Zahvaljujem.
Poštovane kolege, dva dana učestvujemo u ovoj debati. Čuo sam mnogo toga. Kao što sam rekao na početku, neću se na to više vraćati, mada sam dva puta to naglasio, ja i moje kolege podržavamo naravno formiranje ove komisije. Nemam nikakav problem, strah, bojazan, rezervu ili sumnju od bilo kakvih posledica da se podrži njeno formiranje i da tu stvar stavimo ad akta.
Znači, isto tako nemam rezervi povodom predloga da kolega Laketić bude na njenom čelu i da predloži članove. Samo sam dva puta apelovao na to da, ja sam siguran da će on to uvažiti, ne samo zato što ja to kažem, nego zato što je logika stvari takva da bi to bilo pametno, da bez obzira što to nije anketni odbor i što nema formalnu obavezu, da se vodi računa da u sastavu te komisije učestvuju i poslanici iz redova vlasti i opozicije, i na kraju krajeva u vreme kada se bude podnosio izveštaj, preliminarni izveštaj te komisije već će biti drugi sastav parlamenta i drugačija možda raspodela vlasti i opozicije.
Dakle, bojim se sa tim, kažem ne da nemam rezerve nego podržavam, kao što podržavam, verovali ili ne, veći deo diskusija koje smo čuli ovde u ova dva dana.
Čak sam se malo i zamerio nekim svojim kolegama iz opozicije, jer sam mislio da nekolicina njih, ne svi, daleko od toga, da možda nisu dovoljno pažljivo i nisu dovoljno osetljivo reagovali na temu koju imamo. Kao što sam rekao, treba se kloniti politikanstva kada je reč o toj tako važnoj i osetljivoj temi, koja ne samo da ima uticaj na život građana, svaka odluka koja se donosi direktno ili indirektno utiče na život građana, čega kao da nikad nismo bili dovoljno svesni, s obzirom na to kako vodimo te debate, nego je ovde reč o dodatnoj osetljivosti, jer nas gledaju ili ljudi koji su oboleli od najtežih bolesti, pri tome ne mislim samo na maligne, ili imaju nekog u porodici ko je oboleo i zbog čega su posebno zainteresovani za ovu temu.
Zato je bilo veoma važno da se toj temi priđe i bez senzacionalizma i bez politikanstva i bez, naravno, namera da se stvari zataškavaju. Mi moramo naći tu meru, kao što i komisija u svom radu mora naći tu meru, da bude i otvoreno i hrabro, ali da se ne podlegne iskušenju, niti zataškavanju i umanjivanju posledica, niti dramatizaciji, da ne bude paradoksalan zaključak da maltene svaki slučaj neke teške bolesti svako misli i povezuje sa posledicama bombardovanja. Rekao sam moj stav. Siguran sam da te pozicije postoje, kao što misli većina ljudi u ovoj sali, a verovatno i većina građana koji nas gledaju.
U vezi ovih statistika, prvo, kao što ste mogli zaključiti, brojke su dosta različite, većinom su alarmantne, ali su dosta različite i nisu u potpunosti saglasne. To je, kako vidim, razlog više za formiranje komisije. Nezavisno od toga da li neko uzima sa željom da poveća ili da dramatizuje ili da umanji možda posledice NATO bombardovanja, vidimo da procentni smrtnosti, oboljevanja itd. strahovito variraju, a posebno je teško utvrditi jasno tu uzročno-posledičnu vezu. Na kraju krajeva, u svojoj porodici široj imam slučajeve obolelih od najtežih bolesti i isto tako ozbiljnu sumnju i indiciju da to ima neke veze sa posledicama bombardovanja. Baš zbog toga smo možda mogli još više, mada je bio prisutan trud kod većine poslanika, možda se više kloniti te politizacije, iako, na kraju krajeva, mi kao Skupština i kao narodni poslanici od toga nikada ne možemo potpuno pobeći.
Ono što je zabrinjavajuće, kada je reč o ovim brojkama, i to moram da kažem, nije sam procenat obolelih, mada on jeste u porastu, ali se taj porast može tumačiti na različite načine i različitim uzrocima, nego je posebno zabrinjavajuće što je sve veći procenat mladih i to je nešto što je već rekao neko od kolega, ali sve veći procenat je mladih koji oboljevaju od najtežih bolesti. No, to će raditi komisija.
Apelovao sam da se vodi računa da bude i politički to raznoliko i šareno i mislim da bi bilo dobro da broj članova te komisije ipak ne bude ni previše mali, kao ni previše veliki, negde sedam, osam, do desetak članova. Mislim da bi to bilo optimalno. Posebno sam apelovao da poziv da učestvuju u radu dobiju i institucije, naglašavam, i institucije i pojedinci koji su se zalagali, koji su se javno do sada oglašavali i u jednom i u drugom smeru, dakle, i oni koji su smatrali da te posledice nisu tako velike, kao i oni koji tvrde i dokazuju da su posledice ozbiljne i teške. Uzgred budi rečeno, neki od članaka ili neki od autora koji su ovde pominjani, koji su dokazivali teške posledice bombardovanja sa osiromašenim uranijumom, ali i inače, su objavljeni upravo na stranicama i na portalu Nove srpske političke misli.
Ono što ipak moram da kažem na kraju, isto kao upozorenje i sa željom da se varam ili da me u tom pogledu budućnost demantuje, to je da ostaje dilema oko pravih posledica ove naše današnje i jučerašnje diskusije. Komisija će biti formirana, to je u redu. Zašto sada, zašto ne pre? Bolje ikad nego ikad. Tu se takođe slažem. Činjenica je da je i ova vladajuća većina imala pet ili šest godina da to učini i legitimno je pitanje, nemojte da se niko ljuti, legitimno je pitanje zašto se baš sada sa tim ide. Činjenica je verovatno da je i ovaj izveštaj italijanski podstakao na neki način i ohrabrio takvu inicijativu i to je nešto što je dobro došlo.
Ipak, moram da kažem, bez obzira što se tvrdi da se ne prejudicira ishod i ja takođe ne znam šta će biti konačan ishod rada te komisije, ipak većina diskusija koje smo čuli ova dva dana mislim da bi morala da ima političke posledice već sada, ne čekajući ishod. Većina diskutanata iz reda vladajuće koalicije je bila takva, odnosno stavovi su bili takvi da bi oni zahtevali izvesno pomeranje, makar minimalno pomeranje, da kažem, u desno, onako fizički i geografski, pa možda i politički, jer teško je, zaista to mislim, drage kolege, misliti i reći sve to što ste vi ili što je velika većina vas rekla ovde u parlamentu, sa čim se ja, naglašavam, dobrim delom slažem ova dva dana, a ostaće na političkim pozicijama koje zastupate ili koje zastupa ova vladajuća većina.
Ovde je spočitavano, malo u aluzijama, a nekada i direktno, nekim poslanicima opozicije kako maltene podržavaju bombardovanje, kako okrivljuju Srbiju ili vlast Srbije za bombardovanje, za genocid i slično, a istovremeno najveći NATO lobisti u ovoj sali sede u redovima vladajuće većine, i te kako ima onih koji se zalažu za ulazak Srbije u NATO ili barem za najšire moguće i najdublje NATO integracije. Na stranu što bi, pošteno govoreći, i orijentacija prema članstvu u EU bila određena makar pod znak pitanja, s obzirom na to da je manje-više reč o istim zemljama koje su nas bombardovale i koje su članice NATO-a, koje su istovremeno i članice EU. Neće biti da nas je neko bombardovao kao članica NATO-a, ali nas nije bombardovao kao članica EU. Od Nemačke, preko Francuske, Velike Britanije i drugih članica i NATO-a i EU.
U tom smislu, hoću da kažem, mi ćemo rezultate čuti, ali već sada bi trebalo da se suočimo sa jednom političkom posledicom ove diskusije. Politička posledica ove diskusije jeste da teško da politika ove Vlade i ove vladajuće većine posle ova dva dana može ostati ista, jer mislim da to ne bi bilo dosledno i pobuđivalo bi sumnje da se to možda radilo radi direktne ili indirektne namere da se možda skrene pažnja sa nekih drugih tema, da se možda zataška činjenica da se juče u Sofiji dva puta ili najmanje dva puta rukovao predsednik Srbije sa predsednikom tzv. republike Kosovo itd.
Nadam se da je suviše ozbiljna stvar da bi se neko sa tim igrao i da bi to radio samo radi nekog propagandnog efekta. Zato vam kažem, rado ću se pokajati i samokritikovati kroz, ne znam, godinu ili dve dana. Ne bih voleo da formiranje ove komisije prekrije prašina, snegovi, ruzmarin i šaš i da se ispostavi da je rađena sa jednokratnim efektom, radi nekog spoljnopolitičkog ili unutrašnje političkog cilja. Hvala.