Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
(Nataša Sp. Jovanović: Završavam. Samo mi dozvolite još 30 sekundi.)
Ne može, koleginice, i druge kolege sam isključivao na pet i po minuta.
(Nataša Sp. Jovanović: Samo da završim.)
Žao mi je.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, danas bih postavila pitanje ministru zaštite životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu.

Naime, činjenica je da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta politike ove Vlade, što je pokazano i formiranjem posebnom ministarstva koje će se baviti isključivo ovom problematikom na sveobuhvatan, odgovoran i kompetentan način. Za prethodnih godinu dana to se i pokazalo. Aktivnosti ministarstva i ministra Trivana doprinose da se segment životne sredine učini vidljivijim i da se otvoreno govori o ozbiljnim problemima i o načinu njihovog rešavanja.

Svedoci smo da je u proteklih godinu dana otvoreno mnogo pitanja o kojima se ranije nije ni govorilo: od pitanja otkrivanja nelegalno uskladištenog opasnog otpada i njegovog zbrinjavanja, preko formiranja nacionalnog tela za ispitivanja posledica od NATO bombardovanja Srbije po zdravlje ljudi i životnu sredinu, do značajnog povećanja područja prirode pod zaštitom.

Takođe, glas Srbije u međunarodnoj areni u oblasti zaštite životne sredine se sve jače čuje. Sve je ovo nužno, inače bismo našim potomcima ostavili nerešive akcidente i životnu sredinu u kojoj ne može da se živi. Takođe, Srbija je preuzela i obaveze prema EU u kontekstu pristupanja ovoj organizaciji.

Radi se o Poglavlju 27, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene. Ovo poglavlje je veoma kompleksno, samim tim i skupo za usaglašavanje standarda. Ali, istovremeno omogućava i apliciranje za značajna sredstva iz predpristupnih fondova EU.

Kako je ministar Trivan izjavio da je u toku izrada nacrta za pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 i da će za par nedelja ovaj nacrt biti gotov, što znači da veoma brzo možemo očekivati otvaranje Poglavlja 27, želim da postavim pitanje ministru Trivanu – u kojoj su fazi pripreme nacrta pregovaračke pozicije, koje se sve formalne pretpostavke moraju ispuniti kako bi se Poglavlje 27 otvorilo i kada se očekuje njegovo otvaranje?

Takođe, u kontekstu ove pregovaračke pozicije Srbija će morati da realizuje brojne infrastrukturne projekte, među kojima su i brojni prečistači vode. Kako dolazim iz Vrbasa, koji je deo projekta izgradnje prečistača pod nazivom „Veliki bački kanal“ koji se finansira sredstvima EU, pitala bih ministra dokle se stiglo sa realizacijom ovoga projekta, s obzirom da centralno postrojenje za preradu otpadnih voda, za njega je EU izdvojila 15 miliona dinara. Lokalna samouprava je formirala zajedničko preduzeće sa opštinom Kula, „Prečistač Vrbas Kula“, AP Vojvodina izdvojila je sredstva za izgradnju pristupnog puta i izdvojila je i 50 miliona dinara za kanalizacionu mrežu u naseljenim mestima. Pošto postoji kanalizaciona mreža u samom gradu, gotovo 99%, kada je u pitanju kanalizaciona mreža u naseljenim mestima, ona je svega 30%. Nedostaje tri i po miliona evra za završetak kanalizacione mreže.

Iz tog razloga, postavljam pitanje da li možemo kao i do sada da računamo na podršku države, pošto je za ovaj projekat neophodno da on ima kapacitet 125 hiljada stanovnika i neophodna nam je pomoć i države, osim onoga što je izdvojeno od strane EU i Vlade AP Vojvodine? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, u nastavku na moje poslaničko pitanje od utorka, 15. maja ove godine, a vezano za krađu zlata u RTB Bor, upućujem novo pitanje ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanoviću:

Da li može da se dovede u vezu period od 2015. godine do danas, koji sam naveo u prethodnom pitanju, a u kome je evidentan nedostatak određenih količina zlata, sa periodom od počinjanja saradnje RTB Bor sa firmom „Red metal“, čiji je predstavnik gospodin Milan Popović, kao jedinim partnerom u poslovima uslužne prerade uvezenog bakarnog koncentrata u tom periodu?

S tim u vezi, da li je tačno da u svim ugovorima koje je RTB Bor zaključio sa firmom „Red metal“, i to samo sa njom, jedinom u poslovima uslužne prerade bakarnog koncentrata u navedenom spornom periodu, nije bila predviđena razmena hemijskih analiza o sadržajima bakra, zlata i srebra između RTB Bor kao prerađivača i firme „Red metal“ kao isporučioca sirovine?

Naime, ugovorom je precizirano da se hemijske analize sadržaja bakra, zlata i srebra u bakarnim koncentratima koji se uslužno prerađuju u formi obavezujuće hemijske analize kontrolne kuće, koju je u tu svrhu, pod navodima, velikodušno plaćala firma „Red metal“, samo ispostavlja RTB Boru na znanje i za konačnu primenu u finalnom obračunu količina bakra, zlata i srebra, a koji se nakon prerade isporučuje „Red metalu“.

Takav način poslovanja predstavlja najgrublje kršenje međunarodnih normi, čime se širom otvaraju vrata za krađu i korupciju najvišeg stepena.

Da li su dodatno na ovako štetnu klauzulu ugovoreni i nepristojno niski troškovi topljenja i rafinacije, a sve na štetu RTB Bor kao prerađivača?

Da li je menadžment RTB Bor, u svrhu sopstvenog opravdanja ovako ugovorenih nepovoljnih troškova prerade, u 2015. godini, samo dva meseca nakon potpisivanja ugovora sa „Red metalom“, naručio od firme „Maneks DOO“ i gospodina Dragoljuba Zbiljića, ponudu za preradu bakarnih koncentrata sa lošim finansijskim uslovima, kako bi u poređenju sa ugovorenim uslovima sa „Red metalom“ zaključio koliko je RTB Bor napravio, pod znacima navoda, dobar posao?

Dakle, samo grubo navedeći neke posebno loše detalje vezane za poslovni aranžman RTB Bor i „Red metala“, moje generalno pitanje je – ima li država Srbija snage da konačno ispita kvalitet ugovora potpisanih od strane RTB Bor, odnosno „Topionice“ i „Rafinacije“ DOO sa firmom „Red metal“ u periodu od 2015. godine do danas? Ovi ugovori su generatori daleko veće štete od ove nastale sa krađom zlata, objavljene pre dve nedelje, premda i nju ne treba umanjivati.

Osnovano se sumnja da je cela priča sa krađom zlata stvorena i plasirana u javnost kao odličan paravan za svu krađu koja je nastala potpisivanjem ovako štetnih ugovora o preradi bakarnih koncentrata sa firmom „Red metal“.

Koliko je ta firma bila značajan partner RTB Bor, a pogotovo njegovog generalnog direktora, može se zaključiti iz nekoliko verzija ugovora iz 2015. godine, u kojima se predviđala klauzula po kojoj je „Red metal“, ukoliko se promeni generalni direktor Blagoje Spaskoski, mogao bez ikakvog objašnjenja da raskine ugovor sa RTB Bor. Takvo poniženje kompanije RTB Bor je nezapamćeno u njenom višedecenijskom poslovanju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moje prvo pitanje za danas ide ministru za zaštitu životne sredine i glasi:

Da li je tačno da u Pančevu u nekadašnjoj staklari firma „Promist“ bez dozvole gradskih, republičkih nadležnih institucija lageruje 36.000 tona veštačkog đubriva, na bazi amonijum nitrata? Da li je tačno da lagerovanje tako opasnih materija nije dozvoljeno u naseljenim područjima, a pogotovo ne u neposrednoj blizini stambenih blokova, bazena, škola i vrtića, kao što je slučaj u Pančevu? Da li će biti pokrenuta istraga ko to nije radio svoj posao i time izložio nepotrebnom i opasnom riziku građane Pančeva?

Drugo pitanje ide ministrima pravde, privrede i odbrane, a tiče se jednog slučaja od pre nekoliko dana, kada su javni izvršitelji krenuli da oduzimaju imovinu fabrike reznog alata u Čačku. Naime, sve u ime navodno novog vlasnika jednog dela pogona ove fabrike. Ono što je ovde posebno bitno, jeste da i pored više dopisa iz Ministarstva odbrane da je u pitanju fabrika od vitalne važnosti za odbrambenu bezbednost zemlje i u sistemu namenske industrije, ipak se čačanski sud oglušio i prodao ovaj deo fabrike reznog alata, što je protivzakonito i protiv interesa bezbednosti zemlje, s obzirom da zakon ne dozvoljava bilo kakva sudska potraživanja, kada su u pitanju fabrike iz oblasti namenske industrije.

Dakle, da li će 500 radnika fabrike reznog alata ostati bez posla u vremenu velike priče o zapošljavanju u Čačku i u čitavoj Srbiji?

Treće pitanje ide ministru za telekomunikacije, kao i ministru za kulturu i informisanje, a to je da li je moguće da već četiri dana ne mogu da zakažu sastanak sa Majom Pavlović, vlasnikom novosadskog Kanala 9, koja štrajkuje glađu sve ove dane, zato što je isključen signal televiziji K9 iz Novog Sada, gotovo retkoj i jedinoj televiziji novosadskoj i šire gledano u Vojvodini, na kojoj može da se čuje drugačije mišljenje i glas opozicije uopšte.

Kada će ona dobiti priliku da razgovara sa nadležnim resornim ministrima i da razreši šta ona duguje državi, a šta država duguje njoj, kao i brojnim drugim lokalnim medijima u Srbiji koji su pod ogromnim pritiskom ove vlasti? Drugi takav slučaj je u Kraljevu, gde je bahata vlast SNS dala 80 puta više sredstava iz budžeta televiziji bliskoj SNS u odnosu na druge kraljevačke televizije, osam miliona dinara za jednu televiziju, a po 100 hiljada dinara za druge televizije.

Zbog toga su u Kraljevu svake srede u toku protesta građana, protiv ove bahate i korumpirane vlasti SNS, koja pare građana deli ne samo nenamenski kada su u pitanju mediji, nego i kada su u pitanju sportska udruženja, udruženja građana itd.

I, konačno, pitanje za predsednika države, predsednika Vlade i predsednika Narodne skupštine - kada će na dnevni red Narodne skupštine konačno doći tema Kosova i Metohije, o kojoj inače raspravlja čitav svet, pa i Savet bezbednosti UN na svaka tri meseca, ali, evo, za dve godine našeg ovog novog saziva nijednom u plenumu tema Kosova i Metohije?

O čemu trenutno raspravlja i sa kim pregovara predsednik države Aleksandar Vučić? Čiji je mandat dobio da može da pregovara o Kosovu i Metohiji? Kada smo mi ovde o tome raspravljali? Da li su ti pregovori van Ustava Republike Srbije i van Rezolucije 1244? I kako se zapravo desilo da mi danas imamo kontradiktorne izjave vodećih državnih zvaničnika, jedni kažu da nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo, a drugi kažu da moramo da potpišemo pravno obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo zato što je to uslov za ulazak Srbije u EU.

Da li ste vi gospodo na vlasti svesni da kada ispunite taj uslov i odreknete se Kosova i Metohije zarad ulaska Srbije u EU, sutradan ćete dobiti novi uslov i novu ucenu iz EU? Ono što je činjenica da se godinama unazad država Srbija odriče svojih državnih institucija na Kosovu i Metohiji i da među građanima Kosova i Metohije vlada sve veći strah i osećaj da ih je država napustila.

Ono što ovde jeste ključna odgovornost, to je odgovornost predsednika države koji je rešio sam da rešava pitanje Kosova i Metohije, što je nedopustivo. U tom smislu upozoravam predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će on biti izvor konflikta i sukoba unutar ovoga društva ako misli da sam rešava pitanje KiM i da ništa ne pita Narodnu skupštinu Republike Srbije. U tom smislu, mislim da je došlo vreme da se ta tema nađe na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Šta sve ispriča ovaj veliki borac za KiM, trebali ste samo da mu postavite pitanje koliko je glasova, uzgred bude rečeno, dobio na KiM.

Da pređemo na poslaničko pitanje. Pre nekoliko dana mi je stigao odgovor na postavljeno poslaničko pitanje iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a u vezi sa brojnim aferama koje potresaju opštinu Paraćin.

U odgovoru se navodi da to Ministarstvo, kao organ državne uprave, nema neposredne nadležnosti u odnosu na moja pitanja, te me oni i dalje upućuju na MUP. Te ja danas i upućujem pitanje MUP-u – da li su upoznati sa ogromnim aferama koje su se pojavile u većem delu medija, a koje potresaju opštinu Paraćin? Radi se o različitim aferama, u kome su oštećeni budžet opštine Paraćin, pa posledično i građani Paraćina i to u milionskim iznosima, ogromnim iznosima, a učesnici tih afera su čelnici opštine Paraćin predvođeni predsednikom opštine Paraćin Sašom Paunovićem i ostalim, odnosno ostalom vrhuškom DS i ostalim satelitima koji podržavaju vlast DS u toj opštini.

Dakle, u pitanju su sukobi interesa, dokazani sukobi interesa u kome se redom nalaze gotovo svi ili barem većina opštinskih funkcionera, zatim nameštanje poslova privatnim firmama koje poseduju upravo ti rukovodioci u opštini, zatim različite zloupotrebe položaja, o čemu smo već pričali na nekoliko sednica, i opravdana sumnja da postoji trgovina uticajem. Svaki put kada pomislimo da više ništa ne može da nas iznenadi, kada je reč o štetočinama koji upravljaju opštinom Paraćin, one se potrude da nas demantuju i da to ne bude tako.

Najnoviji u nizu slučajeva te vrste je objavljen pre nekoliko dana, kada je izašlo na videlo da su potrošili 100 miliona dinara na tzv. lizing radnika. Svojevrsnim, vrlo kreativnim tumačenjem zakona, oni su tamo stotine radnika zapošljavali po tom nekom modelu tzv. lizinga radnika, kako bi zaobišli uredbu Vlade Republike Srbije o zapošljavanju.

Sada se tu otvaraju brojna pitanja, mnoga pitanja na koja treba da dobijemo odgovor. Ako znamo da su neka javna komunalna preduzeća iz Paraćina, poput JP „Vodovod“, poput JKP „Paraćin“, iznajmljivali radnike od muža sekretarke opštine Paraćin, izvesne Maje Rakić, onda nas to navodi na pomisao da je i to praksa u ostalim javnim komunalnim preduzećima u Paraćinu.

Dakle, imamo potpuno opravdanu sumnju da je to model po kome oni funkcionišu. Tako da se tu nameću pitanja, koliko su to oni onda ljudi zaposlili na ovaj način za toliki novac, za stotine miliona dinara? Koliko je to radnika? Zatim, koji su to poslovi? Kolike su plate radnicima? Konačno, ko kontroliše da li ti ljudi uopšte rade, da li se pojavljuju na poslu ili su u pitanju fiktivni ugovori na šta mi sumnjamo? Sto miliona dinara, koliko je to radnika?

Ovo su jako važna pitanja na koja Paunović mora da da odgovor, jer kao što sam rekao, postoji velika verovatnoća i opravdana sumnja jer znamo sa kim imamo posla, da je u pitanju ogromna pljačka budžeta opštine Paraćin.

Zaključak ove tužne priče je gde god da je DS vršila ili vrši vlast, rezultat je isti. Afera za aferom, opustošen budžet, zloupotrebe položaja, bogaćenje pojedinaca i osiromašenje građana. To je jedan jedini zajednički imenitelj svim žutim štetočinama gde god su vršili vlast. Da li je to Đilas u Beogradu, koji je ostavio preko milijardu evra duga? Da li je to Kuzmanović na Vračaru, koji je ostavio 780 miliona dinara minusa gubitaka? Da li je to Kena u Smederevskoj Palanci, koji je ostavio dugove od četiri milijarde dinara, zaključno sa ovim paraćinskim despotom kako ga već građani Paraćini zovu? Zahvaljujem.