Samo vi nastavite, ne brinite ništa.

Ne smeta meni, naravno da ne mogu oni da me dekoncentrišu, nemojte molim vas.
Voleo bih kada govorimo o sprečavanju terorizma, ako vi možete da mi odgovorite, pošto smo ovde imali prošle nedelje ministra Vulina, koji nije znao odgovor, tj. nije hteo da kaže odgovor, postoji čovek koji se preziva Miloradović i koji je pomoćnik ministra odbrane.
Taj gospodin koji se preziva Miloradović ima svoju firmu „Mena 500“, koja u okviru „Jugoimporta“ vrši prodaju naoružanja i vojne opreme direktno iz naših fabrika NN licima. Ko su ta lica? Ko to proverava? Da li su prošli bezbednosnu proveru? Zašto na to pitanje ne mogu da dobijem odgovor?
Pitao sam kroz poslanička pitanja ministra Vulina tri puta. Nismo dobili odgovor, a znate da u skladu sa Poslovnikom da se odgovor da. Kada je ministar bio ovde braneći zakone o BIA; Vojsci i odbrani, pitao sam ga, gospodin Miloradović i on nisu našli za shodno da mi daju odgovore. Mislim da Srbija i u tom domenu treba da bude transparentna država, ako pomoćnik ministra radi nešto ne transparentno, treba da bude smenjen.
Ja mislim da su pripadnici Ministarstva odbrane pre svega oduševljeni načinom na koji je ministar Vulin stekao stan. Ja sam siguran da svi pripadnici ministarstva odbrane žele da imaju tetku u Kanadi i to, pazite, ne svoju tetku, već ženinu tetku.

Kolega Milojičiću, to stvarno nema nikakve veze sa temom.
(Radoslav Milojičić: Kako nema veze?)
Nema smisla. Ne mogu, rekao sam na početku, neću to apsolutno da dozvolim, taj način komunikacije.
(Radoslav Milojičić: Vratite mi vreme.)
Vratite se na temu, diskutujte kao što ste to radili do sada, tu je ministarka Mihajlović da vam odgovori na svako pitanje. Hvala vam na razumevanju, izvolite. Prijavite se ponovo.

Gospodine Marinkoviću, ovde se radi o obezbeđivanju stanova pripadnika Ministarstva odbrane. To je i Ministar Vulin. Ja govorim na koji način je on došao do stana i da li možda može da da recept pripadnicima Ministarstva odbrane da i oni na taj način preko ženine tetke obezbede stanove. Ne znam gde vi vidite nekompatibilnost između te dve stvari, ali dobro.
Rekli ste, uvažena ministarko, da je Srbija deseta u svetu po izdavanju građevinskih dozvola i, naravno, da mi kao državotvorna stranka, pripadnici i poslanici Demokratske stranke želimo da Srbija ima najbolje rezultate, jer mi jesmo opozicija SNS, ali nikada nismo, niti ćemo biti opozicija državi Srbiji.
Radujem se da je Srbija na desetom mestu po izdavanju građevinskih dozvola, ali moram da vam kažem da mi daleko zaostajemo za arhitektom Grada Beograda, Folićem, koji je verovatno prvi u svetu po izdavanju građevinskih dozvola, a mislim da i vi znate na koji način i pod kojim uslovima, i molim vas da govorimo danas i o tome.
Koliko će koštati upis kod javnog beležnika? To me zanima. Da li je ova nekompatibilnost kao nekompatibilnost kada smo usvojili Zakon o elektronskim udžbenicima, koji je Demokratska stranka zagovarala još 2008. godine, samo smo bili svesni finansijskog stanja roditelja? Naravno da roditelj koji ima tri deteta, ili dva deteta, nema za svako dete novca da obezbedi tablet ili računar kako bi dete koristilo elektronske udžbenike. To je potpuno odsustvo realnosti i to može da predloži samo neko ko ne ide po Srbiji, tu, pre svega, mislim i na našu premijerku koja je u danu kada je izabrana rekla da je digitalizacija najbitnija i najveći prioritet u Srbiji u trenutku kada 60% centralne Srbije, a 50% Beograda nema ni kanalizaciju. Da li je to dobro? Da, jeste, i digitalizacija i elektronski udžbenici. Da li je to realno u ovoj situaciji? Pa, naravno da nije.
Što se tiče građevinskih dozvola, odgovorili ste i mom kolegi iz druge poslaničke grupe, ali bih voleo da odgovorite i meni, šta će se desiti sa hotelom koji bespravno i bez ikakve dozvole gradi Bratislav Gašić na Kopaoniku, na mestu koje za to nije predviđeno, koje je zaštićeno zakonom? Ako imate saznanja o tome, da mi odgovorite, ako nemate, ja ću to postaviti i kao poslaničko pitanje. Hvala.

Hvala.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Postavili ste, po meni, jedno ključno pitanje, u svemu što ste izneli, a to je - kako će to građani Srbije da veruju Vladi Republike Srbije da će realizovati ovaj projekat? Sa radošću ću da vam odgovorim. Isto onako kao što su građani Srbije verovali SNS u Palanci i glasali i imaju sedam puta više glasova nego vi, isto tako. To je jedno.
Drugo, kada ste govorili o ovom zakonu, nekako ste pretpostavili, što je za mene neverovatno, možda je to problem iz prošlosti, ja ne znam, a to je da 18.000 zaposlenih u Vojsci, policiji, BIA, u stvari neće moći da kupe te stanove, pa onda sad onako, to dalje znači jednako je da su oni kriminalci, jer će ih onda kupiti, a pojavili su se kao vrlo zainteresovani i potpisali da su zainteresovani, pa ako to ne mogu da urade na taj legalan način, kako vi kažete, onda, znači, oni rade nelegalno. Pretpostavljam da je to bilo vaše razmišljanje.
Kažem, možda je to iz prošlosti, moguće, zato što u toj istoj prošlosti kod vas se zaista svašta dešavalo i meni je jako drago što ova Vlada Srbije svakako ne ide tim stopama, odnosno već od 2012. ne ide stopama kojima ste vi išli.
Dalje, za građane Srbije, kako će nabaviti, kako će kupiti stan oni koji su pripadnici snaga bezbednosti? Ono što će se desiti nakon usvajanja ovog zakona, nadam se da ćemo ga usvojiti, pored određenih odluka koje će Vlada doneti, kao što sam rekla, o prenosu investitorskih prava, odluka Ministarstva finansija, proglašavanja opšteg interesa, isto tako će Ministarstvo finansija utvrditi kriterijume za kreditnu sposobnost. Suština je da će svakako ti krediti da budu mnogo povoljniji nego komercijalni krediti.
Vezali ste se za to da bi bolje bilo da pripadnici dobiju više plate, pa će onda nakon toga da se opredeljuju za stanove, da u toj situaciji bi onda ti krediti bili komercijalni i da su to mogli da urade svih prethodnih 30-40 godina, verujem i sigurna sam da bi to uradili. Činjenica je da nisu i ovo je način i put da obezbedimo i sistemski trajno rešimo takvo pitanje. Tim pre što, kao što sam već rekla, ovde neće biti nikakvih rang lista. Dakle, svi pripadnici koji žele da kupe stan, a koji su se do sada već negde prijavili da su zainteresovani, imaće priliku da kupe mnogo veće stanove ukoliko postoji interesovanje s njihove strane.
Zatim, pominjali ste brzinu 130 kilometara na sat, vezali ste to sa milion drugih stvari i rekli ste – kakva je svrha sad od toga i šta smo uradili sa merenjem prosečne brzine. Reći ću vam da u periodu od kada je počelo prosečno merenje brzine na autoputu, broj saobraćajnih nesreća je smanjen za 25%. Ja mislim da je to ozbiljan rezultat kada govorimo o bezbednosti saobraćaja, a brzina 130 kilometara na sat je, pre svega, tu zbog kvaliteta puta i nema nijednog razloga da ona ne bude.
Takođe ste pominjali građevinske dozvole. Ja sam mislila da vi bar toliko znate, da svakako gradski arhitekta nije taj koji izdaje građevinske dozvole. Tačno se znaju institucije koje se time bave.
Još nešto da vam kažem, a ja se isto nadam, valjda ste to čuli do sada, mi smo deseti u svetu zbog toga što se kod nas građevinske dozvole izdaju elektronski. Dakle, nema upliva fizičkih lica, kao što je to nekada bilo, pa se dešavalo za vaše vreme, kao što sam rekla, sedam, osam, deset, više godina, nema građevinske dozvole jer vam neko ne odgovara, jer vam se neko ne dopada, jer postoje neki drugi lični i privatni interesi, zbog čega mnogi nisu mogli da dobiju građevinske dozvole i zbog čega je Srbija bila 186. na „Duing biznis listi“. Iza nas su bile samo zemlje koje su bile u građanskom ratu.
Prema tome, kada govorite o tome, bar se držite činjenica i kada je nešto dobro, dobro je. I za vas je dobro da se građevinske dozvole izdaju elektronski. Mislim da bih tu za sada završila. Hvala.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. u vezi sa članom 107. Gospodine predsedavajući, trebali ste mi dati odmah repliku. To je jedno.

Broj dva, grubo je narušeno dostojanstvo Narodne skupštine. Vi ste dozvolili da gospodin hajnekena grubo vređa ovu Skupštinu i narodne poslanike. On je ovde govorio vrlo ružno o Vojsci. Vojsku, koja umesto da bude neutralna, oni su gotovo neutralisali. On je ovde govorio o niskim platama, užinama, čovek koji je za jedno veče popio tenk, 470.000 dinara. NJegov ministar Šutanovac je u to vreme prodavao za pet hiljada dolara tenk T55. Ne govorim napamet. Popio je čovek tenk i vrlo grubo je vređao Skupštinu, vladajuću većinu, govoreći da smo mi krivi za nedaće vojnika.

NJegov ministar, povreda dostojanstva, je za vreme svog mandata, ne kao poslanik, ako govorimo o Vulinu, nego kao ministar kupio i izgradio 520 kvadrata. To je u centru Beograda. To je jedno 60, 70 vojničkih stanova koji će se graditi. NJegov ministar je svakog dana na ruci imao različit sat koji je koštao, svaki je koštao koliko jedan vojnički stan. On je potrošio u Smederevskoj Palanci za četiri godine svog mandata četiri milijarde više novca, a to je jednako 100.000 vojničkih plata ili 520 i nešto stanova za Vojsku. Zato mislim da ste povredili Poslovnik, ali ne tražim da se glasa o tome. Hvala.

Ne želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje. Hvala.
Pravo na repliku, Aleksandar Marković, pa onda Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem.

Tako to izgleda kada se zahuktaju izbori u onome što je ostalo od DS. Znate, niti manje stranke, niti više klanova, podela i sukoba.

Malopre je prethodni govornik, govornik pre gospodina Rističevića, pokušao da bude duhovit i da kaže kako nas nema u sali, kako nismo tu, a pritom je zaboravio da se osvrne oko sebe i da vidi da ih je samo dvoje ceo dan. Ne znam gde su ostali, verovatno ga bojkotuju ili pripadaju nekom drugom klanu ili struji u okviru DS.

Što se tiče krivice za položaj pripadnika bezbednosnih snaga, ja mislim da je prethodni govornik mislio na sebe i gospodina Šutanovca dok je bio ministar odbrane.

Evo čime su se oni bavili. Dakle, opština Smederevska Palanka, u kojoj je na vlasti bio prethodni govornik, kupi od Ministarstva odbrane, kada je ministar bio Dragan Šutanovac, Dom vojske u Smederevskoj Palanci, kupi ga za 33.165.000 dinara, onda plate još nešto više od 2 miliona dinara starim vlasnicima na ime otkupa zemljišta, onda na to daju još pet miliona dinara na rušenje tog objekta, a onda sve to genijalno prodaju „Delezeu“ za skoro duplo manje para za 26,5 miliona dinara i razlika je 13.695.000 dinara. Dakle, gde je otišao taj novac? Možda je od tog novca finansiran onaj stan na Vračaru Šutanovca koji je pominjao gospodin Rističević. Dobro je što je prethodni govornik najavio da će da putuje uskoro. Bolje mu je na autoputu, nego u Skupštini Srbije. Zahvaljujem.