Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministre, uvaženi predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi je drago, nakon ovako iscrpne rasprave da smo svi mi ovde shvatili da je glavna zamerka za sve ove predložene zakone hitnost postupka. Čemu žurba kažu, zašto hitan postupak? To je jedina zamerka koju smo mi danas mogli da čujemo o svih 21 predloga zakona ili sporazuma. Da nije hitan postupak, oni bi rekli zašto nije hitan postupak. Na to se svodi njihova politika.
Kao što rekoh, pred nama je set važnih predloga zakona iz oblasti građevine, saobraćaja, infrastrukture itd, kao i veći broj sporazuma, ali svakako da je najznačajniju pažnju javnosti izazvao Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti ili, kako ga već popularno nazivaju leks specijalis za gradnju jeftinih stanova.
Počeo bih hronološki, dakle od zaključka Vlade Srbije od Novembra 2017. godine kada je formirana Komisija za pripremu predloga projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Već decembra 2017. godine, Komisija je održala prvi sastanak. Zaključak vladine Komisije je da je radi brže i efikasnije realizacije neophodno izraditi poseban zakon kojim će se urediti uslovi, kriterijumi, način i postupak za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike i to Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, policije, BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, a naročito utvrditi javni interes, urediti postupak eksproprijacije, propisati obaveze učesnika u postupku donošenja ili izmene planskih dokumenata, odrediti način za uređivanje obaveza za uređenje građevinskog zemljišta, uređenje postupka pribavljanja građevinskog zemljišta, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu unutar stambenog kompleksa i izvan stambenog kompleksa u funkciji stambenog kompleksa. Zatim, uređenje postupka pribavljanja svih akata za izgradnju objekata unutar stambenog kompleksa, vrsta postupaka koji se primenjuju za izbor projektanta, vršioce tehničke kontrole izvođača radova, vršenje projektantskog i stručnog nadzora i tehničkog pregleda objekata.
Zatim, način finansiranja i izgradnje stambenih objekata i komunalne i ostale infrastrukture, uslove i kriterijume za izgradnju i kupovinu stanova za potrebe pripadnika snaga bezbednosti, najvišu prodajnu cenu stana po metru kvadratnom, kao i sva ostala pitanja od značaja za realizaciju projekta za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Ako imamo u vidu značaj, a naročito odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju ako pri tom imamo u vidu da je najveći broj nerešenih stambenih potreba upravo među tom kategorijom, odnosno među pripadnicima snaga bezbednosti, ako tome još dodamo značaj za bezbednost čitave zemlje, onda je jako važno, odnosno onda je sasvim jasno koliko je važno da usvojimo ovaj predlog zakona.
Pri tom, kao što smo rekli u raspravi, ovaj problem nije od juče, ovaj problem ne datira od juče, ovaj problem datira decenijama unazad i niko ga nije rešavao, bar ne u onoj meri u kojoj je to bilo potrebno. Toliko o ovim stručnjacima od preko puta koji su tobože lamentirali nad stanjem pripadnika bezbednosnih snaga, a ništa nisu učinili dok su vršili vlast.
Šta je važno istaći? Za realizaciju ovog projekta, kako smo i čuli, odlučeno je da u prvoj fazi na izabranim lokacijama u šest gradova bude ukupno izgrađeno 1.578 stanova i to u Beogradu i Novom Sadu po 400, Nišu 188, Vranju 190, Kraljevu i Kragujevcu po 200 stanova. To bi bila prva faza. Utvrđeno je da je u ovih šest gradova moguće izgraditi 5.203 stana ukupno.
Procenjena finansijska sredstva za izgradnju ovih stanova iznose 64.335.000 evra bez PDV, a u ovaj iznos uključeni su troškovi komunalnog opremanja predloženih lokacija, odnosno izgradnja nedostajuće infrastrukture.
Iako je već rečeno, nije loše ponoviti, cena izgradnje stana iznosi 500 evra po metru kvadratnom u protiv dinarskoj vrednosti na dan zaključenja ugovora, bez PDV. Kupoprodajnu cenu stana na svakoj pojedinačnoj lokaciji određuje investitor, odnosno prodavac stana, a koja ne može biti viša, odnosno ne može biti u iznosu višem od 500 evra.
Ko može da ostvari ovo pravo, pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima? Dakle, zaposlena lica na neodređeno vreme u navedenim državnim organima, kao i lica raniji pripadnici snaga bezbednosti koji su pravo na penziju ostvarili u jednom od tih državnih organa. Osnovni uslov je da ta lica nemaju trajno rešeno stambeno pitanje ili je neodgovarajuće rešeno. Prioritet za kupovinu stana imaju lica koja nemaju trajno rešeno stambeno pitanje u odnosu na lica sa neodgovarajućim stanom.
Treba istaći i da pravo na kupovinu stana ne mogu ostvariti lica pripadnici snaga bezbednosti, kao ni članovi domaćinstva koji su od dana stupanja na snagu ovog zakona otuđili nepokretnost koju su imali u svojini na teritoriji Srbije ili na teritoriji bivših republika SFRJ.
Ko je čitao Predlog zakona, a neki poslanici nisu čitali, kako smo videli, mogao je da vidi i predviđenu strukturu budućih stanova. Garsonjera je površine do 32 m2, jednosoban stan je do 36 m2, jednoiposoban stan do 46 m2, dvosoban stan do 54 m2, dvoiposoban stan do 62 m2, trosoban stan do 70 m2, troiposoban do 83 m2 i četvorosobni do 92 m2, uz napomenu da pripadnik snaga bezbednosti koji ostvari pravo na kupovinu stana u skladu sa ovim zakonom u obavezi je da ostane u radnom odnosu u organu u kome je ostvario to pravo narednih deset godina od dana zaključenja ugovora o kupovini stana, osim lica kome prestane radni odnos ostvarivanjem prava na penziju u tom vremenskom periodu i ne može otuđiti stan, kupljen u skladu sa ovim zakonom, u roku od deset godina.
Kada je reč o licima ranijim pripadnicima snaga bezbednosti koja su stekla penziju u navedenim državnim organima, a koja su ostvarila pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima, ne mogu otuđiti takav stan u roku od deset godina od dana zaključenja ugovora o kupovini stana.
Iz svega ovoga se jasno vidi da su postavljeni vrlo fer i pravedni uslovi, da je cilj da se spreči svaki vid potencijalne zloupotrebe, kao i to da je intencija da se zaista otpočne sa trajnim rešavanjem ovog značajnog pitanja za Srbiju. Raduje me što se prvi radovi po sprovedenim postupcima za izbor najpovoljnijeg ponuđača i vršilaca stručnog nadzora očekuju već tokom leta ove godine, dakle, krajem avgusta meseca. Kao što smo čuli lokacije u nekim od navedenih gradova su spremne, a uveren sam da će u najskorije vreme u svih šest gradova biti usvojeni neophodni planski dokumenti po kojima će se graditi ovi stanovi.
Konačno, verujem da se svi slažemo sa tim da je građevina privredni zamajac i da utiče i na ostale privredne grane, tako će i ovaj zakon imati efekat pre svega na domaća, ali i na strana privredna društva i preduzetnike, ali i na državne organe Republike Srbije i jedinice lokalne samouprave. Ne moram da napominjem koliki će uticaj imati na pripadnike snaga bezbednosti jer će svi pod jednakim uslovima moći da reše svoju stambenu potrebu pod veoma povoljnim uslovima.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, tu bih istakao potrebu za rešavanjem statusa velikog broja nelegalnih šljunkara na obalama vodnih puteva Srbije. Trenutno ih je oko 150 i u statusu su privremenih objekata.
Ovaj predlog zakona predviđa postepeno rešavanje ovog zaista velikog problema koji bez sumnje opterećuje ovu privrednu delatnost. S obzirom da je pravni status privremenih deponija šljunka i peska uređen Zakonom o planiranju i izgradnji i da on propisuje rok od šest godina, koliko traju privremene građevinske dozvole, kao prelazni rok za postepenu prelokaciju na zvanična lučka područja.
Dalje, Predlog zakona predviđa da jedinice lokalne samouprave utvrđuju na kojim se tačno lokacijama mogu nalaziti privremene deponije šljunka i peska, kao i da će one izdavati privremenu građevinsku dozvolu na osnovu izdatog privremenog odobrenja koje izdaje Agencija za upravljanje lukama.
Za one privremene deponije šljunka i peska koje ne budu obuhvaćene odlukama jedinica lokalne samouprave, predviđena je mogućnost preseljenja na lučka područja koja su već utvrđena ranijim planovima ili će biti utvrđena u skladu sa prostornim planovima.
Budući da su procene da se godišnje pretovari oko četiri miliona tona šljunka i peska, nakon usvajanja ovih izmena zakona očekivani prihod na osnovu naplate lučke takse iznosiće oko 600 hiljada evra, dok će ukupni generisani prihodi od svih taksi i naknada biti preko dva miliona evra.
Kada je reč o Predlogu zakona o železnicama, stekli su se uslovi za donošenje novog zakona o železnici, nakon primene važećeg zakona i nakon sagledavanja neophodnih potreba za određenim izmenama, pre svega u smislu primene direktive Evropskog parlamenta i Saveta, kojim se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje, odnosno potrebe da se poboljša efikasnost železničkog sistema Srbije, integrisanje u tržište transportnih usluga i integracija srpskih železnica u železnički sistem Evropskoj uniji.
Razdvajanjem delatnosti i upravljanja javnom železničkom infrastrukturom i delatnosti obavljanja prevoza u železničkom saobraćaju, nakon 14 godina preduzeli smo značajne korake u reformi železnica. Osnivanjem društva za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom, infrastruktura „Železnice Srbije“ a.d, društvo za železnički prevoz putnika, odnosno „Srbija Voz“ a.d. i društva za železnički prevoz robe, odnosno „Srbija Kargo“ a.d. postigli smo razdvajanje načina i modela finansiranja, zatim jasno definisanje koliko se sredstava izdvaja za koju namenu, dakle veća odgovornost i veća efikasnost.
Stoga se može reći da je to bio dobar potez i da su rezultati već vidljivi. Međutim, ako imamo u vidu da je železnica vitalni deo transportnog sistema Srbije, da je efikasnost železničkog sistema uslov za konkurentno tržište prevoznih usluga, da želimo bolje regulisanje tržišta železničkih usluga, da podignemo kvalitet usluga železničkog prevoza robe i putnika, neophodno je unaprediti ovaj sistem kroz donošenje novog zakona.
Ja bih zastao ovde zbog vremena poslaničke grupe, a siguran sam da ćemo se kroz raspravu dotaći i ostalih važnih tema koje tretiraju ovi predlozi zakona. Zahvaljujem.
