Dame i gospodo narodni poslanici, Republika Srbija već 18 godina pokušava da postane član Evropske unije i u tom cilju postoji tzv. proces harmonizacije našeg unutrašnjeg prava, tj. usklađivanje prava Republike Srbije sa pravom EU. Zbog toga mi već 18 godina u našoj zakonodavnoj praksi stavljamo interese EU ispred interesa Republike Srbije, bar predlagači zakona.
Ono što je kontradiktorno jeste da telo Saveta Evrope koje se bavi korupcijom, a koje se zove GREKO, je uputilo preporuke Republici Srbiji u kojima se, između ostalog, kaže ono što treba da bude pravilo - da je donošenje zakona po hitnom postupku izuzetak a ne pravilo, a u srpskom parlamentu je upravo drugačije.
Ono što je čudno jeste što imamo jedinstvenu raspravu o 20 tačaka dnevnog reda. Imamo situaciju u poslednje vreme da u Skupštini imamo rat amandmanima, gde je borba da se dođe do vremena kako bi neko nešto mogao da kaže, u kojoj prednjači vladajuća većina, što je isto kontradiktorno. Mi upravo zbog jedinstvene rasprave nismo u situaciji da imamo dobre i smislene amandmane i dovoljno vremena za analizu bilo kog zakona. Tako je i u današnjoj raspravi.
Što se tiče Predloga zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ne može se reći ništa protiv te ideje. Potrebno je, naravno, pripadnicima snaga bezbednosti rešiti stambeno pitanje. Ali, postavlja se pitanje – šta trenutno ovaj zakon rešava? Ako smo čuli da ima više od 35 hiljada ljudi, gde je u anketi reklo nešto više od 18, dakle polovina, da bi prihvatilo da u tome učestvuje, a koliko mi imamo stanova koji se sada grade i koji će biti u sledeće četiri godine? Dakle, 5% samo možemo da rešimo. Nama je tu lokacija najmanje bitna, budući da je ta cena, ali, šta se time dobija i šta se rešava? Mi smo slušali i u prethodnom periodu da se najavljivala izgradnja jeftinih stanova i za 380 evra po metru kvadratnom, za mlade bračne parove itd. Šta se sa tim desilo?
Kada ćemo mi rešiti problem izgradnje stanova za svih tih 18 i nešto hiljada ljudi koji bi prihvatili da u tome učestvuju? Ovim tempom, to ćemo uraditi možda za 20 ili 30 godina.
Pripadnici snaga bezbednosti imaju drugačije uslove za odlazak u penziju nego ljudi koji se bave nekim drugim delatnostima, često vrlo mladi, pogotovo u odnosu na neki radni vek koji je u Srbiji, odlaze u penziju i pominju se u prvim članovima ovog zakona, ali se u strukturi ne pominju, u članu koji se bavi strukturom stanova. Dakle, ne mogu da shvatim koji se konkretno problem rešava ovim zakonom, iako SRS nije protiv izgradnje jeftinih stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Isto tako, u ovoj raznorodnoj raspravi imamo i Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Imali smo taj zakon na dnevnom redu u početku ovog saziva, 2016. godine. Srpska radikalna stranka je podnela veliki broj amandmana i vrlo ozbiljno se posvetila analizi ovog zakona. Naravno, to je sve odbijeno. Sada imamo situaciju da je na dnevnom redu izmena zakona koja otprilike sve te naše amandmane inkorporira u zakon, formulišući ih drugačije. To je neka naznaka da bi trebala da se obrati pažnja na to šta se donosi, šta se piše i da se malo više povede računa o interesima građana Srbije, a ne potrebi da se zakon kao takav donese.
Kod plovnih puteva postoji jedna interesantna stvar, tj. u Srbiji potencijalni problem, ako nije već trenutno gorući problem. Mi smo u pregovorima sa Evropskom unijom o pristupanju opterećeni poslednjih godina problemom Kosova i Metohije i to je pitanje svih pitanja. Ali, da bi neka država postala član Evropske unije, mora da ima konsenzus svih članova i ne sme da ima nerešene probleme ni sa jednom državom koja je član. Šta se dešava sa granicom sa Hrvatskom na Dunavu? Međunarodno pravo je jasno po tom pitanju. Kada su granice između dve države na reci granica ide sredinom matice, tj. takozvanom linijom talvega, a ne granicom reke. Šta ćemo mi uraditi kada se od nas bude tražilo da mi izmenimo naše granice i izgubimo otprilike više od 10.000 hektara te teritorije. Mislim da bi trebalo da se pozabavimo tim pitanjem pre nego što nas ono sačeka.
Naravno, ono što sam već rekao to je da je u cilju harmonizacije nama najvažnije i bitno da je u poslednjim stranama ovih obrazloženja da se to slaže sa direktivom tom i tom, sa propisom tim i tim Evropske unije, a ne zanima nas toliko koliko je to primenljivo i koliko je u našem interesu da se takav zakon donese. To smo videli na dva primera koja su sada aktuelna.
Prva stvar, imali smo štrajk taksista u Beogradu pre neki dan, Beograd je bio blokiran. Dakle, potrebno je da se grad blokira i da se napravi takva atmosfera da bi ljudi shvatili, tj. da bi naša vlast shvatila šta su problemi. Probleme možemo da rešimo na nekoliko načina. Pre svega, što se tiče taksista u Beogradu, oni opravdano protestuju. Zašto bi mi imali neko preduzeće koje nije prijavljeno u Srbiji, koje porez ne plaća ovde, koje profit iznosi iz Srbije, a bavi se delatnošću kojom se bave taksisti? Od taksista se traži da imaju i estetski pregled i drugačije propise moraju da poštuju nego ostali vozači i učesnici u saobraćaju, a šta moraju da primenjuju i da poštuju pripadnici tog tzv. kargo preduzeća? Dakle, da bi mi krenuli da se bavimo rešavanjem problema, mi moramo prvo da imamo štrajkove na ulici.
Isto tako, što se tiče cene taksi vozila u Beogradu, grad propisuje cenu koja je, naravno, može se pričati o tome da li je nepravedno ili pravedno, veća nego u ostalim gradovima u Srbiji. Ono što je specifično i razlika u odnosu na bilo koju drugu delatnost – ne dozvoljava se taksistima da daju popust na vožnju. Principi slobodnog tržišta su takvi da funkcionišu ponudom i tražnjom, a mi ne dozvoljavamo konkurenciju na ovom taksi tržište, a posle se žalimo kako je to skupo, kako ima mnogo taksista, kako su ti neki štrajkovi kao neopravdani itd. Ne znam šta je tu problem da se tako nešto uvede. Ako postoji neka druga delatnost, npr. pekara, pa može pekara sa nekom drugom pekarom da se takmiči u ceni kifle ili hleba i tako nađe svoje mesto na tržištu, zašto mi ne bismo to dozvolili taksistima?
Jutros smo slušali ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića koji je rekao da ovaj propis od dva tehnička pregleda neće biti ipak uveden u Srbiju. Isto, tako, dakle, mi smo prvo videli, prvo smo trebali da sačekamo odijum javnosti protiv tog nameta da bismo se mi onda opametili i videli u stvari da to nije baš u našem interesu. A kako sad ne brinemo o bezbednosti, pošto je to bilo opravdanje za uvođenje dva tehnička pregleda za vozila koja su starija od 15 godina. Ako je zaista problem bezbednosti da imamo toliko vozila koja su starija od 15 godina i da oni moraju da idu na dva tehnička pregleda, koji će sada biti detaljniji itd, onda bi trebalo da to subvencioniše država i da na taj način pokaže država da brine o svojim građanima i o bezbednosti u saobraćaju, a ne da vidimo samo šta se nekom sviđa, šta se ne sviđa, pa na osnovu toga pravimo naše propise.
Cela ova rasprava nam pokazuje samo ovu stvar koju vidimo već ovde 18 godina, jeste da nam nisu bitni naši zakoni i naš pravni sistem, nama je bitna samo harmonizacija, otvaranje poglavlja itd.
Mi moramo da vidimo i neke poruke da saslušamo koja dolaze iz te EU. Ako kaže komesar za budžet EU da u okviru za budžet EU 2021. do 2027. godine, citiram – nijedan jedini evro nije predviđen za proširenje. Koga mi zamajavamo onda svojim zakonima i sa ovim propisima? Šta mi želimo sa tim da postignemo? Kome da se dopadnemo? Ako Francuski predsednik Makron kaže da se EU neće širiti, šta nama znači što tamo neki birokrata u Briselu kaže kako smo mi postigli nekakav napredak, potapše nekoga iz Vlade ovde po ramenu, kaže samo tako nastavite i ući ćete u EU. Tog birokratu niko nije izabrao.
Pitanje ko će nas od ovih ljudi koji sada ovde defiliju kao što su Žan Klod Junker, Johanes Han, Federika Mogerini, itd. Ko će da ostane u toj EU u strukturama EU u vreme kada bi Srbija trebalo da postane član? Ko će njih da izabere? I, gde su ostali ljudi koji su isto tako imali ovde poruke, ocene, napredovanje Srbije itd, kao što je Van Ron Pen, na primer. Šta oni sada rade? Šta nama znače njihove reči kada oni više sa EU nemaju ništa? Mi treba da se opametimo, da vodimo računa o interesu Republike Srbije i građana Republike Srbije, a ne o interesu EU, jer nećemo nikada postati član EU.
Sva ta poglavlja da mi otvorimo, pa da sve zatvorimo, da sve propise promenimo. Pitanje svih pitanja je Kosovo i Metohija i status Kosova i Metohije, i baš nekoga briga da li je ovaj ili onaj zakon saglasan sa propisima EU sa direktivama ako mi imamo pitanje Kosova ispred nas.
Trebalo bi već jednom da kažemo šta je to, šta je politika ove Vlade. Da li ćemo mi dati nezavisnost Kosova i Metohije u zamenu za članstvo u EU? A do tada, i već ako mi to možda ne znamo, ne znam ako neko ne zna, da se to pita u tim razgovorima. Da li mi treba da potpišemo nezavisnost Kosova da razmenimo ambasadore sa Kosovom itd, da bismo mi postali član EU i da se to jasno kaže? A ne mi napredujemo, mi donosimo zakone. A gde smo napredovali, šta smo uradili? Dakle, već šest godina je na vlasti trenutna garnitura, ja ne vidim zaista šta se po tom pitanju razlikuje od vlasti koja je bila do 2012. godine, ta matrica je potpuno ista.
Dakle, trebalo bi malo da povedemo računa o našim interesima, o tome šta su potrebe našeg pravnog sistema, a ne ono što se od Srbije zahteva. Hvala.
