Hvala predsednice.

Uvažena predsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira na kritike, na početku mi dozvolite da izrazim zahvalnost i istaknem važnu ulogu ministra Dušana Vujovića na rezultatima koje je zajedno sa prethodnom i sadašnjom Vladom postigao u oblasti makroekonomske stabilizacije, finansijske konsolidacije i strukturnih reformi.

Tokom jučerašnjeg dana, a i danas, čuli smo mnogo neosnovanih, paušalnih, proizvoljnih konstatacija i tvrdnji, zasnovanih na nerealnim činjenicama. U tom smislu ja želim da istaknem jednu staru latinsku izreku koja glasi – da mihi factum dabo tibi ius, dajte mi činjenice da bih vam dao pravo. I u sferi ekonomske politike treba ukazati na realne činjenice, da bi se iz toga izvukli pravi zaključci. Ja ću pokušati neke od njih da istaknem.

Nakon više od decenije, 2017. godine zabeležen je suficit državnog budžeta od 1,2% BDP-a i ovaj trend se nastavio i na početku 2018. godine, tako da u prvom kvartalu iznosi 6,5 milijardi dinara. Nivo javnog duga se takođe kontinuirano smanjuje, u 2017. godini pao je za više od 10% BDP-a, a nakon prvog kvartala 2018. godine iznosi 59%, što je ispod nivoa Mastrihta.

Dobre ocene i pozitivne kritike relevantnih međunarodnih finansijskih organizacija kao što su MMF i Svetska banka, podigli su poverenje domaćih i stranih investitora, budući da je premija rizika Srbije pala na najniži nivo i isti je uslovilo od preko 2,5 milijardi stranih direktnih investicija u 2017. godini, a takav trend se nastavlja i u 2018. godini, što nas čini liderom u regionu po ovom parametru.

Zemlje u tranziciji, kakva je naša, karakteriše nestašica kapitala, koji se upravo smatra osnovnim generatorom ekonomskog prosperiteta. Zato strane direktne investicije, za razliku od zajmovnog kapitala, ne iziskuju vraćanje glavnica i kamata i doprinose stabilizaciji inflacije, rastu BDP i poboljšanju stanja platnog bilansa.

Obračunom i naplatom poreza i doprinosa na zarade novozaposlenih radnika ostvaruje se bolji priliv u zdravstvene i penzione fondove, kao i budžeta lokalnih samouprava.

Isto tako, treba ukazati da je Srbija po globalnom indeksu konkurentnosti za 2017. godinu, koju objavljuje Svetski ekonomski forum, napredovala za 12 mesta i zauzima 78 mesto od 137 zemalja. Po kriterijumu inflacije Srbija, po izveštaju iste institucije, zauzima prvu poziciju, koju deli sa još 35 zemalja. Zbog niskih inflatornih pritisaka, referentna kamatna stopa je snižena više puta i sada iznosi 3%.

Stabilnost bankarskog sektora u Srbiji je očuvana i dodatno ojačana. Zahvaljujući merama Narodne banke Srbije, udeo problematičnih kredita u ukupnom kreditu zabeležio je oštar pad na 9,2% marta 2018. godine, što je najniži nivo od 2008. godine. Stopa nezaposlenosti je višestruko smanjena i sada iznosi oko 12%, sa tendencijom daljeg pada, dok se stopa zaposlenosti povećava. Neto devizne rezerve prelaze devet milijardi evra, što predstavlja njihov najviši nivo od 2000. godine.

Nešto lošija situacija u pogledu privrednog rasta u 2017. godini je posledica pada proizvodnje u energetici i poljoprivredi početkom godine, zbog loših vremenskih uslova, ali isti nemaju recesione elemente i ne ugrožavaju osnovni trend razvoja, što su na najbolji način potvrdili rezultati u prvom kvartalu 2018. godine, koji iznosi 4,5% u odnosu na isti period prethodne godine.

Takođe, u prvom kvartalu 2018. godine, industrijska proizvodnja je u poređenju sa istim periodom 2017. godine, veća za 5,5%, a spoljno trgovinska razmera iznosila je 8,8 milijardi evra, što je 10,7% više nego u istom periodu 2017. godine.

Svi navedeni rezultati predstavljaju dobru osnovu za ubrzanje rasta u narednom periodu, odnosno za dalje poboljšanje privrednog ambijenta i obezbeđivanje visokih stopa privrednog rasta, sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti i podizanja životnog standardna stanovništva.

Osnovna obaveza novog ministra, a i cele Vlade, biće da u narednom periodu ostvare ciljeve fiskalne politike utvrđene fiskalnom strategijom za 2018. godinu, sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu, a koji su pre svega usmereni na održavanje fiskalne stabilnosti.

Takođe, zahvaljujući merama finansijske konsolidacije, stvoren je fiskalni prostor za povećanje kapitalnih investicija, povećanje penzija i plata u delu javnog sektora i smanjenje poreskog opterećenja zarada. Ove mere su tako koncipirane da ne ugroze stabilnost javnih finansija i trend smanjenja javnog duga, a sa druge strane da podignu životni standard stanovništva, stimulišu privatnu potrošnju i ubrzaju privredni razvoj.

Naravno, u realizaciji postavljenih ciljeva uvek postoje fiskalni rizici koji predstavljaju izloženost javnih finansija određenim okolnostima koje mogu prouzrokovati kratkoročna i srednjoročna odstupanja od projektovanog fiskalnog okvira.

Zato je identifikacija najvećih fiskalnih rizika koji mogu uticati na državne finansije polazna tačka u boljem upravljanju fiskalnim rizicima. Ja ću ovom prilikom ukazati na neke od potencijalnih rizika kao što su pad privredne aktivnosti ili manji rast koji doveo do značajno smanjenja priliva kapitala i smanjenja spoljno trgovinske razmere, inflacija kao osnovna determinanta makroekonomske stabilnosti, devizni kurs i kamatne stope na međunarodnom i domaćem tržištu, garancije izdate od strane države koje utiču na visinu javnog duga i na visinu deficita ukoliko otplatu po kreditu, umesto prvobitnog dužnika preuzme država, preuzimanje obaveza državnih i javnih preduzeća, poslovanje javnih preduzeća, uplata dobiti od strane javnih preduzeća i devidendi društva kapitala u kojima država ima vlasništvo i predstavljaju značajni deo neporeskih prihoda.

Na kraju, želim da istaknem da sam siguran da će Vlada Republike Srbije i novi ministar imati adekvatne odgovore na sve potencijalne fiskalne rizike, da će u tom kontekstu ministar, sa svojim višegodišnjim praktičnim iskustvom i afirmativnim rezultatima koje je ostvario u Beogradu, pre svega, u delu smanjenja budžetskog deficita, konsolidaciju javnih preduzeća, realizaciju investicionih projekata, dati svoj puni doprinos u realizaciji ekonomske politike Republike Srbije, pa stoga će poslanici SNS dati punu podršku predlogu predsednice Vlade, koji će potvrditi u danu za glasanje. Hvala.

Reč ima Jelena Mijatović.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije, poštovani gospodine Mali i uvažene kolege narodni poslanici, želim na samom početku da naglasim da ću u danu za glasanje podržati predlog predsednice Vlade da novi ministar finansija Republike Srbije bude Siniša Mali. Mislim da je svojim radom i svojim rezultatima pokazao da može, da ume, da ne odustaje i da je spreman da preuzme odgovornost za vođenje finansija, ne samo grada Beograda, već i čitave Srbije.

Prošlo je četiri godine od kada je SNS preuzela vlast u Beogradu. Tada je poverenje i stranke i građana Beograda da preuzmu brigu o glavnom gradu dobio upravo Siniša Mali. Znamo kakva je situacija u Beogradu bila do 2014. godine, ali je zarad dobre informisanosti građana Srbije bitno ponoviti. Dug od milijardu i 118 miliona evra, neplaćenih obaveza 14 milijardi dinara, budžetski deficit od 20,25%, bez posla je bilo 110 hiljada ljudi, mesta u vrtićima je bilo samo za 47,5 hiljada dece, za šta su roditelji morali da izdvajaju i trećinu svoje plate. Javna preduzeća su bila pred kolapsom. Samo Javno komunalno preduzeće „Beograd put“ je krajem, na primer, 2013. godine imalo gubitak od preko milijardu dinara. Nije se ulagalo u infrastrukturu, zanemarena su prigradska naselja. Ja stvarno ne mislim da postoji skala važnosti ako upoređujemo centralne beogradske opštine i prigradska naselja, svaka opština ima svoje prioritete, svoje probleme. Problemi prigradskih su možda teži zato što su infrastrukturno teži. Nije se ulagalo u kanalizaciju, vodovodnu mrežu, asfaltiranje. Volela bih da kažem da su u to vreme ulaganja preusmerena u centar Beograda, međutim, nisu. Preusmerena su isključivo u neke sopstvene džepove ljudi koji su tada vodili grad.

Prošlo je četiri godine i javnost je imala priliku, Beograđani su imali priliku, da vide razliku u ophođenju prema institucijama, kulturi, baštini, razliku u odnosu prema ljudima i njihovim problemima. Nije lako takmičiti se. Nije lako trčati trku sa teretom nasleđenih dugova i obaveza na plećima, krenuti s poslednje pozicije i pobediti, jer Beograd je pobedio. Dug grada je prepolovljen, isplaćene su sve dospele obaveze, budžetski deficit je smanjen skoro četiri puta. Sprovedena je konsolidacija javnih i javno-komunalnih preduzeća, u prve tri godine mandata od minusa do dve milijarde dinara, javna i komunalna preduzeća došla su do dobiti od 10 milijardi. Izgrađeno je preko 113 kilometara kanalizacione mreže, 283 kilometra vodovodne mreže, 260 kilometara toplovoda, obavljeni su radovi u više od 750 ulica. Prvi put je asfaltirano 120 kilometara saobraćajnica. Restaurirano je više od 200 fasada u centru grada Beograda, uređeno više od 200 zelenih površina, 42 sportska terena i više od 70 dečijih igrališta. Nezaposlenost, po prvi put za 10 godina, pala je ispod 90 hiljada.

U saradnji sa privatnim vrtićima i izgradnjom novih državnih vrtića, otvoreno je još 25 hiljada novih mesta za naše mališane, a cena vrtića je prepolovljena. Beograd je, takođe, danas jedini grad u Srbiji koji je u sklopu elektronskog servisa e-beba omogućio roditeljima da se već u porodilištu prijave za sva lokalna davanja, kao i da svoju bebu upišu u matičnu knjigu rođenih, bez odlaska u matičnu službu. Porodiljama je obezbeđena i jednokratna novčana pomoć u iznosu od 10.000 dinara za svako novorođenče, dok se za socijalno ugrožene porodilje izdvaja i dodatnih 25.000 dinara. Upravo na tu razliku sam i mislila na početku svog izlaganja, razliku u tome na koji način i koliko ozbiljno shvatamo probleme društva i naših građana, jer problem nataliteta nije lako rešiv, ali je razlika kada vi dajete pomoć za 3.500 majki, kako je bilo dok su neki drugi vodili grad, i sada kada tu pomoć prima preko 14.000 majki, to je ta razlika.

Ne mogu da ne pomenem važnost velikih investicionih projekata koji su pokrenuli građevinsku industriju i ostale privredne grane, Beograd je danas centar ekonomskih dešavanja i najveće gradilište na Balkanu. Imamo više od 1.000 aktivnih gradilišta, a najveće među njima je svakako „Beograd na vodi“. Prostire se na preko 100 hektara savske obale u centru grada Beograda. Investicija vredna 3,5 milijarde evra doprineće da Beograd postane pravi turistički i poslovni centar Balkana. Takođe, moram da pomenem i druge ne manje važne projekte koji su realizovani ili su u fazi realizacije, kao što su „Ikea“, „Hilton“, „Meita“, zatim železnička stanica „Prokop“, rešavanje višedecenijskog problema deponije u Vinči, fabrika vode „Makiš 2“, kao i kišni kolektor „Zemun Polje – Dunav“.

Pošto dolazim sa Palilule, teritorijalno najveće beogradske opštine, po mom mišljenju najlepše opštine, koja ima sve odlike Srbije u malom, htela sam samo u par rečenica da istaknem ono što je u mojoj opštini, između ostalog, urađeno. Obnovljen je Sportski centar Tašmajdan, rekonstruisane su ulice među kojima su veoma bitne Ruzveltova i Vojvode Micka, otvoren je vrtić u Ovči, rekonstruisana biblioteka, otvoren dnevni boravak za decu ometenu u razvoju, započet projekat izgradnje kanalizacione mreže. Projekat koji se trenutno realizuje, veliki projekat, jeste Palilulska pijaca koja će imati 12.691 kvadratni metar prostora i predstavljaće jednu od najmodernijih pijaca u Evropi. Gradi se u skladu sa novim urbanističkim parametrima koji će ovoj pijaci dati atraktivan izgled i maksimalnu funkcionalnost. Pijaca će se prostirati na četiri nivoa, od kojih su dva predviđena za garaže, što je inače veliki problem u gradu Beogradu, pogotovo u centru, i dva nivoa za potrebe pijace i ugostiteljskih usluga. To znači, uređujemo prostor u kojem živimo, uređujemo prostor u kojem radimo, otvaramo nova radna mesta.

Poštovani gospodine Mali, vi danas niste bili u prilici da govorite pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, za to će tek biti prilike kada i zvanično preuzmete funkciju ministra finansija. Iskoristila bih samo još par minuta vaše pažnje i upravo vas citirala. „Velika je čast biti gradonačelnik ovog grada. Uvek sam mislio da je za dobrog gradonačelnika važnije da voli svoj grad i da radi po želji svojih sugrađana nego da se bavi politikom. Politika mi nikada nije bila cilj, niti sredstvo za postizanje ciljeva. Cilj mi je bio da od Beograda napravim grad uz pomoć i po meri svih Beograđana, a ne po meri tajkuna, kao što je to bilo u ranijem periodu. Tako smo protekle četiri godine i vodili Beograd. Radili smo za Beograđane, po željama Beograđana i u korist Beograđana.“

Zaista je tako. Beograd je danas grad po meri svih Beograđana. Znam da ćete vi sa mesta ministra finansija uspeti da zadržite finansijsku disciplinu, da ćete uraditi sve da zadržite trenutno stanje u budžetu, da ćete odgovorno da radite, odgovorno da trošite, onako kako je prethodna Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem započela, a ova Vlada predvođena Anom Brnabić i nastavila. I vi ćete, gospodine Mali, kao ministar finansija i kao član Vlade Republike Srbije imati punu podršku poslanika SNS. Zahvaljujem.

Reč ima Miljan Damjanović. Izvolite.

Juče i danas imali smo priliku da čujemo od predlagača biografiju budućeg ministra finansija, jer za to imate apsolutnu većinu, ali i od predstavnika poslanika režima po hvalospevima, rezultatima, i moram priznati juče i danas to je bio faktički jedan isti tekst samo su se menjali poslanici koji su čitali.

Ono što para uši jeste činjenica, da kada se to izgovaralo rečeno je da je gradonačelnik Siniša Mali i SNS, da su sva obećanja koja su davala građanima Beograda ispunili.

Zarad javnosti, ja moram da podsetim da se ovde radi o potpunoj neistini i citiraću, naprimer samo jedno od saopštenja SNS pred gradske izbore održane 2012. godine. Tada je kampanju naprednjaka vodio Nebojša Stefanović i držao je konferenciju za novinare ispred Skupštine grada i ticalo se zaista ozbiljnog problema, jer su vaši prethodnici, tu moram priznati, bili zaista mnogo gori i ostavili su katastrofalnu situaciju u gradu i tada se SNS citiram, zalagala i rekla sledeće – uvođenje bus plus sistema za naplatu karata u gradskom prevozu u Beogradu je poniženje i otimanje novca od građana Beograda. Beogradski odbor SNS optužio je aktuelnu beogradsku vlast da otima novac od građana uvođenjem bus plus sistema za naplatu karata i konstatovala – gradska vlast DS, G17 plus, još jednom je zavukla ruku u džep građanima uvođenjem novog sistema naplate. Ovog puta naplata je preko računa privatne firme čiji se pravi vlasnik ne zna, a koju kontrolišu funkcioneri DS i Dragan Đilas.

Prema saopštenju te stranke novac koji građani plaćaju ući će u ruke privatne kompanije koja je nastala samo da bi obavljala tu delatnost, pa zatim Nebojša Stefanović nastavlja – za vreme vlasti Dragana Đilasa i Mlađana Dinkića cena karte za prevoz povećana je 100%, ali Beograđani nisu dobili poboljšanje saobraćajnih usluga gradskog saobraćajnog prevoza Beograd, sreda, 1. februar 2012. godine.

Koji je danas sistem naplate u Beogradu? Isti taj bus plus, a u čije sada džepove ide taj novac? Zašto niste raskinuli ugovor? Zašto posle toliko godina, pre tačno šest godina, čak i izgovor, u pitanju su veliki penali, ne može da prođe, ako je to interes države treba ga rešiti da bi to preduzeće bilo likvidno. Da li je danas pod režimom SNS, GSP likvidno? Ne, nije. Da li ima dovoljan broj vozila? Nema. Koja je prosečna starost tih vozila? Stariji i od mene i od vas zajedno. Šta se dešava svakodnevno kada putujete gradskim saobraćajnim prevozom? Gde god, u kom god delu grada Beograd da krenete, svako jutro ili popodne ćete videti ili tramvaj koji je pokvaren, ili trolejbus, ili autobus kako stoji nepomično i stvaraju se velike gužve. Jesti li rešili taj problem? Ne, niste. Nastavili ste politiku Dragana Đilasa.

Da je ovo podatak koji je bio istinit o bus plusu potpuno se slažemo, ali stvara se novi nonsens, a to je da ste upravo nakon dolaska na vlast 2012. godine vi preuzeli kadrove DS, samo niste Dragana Đilasa. Iste te koji su bili članovi veća ispred G17 plus i DS. Iste te koji su bili direktori Parking servisa, GSP i ostalih. Ko vam je danas direktor Parking servisa? Pa, isti bivši kadar Mlađana Dinkića, koji je tada bio u vlasti i mnogi drugi članovi veća koji su bili i u kabinetu pokojnog gradonačelnika Bogdanovića i nakon toga Đilasa i sada su kod vas, i nastavljate potpunu istu politiku. Čiju su to projekti bili od Slavije, pa nadalje, koje ste vi isto kao i mi kritikovali, Trga Slavije i ostalo. Pa, DS jer je to uzaludno bačen novac, potrošen novac i to je sve rađeno za vreme mandata gradonačelnika Siniše Malog i sada kandidata za ministra.

Koliko je zaista pravih infrastrukturnih problema rešeno? Pa, nije. Evo, podsetiću vas da ljubav između vas i Đilasa i dalje postoji i posle tih izbora kada ste preuzeli vlast. Dragan Đilas je za vreme vaše vlasti postao predsednik Košarkaškog saveza Srbije, a kada ste otvarali Pupinov most, rame uz rame su Dragan Đilas i Vučić išli zajedno, rukovali se, slikali, pričali sa ambasadorom Kine i sve ostalo.

Obećavali ste, kao što ste obećavali da ćete hapsiti Mlađana Dinkića, obećavali ste da imate dovoljno dokaza da uhapsite i Dragana Đilasa. A što ga niste uhapsili? Ili je po srede da je dobro imati tzv. opozicionara koga držite u šaci i papire u fioci, pa onda on onako demonstrativno kao napušta sednicu Skupštine grada, a vi nastavljate da radite šta hoćete. I, kompletnu kampanju 30 dana vi ste vodili, sve vreme kritika, ružne reči, ali pljuvačina sa Draganom Đilasom je obrnuto. Jedni drugima ste dizali rejting. I, nikada niste izašli sa kandidatom, ni 2012, ni 2014, ni 2018. godine. Niste govorili šta ćete uraditi, niti ste tada govorili možda da posle zaista protagonista politike, velike protagoniste dosa, ovde u Skupštini od 2008. godine do 2012. godine, govorim o šefu poslaničke grupe DS, Jeleni Trivan, onda ste i nju uvezli i dali joj direktorsko mesto, a onda ste uzeli i Gorana Vesića i mnoge druge.

Onda vi ustanete i obraćate se ovoj ovamo desnoj strani, za koju se slažem da su apsolutno loše vladali, ne samo loše vladali u Beogradu, to su ljudi koji su hapsili srpske heroje i šta sve nisu radili. Ali, ste uzimali iste te lopove kod sebe i sada rade za vas i govorite o rezultatima. S druge strane, govorite o borbi protiv korupcije. Pa, šta je bilo sa onih sto milijardi što ste obećali godišnje da ćete štedeti od javnih nabavki. Lično je Aleksandar Vučić dao tu izjavu. Četiri godine, četrsto milijardi. Gde je taj novac? Kakav prepolovljen minus? Gde ste vi to uštedeli?

Pa, to je osnova za korupciju. Gde su sad ta obećanja koja ste dali. Šta je sa Kancelarijom za brze odgovore? Šta je sa Sekretarijatom za legalizaciju i legalizacijom ovolikog broja i dalje nelegalizovanih objekata gde radi samo jedan sekretarijat za čitav grad. Potpuna centralizacija. Da li ste se za to borili? Da li ste to tada obećavali? Ne, obećavali ste suprotno, da ćete vratiti nadležnosti opštinama te 2012. godine koju je Dragan Đilas počeo da krnji. I, sve ste uradili potpuno drugačije.

Mi sada treba da verujemo da će čovek koji je prihvatio taj koncept politike, uvezao kadrove svoje iz DS, G17+, i nekih još marginalnih stranaka, čija je politika bila do 2012. godine uništavanje grada Beograda, da nas ubedite da mi treba da verujemo da se on sada promenio i da će raditi u interesu građana. To se sigurno neće desiti i mi nećemo dati podršku.

Hvala.
Reč ima Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala. Samo par stvari. Prvo, što se tiče raskida ugovora sa bus plusom. Mi nismo želeli da raskinemo ugovor sa bus plusom iako on svakako je morao i mogao da bude mnogo bolji zato što bi to sa sobom povuklo dve velike konsekvence. Jedna je ogromnu odštetu koja se nije isplatila tada gradu Beogradu, a i za koju zbog stanja u budžetu grad Beograd nije ni imao novca.
Drugo, da kakve god ugovore potpisivali i pre vas, vi morate, na kraju krajeve i vladavine prava i predvidivosti poslovanja, ukoliko su oni u skladu sa zakonom, morate da ih ispoštujete. Tako su nam tražili da raskinemo ugovor sa „Fijatom“ zato što nije u najboljem interesu Republike Srbije, tako i bus plus.
Kažem vam, da svaki taj raskinut ugovor značio bi za investitore da kako koja vlada dođe na lokalu ili na republici, može da raskine ugovore kako hoće i kao im se sviđa ili ne sviđa. Znači, ne bi imali više ni domaće, a ni strane investitore u Srbiji. Tako da je u tom trenutku svakako i za lokal i za imidž Srbije bolje da se sačeka dok ugovor, dok traje validnost tog ugovora.
Što se tiče novih autobuskih linija i novih autobusa. Vi, naravno znate da je uvedeno novih deset autobuskih linija i da je Beograd dobio novih 107 autobusa uključujući i prve električne autobuse. Dakle, nije tačno da se ništa nije promenilo i da se nije ulagalo i u novi vozni park.
Što se tiče projekata, mislim da je potpuno bespotrebno da ponovo objašnjavam posle sada već dan i po kako to da gradska vlast u mandatu Siniše Malog nije nastavljala politiku gradske vlasti u mandatu Dragana Đilasa, jer da jeste, onda bi dug samo danas bio još mnogo veći, imali bi blokadu javnih preduzeća, imali bi i dalje budžetski deficit od preko 20% ili više, ali danas Beograd nije više takav grad. Danas je Beograd, kao što sam i rekla, jedna stabilna, perspektivna lokalna samouprava koja ima, 40% BDP-a Srbije dolazi iz Beograda i verujem da će se tako nastaviti i u mandatu sledeće gradske vlasti.
Što se tiče toga da li je gradska vlast u mandatu Siniše Malog implementirala i neke od projekata koji su bili najavljivani od strane tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa i te vlasti, pa, jeste. Nikad mi nismo rekli da su svi projekti koje su oni bombastično najavljivali loši. Oni samo nisu imali ni znanje, ni želju da ih sprovedu. Tako da, u svakom slučaju, oni jesu, svi ti projekti, u korist građana Beograda, tako da je u tom smislu dobro i da su oni implementirani. Hvala.

Aleksandra Tomić, replika. Izvolite.

Kada pričamo o političkoj doslednosti, bilo bi fer ovde da nam gospodin prethodni govornik kaže koji je član Upravnog odbora ili Nadzornog odbora u Skupštini grada bio za vreme Dragana Đilasa. Jer, napadati Srpsku naprednu stranku da sprovodi politiku Đilasa od nekog ko je član Upravnog odbora iste te vlasti u to vreme pokazuje da je podržavao politiku Dragana Đilasa.

Prema tome, Srpska radikalna stranka je u to vreme podržavala politiku Dragana Đilasa i Demokratske stranke i to treba reći. Ako se SNS izjasnila da je protiv te politike, onda je ona dosledno sprovodila tu politiku i od strane tima koji je vodio gradonačelnik Siniša Mali. Zašto vama smeta što mi nikada nemamo jednog kandidata za gradonačelnika? Kada budu bili izbori za jednu osobu, za jednu ličnost, tada ćemo dati svog kandidata. Dok god je ovaj izborni sistem na političkoj sceni, kada su u pitanju lokalni izbori, izbori za Grad Beograd, do tada ćemo uvek prezentovati naš tim, sposobne ljude koji mogu da sprovedu politiku stranke. Hvala.

Hvala.
Samo vas molim da se ne odjavljujete, jer ja nikad ne znam koja vam je namera.