Hvala.
Na član 1. amandman je podnela poslanica Danijela Stojadinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poštovani ministre, saradnici Ministarstva, podnela sam amandman na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, na član 1. stav 1. gde se posle reči - ovim zakonom dodaju reči – utvrđuje se opšti interesi. Koliko sam primetila sličan amandman koleginice iz druge poslaničke grupe je usvojen.

Amandmanom se dopunjuje odredba člana 1. stav 1. Predloga zakona, tako što se pored uslova za realizaciju programa gradnje jeftinih stanova, utvrđuje opšti interes za realizaciju ovog projekta. Dakle, angažovanje domaćih građevinskih preduzeća, što je jako pozitivno, jačanje građevinarstva uopšte, i proizvodnje građevinskog materijala, jačanje sveobuhvatne privrede u celini.

Donošenje posebnog zakona ovakvog ima opravdanost za realizaciju ovog projekta zbog ujednačenih uslova, jer daje jedno sistemsko rešenje problema, a ima se u vidu i ubrzana procedura izdavanja dozvola i svega propratnog od dokumentacije. Znači, skoro 1600 stanova u faznoj izgradnji je jedno dobro rešenje koje podržavaju i poslanici poslaničke grupe SPS, s tim što apelujemo da ovo rešenje i ovakav način realizacije koji je krenuo, bude prenet i na druge strukture društva. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Milisav Petronijević.
Da li želite reč? (Ne.)
Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, predstavnici ministarstava, amandman koji sam podnela na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, konkretno se odnosi na član 1. odnosno stav 1. gde bi posle reči - MUP, po mom mišljenju, trebalo dodati - pripadnicima policije.

Šta je suština? Amandmanom se dopunjuje odredba člana 1. tako što se precizira da se gradnja stanova odnosi i na pripadnike policije, a ne samo na pripadnike MUP, jer ako se možda to podrazumeva. Smatramo da to treba naglasiti, pre svega, zbog pripadnika policije, koji su čuvari javnog reda i mira.

Moje kolege su govorile o tome da je jako važno voditi računa i o porodicama svih stradalih pripadnika i vojske i policije, ali ja mislim da treba obratiti pažnju i na ljude koji su sada na školovanju za pripadnike policije, to su zapravo mladi ljudi koji tek treba da stvaraju porodice i podruže ovu globalnu državnu politiku o porastu nataliteta.

Jako je važno da ih motivišemo i na način što ćemo precizno u ovom zakonu reći da se on odnosi i na njih, jer ako već naša bezbednost zavisi od njih, onda bi bilo lepo da im obezbedimo sigurne uslove i da imaju krov nad glavom, pa da spokojni i jedni i drugi obavljamo svoje poslove i zadatke. Hvala vam.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela poslanica Marjana Maraš.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Petar Jojić.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Miljan Damjanović.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Božidar Delić.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Dubravko Bojić.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela poslanica Ružica Nikolić.
Da li želite reč? (Da.)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. stav 1. Predloga zakona podnela sam amandman koji se odnosi na ranije pripadnike snaga bezbednosti koje su pravo na penziju ostvarili u jednom od državnih organa koji su obuhvaćeni ovim predlogom.

Kada su penzionisani snaga bezbednosti u pitanju, moram istaći da su oni u odnosu na aktivne pripadnike, odnosno one koji su u radnom odnosu u lošijem položaju iz više razloga. Aktivni pripadnici snaga bezbednosti su kroz anketiranje iskazivali zainteresovanost za kupovinu stana i tom prilikom su im postavljana neka od sledećih pitanja, a to je, gde rade, odnosno koja je ispostava, bračno stanje, broj dece, da li je stambeno obezbeđen ili ne, dok za kvadraturu i za lokaciju nisu postavljanja nikakva pitanja. Svim zaposlenima, pa čak i oni koji su stambeno obezbeđeni mogli su, kako kažete, da iskažu interesovanje za kupovinu jeftinog stana. A kada su penzionisani pripadnici snaga bezbednosti u pitanju, većina koja se nalazi na rang listama vojno-stambenog nisu ni kontaktirani iako po kriterijumima koji se primenjuju za dodelu stanova na korišćenje sa mogućnošću otkupa, nalaze se u vrhu rang liste, što znači da su vam podaci, da ste imali validne podatke, trenutne adrese i brojeve telefona su vam bili dostupni.

Zanima me, na koji način ste obaveštavali i anketirali lica koja su penzionisana, a koja imaju nerešeno stambeno pitanje i dug podstanarski staž? Zahvaljujem se.

Hvala vam.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Tomislav LJubenović.
Reč ima Aleksandar Šešelj.

Gospođo Gojković, ja bih želeo da koristim vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Prvo, u ovom Zakonu o realizaciji projekta za izgradnju stanova. Delatnost pripadnika snaga bezbednosti se razlikuje od svih delatnosti budući da ti ljudi mnogo ranije nego što je to radni vek odlaze u penziju. Ne pominje se ovde u članu 6. gde se priča o strukturi, tj. u članu 7, priča se o strukturi o stanovima u stambenim zgradama za kolektivno stanovanje, projektuju se i grade sa sledećom površinom i strukturom, pa to je onda od 32 kvadratna metra do 92. Ne pominju se penzionisani pripadnici, već isključivo trenutni.

Ovde postoji još jedan problem, budući da imamo jedinstvenu raspravu o svim ovim tačkama dnevnog reda, nismo u situaciji, ni jedna poslanička grupa da na kvalitetan način i podnese amandmane i da diskutuje i da posle to sve obrazloži, budući da je za 20 predloga zakona ovde objedinjena rasprava koji su raznorodni. Tako imamo i situaciju ne samo oko izgradnje stanova, već i o plovnim putevima, međudržavnim sporazumima, bezbednosti u drumskom saobraćaju itd.

Republika Srbija, koja je od 2000. godine na ovom putu ka EU, dakle već 18 godina ispunjava određene uslove, potpisuje sporazume o stabilizaciji, otvara poglavlja itd. kako bi jednog dana koji, po našem mišljenju i po mišljenju većine građana Republike Srbije, neće nikad ni doći, postala član EU i zbog toga i podnosi zakone. To vidimo u ovim obrazloženjima zakona gde se ovi zakoni obrazlažu tako da su oni u skladu sa evropskim direktivama, sa propisima EU i sa otvaranjem poglavlja.

Mi treba da imamo zakone i predloge zakona da donosimo u skladu sa našim pravnim sistemom, a ne kako bi se nekome dopali i kako bi samo doneli zato što je to uslov od EU. Tako smo imali situaciju o Zakonu o plovnim putevima, imali smo taj zakon na dnevnom redu 2016. godine, kada smo diskutovali o tome i podneli veliki broj amandmana, koji su posle odbačeni, a danas imamo situaciju da je pred nama Predlog zakona koji inkorporira na određeni način te naše amandmane od prethodne rasprave, samo u drugačijem kontekstu.

Dakle, tek sada, kada se iskazala potreba onda smo doneli ono što je bilo neophodno, a ne ono što je u skladu sa nekim direktivama. S druge strane Republika Srbija je punopravni član Saveta Evrope. To je jedna međunarodna organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, vladavine prava pravne države, poštovanje evropske deklaracije o ljudskim pravima itd.

NJihovo telo za istraživanje korupcije je GREKO, je pre mesec ili dva dana, donelo neke zaključke i preporuke o parlamentarnom životu u Republici Srbiji, gde se govorilo o tome kako mi treba da imamo hitan postupak za donošenje zakona, kao izuzetak, a ne kao pravilo i ne jedinstvenu raspravu po svim ovim pitanjima.

Dakle, meni je malo čudno da mi izvršavamo direktive EU kada je reč o ovim zakonima i zakonskim predlozima i da sve to stavimo u jedinstvenu raspravu i ovoliko raznoraznih zakona, da ne možemo da nešto što je osnov demokratije i parlamentarizma, a tu smo već učlanjeni, to nismo u situaciji da ispoštujemo.

S druge strane, budući da imamo jedinstvenu raspravu, moram da kažem nešto i o problemu koji je bio prethodne nedelje veoma prisutan u javnosti da je ova pojava tj. izmena propisa kako bi se vozila koja su starija od 15 godina u saobraćaju, upućivala dva puta na tehnički pregled. Ministar je rekao to, čini mi se, u četvrtak kako se taj namet neće uvesti itd.

Mene sada zanima, ako je to opravdanje bilo za tako nešto, bezbednost i bolja bezbednost na putevima i u saobraćaju, zašto smo onda tako brzo odustali od toga?Zato što je bio preveliki odziv javnosti za takve namete, budući da su automobili u Srbiji u proseku, čak i mnogo stariji od 15 godina. Ako je već u pitanju bila bezbednost i ako je bezbednost na prvom mestu, onda bi trebala država Srbija da subvencioniše taj odlazak na tehnički pregled, a ne da se otima od nekoga 30 evra, koji svako ako vozi stariji auto od 15 godina, svakako mu mnogo više znači tih 30 evra nego nekome ko vozi novi automobil.

Isto tako, imali smo situaciju oko protesta taksista i mi imamo situaciju da se bavim nekim problemom samo kada se neki grad blokira, kada je neki veliki štrajk ili kada je neki odziv javnosti, kao što je u ova dva slučaja.

Dakle, morali su taksisti da blokiraju Slaviju, da bismo mi pregovarali sa njima tj. Vlada Republike Srbije a ne Skupština i došli do nekog rešenja. Taksisti imaju puno pravo da protestuju. Budući su u poreskom sistemu, plaćaju porez, moraju da idu na estetski pregled, pravila za njih u saobraćaju su strožija nego što su za obične vozače, a imamo situaciju da firma čija je slična delatnost kao što je to u taksi udruženjima, se pojavila na tržištu pod velom neke druge delatnosti, rade njihov posao a uopšte nije u poreskom sistemu niti plaća porez ovde, već iznosi pare iz Srbije.

Mi, umesto sami da smo sagledali taj problem i da smo to videli pre nego što su taksisti izašli na ulicu, mi smo čekali da se grad blokira da sve bude zatvoreno kako bi gledali da te probleme rešimo. Onda se čuje kako ima previše taksista u Beogradu, kako je to skupo i kako ima mnogo problema itd. Cenu taksi prevoza određuje grad Beograd i ono što je najčudnije i što se razlikuje od svake druge delatnosti, jeste što ne postoji konkurencija taksi udruženja. Dakle, konkurencija je normalna stvar u svakoj privrednoj delatnosti, a ne postoji i ne dozvoljava se taksistima da npr. uvedu popuste i sami određuju cenu svojih vožnji.

Dakle, trebalo bi država Srbija da sagleda i da uoči neki problem pre nego što to izađe toliko na videlo i onda ne bi dolazili u situaciju da se neki propise donose ili ukidaju samo što postoji ogroman odziv javnosti prema tome, kao što je u ovoj situaciji.

Ja se slažem da ne treba uvesti namete ljudima koji imaju starija kola od 15 godina, ali je prvo da se sagledaju da li postoje neki benefiti a ne da se to tako uvede, pa tek kada se javnost okrene protiv toga u toj meri da se ti zakoni povuku.

Dakle, budući da donosimo zakone samo zato što smo na putu EU, samo zato što otvaramo poglavlja a ne zato što je to naša potreba i taj proces harmonizacije je poguban po Srbiju. To nije počelo samo sa ovom Vladom već je na snazi od 2000. godine.

Moram da kažem da nam ništa ovo neće značiti i svi ovi zakoni koji su u skladu sa evropskim propisima, ništa nam to neće pomoći da uđemo u EU, zato što je pitanje svih pitanja KiM i samo isključivo ako Republika Srbija prizna Kosovo, kao nezavisnu državu ako razmeni ambasadore, onda ćemo mi ostvariti neki napredak, a ovo sve nema nikakvu svrhu i nema nikakvu poentu.

Zato apelujem na predlagače da ubuduće predlažu zakone koji su u skladu sa našim pravnim sistemom i u skladu sa potrebama naše države i društva a ne da bi se bilo kome dopali i da bi bilo koje poglavlje otvorili.

Hvala.
Reč ima ministar Nebojša Stefanović.

Što se tiče Zakona o bezbednosti saobraćaja, ova odredba je u Zakonu od 2009. godine. Dakle, ona se nije menjala ni u jednoj izmeni i dopuni zakona od 2009. godine. Dakle, ova o dvostrukom odnosno šestomesečnom tehničkom pregledu za sva vozila starija od 15 godina. Mi smo reagovali na ono što smo videli kada smo donosili pravilnik o primeni ovog zakona, da smo faktički u mogućnosti, struka je rekla da bi mogli da, iako bi bilo bolje da imamo češće kontrole tih vozila jer, znate, kad nekom pogine dete, onda se odjednom taj ne pita da li je imao 30 evra nego pita zašto mu je dete poginulo, zašto mu kočnice nisu dobre ili što su mu konstrukcijske osovine vozila takve da njegov branik ubija dete, a ne prihvata energiju, tako da pešak preživi. E, onda više niko ne priča o 30 evra, tad svi pričaju o životu, zašto nismo zaštitili život i sve ostalo.
Mi smo se trudili da nađemo balans. Mislimo da i dalje možemo sa jednim godišnjim pregledom, naravno, sada imamo propise koji garantuju da će taj tehnički pregled zaista i biti urađen i da će se snimiti a da ne bude fiktivan, da je neko samo provukao papire.
Što se tiče taksista, od 6,5 hiljada taksista, koliko ih ima, njih oko 200 je bilo u štrajku. Ostala, najveća udruženja taksista su bila potpuno saglasna sa zakonom, a ovih 200 koje je štrajkovalo su od prvog dana imali svoje predstavnike u radnoj grupi koju je Ministarstvo saobraćaja formiralo i bili su uglavnom svi ti njihovi predlozi već uvršćeni u nacrt izmene i dopune zakona. Meni nije bilo u potpunosti jasno, ja sam pokušao da shvatim šta je to što je njih motivisalo da izađu da protestvuju, zato što je faktički na kraju cilj bio isti, ništa se nije izmenilo u zakonu. Oni su odustali od daljeg protesta i time se sve završilo. Time je meni pokazano da suštinski razlog protesta nije bilo nešto što je bilo važno za njih, nego možda neka politička manifestacija i jačanje nekog od udruženja u odnosu na druge.
Mi se trudimo da kao odgovorna država, ne zbog Evropske unije nego zbog naše zemlje, donosimo zakone, kakav je današnji koji je pred nama, kojima pomažemo našim građanima. Ako jednoga dana uđemo u Evropsku uniju, to će biti dobro za građane Republike Srbije.