Zahvaljujem se, predsednice.
Uvažena guvernerko, poslanička grupa SPS kategorički stoji na stanovištu da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer je apsolutno neutemeljen. Neutemeljen je jer je zasnovan na jeftinom političkom marketingu, s jedne strane, a s druge strane na nestručnosti ili nepoznavanju pozitivnih propisa.
Hajde da krenemo od početka. Ja ću koristiti vreme poslaničke grupe.
Prvo i osnovno, devizna klauzula je zakonska kategorija i ona je kao pravni institut sadržana u odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Ukoliko neko želi da izmenama i dopunama Zakona o obligacionim odnosima izbriše institut devizne klauzule, onda će obesmisliti suštinu obligacionog prava.
Devizna klauzula kao institut postoji od savremenog zakonodavstva, kada je obligaciono pravo definisano i sistematizovano kroz odredbe Zakona o obligacionim odnosima na savremen način, još od 1982. ili 1984. godine. Prema tome, devizna klauzula mora da postoji i ona je neminovnost. Ako ćemo jeftinim političkim poenima da to dovodimo u sumnju, onda je to direktno podrivanje pravnog poretka i pravosuđa Republike Srbije.
Ja moram samo jednu stvar da istaknem, a jako je važna zbog građana Srbije. Nema korumpiranosti sudija od banaka. To nije istina. Praksa, i to sudska praksa, ukazuje na nedvosmislen način da su sudovi doneli presude protiv banaka u zadnjih nekoliko meseci, i to presude gde su fizička lica bili tužioci, kada su ustali sa tužbama protiv banaka za sticanje bez osnova, pa su tražili da im se vrati nešto što im, navodno, pripada, a banke su to navodno neosnovano oduzele ili se neosnovano obogatile, za nekakav iznos troškova, provizija, po osnovu kreditnih linija, ugovora o kreditu, itd, itd. Ja verujem da je to vama sigurno poznato.
Međutim, sudska praksa nastoji da bude ujednačena. Jedino sudovi ovaj problem mogu da reše. Problem švajcarskih franaka i kredita koji su podignuti, odnosno ugovoreni u švajcarskim francima, izuzetno je kompleksan i složen problem. Brojna savetovanja, brojni seminari, pravnika, sudija, advokata, su ukazali na to da jedino kroz sudsku praksu možemo doći do nekog rešenja. A to rešenje se još uvek nigde ne nazire. Sistematizovati ga, teško možemo, zbog toga što ćemo doći u nekakav drugi problem, a taj problem može da bude multiplicirano sa teškim posledicama.
Prema tome, da se manemo mi jeftinih političkih poena i jeftinog političkog marketinga. Ovo je problem koji će se rešavati, naravno, uz pomoć NBS, ali je glavni teret rešavanja ovog problema na pravosuđu i na sudovima.
Sušta laž je i apsolutna neistina da su sudije donosile presude u ovom pravcu protiv banaka. Nije ni to tačno. U prvom stepenu je bilo ustrojstvo sudske prakse tako što su dva prvostepena suda u Beogradu donela presude kojima se priznaje ili usvaja tužbeni zahtev fizičkih lica po osnovu naknade štete, gde se šteta, na neki način, obrazlaže kroz sticanje bez osnova ili drugi vid štete, opet vezano za švajcarske franke. Ožalbene su te presude, čekaju se odluke po žalbama.
Prema tome, građani treba da znaju da onaj ko ukazuje na ovakve stvari, iznosi ovakve lažne ili neistinite podatke, je apsolutno neko ko nije dobronameran i ko ne želi dobro ni državi Srbiji, a naročito pravosuđu Republike Srbije.
Ovo sam morao da iznesem zbog toga što je to jedan širi kontekst, imajući u vidu da ni obrazloženje amandmana nema utemeljenje u zakonu, nego ima utemeljenje u jednoj političkoj priči, političkom pamfletu.
Zato smatram da amandman treba odbiti. Zahvaljujem.