Hvala.
Pokušavam da vodim sednice i da što manje izričemo opomene poslanicima. Ako smatrate da sam morala da izreknem opomenu glasaćemo o povredi člana 109.
Da li želite da glasamo? (Ne.)
Zahvaljujem.
Poslanik Kostić, po Poslovniku.

(Isključen mikrofon.)Povređen je član 27. vi kao predsedavajuća treba da se starate o povredi Poslovnika. Već drugi put mi ne date da govorim po Poslovniku. Prvi put kada je govornik vladajuće koalicije vređao naše članove stranke i porodicu… da se držimo.. Mi smo svedoci koliko se vređa… i za to se nikada nismo… kao što se drže članovi vaše stranke.. da sve što je govorio prethodni govornik… pravosudnim organima… što nije slučaj sa članovima njegove porodice…nabrojali sve… gospodina Obradovića…

Hvala.
Ako želite da glasamo, ne menjam stav, trudim se da ova sednica prođe u toku diskusija o temi koju imamo, a ne da svedemo diskusiju na lično omalovažavanje i uvrede. Ako vi smatrate da je trebalo, glasaćemo.
Ali, apelujem onda da niko ne započinje ovakvu vrstu diskusije, da vređamo jedni druge, nego da govorimo o suštini, a niko nikog ovde nije sprečavao da govori 20 minuta o čemu god je hteo. Niko nije sprečio poslanika Obradovića da završi svoju diskusiju.
Povreda Poslovnika, Branka Stamenković.

Hvala.

Povreda Poslovnika član 103. pre svega stav 1. koji definiše da narodni poslanik može da ukaže na povredu Poslovnika neposredno nakon učinjene povrede.

Ovde smo imali situaciju da je predsedavajuća Gojković nakon izlaganja poslanika Obradovića reč dala guvernerki Tabaković.

Da je neko hteo da se javi za povredu Poslovnika trebao je to da učini neposredno nakon izlaganja poslanika Obradovića, a ne nakon izlaganja guvernerke Tabaković. Znači, nakon toga nije smela predsedavajuća uopšte da da reč po povredi Poslovnika, izuzev ako nisu hteli da ukažu na nešto u čemu je pogrešila guvernerka Tabaković.

Dalje, imamo kršenje isto člana 103. st. 7. i 8. Dva poslanika iz vladajuće koalicije koja su se javila po povredi Poslovnika uopšte nisu obrazlagala povredu Poslovnika, već su vreme od dva minuta iskoristila za brutalne napade koje nemaju veze sa povredom Poslovnika na poslanika Obradovića.

Ja bih zamolila predsedavajuću Gojković, da što se tiče prve povrede na koju sam ukazala da se izvine ovom parlamentu, u tom slučaju da prizna grešku, u tom slučaju ne moramo da glasamo o tome, a što se tiče ove druge povrede da oduzme dva minuta zbog zloupotrebe povrede Poslovnika poslaničkim grupama SNS i ne znam tačno kako se zove od ovog drugog poslanika njegova poslanička grupa, jer tako nalaže član 103. stav 8. Hvala.

U suprotnom da se glasa.

Nisam htela da vas prekinem da ne bi rekli da imam dvostruke aršine, ali član 103. koji govori da odmah neposredno po povredi moram da dam reč poslaniku, već smo raspravili i dala sam izvinjenje poslaniku koji je morao da čeka i dobio reč posle izlaganja guvernerke Jorgovanke Tabaković. Ako hoćete još pet, šest puta da ponovim izvinjenje, ja ću to i uraditi, ali vi niste mogli sada da ponovo govorite o članu 103. stav 1. neposredno po učinjenoj povredi, tako se završava.
Znači, greška je sada bila vaša. Ja sam se izvinula, jer zaista jesam napravila grešku. Dobila je reč guvernerka, a ne Marijan Rističević koji je prvi podigao Poslovnik. Ovaj drugi poslanik za koga ne znate kojoj poslaničkoj grupi pripada, takođe je iz poslaniče grupe SNS, ovo sve zauzima SNS, osim par prvih redova koje zauzimaju naši koalicioni partneri. Znam da sam simpatična, ali šta ćete. Mora neko i simpatičan da vodi ove sednice. Ne mogu stalno oni namrgođeni, koji nemaju duha. Šta da radim? Takva je tura došla. To je to.
Sad dozvolite da se mi malo vratimo na raspravu, to očekuju građani Srbije od nas, a od Poslovnika jednostavno nema vajde.
Zaboravila sam, takođe sam danas napravila još jednu grešku, jer nisam pitala izvestioce nadležnih odbora da li žele reč i sada moram da ispravim tu grešku, jer proceduralno mogu i sada da dam reč, a to je Aleksandra Tomić, izvestilac Odbora za finansije.
(Boško Obradović: Replika.)
Sigurno će danas biti dan replika, povrede Poslovnika, šta god.
(Boško Obradović: Onda povreda Poslovnika.)
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Očito je rasprava bila veoma napeta i zbog toga mislim da je bilo potrebe da se da reč mnogim poslanicima koji su reagovali na nesuvisle komentare kod izlaganja guvernerke i ministra gospodina Đorđevića.

Pre nego što pređem kao ovlašćeni predlagač na temu, a to je izbor Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, koje je u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, još jednom bih rekla da ono što smo imali prilike da čujemo, zaista nema veze sa temom i predloženim zakonima, danas su paušalne izjave i na svaku od tih izjava danas su paušalne izjave i na svaku od tih izjava vrlo lako može da se odgovori iz prostog razloga, što, recimo, na pitanje kada treba vratiti neisplaćene plate iz firmi koje su bile u privatizaciji i stečaju nije nadležnosti rada Narodne banke Srbije.

Drugo, kada govorimo o tome da se omogući preprodaja duga određenih banaka, govori se u trenutku kada jedna banka ode u stečaj, šta se dešava sa deponentima te banke i sa njihovim dugovanjima. Normalno je da postoji pravni sled onog ko kupuje tu banku, pa je logično da taj dug preuzme druga banka. Znači, to pokazuje jedno neznanje uopšte kada već želite da napadnete nekog po prirodi onih zakona koji se donose, onda treba da idete zaista sa argumentovanim napadom i rečinacama, a pogotovo kad pričamo o lobistima drugih banaka.

Moram da vas podsetim da u vreme do 2012. godine mi smo imali tajkune koji su državne akcije davali kao garanciju privatnim bankama i tako uzimali kredite i opterećivali budžet Republike Srbije i plus, imali smo i „Razvojnu banku Srbije“, „Metals banku“ i „Agrobanku“ koje su davale bespovratne kredite određenim političkim strankama za izbore. Prema tome, od 2012. godine, toga više nema.

I ono što je vrlo važno reći, da kurs koji se kretao do 2012. od 84 dinara za jedan evro, do 123 dinara za jedan evro je upravo davalo mogućnost NBS da sa bankama otvori jedan biznis u kome su se bogatili oni koji su radili za te banke, a to su u svakom slučaju bili pojedinci.

Tako da, ono sve što je danas u budžetu Srbije zahvaljujući guvernerki NBS, se nekada prelivalo u privatne džepove. Tako da je potpuno razumljivo zašto je budžet Republike Srbije do 2012. godine došao u situaciju da nema da isplati plate i penzije.

Kada govorimo o onim rezultatima NBS, to će govoriti i ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe i mislim da mu to neće biti uopšte težak posao, ja bih rekla samo ispred Odbora da kao ovlašćeni predstavnik kada smo vršili izbor Komisije za zaštitu ponuđača u postupku javnih nabavki imali smo obavezu da raspišemo oglas zbog toga što je četvoro kandidata, od ukupno devet koji su podeljeni u tri suda, koji se bave praktično drugostepenim odlukama prilikom žalbi u postupcima javnih nabavki, imali smo obavezu da raspišemo javni oglas, jer je mandat za četiri člana tih sudova istekao 1. aprila.

Mi smo to uradili u zakazanom roku, 20. februara, tako da je 23. februara u listu „Politika“ i na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije oglas pušten da se svi zainteresovani, u skladu sa zakonom, koji imaju zaista godine staža provedene u ovoj oblasti, koji imaju položen pravosudni ispit, mogu prijaviti na ovakav konkurs.

S obzirom da su uslovi konkursa visoko postavljeni, zbog toga što traže iskustvo u ovom radu, svega se šest kandidata javilo. Onda, u skladu sa praksom koja je i prošle godine imala kada smo vršili izbor ovih kandidata, izvršen je jedan test u pismenoj formi prema kojem su pitanja sastavljena na osnovu Zakona o javnim nabavkama i na osnovu Zakona o upravnom postupku. Od šest kandidata, uslov je bio da se postavi određeni limit. Od 42 pitanja koja su nosila po jedan bod, 34 boda, praktično 34 pitanja je trebalo da se odgovore tačno.

Ono što bih rekla da se pokazalo da od ovih šest kandidata svi su imali zaista jako veliki broj bodova i došlo je do toga da su suštinski pokazali svoje znanje i na tom pismenom testu. Bili smo u obavezi kao Odbor da izvršimo i usmeni razgovori sa svim kandidatima. Ono što se pokazalo da broj bodova se praktično sa našim utiskom poklopio i to je ono što je pokazalo da tri kandidata koja su konkurisala sa pravosudnim ispitom su i nosila najveći broj bodova.

Tako da Vesna Gojković, Željko Grošeta i Vesna Stanković su kandidati koji su najveći broj bodova postigli sa pravosudnim ispitom i bili naš predlog posle razgovara. I Slaviša Milošević sa 38 bodova koji je stekao iskustvo u Upravi za javne nabavke. To su u stvari četiri kandidata koji su predlog odluke koju smo doneli 23. maja 2018. godine i utvrdili na samom Odboru.

Mislim da su imali prilike i predstavnici opozicionih partija da jednostavno i učestvuju u ovom procesu i da učestvuju, kada je u pitanju rad komisije koja je sprovodila pismeni test, tako mislim da je bilo teško doneti ovu odluku zato što su svi kandidati bili jako dobro i njihovo znanje se negde merilo bukvalno sa par bodova.

Mislim da današnja sednica zaista treba da ide u nekom pravcu stručne rasprave, odnosno rasprave koja može i ako treba da donese neke popravke u smislu amandmana na određeni predlog zakona, onda ona treba da pokaže suštinu kojom treba ovaj parlament da se bavi, a to je otvaranje prostora građanima da lakše, jednostavno sprovode postupke u odnosu sa bankama.

Odluka svakog korisnika usluga banaka je njegovo lično pravo. Drugo, banke su na tržištu kapitala, jednostavno treba da se utrkuju sa svojim uslugama i na osnovu te konkurencije da svi korisnici, odnosno građani Srbije zaista idu ka najboljim uslovima koje će u tom trenutku za njih ponuditi na tržištu. Mislim da je taj put ustvari, koji je guvernerka dala sa ovim setom zakona, negde otvoren i svi napadi koje smo do sada imali prilike da čujemo su lične prirode, pokazuju ustvari da oni koji to žele da napadnu prvo, ne poznaju temu, nisu hteli ni da pročitaju predlog ovih zakona i onda je najlakše krenuti ka tim ličnim uvredama, tipa kolika je plata ljudi koji rade u NBS. To je uvek jedna paušalna izjava kojom se želi da se građani Srbije okrenu protiv institucija, ali to im ne donosi nikakav benefit. To neće doneti nikakvu korist građanima, pa čak ni onima koji se bave i koji imaju probleme sa kreditima u švajcarcima.

Mi smo na odboru imali prilike da čujemo taj odgovor. Odgovor je da 19. hiljada ljudi koji zaista imaju realne probleme, koji su se stekli u mnogo godina i pre nego što je ovih šest godina guverner NBS gospođa Jorgovanka Tabaković. Ne treba da preliju probleme budžet Srbije koji koristi sedam miliona građana. Naravno da mere koje donosi NBS i uteruje banke u redu i uteruje na određeni način da poštuju standarde koji postoje u svim međunarodnim institucijama, treba da budu isti.

Upravo ovi zakoni teraju banke u taj red. Zbog toga guvernerka i ima takvu poziciju koja možda danas i nije omiljena kod bankara, ali jednostavno navika banke da moraju da poštuju pravila koja važe u svim razvijeni državama, ne samo članicama EU, nego i one koje poštuju ove standarde, a nisu članica EU.

Mislim da je nama danas zadatak da na što bolji način prezentujemo građanima Srbije šta je to dobro što će ovi zakoni da donesu, a ne da se bavimo time da napadamo bez razloga, političkim putem, zarad jeftinih političkih poena pojedinih malih stranaka i strančica, pokreta, da bi jednostavno oni dobili koji minut više reklame na RTS.

Hvala vam gospođo guvernerka što niste hteli da ulazite u ovakve rasprave koje se odnose na određene uvrede, jer to više govori o njima koji daju uvrede, nego o nama koji želimo da damo odgovor na ovakve napade. Hvala zbog toga što danas građani Srbije treba da vide koliki su rezultati za ovih šest godina postignuti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Vojislav Vujić.

Uvažena predsednice, gospođo Tabaković, gospodine ministre Đorđeviću, ovde je danas najbitnije u ovih prethodnih, koliko, već tri sata, koliko traje ova rasprava, ovo što je koleginica Tomić rekla, a to je jedno veliko priznanje pre svega za vaš rad kada je u pitanju stabilnost i kurs evra u Srbiji u zadnjih nekoliko godina.

Time ste pre svega pored političke stabilnosti koja je svakako prisutna, veliko poverenje uveli kod svih onih koji se bave ekonomskom stabilnosti. Znači, svako ko se bavi uvozom, izvozom sada je već slobodniji i mnogo lakše može da pravi svoje planove kako treba da radi.

Vi ste za ovih pet, šest godina koliko obavljate vašu funkciju, radili vrlo teške i vrlo odgovorne stvari. Hoću da iskoristim sada jednu priliku, upravo zbog toga da vam kažem da trebate da nastavite teške stvari, a isprovociran jednim naslovom u dnevnom časopisu „Danas“, na strani koja se bavi politikom. Naslov kaže ovako – Nišlije ne daju aerodrom, ali podržavaju Vučića. Urađeno je jedno istraživanje, danas je objavljeno, i u tom istraživanju, bez obzira na aktuelnu situaciju gde su građani davali onakve ili ovakve komentare, istraživanje kaže da kada radite i neke stvari koje narod ne prihvata, ali u suštini donosi dobrobit svakom ko živi u Nišu, kada se naprave rezultati, podvuče linija…

(Narodni poslanik dobacuje s mesta.)

… na žalost kolega vas u tom istraživanju nema, na žalost ni vašeg lidera. Tu je gospodin Aleksandar Vučić ponovo u vrhu i on je ocenjen sa ocenom 3,38. Drugi iza njega je Dragan Marković Palma sa ocenom 3,13. Treći po redu je gospodin Ivica Dačić sa 3,03, ja nemam razloga dalje da čitam. Znači, ako nastavite tim tempom i ovako kako ste do sada radili, ja ne sumnjam u vaš novi mandat i našu podršku ćete sigurno da dobijete. Kada je u pitanju poslanička grupa Jedinstvena Srbija, za svih deset zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu, mi ćemo da glasamo.

Zakoni koji su direktno vezani za vas iz NBS su prvih sedam zakona, a to su: Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju.

Ono što je meni privuklo pažnju u vašem uvodnom izlaganju su pre svega platne kartice. To je zadnjih sedam, osam, deset godina stvar koju većina građana Srbije ne može da zaobiđe. Na žalost, dobar deo građanstva nije ni bio upoznat sa svim stvarima i troškovima koje prate korišćenje takve kartice. Ono što ste vi danas rekli, meni je žao što je, vrlo je bitno i to da kažem, gledanost Skupštine je na rekordno nismo nivou. Znači, Skupština Srbije nikada nije manje gledana nego, evo to neko skorije, zadnje vreme, par meseci. Ovo što ste vi danas rekli je stvar koja treba da se ponovi. Ja vas molim da nađete način da upravo onim rečima kojima ste vi to nama danas ispričali, dođe takva informacija do građana Srbije.

Neko kaže da li je to trebalo uraditi ranije, da li je trebalo. Radi se onoliko koliko se može. Činjenica je da ste prepoznali šta je trebalo uraditi najranije, a to je da se stabilizuje vro i to ste uradili, kurs je stabilan. Ovo je stvar koja ne može da se reši preko noći. Svi ovi zakoni idu u tom pravcu. Izglasavanjem ovih zakona građani će biti još sigurniji nego što su do sada bili, ali naravno neznanje nikom nije opravdanje. Svako je morao, pre nego što je uzeo bilo kakav kredit ili bilo koju karticu, dobro da se informiše.

U sklopu sa tim, hoću da kažem sledeću stvar. Znači, za kredite koji su indeksirani u švajcarcima, ja tu ne vidim vašu krivicu, ali isto tako veliki broj građana je obmanut. Čuli smo malopre, preko 20.000 porodica. Ponavljam, nije vaša krivica, ali vas molim u ime svih nas poslanika da date neki predlog nekog konkretnog rešenja. Ne smemo ni dugo tu da čekamo. Tu ne smemo da imamo status kvo.

Bilo bi korektno da u nekom periodu, u sledećem mandatu od vas dobijemo predlog kako ćemo ovaj problem zajednički da rešimo.

Za mene je informacija da se 97% transakcija, koje se dešavaju preko platnih kartica, 80% obavljaju u inostranstvu. Ja sam se frapirao kada sam to čuo. Što se tiče građana i izbora banke, znači ne treba niko da žuri o izboru banke. To je sloboda svakog onog ko prima platu preko računa, preko bilo kakve komercijalne banke, da ode da se raspita o uslovima. Naravno, ti uslovi su promenljivi i to diktira tržište. Ne mogu da kažem da radite za bilo čiju stranu, kako je rekao neko od kolega malopre iz SNS, da protežirate strane banke itd, vi ste uradili konkretne stvari sa kojima se većina tih banaka u jednom trenutku nije složila, ali ste rešili da ćete da istrajete u tome i to ste uradili. Ja vas podržavam na tom putu i to nas vraća na onaj početak. Kada radite teške stvari, rezultati ne izostaju.

Što se tiče zakona koji se odnose na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i dopuna Zakona o stečaju, koje je gospodin ministar Đorđević obrazlagao, kolege iz moje poslaničke grupe će time da se bave detaljnije, a ja ću da se osvrnem na tri zakona koji se odnose o potvrđivanju različitih sporazuma.

Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke, opet, za razvoj, objasniću detaljno o čemu se radi, i ovaj treći koji se odnosi opet na zajam između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a odnosi se pre svega na finansiranje projekta iz zdravstva.

Kada je u pitanju ovaj prvi, piše da je predviđeno da ovaj cilj bude dostignut u okviru tri ključna stuba. Ja ću da pročitam samo prvi i obrazložiću zašto. Stub a) Upravljanje javnim rashodima. Programski razvojni cilj ovog stuba jeste unapređenje, upravljanje javnim rashodima, jačanjem upravljanja javnim finansijama i reformom kroz, prvo – unapređenje kontrole i evidentiranje obaveza i kašnjenja, pod dva – reforma javne uprave i utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u javnom sektoru, i tri – mapiranje radnih mesta u cilju racionalizacije i strukture plata u javnom sektoru i donošenje podzakonskih akata u skladu sa tim. Neću dalje da idem.

Zašto sam ovo pročitao? Svaka opština u Srbiji, svaki grad u Srbiji sa svojim budžetom je jedna država u malom. Znači, ono što mi radimo ovde kada su u pitanju veliki budžeti, isto to rade opštine i gradovi kada su u pitanju njihovi budžeti. Kod mene, odakle ja dolazim, a dolazim iz opštine Vrnjačka Banja, imamo situaciju gde bi predsednik opštine pre svih ovo trebao da poštuje, ali predsednik opštine od ove racionalizacije, bar kakav je slučaj kod nas, iskoristio svoju poziciju da pre svega zaposli svoju užu i širu familiju. Ako mi danas iz Jedinstvene Srbije, na republičkom nivou, podržavamo sve ove sporazume i zakone, a da oni u svom cilju imaju ono za šta im i jesu namene, ja vas molim da onda nađete mehanizam da funkcionerima koji predstavljaju opštine i gradove skrenete pažnju da oni na svojim lokalima upravo ovo ne zloupotrebljavaju.

Druga stvar za koju bih voleo da se čuje, a to je ono što sam ministru zdravlja rekao bar tri puta ovde u plenumu i dao mi čvrsto obećanje da ćemo da rešimo, a opet može da se tiče i Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma o Zajmu, dodatno finansiranje za drugi projekat razvoja zdravstva Srbije.

U Vrnjačkoj Banji već sedam godina u celofanu stoji oprema koja služi za dijalizu. U Vrnjačkoj Banji koja je veliko turističko mesto i veliki broj ljudi koji imaju zdravstvenu obavezu i moraju da posećuju takve centre, ne dolaze zato što to odeljenje nije u funkciji. Svi ljudi koji imaju takve zdravstvene probleme putuju u Kraljevo, 25 km svaki dan na dijalizu i vraćaju se, a kod nas ta oprema stoji u celofanu. Zaključan stoji prostor koji je kompletno opremljen za dijalizu u smislu infrastrukture, objekte, kreveti, sobe, itd.

Ja vas molim da ukoliko imate mogućnost u Vladi, gospodine Đorđeviću vama da kažem, prenesite kolegama na nekom sastanku, ja ću ovde kada budem iskoristio priliku i budem imao kolege ponovo ovde danas da sede ispred nas, kao što to danas radite vi, recite im da ovaj problem konačno reše. Znači, za ovo nisu potrebna velika dodatna sredstva. Ovo stoji u celofanu. Ja lično mislim da ovo ima rok trajanja. Ako iz nekog razloga, ne znam kakav je to, ne žele da pokrenu u Vrnjačkoj Banji, dajte da to nekome damo ko će da iskoristi na pravi način.

Još jedanput, što se tiče svih zakona, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će da podrži ove zakone. Verujem da će gospođa guverner u svom sledećem mandatu i ove stvari koje nisu još gotove do kraja da završi. Još jedanput skrećem pažnju, niste odgovorni i niste vi krivi za sve ono što se desilo sa kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, ali vas molim da nam ponudite neko rešenje. Hvala.

Hvala, kolega Vujiću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Izvolite.

Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče, uvažena guvernerko, uvaženi ministre, dame i gospodo, danas imamo set pet zakona koji su direktno vezani za Narodnu banku Srbije i jedan zakon koji je posledica izmene tih pet zakona i jedan zakon koji je, kako da kažem, više naslonjen na neke druge stvari, takođe tri vrlo bitna međunarodna ugovora o zajmovima.

Kada je reč o ovih prvih pet zakona vezanih za Narodnu banku Srbije, mogu da kažem jednu stvar da su ti zakoni nešto što smo dugo čekali. Ali, ono što ostaje kao moje veliko pitanje, posebno zakon vezan za naknade za kreditne i platne kartice, a zašto smo toliko dugo čekali? Dakle, postoje ljudi koji su godinama ukazivali na to da se forsira keš ekonomija, time što za relativno male transakcije, a mnogo je malih transakcija u Srbiji, gotovo da se ljudima koji imaju STR-ove gotovo ne isplati prodavati robu. Znači, ako neko dođe i kupi vam za 200 dinara, a platite jednu visoku fiksnu proviziju, ne možete zaraditi ništa, čak ste i na gubitku.

Dakle, duboko pozdravljam što je ovih pet zakona stavljeno pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, međutim, ono što mene duboko žalosti je što smo morali da čekamo dosta vremena, a pogotovo verujem da to žalosti ljude koji su u nekom momentu odlučili čak da izbace i posterminale iz svojih prodavnica. Ali, kako da kažem, to je bilo, a sada imamo nešto što bi verovatno trebalo biti bolje.

Duboko podržavam želju za jednom ozbiljnom raspravom, jer iako sam čovek koji valjda verovatno najviše voli slobodu govora i smatra je svetinjom i sloboda govora može da podrazumeva i da kažete i pametne i one stvari koje su malo drugačije, mislim da je za ozbiljnu raspravu potrebno barem minimalno znati materiju i stoga je jako dobro ako budemo imali što više ozbiljne rasprave o stvarima koje zaista mogu da poboljšaju život građana Srbije. Takođe, jako je bitno da imamo i ozbiljnu raspravu kada budemo raspravljali u detaljima i da se raspravlja u detaljima baš o svim stvarima, ne o dva člana. Ja se nadam da će zaista da bude tako, jer nema razloga da imamo dva dana ozbiljne rasprave, a recimo tri dana rasprave koja je malo drugačija.

Kada je reč, pošto je ipak ovo rasprava o načelu o dostignućima Narodne banke Srbije, ja ću to ostaviti više kada bude bilo rasprave o izboru guvernerke, koja nas uskoro sleduje, jer prošlo je već šest godina, ono što je izvesno je da rezultati postoje, i to vrlo dobri rezultati kada je reč o inflaciji, stabilnosti deviznog kursa i kamatnim stopama i to je za svaku pohvalu, budući da je to osnovni zadatak Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije, kao i svaka centralna banka, postoji da bi nam obezbedila da imamo stabilan novac, jer stabilan novac je smisao sam po sebi. Sve ovo ostalo drugo je, kako da kažem, vrlo kreativno tumačenje čemu služi centralna banka.

Sada idemo malo više i o ovim zakonima koji su vezani za Narodnu banku Srbije. Kada je reč o zakonu koji se bavi pitanjima kolaterala uglavnom, dobra je stvar što taj zakon stiže na dnevni red, jer mi u ovom momentu živimo u zemlji u kojoj finansijsko tržište umire. Prometi Beogradske berze su takvi da, kako da kažem, ponekad vam se čini da su u svoje vreme bolje menjačnice u Beogradu imale jači promete, doduše, i guvernerka je na neki način ubila dobar promet menjačnica sa stabilnošću kursa, tako da vidite da svaka stvar ima i neke neželjene posledice.

Nego, šalu na stranu, finansijsko tržište u Srbiji je zaista umirujuće i potrebno je učiniti sve da bi finansijsko tržište oživelo. Dobro je što kolaterali otvaraju mogućnost da finansijsko tržište, kako berzansko tako i vanberzansko, zaživi u oblastima hartija od vrednosti koje su jako bitne da biste vi u našoj zemlji mogli upravljati kao zaduženošću tako i rizicima. To je jako dobra stvar i tu u samom tekstu zakona teško je naći neku veću primedbu, posebno imajući u vidu da se i zna kako je zakon napisan i da je on u okviru jedne lepe celine koja se zove Poglavlje 17, o kojoj sad ne bih govorio u detaljima, pošto je i dalje, što bi se reklo, sa ograničenim pristupom.

Takođe, dobra institucija koja se javlja u ovom zakonu je što imate close-out netting instituciju koja je ovde prevedena kao neto izloženost, ali ja bih više preferirao izraz konačnog saldiranja, mada kažem, vrlo često je to pitanje prakse i koji će izraz zaživeti. Dugo vremena smo imali dilemu da li imamo finansijske derivate ili derivative, pošto je neke ovo prvo podsećalo na naftne derivate, ali smo usvojili ovu prvu terminologiju kao zvaničnu terminologiju u Srbiji. Ovaj institut close-out netting-a pomaže jako da velika količina aktive ne bude zarobljena i neproduktivna u jednom dužem vremenskom periodu, nego da se upravo kroz instituciju konačnog saldiranja oslobodi dobar deo nje i naravno upotrebi u svrhe koje su produktivne.

Dakle, jako je bitno uvek da imate zaštitu svih poverilaca u stečajnim procesima, ali kada imate mnogo vezanih poverilaca sa vezanim interesima, potpuno je bezveze da vi ne dođete na neto poziciju i imovinu koja služi za razvoj biznisa i jednostavno oslobodite da bude upotrebljena na produktivan način. Opet kažem, to je jako dobro, to je jedna međunarodna institucija finansijska koja postoji u svetu. Opet kažem, šteta je što smo čekali toliko vremena, ali opet, reći ću još jedanput, bolje ikada nego nikada.

Druga stvar vezana za naknade, isto je to bila načelna primedba, jako je dobro što su naknade svedene na 0,2% i 0,3%, uz jedan prelazni period. Jako je loše, kažem, što smo čekali i implicitno stimulisali keš ekonomiju. Ja nemam ništa protiv keša kao takvog, ali keš najčešće ima neke nusposledice kada jedna zemlja mnogo koristi keša u platnom prometu i obično su te posledice da se olakšava bavljenje nekim biznisima koji baš nisu poželjni ili su nelegalni ili su u sivom sektoru.

Dakle, s te strane, jako je dobro što smo smanjili naknade i što će sada konačno biti moguće da imate mnogo sitnih transakcija sa platnim karticama, a da blagodeti tih sitnih transakcija platnim karticama ne plaćaju trgovci iz svog džepa, što je, pretpostavićemo, prilično loša stvar.

Na neki način to me podseća na to kada imamo neke probleme u nekim drugim oblastima, recimo, eto, godinama je trebalo da u Evropskoj uniji, na primer, se završi sa velikim naknadama za roming i u jednom momentu je završeno. Tako da mi je situacija sa platnim karticama neodoljivo na to podsećala i dobra je, kažem još jedanput, stvar što je sa time završeno.

Takođe je za pohvalu i što imate instituciju razdvajanja naknada (eng. unblending) i to je jedna jako dobra stvar u celom Predlogu zakona. Tako da, s te strane, i jedan i drugi zakon će doneti neto pozitivne efekte i, kažem, moja je žalost što se to nije desilo mnogo ranije, jer bilo bi mnogo bolje da je takva situacija bila.

Vratiću se još jedanput na ovaj zakon o kolateralima, jako je bitno što ćemo stvoriti mogućnost da imamo i bolji menadžment javnog duga i bolje upravljanje i kroz valutnu strukturu i bolje upravljanje rizicima, ali ono što je meni, kao nekome ko voli da više priča o privredi privatno, jako bitno to je da će u suštini biti omogućeno da se bolje upravlja istim tim rizicima i privatnom sektoru. Takođe, za pozdraviti je i to što je način kako je definisano raspolaganje kolateralom mnogo bolje nego što je do sada bio slučaj i to je još jedna stvar koju u ovom momentu zaista vredi pozdraviti u rešenjima koja postoje u ovom zakonu.

Kada je reč o zakonu koji omogućava da se sklapaju ugovori na daljinu, ugovori na daljinu već sada postoje, naravno, u bankarskom sektoru Srbije banke su išle dosta u pravcu e-banking, što je potpuno razumljivo, jer jedan od najnepotrebnijih troškova na svetu za banke su, naravno, da imaju mnogo kancelarija u kojima se posao ne obavlja elektronski nego tradicionalno i banke su zaista imale interes da same budu najveći promoteri i poslovanja i uopšte elektronskog poslovanja u državnoj upravi i u privatnom sektoru.

S te strane taj sektor se razvijao dosta dobro, moram priznati, ali u zakonu su definisana neka rešenja koja omogućavaju da se izbegnu neke zamke koje nastaju kao posledica neujednačenog znanja. Neujednačeno znanje je inače veliki problem kada ulazite u bilo kakav vid odnosa, bilo da je ugovorni, bilo da je rasprava, i najčešće onaj koji nema dovoljnog znanja izvuče deblji kraj. Na primer, kada neko ko nema dovoljno znanja o bankarskom sektoru i pogotovo dovoljno pravne moći ulazi u transakciju na daljinu, veliki je podsticaj banke da proba da iskoristi tu asimetriju znanja.

S ove strane, dobro je što su uvedena neka rešenja, pozdravljam to zapažanje da je uvedena dvofaktorska identifikacija sasvim dovoljna za transakcije do 600 hiljada. Dvofaktorska identifikacija je inače dobar način da se zaštitite i većina banaka to primenjuje. Jako je teško da na dva mesta padnete u isto vreme, a i ako padnete, sami ste krivi, da vam neko uzme i mobilni telefon, i broj telefona i karticu, i još ove ostale podatke. Onda mislim da nije čak ni do banke, nego do onoga ko je neoprezan prema sopstvenoj imovini. Za preko 600 hiljada je uredu da postoji elektronski potpis, iz nekih drugih razloga. Tu je više reč o zaštiti kod pravnih lica.

Kod Zakona o NBS, koliko vidim suština je da je rasformirana jedna Uprava za nadzor, koja je pripojena drugom telu NBS. To je stvar procene NBS, i dobro je što su menjački poslovi vraćeno pod okrilje NBS, jer tu po prirodi prava, i pripadaju, a i po elementarnoj logici.

Kod platnih usluga, koji je peti zakon u ovom setu, meni jedno pitanje ostaje prilično interesantno. Dakle, kaže se da ako je nastao određeni gubitak usled toga što ste izgubili nosioca kojim se obavlja platni promet, da ne postoji veća obaveza banke od 3000. Da li u ovom slučaju, konkretno, ja ću postaviti pitanje koje će biti malo, čak delovati laičko, ali me izuzetno zanima, da li to znači, ako neko npr. izgubi karticu na primer koja je beskontaktna, da li to znači ako ta osoba na vreme ne ne primeti gubitak kartice, to je moram priznati jedna velika neodgovornost, da li to i dalje znači da banka odgovara do 3000, tj. da korisnik te kartice odgovara do 3000? Jer, u tom slučaju su, kako da kažem, stavljeni u malo povlašćeni položaj u odnosu na nekoga ko izgubi keš? I, da li u stvari, na taj način prevaljujemo, a uvek je jako lepo emitovati nova prava, ja to znam, i stvarati društvo u kome ljudi ne žele da prihvate rizik i ličnu odgovornost, i da to uvek dobro zvuči, dakle, da li se to odnosi i na ovakav tip kartica, i ako se odnosi, zbog čega je to tako? Jer, kažem, podsticalo bi u stvari, najčešće prevali se trošak nečijeg gubitka kartice ili zloupotrebe nekog drugog instrumenta platnog prometa, na one koji tome pristupaju sa dužnom pažnjom.

Sve u svemu ovih pet zakona, u načelu su dobri i predstavljaju jedno solidno unapređenje i od toga će imati koristi, zaista, potrošači u Srbiji, i korisnici svih usluga, kako bankarstva, tako i na finansijskom tržištu. Oni nisu, naravno, jedini zakoni koje mi treba da donesemo, mnogi do njih su zacrtani u planu, u Poglavlju 17. i mogu reći da nas tu čeka još dosta posla. Ali, kažem, ovih pet zakona jesu nešto, što, na šta mi bar, u poslaničkoj grupi Slobodnih poslanika, nemamo neke suštinske primedbe. O manjim primedbama ćemo govoriti kada dođe vreme za raspravu u načelu, ako dođe uopšte.

Kada je reč o zakonima o privrednim društvima, jako je dobro istaći što se rade neka poboljšanja koja će nam omogućiti da imamo više uprave u Srbiji, i da u stvari, postanemo jednog lepog dana e-Srbija, zemlja koja je zasnovana na elektronskim tehnologijama, i uopšte, na informacionim tehnologijama, što je u stvari jedno veliko zadovoljstvo, kako za građane, tako i za biznis.

Ono što meni stvara određenu dozu, da kažem nelagode, su institucije koje se pominju, vezano za prinudni otkup nesaglasnih manjinskih akcionara. To je razlog jedne određene doze skepse, kada jer o zakonu u celini. Kada je reč o rešenjima koja se odnose na e –poslovanje, rešenja jesu na mestu. Kada je reč o drugim stvarima koje su posledice, opet kažem, našeg usaglašavanja, kod jednog drugog poglavlja, kada je reč o putovanju Srbije u EU, kada je reč u stvari o Poglavlju 6. Tu isto imamo neke stvari da uradimo, ali suštinski, tu nemamo neke velike zamerke koje su stigle od strane EU. Štaviše, Poglavlje 6. se očekuje da nam bude prilično jednostavno, za razliku, ponavljam opet, od nekih drugih poglavlja.

Tako da, moje pitanje će biti za ministra, da malo detaljnije pojasni instituciju prinudnog otkupa kod nesaglasnih manjinskih akcionara, jer, kao što, kada je reč o ljudskim pravima i u svemu ostalom i demokratiji je ključno, kako se odnosite prema manjini, tako je kod akcionarstva izuzetno ključna stvar kako se odnosite prema manjinskim akcionarima. Tu se u stvari gradi uspešnost jednog društva u oblasti korporatizacije, u opšte oblasti akcionarstva. Akcionarstvo je jedna od oblasti u Srbiji koja kaska. Zato je bitno imati što bolja moguća rešenja da bismo mogli uživati sve benefite akcionarskih društava koja su nastala kao plod nečije inicijative, a ne najčešće kao plod promene vlasničkog statusa preduzeća, koja su nekada bila u javnom, odnosno državnom vlasništvu.

Kada je reč o Zakonu o stečaju, ovaj zakon jeste zaista uslovljen, tu ste potpuno u pravu, i uglavnom izmene se odnose na „close-out netting“, odnosno instituciju konačnog saldiranja, i te izmene će kažem, mnogo doprineti tome da stečajni postupak funkcioniše bolje, efikasnije. Naravno, svaka izmena zakona uključujući i ovih ostalih šest povlači mogućnosti da se nakon početka primene otkrije da može biti nekih posledica koje mogu biti loše, da se svaki zakon može zloupotrebiti kroz podzakonska akta i to je sve moguće, ali sama institucija „close-out netting“ je dobra stvar za efikasnost procesa stečaja.

Konačno imamo i tri zakona koja se tiču zajmova sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Kada je reč o aranžmanima Republike Srbije sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, dobra stvar tih zakona što zajmodavci u ovom slučaju su jako zainteresovani za to kako će se novac trošiti i jako zainteresovani za efekte tih zakona. Obično pre nego što se mogu povući sredstva vi morate nešto da uradite. To nije samo načelne prirode da se Evropska banka za obnovu i razvoj uveri da će Srbija moći da vrati te pare iz budžeta pošto sada u ovom momentu niko nema te sumnje da Srbija može da servisira dug, nego traže nešto više, traže rezultate da biste mogli vući novac. Same kamatne stope, sama pristupna naknada i same ostale naknade su definisane na način koji u ovom momentu nije možda za Republiku Srbiju i zaduženje tog tipa uz dobar program ima opravdanje.

Međutim, ono što vam ne može ni IBRD, a to sam govorio još pre godinu dana kada je bio drugi ministar, u stvari tada je bio bivši ministar finansija, bio je kada smo raspravljali o tim zakonima, ne može vas IBRD nikada naterati da vi sami maksimalno ne restruktuirate Železnice Srbije i EPS. Oba ta posla za koja će nama kao Republici Srbiji dati određena sredstva koja u slučaju EPS-a i Železnice Srbije iznose 160 miliona evra, vas ne može niko naterati da vi sami sebe ne minirate i da sami ne tražite neke rupe u programu koji ste sami definisali.

To jeste ključni zadatak onih koji upravljaju sa ova dva velika sistema. Sto šezdeset miliona za namene koje su osmišljene u zakonu mogu ta dva sistema podići na jedan nivo koji će biti dosta dobar da se što bih ja voleo i moja poslanička grupa, ta preduzeća jednog dana izvedu na berzu i budu u službi, kako građana Srbije, tako i investitora, tako i razvoja celokupnog finansijskog sektora. Ta dva preduzeća bi mogla dati odličan zamajac, ali danas nisu zrela za tako nešto.

Dakle, cela priča o ovih 160 miliona nije da li ćemo mi imati kontrolu i da li su namene koje su osmišljene u tim zakonima najbolje moguće, nego da li ćemo i za prvog nivoa kontrole imati zaista ispravno merenje učinaka i nećemo pokušavati da budemo pametniji, barem oni koji upravljaju tim sistemima i od samog programa i od želja kako da se ti sistemi postave.

To je jedan ozbiljan zadatak i mislim da ćemo još mnogo puta u načelu raspravljati o tome kako se ta dva sistema postavljaju, jer oni su još uvek daleko od toga da budu postavljeni na način da bi bili istinski razvojni resursi Srbije, ali ono što je šteta, ako izgubimo ikad vreme u tom procesu, izgubićemo neke jako dobre stvari.

Kada je reč o 25 miliona za zdravstvo, da, svakako to je nešto što je potrebno, ali ono što je očajno potrebno našem zdravstvu jeste da prestanemo da ga reformišemo sekirom i da napravimo sada, pošto nam ističe postojeća Strategija zaštite zdravlja u Srbiji, da napravimo novu strategiju koja će ići u susret tim izazovima i gde neće jedini izazov biti kako da seckamo sekirom rashode, nego kako da probamo da napravimo jedan razumniji način upravljanja, kako efikasnošću, tako i upravljanjem, odnosno menadžmentom zdravstvenim sektorom, jer kod nas još uvek robujemo nekim zabludama, pa osciliramo između političkog upravljanja u zdravstvenom sektoru i upravljanjem time da njega vode lekare. U praksi ni jedno, ni drugo rešenje nije najsrećnije i tu treba razmisliti i o tome da u stvari na čelu institucije u zdravstvenom sektoru moraju biti timovi u kojima imate i menadžere, profesionalne i ljude iz zdravstva i da samo tako možemo postići da naše zdravstvo ne bude problem u ovom momentu.

Tu mogu pomenuti i tačku 3b u celom aranžmanu, gde se ističe jedna oblast koja se kod nas jako politizuje i vrlo često koristi na način koji nije dobar, a reč je o raspravi o tome i koliko ima obolelih od kancera i koliko ljudi umire od toga.

Dakle, mnogo je stvari u zdravstvu koje mogu da se reše i mislim da je ovih 25 miliona potpuno u redu, ali stvar je, kažem, kako ćemo to upotrebiti.

Konačno, imamo i zakon vezan za Poštansku štedionicu i druge finansijske institucije. Iskustvo nam je reklo da smo do sad imali zaista probleme s time da nam baš domaće institucije u finansijskom sektoru nisu najbolje funkcionisale, a da smo mnogo bolje rezultate imali sa nekim drugim institucija, gde mi nismo bili vlasnici.

Bilo bi dobro da jednom dođemo do toga da i domaće finansijske institucije mogu, koliko, toliko dobro da funkcionišu. Hvala vam na pažnji.