pokret Dveri ne smatra da je opravdano spajanje rasprava po navedenim tačkama, te smatramo da je isto učinjeno kako bi ovi predmetni predlozi bili usvojeni na brzinu i bez adekvatne rasprave i kako bi opoziciji bilo uskraćeno da obrazloži svoje amandmane.
Istina je da je jedan deo navedenih predloga akata međusobno povezan, to je tačno, ali to svakako ne opravdava ovakvo postupanje, dodajmo pri tom da se gore navedeno svakako ne može reći kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o BIA.
Kada je reč o prve dve tačke današnjeg pretresa Dveri se ne protive učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama ukoliko se te operacije izvode pod okriljem UN. Protiv smo učešća u operacijama pod okriljem EU, jer takve operacije zapravo doživljavamo i smatramo da su to prikrivene misije NATO-a, i da mi u takvim operacijama ne treba da učestvujemo.
Ono što je nama ovde veoma sporno, neprihvatljivo, to je visok broj pripadnika Vojske Srbije koji se mogu uputiti u mirovne misije, koje su planirane tokom 2018. godine. Ovde se pominje da se može uputiti do 700 profesionalnih pripadnika Vojske Srbije van granica Republike Srbije. Zašto je to nama problematično? Pa, jer ne postoji pravna mogućnost da se povuku ti pripadnici dok su u misijama, dok se misije ne završe, a nama se ne daj Bože, može desiti neka kritična vanredna situacija gde ćemo mi imati potrebu za angažovanjem tih ljudi. Dakle, ne bi bio prvi slučaj da pojedine zemlje neke od najboljih svojih pripadnika imaju u inostranstvu kao učesnike u stranim misijama, a da istovremeno imaju potrebu da ih angažuju u svojoj zemlji. Tako da mi ne možemo podržati ova dva predloga i to u situaciji kada se naša zemlja suočava sa brojnim vojno-bezbednosnim izazovima. Tako da to nećemo podržati.
Kada se govori o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, postoji nekoliko izuzetno spornih pitanja koja se tiču predmetnog predloga. Na prvom mestu, smatramo da ne postoji nikakav razlog da se ovaj predlog usvaja po hitnom postupku. Slična je situacija i sa većinom drugih predloga u našem zajedničkom pretresu. Izuzetak predstavlja Predlog zakona o vojnom obrazovanju, s obzirom na činjenicu da je uređenje ove zakonodavne materije bilo neophodno uraditi još pre deset godina, ako se ne varam, te da nije ispunjen rok zadat ustavnim zakonom, a poželjno je, kako je predlagač u obrazloženju istakao da materija vojnog obrazovanja u potpunosti bude uređena do početka sledeće školske godine. To je razumljivo.
Kada je reč o vojnom obrazovanju, mi smo to stavili u naše amandmane i pomenućemo kada za to dođe vreme. neophodno je da se tu pomenu određeni termini, kao što je vojnička, oficirska, podoficirska čast, rodoljublje, dakle oni ne mogu biti izuzeti iz vojnog obrazovanja, kao tema.
Mi smo imali veliku i slavnu istoriju, imali smo div junake, a oni nisu tek tako postali junaci. Dakle, oni su vaspitani u određenom duhovnom, kulturološkom hodu i potrebno je da se to zadrži i dalje.
Kada je reč o ostalim predlozima, pa i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, ovakvo obrazloženje ne stoji, te smatramo da je vlast naumila da ovaj predlog usvoji po hitnom postupku kako bi se takođe izbegla javna rasprava.
Predmetna materija i sam Zakon o obrani su menjani i dopunjavani u više navrata. Smatramo da bi bilo mnogo svrsishodnije pristupiti izradi novog predloga zakona o odbrani koji bi potom prošao javnu raspravu i na posletku bio usvojen u redovnoj proceduri. Nadalje, smatramo problematičnim navođenje međuodbrambenim interesima u članu 4. tačka 9. vojne neutralnosti.
Vojna neutralnost kao načelo utvrđeno Rezolucijom Narodne skupštine je pitanje vojne pozicije jedne zemlje, u sprezi sa geopolitičkim i geostrateškim interesima i spoljno političkom orijentacijom, te kao takva nema razloga da bude propisana osnovnim odredbama Zakona o odbrani.
Hteo bih da prokomentarišem kratko reči ministra u njegovom uvodnom obraćanju prvog dana naše sednice. Ministar je tada primetio sasvim ispravno, koliko je svojevremeno između ostalog uništeno haubica, tenkova i kako je to sve uticalo na odbrambenu moć naše zemlje.
To je dobro da je ministar rekao, ja ga zbog toga pohvaljujem. Dobro je da narod čuje ko je kada i kako uništavao odbrambenu moć. Međutim, mi moramo i ja sada na to, ministru i njegovim saradnicima skrećem pažnju, da poradimo na još nekim stvarima koje takođe urušavaju odbrambenu moć naše zemlje.
Tu imam u vidu strategijsko doktrinarna dokumenta, dokumenta planiranja i razvoja i druga neka dokumenta koja regulišu upotrebu Vojske, koja nisu doneta za vreme sadašnje Vlade ni prethodne, već za vreme jednog drugog ministra odbrane, a koja su sva, kao što znamo, urađena po zahtevima NATO-a. Tu se NATO favorizuje, favorizuju se NATO standardi i sve dok je to tako postojaće jedan kontinuitet u ugrožavanju odbrambene moći Republike Srbije. Mi pozivamo da se izmene dokumenta, kao što su Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, doktrina odbrane Republike Srbije, zatim doktrina Vojske Srbije, kada je reč o toj vrsti dokumenata.
Što se tiče onih drugih dokumenata, tu je dugoročno plan razvoja sistema odbrane, srednjoročni plan, zatim imamo dokumenata koji predviđaju, kao što je plan odbrane i plan upotrebe Vojske Srbije, no da se vratim dalje.
Smatramo da je odredbama predloženog člana 108a koji propisuje da se odredbe ovog Zakona o pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenih u Ministarstvu odbrane, jednak u odnosima žene i muškarca suvišna i namenjena isključivo dodvoravanju sveopštem trendu političke korektnosti.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, kao i slučaju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, nalazim da nema razloga se donosi po hitnoj proceduri.
Što se tiče odredbe člana 10. Predloga kojom se menja odredba člana 53. stav 1. važećeg zakona, obzirom na činjenicu da nije precizirano koje su to ličnosti van struktura Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koje će vojna policija obezbeđivati. To je za nas vrlo problematično.
Zatim, kao problematična odredba člana 18. Predloga, kojom se u članu 72. dodaje stav 2. koji glasi – izuzetno od stava 1. ovog člana, ako nije zaključen međunarodni ugovor, ministar odbrane može profesionalno vojnom licu odobriti rad u strukturama međunarodne organizacije ili regionalne inicijative, pod uslovom da to nije u suprotnosti sa potrebama službe. Postavlja se pitanje kako i na osnovu kojih kriterijuma ministar odbrane može da odobri navedenom licu ovako nešto bez postojanja međunarodno ugovora.