Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Lukić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Lukiću, izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Uvažena guvernerko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, finansijska usluga je svaka usluga finansijske prirode, koju pruža davalac finansijskih usluga jedne od strana.

U smislu ovog zakona, to su usluge davanja kredita i druge usluge koje su po svojoj prirodi bankarske, usluge osiguranja, upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima, platne usluge, usluge izdavanja elektronskog novca, investicione usluge i finansijske pogodbe u smislu posebnih zakona kojima su uređene te usluge.

Sredstvo komunikacije na daljinu jeste svako sredstvo koje se može koristiti za neposredno oglašavanje, dostavljanje informacija u predugovornoj fazi, davanje i prihvat ponude, pregovaranje i zaključivanje ugovora bez istovremenog fizičkog prisustva pružaoca usluge i korisnika. Na primer, internet, elektronska pošta, pošta, telefaks i telefon.

Usled povećanog rizika da će korisnik bez potrebnih objašnjenja izabrati finansijski proizvod i obavezati se prema finansijskoj instituciji ugovor koji ne dogovara njegovim potrebama, javlja se potreba posebne zaštite za sve korisnike finansijskih institucija na našem tržištu. Na taj način se podstiče digitalizacija u finansijskom sektoru i ohrabruju korisnici na što masovniju upotrebu savremenih sredstava komunikacije.

Postizanje finansijske stabilnosti koja ne bi bila moguća da sadašnja i prethodna Vlada i guvernerka Jorgovanka Tabaković nisu vodili politiku očuvanja cenovne i fiskalne stabilnosti, doprineli stvaranju stabilnijeg poslovnog okruženja, smanjenju unutrašnjih i spoljašnjih ravnoteža, niskim troškovima zaduživanja, većem raspoloživom dohotku, održivijem ubrzavanju privrednog rasta, znatno nižoj premiji rizika i popravljanju kreditnog rejtinga naše zemlje.

Na taj način su onemogućeni bolji uslovi za privlačenje investicija i stvaranje povoljnog ambijenta za njihov razvoj. Zahvaljujem na pažnji.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mihailo Jokić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Jokiću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerka, mene posebno interesuje uticaj zakona na ekonomski razvoj, jer je to osnova celokupnog razvoja. Ovaj zakon, član broj 1. direktno utiče na povećanje BDP, odnosno BNP.

Svi mi znamo da se taj BDP, odnosno BNP sastoji, da predstavlja u stvari zbir četiri, odnosno pet sabiraka. Direktno članom 1. se utiče na povećanje sabirka koji govori o potrošnji građana. Potrošnja građana se mora povećati.

Podatak da je promet od 20 milijardi u 2017. godini napravljeno preko kartica, preko interneta je ohrabrujuća. Međutim, ta potrošnja mora biti mnogo veća i mora se istom količinom robe, istom količinom novca kupiti veća količina robe i time će se podstaći proizvodnja i time će podstaći povećanje BDP.

Kako? Vi ste lepo govorili, problem su banke koje učestvuju u izdavanju kartica. Znači, jedna je banka koja prima karticu, druga je banka koja je izdala karticu, treći učesnik je trgovina, a četvrti učesnik koji mora imati dobit od svega toga, to je građanin.

Do sada je između banaka figurirala stopa 1,2%. Vi sada predviđate da tu bude 0,2%. Znači, otvara se jedan prostor. Sad, taj prostor treba iskoristiti da to dobije trgovac. Kad dobije trgovac, on mora to učiniti da dobije i potrošač građanin, da cena bude niža.

Sa druge strane, šta se mora omogućiti ono što ste predvideli? Tzv. instant plaćanje, plaćanje 24 časa. Vi danas kad uplatite sredstva, recimo u petak u jednoj banci, a želi te da prebacite novac u drugu banku, taj novac će u drugoj banci biti tek u ponedeljak. Pazite, skoro dva dana.

Ono što vi predviđate da to bude negde u oktobru 2018. godine, to je velika stvar, da istovremeno to bude prebačeno, da to bude svih sedam dana u nedelji i da bude 24 časa.

Ono što nije dobro, nije dobro što se,a to ste vi rekli da se 80% ovih kartica obrađuje van zemlje. Pazite, vi ste kao guverner uradili puno, ali morate još mnogo toga uraditi. Vi ste zatekli haos. Sa druge strane, imali ste stabilnu političku situaciju, sa druge strane utičete da bude stabilna politička situacija, ali, kažem, to se ne može, ne sme dozvoliti. Mora ova zemlja imati koristi od svih tih platnih transakcija.

Sada se postavlja pitanje, koliko je novca od 2000. godine do 2012. godine, to je jedan period, a onda od 2012. godine kada smo mi došli na vlast u nekoj kombinaciji, do 2018. godine otišlo iz ove zemlje preko stranih banaka kroz provizije i razne troškove koje sada vi počinjete da kontrolišete, odnosno da mi kontrolišemo? Ja zastupam onu tezu da su 2000. godine uništene banke ne zato što nisu bile likvidne. Likvidna nisu bila preduzeća.

Oni su namerno 2000. godine uništili banke da bi preduzeća, fabrike bili čisti za prodaju, da bi mogli da ih prodaju i bez hipoteka, bez potraživanja. E, u takvoj situaciji, ja ne mogu da se odam utisku, pazite, ja smatram da bi ipak morala država da ima svoju banku. Morala bi postojati banka gde je 100% vlasništvo države.

Mi moramo učiniti sve da građanima smanjimo troškove. Znači, ne povećava se standard građana samo tako što će se povećati penzija ili plata, nego tako što će se smanjiti i troškovi.

Uzmite vi sad jedno prosečno domaćinstvo.Koliko, recimo, mesečno jedno prosečno domaćinstvo treba da plati računa? Od pet do deset. Pazite, ako na svaki taj račun, infostan, telefon, mobilni itd. mora da plaća proviziju, provizija je nekad bila i 150 dinara, velike pare odlaze. Mi moramo omogućiti građanima da taj trošak ne postoji ili da bude minimalan. E sad, na koji način? Ovo što ste vi počeli da radite, znači, moraju se banke staviti pod maksimalnu kontrolu. Sve to mora biti uračunato u tu kamatu. Kamata mora da sadrži sve ono što banka iskazuje prema onome ko uzima novac od banaka. Smatram da ovo što ste počeli, da je to samo početak u sređivanju situacije na bankarskom tržištu.

Situacija, kažem, jeste bila teška, ali ona mora biti mnogo bolja i treba razmisliti o tome, znači, da ovi troškovi koje građani imaju zbog tih provizija budu što manji. Ja se nadam i mislim da vi dobro poznajete ekonomsku teoriju, pošto sam ja godinama predavao ekonomsku matematiku, mislim da imate sve preduslove, imate stabilnu političku situaciju i da vi u narednom periodu možete učiniti mnogo više. Toliko i hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Da li neko želi reč?
Kolega Vujadinoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege, poštovana guvernerko, pored svega onoga što su kao amandmane predložile moje kolege iz SNS, ja sam predložio jedan amandman koji se tiče borbe protiv kriminala, a sve u cilju boljeg i bržeg razvoja Republike Srbije.

Pre nego što bih bilo šta rekao o samom amandmanu, mislim da je korektno i ljudski pomenuti i pohvaliti sve one napore koje činite na očuvanju te finansijske stabilnosti u Srbiji, isto onako kako to čini Vlada i predsednik na putu očuvanja te političke stabilnosti, jer jedna drugu svakako uslovljavaju.

Rezultat, pa rezultati su i te kako vidljivi. Prošle godine Blumberg je, čini mi se, dinar proglasio za drugu najbolju valutu u svetu. Rast, ozbiljan rast dinarske štednje u odnosu na ukupnu štednju u Srbiji. Jasno je da je ta devizna još uvek u prednosti velikoj, ali taj odnos se polako, kažem, procentualno gledano, u smislu povećanja, menja u pravcu povećanja dinarske štednje.

Stopa inflacije je negde na 1,5%, gde smo negde da kažem u standardima evropskim, a o okruženju i da ne govorim, jer imamo i dosta manju stopu nego mnoge zemlje okruženja. Očuvanje stabilnosti kursa dinara, uz minimalne troškove deviznih rezervi.

Ako na sve to dodamo i, da kažem, to uspostavljanje jednog predvidljivog poslovnog okruženja, u konačnici imamo 2,6 milijardi investicija u 2017. godini. E, sad, bez obzira šta danas ja ili bilo koji narodni poslanik ili bilo koji čovek u Srbiji govorio, to i jeste verovatno najobjektivnije merilo, jer jasno je da niko neće uložiti svoj novac tamo gde nemate i finansijsku i političku stabilnost, ma gde vi živeli i ma odakle dolazio taj investitor. To je najobjektivniji pokazatelj uspeha kada su u pitanju strukture vlasti u Republici Srbiji.

Međutim, poštovana guvernerka, ja dolazim sa severa Bačke i sam naslov, razgovarao sam sa mojim sugrađanima, mojim komšijama i sam naslov ovog zakona o kome danas govorimo asocira građane na neke događaje koji se dešavaju poslednjih dana. Isplivavaju u javnost, a detalji polako sve više postaju jasni i vidljivi i običnim ljudima.

Vi znate da je poslednjih dana jedan ozbiljan novac i neke ozbiljne finansijske transakcije se slio u Republiku Srbiju, pre svega, u vidu pomoći nekim opozicionim grupama, na čijem čelu je Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Boško Obradović itd, itd.

Međutim, sad iz toga proizilazi jedno pitanje koje jedan običan čovek zaista sa razlogom postavlja - kako smo došli do toga da ambasada Katara iz Berlina, pazite, iz Berlina, ne iz Beograda, uplaćuje 200.000 evra Vuku Jeremiću kao pomoć? Ako imate u vidu da su svi njegovi međunarodni saradnici pohapšeni u poslednjim danima širom sveta u akcijama međunarodnih policijskih struktura, jasno je onda da je ta sumnja građana objektivna. Znači, dolazimo do toga da je to novac ili stečen kriminalom ili će biti upotrebljen za kriminal, a u najmanju ruku može biti upotrebljen za urušavanje, tj. za finansiranje aktivnosti koje su direktno usmerene na urušavanje stabilnosti u Srbiji. I onda kao posledica urušavanje i finansijske stabilnosti i političke, a posledice mogu biti kobne.

Moj amandman je upravo na tom tragu i opomena tim i takvim akterima, kao što su akteri ovih koji su na kriminalnom putu, kao što su akteri iz moje prethodne priče, da stoje kao opomena i u ovom zakonskom predlogu da taj kriminal ne postane nešto što će da iznova razori srpsko društvo. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Koleginice, izvolite.

Poštovana guvernerko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, kao što vidite u poslaničkim klupama, ovako izgleda skupštinska sala skoro svako popodne. Vaša desna strana je puna, ova druga strana je prazna. To se uvek dešava kada se opozicija ispuca sa kritikama i kada se povuče sa argumentima.

Ovim Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kod ugovaranja na daljinu, kolege moje su mnogo toga rekle, je veoma važan zakon, kao i svih pet koje je podnela NBS i koji utiču prvenstveno i na poboljšanje poslovanja, a i na sigurnost naših građana.

Prvi put je celovito, da kažem, pružena zaštita korisnicima finansijskih usluga i sveobuhvatno su uređena prava korisnika finansijskih usluga koje pružaju banke, što u i cilj NBS da kontroliše banke, ali ne samo banke, nego i davaoce finansijskog lizinga i trgovce, kao i uslove i način za ostvarivanje zaštite tih prava.

Ja sam podnela amandman na član 1. kojim se dodaje stav 2. jer sam želela da istaknem koliko ovaj zakon, koji je donela NBS, doprinosi povećanju stranih investicija u Srbiju i ubrzanju finansijskog obrta, što dovodi do bržeg progresa zemlje.

Povećanje investicija pokazuje da investitori veruju u političku i finansijsku stabilnost zemlje, jer povećano je ulaganje u dugoročne dinarske državne obveznice, što pokazuje da imaju poverenja u stabilnost i u razvoj Srbije na dugi rok.

Usled opšteg tehnološkog razvoja, ukazala se potreba za dodatnim uređivanjem pružanja finansijskih usluga, pre svega, njihovog pružanja na daljinu.

Sve je veći značaj elektronskog poslovanja u savremenom životu. To je jedan od prioriteta naše Vlade, da ide u pravcu digitalizacija, ubrzanju rasta, smanjivanju troškova usluga i približavanju istih na brz i lak način za sve građane Srbije.

Poštovana guvernerko, samo bih na kraju rekla sledeće. Vi ste zaista pokazali da znate i da možete da se izborite sa nagomilanim problemima. Posle vaših argumentovanih diskusija, opozicija je uvek ostajala bez teksta. Takav je moj utisak, ja se izvinjavam. Želim puno uspeha NBS pod vašim vođstvom i u narednim godinama. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Aleksandra Tomić.
Izvolite, koleginice Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena guvernerko, narodni poslanici, moj amandman odnosio se na član 1. gde bi trebao da se doda stav da ovaj zakon koji se odnosi na finansijske usluge na daljinu treba zaista poseban osvrt i akcenat dati na sprovođenje Agende za 2030. godinu. To je jedan krovni dokument UN koji podrazumeva ciljeve održivog razvoja kojim svet treba da ide prema 2030. godini, potpuno spreman da se uhvati u koštac sa svim ovim inovativnim, naučno-tehnološkim promenama, ali i promenama u društvu i shodno klimatskim promenama kojih smo svi svesni.

Treba reći da je ovaj zakon pokazao suštinu koja govori upravo o modernizaciji Srbije u pogledu, kada su finansijske usluge, a i usklađen je sa ciljevima održivog razvoja, Agendom 2030, među kojima je od 17 ciljeva osmi cilj – dostojanstven rad i ekonomski rast. Tu postoji 169 podciljeva. Najvažnija dva podcilja koja u stvari definišu ovaj zakon je podcilj 8.3. koji upravo kaže da treba uključiti pristup finansijskim uslugama na onaj način koji će biti potpuno orijentisan da podržava politiku ekonomskog razvoja, dostojan svih, preduzetništvo, kreativnost, inovativnost i podsticanje na rast malih i srednjih preduzeća. To je ono što mi suštinski ovim dobijamo. Promovisanjem ovog vida finansijskih usluga i povećanjem broja kartica, povećanjem broja korišćenja inovativnih, odnosno informacionih tehnologija u bankarstvu, suštinski dobijamo organizaciju samog sektora i društva na jednom novom nivou.

Ono što je bitno još reći jeste da je jedan od drugih podciljeva u stvari jačanje kapaciteta domaćih finansijskih institucija, kako bi se podsticala i širila dostupnost bankarskih, osiguravajućih, finansijskih uslova za sve. Upravo ova rečenica i podcilj pokazuje kako ovaj zakon može jednostavno da se uradi ukoliko postoji politički konsenzus Vlade Srbije, Narodne banke Srbije i predsednika države kada je u pitanju uređenje jednog vrlo važnog sektora, a time će najveću korist imati građani Srbije.

Stoga, bez obzira što nisu prihvaćeni ovi amandmani, mislim da treba reći da ovim zakonima idete u susret budućnosti. Hvala.