Gospodine predsedavajući, član 107. stav 1.

Ne mogu da verujem, drage kolege, da se nalazim i da ovo slušam u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ovi koji su danas govorili, a neki bogami i juče, da su samo posle uvodnog izlaganja kolege Laketića, a zatim prof. dr Vojislava Šešelja, generala Božidara Delića i gospodina Milorada Mirčića slušali, dobili bi smernice kako i na koji način da razgovaraju o ovoj temi.

Slobodan Milošević nikad nije bio u LJuboviji, to je jedna mala varošica na Drini, nikad nije bio u LJuboviji, a bombardovan je repetitor. Mislim da nije bio ni na Gučevu, bombardovana je i planina Gučevo. Kakve to veze ima sa vlašću koja je tada bila?

Ima još jedna stvar, poštovane kolege. Nemojte nikad pitati ove zašto nisu formirali komisiju koja bi utvrđivala ovo što treba da utvrdi ova komisija. Znate kako bi oni formirali komisiju i šta bi njen zadatak bio? Bio bi zadatak da pozovu NATO da se vrati, da ono što nije uradio onda, da završi posle kada su oni pozivali. Sva sreća je što nikad to nisu oni uradili. Ovakve diskusije ne mogu da verujem da slušam ovde i ne znam, neka im služi na čast. Zar nije sramota doći ovde i pričati o tome, povređivati rane onih koji nisu mogli da prežive, kojima se nije dalo da uživaju tu blagodet, pominjati gospodina Vojislava Šešelja u bilo kakvom kontekstu sa bombardovanjem SR Jugoslavije tada? Pa to može samo idiot, to normalan čovek ne može sebi da dozvoli.

Hvala, kolega Periću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o povredi Poslovnika? (Ne.)
Reč ima Aleksandra Jerkov, povreda Poslovnika.

Hvala, potpredsedniče.

Naravno, od momenta kada sam se javila steklo se još nekoliko osnova da reklamiram povredu Poslovnika, među njima i ta da onaj poslanik u skladu sa članom 103. koji se javi za povredu Poslovnika ima prednost u odnosu na ostale govornike.

Javila sam se da reklamiram član 27. U tom članu, gospodine Marinkoviću, piše da vi ovu Skupštinu treba da vodite u skladu sa Poslovnikom, a ne onako kako vam padne na pamet i da treba da vodite računa o primeni Poslovnika, a ne da dopuštate da nas ovde radikalsko-miloševićevsko-naprednjačka koalicija, a po ovome što čujemo iz redova naprednjaka možemo slobodno reći radikalsko-miloševićevsko-radikalska koalicija, maltretira i vređa već sat i po vremena, da vi na to ne reagujete, da puštate svim narodnim poslanicima iz SNS, očigledno buduće opet SRS, koji su to poželeli da se lažno javljajući za povredu Poslovnika zapravo repliciraju narodnom poslaniku Balši Božoviću, i to na takav način da je svako od njih trebalo da dobije opomenu zbog uvreda koje je uputio ne samo njemu lično, nego i našoj stranci.

Tako da, gospodine Marinkoviću, ako niste u stanju da vodite ovu sednicu, ukoliko osećate da ste pod pritiskom radikala i bivših radikala, vi gospodine Marinkoviću prepustite nekom drugom, imate dva potpredsednika pored sebe, ali molim vas da ili počnete da primenjujete Poslovnik ili na drugi način sprečite radikale i bivše radikale da nas ovde maltretiraju, vređaju i da od ove Skupštine prave cirkus, što znaju da rade proteklih 30 godina jedino.

Hvala.
Koleginice Jerkov, smatram da nisam povredio Poslovnik. Kolege su reagovale potpuno u skladu sa Poslovnikom i reagovale na govor gospodina Božovića.
Što se tiče saradnje sa SRS, imam vrlo korektnu saradnju, i to apsolutno nije problem i to ne smatram kao neku svoju manu.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Da.)
Određujem pauzu u trajanju od jednog minuta, u skladu sa članom 112.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Samo još jednom želim da ponovim zato što sto puta izgovorena laž od strane vladajuće većine njima je cilj da to postane istina i ja to zaista neću da dozvolim.

NATO je izvršio agresiju na SRJ i kriv je jednako koliko i Slobodan Milošević i njegova politika, u kojoj su učestvovali i Vojislav Šešelj i Aleksandar Vučić i Maja Gojković i mnogi drugi. Dakle, politika koja je dovela osiromašeni uranijum u Srbiju je vaša politika. NATO je sasvim sigurno kriv zbog toga i ja ću ih osuđivati dok god sam živ.

Haradinaj je vaš koalicioni partner i ne možete govoriti da bilo ko iz opozicije se zalaže za politiku Ramuša Haradinaja, za koga vaši poslanici iz SNS glasaju u kosovskoj skupštini.

Danas smo čuli ono što smo dugo govorili, a vi niste želeli da priznate, ali evo danas je i javno da je politika Slobodana Miloševića iz 90-tih godina sve ono za šta se danas zalaže Aleksandar Vučić. Hvala vam zato što SNS kao novoradikali, SNS i SPS i jesu koalicija iz 90-tih godina. Vi ne možete da pobegnete iz te politike. Želite da budete naslednici Đinđića, a zapravo ste samo naslednici Slobodana Miloševića od danas. To ste rekli i priznali javno. Zahvaljujem.

Hvala.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Član 107, gospodine Marinkoviću.

Ovo što priča DS danas, to su pričali i 1991. godine, da je Srbija kriva za rat u Hrvatskoj. Kada je izbio rat u Bosni, Srbija je odgovorna za rat u Bosni. Kada se desila oružana pobuna šiptara na KiM, kriva je Srbija. Ovo što govori Balša Božović 2018. godine je nastavak te politike i nije to politika Balše Božovića, to je zvanična politika DS.

Evo šta kaže predsednik DS u ostavci Dragan Šutanovac, koji je upropastio Vojsku. Zamislite da nas neko danas napadne ili da nas je napao kada je ministar odbrane bio Dragan Šutanovac. Vojska ne bi mogla da se brani ne 78 dana, dva dana ne bismo mogli da se branimo koliko je taj čovek devastirao odbrambeni sistem Republike Srbije.

Dakle, gospoda iz DS danas govore ono što je njihova zvanična politika. U intervjuu za NIN od 12. oktobra 2017. godine Dragan Šutanovac kaže – koje su činjenice o Kosovu kojih moramo da budemo svesni kada govorimo o mogućem rešenju. Formalno, Srbija je izgubila pravo da vrši vlast na KiM nakon rata, kaže, koji je Miloševićev režim vodio protiv čitavog zapadnog sveta, ali je suštinski ono izgubljeno kada se pre toga tenkovima odgovorilo na želju Albanaca za autonomijom i ravnopravnošću. Znači, šiptari na KiM su ustali da se bore za autonomiju i ravnopravnost, koja im je navodno bila ugrožena od strane režima Slobodana Miloševića.

Maločas spomenuti general potpukovnik u penziji Petar Radojičić, član glavnog odbora DS, i to je zvanična politika DS, kaže za NIN takođe od 2017. godine – samoproklamovana vojna neutralnost iz 2007. godine je neutemeljena i međunarodno nepriznate forma sa nejasnim sadržajem. Prihvatanje NATO standarda i saradnja ili članstvo u savezu zahtevaju značajna sredstva, dok ovakva neutralnost košta mnogo više, a ne uliva sigurnost u ostvarenju ciljeva zbog kojih je usvojena. Dakle, ovde je na delu pokazivanje ogoljene politike DS. Srbija je kriva za bombardovanje, Srbija je kriva, da se vratimo u 1991. godinu, za raspad bivše Jugoslavije i prema tome, nema potrebe da utvrđujemo bilo kakvu odgovornost bilo koga drugog kada je režim Slobodana Miloševića razbio Jugoslaviju i ustao na legitimnu težnju šiptara da budu autonomni i da budu ravnopravni sa drugim građanima Srbije. To je zvanična politika DS.

Produžio sam vam dovoljno da završite rečenicu.
Reč ima Maja Gojković.

Pošto je uvaženi poslanik pokušao da diskutuje sa mnom kroz replike, ja ću nastaviti da govorim. Možemo sada svi već da zaključimo i da presudimo kakav je stav DS povodom pitanja koje imamo danas na dnevnom redu, o kome oni beže da govore ili govore na način kako bi zamaglili suštinu, a to je naša želja da saznamo istinu o posledicama bombardovanja.

Ono što je zaista poražavajuće, ja zaista ne mogu da se mešam u politiku određene političke opcije, niti mi je to namera, da je više puta danas sa ponosom, čak je i rečeno da će do kraja života to ponavljati poslanik ako ga zadrže uopšte u redovima svoje partije, da je Srbija kriva za osiromašeni uranijum. To je utisak ove sednice i njegove diskusije. Pažljivo sam zapisivala. Tri ili četiri puta je danas to ponovljeno – Srbija je kriva za bombardovanje osiromašenim uranijumom. Svaka čast za ovu rečenicu i drago mi je da građani Srbije u direktnom prenosu mogu danas da zaključe ko o čemu danas govori i sa kakvim stavom.

To što je neko imao 15 godina, pa kaže da je tek sa 16 shvatio šta se dešava, pa izašao odmah na ulice, žalosno je da se neko povodi, onda znači, ne svojim saznanjima nego masom koja je bila instruisana vrlo dobro, o tome se danas baš sve zna kako su nastale demonstracije 2000. godine, to više nije nikakva teorija zavere onih koji nisu učestvovali. Sada i učesnici govore šta se dešavalo od bombardovanja pa do 5. oktobra, kako je to pripremano i onda je žalosno da neko kaže da su ga sa 16 godina roditelji, bez ikakvog saznanja, poslali na ulicu da zauzme Narodnu skupštinu, ali ga sigurno nisu poslali da uzme i po neko umetničko delo. To ne verujem da rade roditelji.

Ne opravdavajte da imate 15 ili 16 godina, sad imate 30 i koliko, ne znam ni ja, 18 godina, pa sad od 16 godine, mrzi me da računam, da ne znate ništa o istoriji nerazumevanja Srbije i težnji da Kosovo postane nezavisna država. Ma baš ne znate ništa.

Imam osećaj kao sada kada je Balša Božović ovde govorio da razgovaram sa nekim udaljenim poslanikom iz neke tamo državice koji kaže – problemi vaši su nastali jer ste vi maltretirali, to sam nedavno čula u jednoj bilateralnoj poseti u inostranstvu, bila sam šokirana kakvi ljudi u stvari odlučuju o našoj sudbini i podižu ruke tamo između pauza za kafu kad smo 39. neka tačka, oni bez ikakvog znanja dižu ruke protiv Srbije.

Kažu – bombardovali smo vas, dobro je što smo vas bombardovali, iako njegova država nije učestvovala u tome, zato što ste vi maltretirali, kaže, Albance. Oni ne znaj, kao i Balša Božović, ništa o Prizrenskoj ligi. Ništa. Ni ne očekujem od njih, ali očekujem od nekog ko je završio kakav-takav fakultet da zna nešto. A trebalo bi nešto zna kada ustane i kaže ovakve gluposti, kakve smo danas čuli i ocene da smo bombardovani zbog politike koja je vođena u tri-četiri godine pred bombardovanje, to citiram poslanika – ne znam ništa da smo imali demonstracije na teritoriji Kosova i Metohije 1961. godine, gde su parole bile „Kosovo je republjik“.

Mogli bi nešto da saznate, a ne da kuckate poruke, jer strašno je, vi ste mlađi od mene, ostaćete u ovom parlamentu pa ćete opet ovde govoriti makar šta, jer nećete da čujete.

Pa, evo ako 1961. godine nije imao ko da vam prenese ili niste išli u školu da znate da se to dešavalo 1961. godine, za vreme Titovog režima na koga se često pozivate i baštinite neke od njegovih ideja. Godine 1968, izvinjavam se, ne 1961. godine.

Onda nešto bliže 1981. godine kada su napravljene pod plaštom nezadovoljstva studenata u Prištini, opet stravične demonstracije u kojima su studenti počeli da prevrću u kantinama one svoje poslužavnike sa hranom i izašli onda na ulice, bile su masovne demonstracije na ulicama opet sa parolom „Kosovo je republika“. To je bilo 1981. godine.

Ovde u sali se vrlo mali broj ljudi bavio politikom, poštovani kolega Božoviću. Tako da, zamislite na šta bih ja ličila ili bilo koji ozbiljan poslanik u ovom parlamentu, kada bi ustao i rekao – neko ko je u to vreme vodio državu je kriv za bombardovanje 1999. godine Jugoslavije osiromašenim uranijom.

To je takav diletanizam da je mene sramota što danas građani Srbije uopšte slušaju nekoga ko kaže da je taj kosovski tzv. kosovski problem nastao 1999. godine.

Ono što nećete da kažete, ne znate šta da kažete, što se onda tek devet godina kasnije Kosovo i Metohiju samostalno proglasili nezavisnost i kasnije dobili priznanje od država koje i dan danas podržavaju nezavisnost jednog dela teritorije Republike Srbije? Tako je bilo i tako će i biti.

Znači, zašto je to dozvolio Boris Tadić, kao predsednik države? U čemu se ogledala njegova pobuna? Tačno, ne mogu da se setim, koji su tačno politički potezi bili njegovi da se čvrsto suprotstavi tome?

Ono što ima u arhivama naše države i što posle proteka određenog vremena će biti dostupno svima, njegovi razgovori sa pojedinim činiocima gde moli da se to ne uradi pre njegovog izbora za predsednika Republike Srbije. To nisu rekla-kazala, to nisu trač novine, to je ono što stoji i stojaće zapisano. I postoje svedoci i postoje dokazi. To je jedino što je on uradio.

Šta je Vuk Jeremić uradio, ne znam, sem lakoće da nastavi da bude i dalje ministar inostranih poslova koji živi u NJujorku i kome nikada niste spočitali državnu imovinu koju ima njegova porodica.

Ja moram, Balša Božović, da vam kažem zbog moje porodice, ne zbog javnosti, i zbog vašeg bezobrazluka, gde etiketirate ljude, da vam kažem nešto…

(Balša Božović: Replika.)

Sa zadovoljstvom, ja bih vam dala sve replike ovog sveta, jer sve više tonete i tonete.

Moja porodica i ja lično, nikada, nikada kroz vekove pa do današnjeg dana nismo dobili ništa od ove države, ali smo kroz istoriju ove države, vi što živite u raznim državnim stanovima koji ste otkupljivali za tepsiju ribe, kroz istoriju Jugoslavije i Srbije, vama se obraćam. Vama se obraćam ja koja nikada ništa od države dobila, ali je porodica Gojković, kroz istoriju države Jugoslavije, ništa nije dobila od Srbije, a sve smo dali za ovu državu i to radim i danas i to ću raditi u budućnosti.

Prestanite da etiketirate ljude jer ja ne želim sa vama da komuniciram preko sudova, jer to nije moj nivo, nego kako vi javno iznosite izmišljotine, tako ću javno ja reći istinu.