Poštovana predsednice, podnela sam amandman na član 1. ovog zakona, u želji da ga malo bolje i više preciziramo, u cilju poboljšanja uslova i isticanja opšteg interesa i značaja ovog zakona. U svakom slučaju, želim da istaknem da ovaj zakon podržavam i da će ovakav pristup podržati i čitava poslanička grupa SPS.
Ovim zakonom pokazuje se jedan značajan pomak u cilju regulisanja položaja zaposlenih lica u svim sistemima i delovima odbrane zemlje, bilo da se radi o pripadnicima Vojske, policije ili službe BIA. Ono što je važno, pokazuje da radikalan odnos ove vlasti i ove Vlade prema svim pripadnicima ovih jedinica, nasuprot vlasti koja je u periodu od 2000. do 2012. godine u svim segmentima zanemarivala položaj zaposlenih u ovom delu, kao i njihovu ukupnu materijalnu obezbeđenost. Smatram da je pripadnost ovoj službi u stvari od posebnog značaja i da u tom smislu i država treba da se odnosi prema njima na adekvatan i odgovoran način, jer samim ulaskom u ovu službu svaki pojedinac i svaki čovek u stvari unapred je spreman da položi ono što je najvrednije na oltar otadžbine.
Poznato je takođe, da je sektor odbrane i bezbednosti od izuzetnog značaja za jačanje svake države, njen međunarodni položaj i ugled u svet i takav odnos prema ljudima koji u ovoj službi rade u svakom slučaju traži jedan pristupa, kao što omogućava ovaj zakon. Kakav je odnos bio, npr. vlasti, prema pripadnicima vojske, policije, u prethodnom periodu, između ostalog može da ilustruje jedan primer da je i meni kao predsedniku Upravnog odbora Tržište rada Srbije, prethodna vlast u periodu od 2000. do 2007. godine, sudila, za zloupotrebu službenog položaja što je Upravni odbor Tržišta rada Srbije u to vreme, doneo odluku da se pripadnicima, odnosno članovima porodice poginulih pripadnika vojske i policije na Kosovu, koji su poginuli u odbrambenim ratovima, obezbedi jedan poseban fond, koji bi bio pomoć porodicama poginulih. To je u svakom slučaju jedan sraman primer odnosa prema ovim porodicama, i prema ljudima koji su radili ovaj odgovoran i iznad svega težak posao.
Donošenjem ovog zakona obezbeđuje se jedan potpuno novi pristup koji je apsolutno za pohvalu, ali istovremeno smatram da će neka pitanja koja ovaj zakon nije regulisao moći da se regulišu podzakonskim aktima. Neka od tih pitanja postavljena su u dosadašnjem delu rasprave, a to su sigurno ona kako će se u celini fond obezbediti, koliki će taj fond biti, kako će biti učešće pojedinaca, kakvi će biti sve kriterijumi za učešće na ovom konkursu, kakav će biti, najzad, izbor kandidata, kakve su njihove obaveze prema vojsci i policiji nakon korišćenja tog prava, jer je ono svakako, specifično i posebno.
Isto tako postoji pitanje, odnosno postavljam pitanje – da li postoji plan koliko će dugo trajati benefit po ovom zakonu? Najzad, nešto od toga je svakako, već u dosadašnjoj diskusiji rečeno, ali je važno napomenuti da treba u vidu imati i položaj izbeglih i raseljenih lica pripadnika vojske i policije iz drugih republika, kojima ovo pitanje do sada nije rešeno, kao i položaj porodica poginulih i ranjenih u borbama za zaštitu prava i života srpskog naroda u celini.
Važno je iskoristiti sve pasivne i zapuštene, a očuvane objekte i zgrade vojske, ima ih mnogo, i sav kapital staviti u funkciju u cilju pozitivnog rešavanja ovog pitanja. Hvala vam.