Ne razumemo zašto ovolika rasprava i uvek, maltene, jedna ličnost je u pitanju, ona je kao konstanta. Nema razloga da izdvajamo naše sunarodnike koji su prognani ili proterani iz krajeva bivše Jugoslavije ili sa prostora Kosova i Metohije. Zašto bi to i predlagali uopšte, nadglasavali u nekom amandmanu? Ne vidimo razloga.

Onda je sasvim normalna reakcija srpskih radikala, da kažemo, dokle to zloupotreba situacije i položaja u kome se nalaze ti ljudi? Oni imaju ista prava, ista i jednaka prava kao svi mi koji živimo u Republici Srbiji, pogotovo kada je u pitanju zaštita, ako se radi o načinu plaćanja i ako se radi o bilo kakvim finansijskim transferima.

A ovo što se tiče ove demagogije, oko toga da gospodin Linta ima tu misionarsku ulogu da ujedini sve Srbe, nemojte baš toliko daleko da idete. Mi srpski radikali insistiramo da se Srbi ujedine, da se dve velike partije iz Republike Srpske i Federacije ujedine, da pod jednim barjakom idu.

Tamo su jasno izdefinisane dve velike partije, na čelu jedne je Mile Dodik, koji na kraju krajeva personifikuje i vlast u Republici Srpskoj, a na čelu druge je Govedarica. I to mi insistiramo, a to lobiranje, verujte to je meni lično poznato, pogotovo i kad je ovaj pojedinac u pitanju. Dosta toga sam video, živi sam svedok, bolje bi bilo da mi pozovemo te dve političke partije da se udruže i da im pomognemo koliko možemo i u izborima u Federaciji i izborima u Republici Srpskoj.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Mi to i činimo, samo što neki od nas to čine za govornicom Narodne skupštine, a neki na terenu. U tome je razlika.

Ono što sam rekao i zbog nedostatka vremena nisam uspeo do kraja da završim rečenicu, kad bismo se držali te logike, onda bismo mogli da kažemo – a zašto Vlada Srbije da ulaže novac u obnovu pravoslavne crkve u Mostaru, kad u Mostaru i onako skoro da nema Srba, a i to malo što ih ima uglavnom su starci koji su došli da umru? Ja ne vidim kakva je logika takve jedne političke teze.

Dakle, mi pomažemo Srbima koji su ostali da žive u Federaciji BiH i politički i ekonomski. Politički im pomažemo tako što sad pred predstojeće izbore pokušavamo da ih saberemo da idu na jednoj listi i da se zajednički bore za svoja prava u situaciji koja je za njih prilično delikatna, a sa druge strane, priznali vi to ili ne, ali Vlada Srbije izuzetno ekonomski pomaže ne samo Republiku Srpsku, nego i Srbe u Federaciji BiH.

Lako je nama ovde u Beogradu da pričamo – treba da se ujedine ovi ili oni, ili treba ujediniti srpske zemlje, ali treba smoći snage pa otići, kao što je Aleksandar Vučić uradio, otići u Zagreb ili otići među Srbe koji su ostali da žive na Kordunu i biti izložen medijskoj vatri kakvoj je on bio izložen.

Nije lako otići danas u Mostar i reći - Vlada Srbije će pomoći obnovu pravoslavne crkve u Mostaru i Vlada Srbija će finansijski pomoći rad eparhije Zahumsko-Hercegovačke. Nije to baš jednostavno.

Sve to ne bi bilo moguće i to želim posebno da naglasim, da nije uspešne ekonomske i fiskalne i monetarne politike koju vode i predsednik Republike, Aleksandar Vučić, i Vlada Srbije i NBS.

Dakle, sa dejstvom ova tri državna organa, mi smo došli u situaciju ne samo da ekonomski i finansijski konsolidujemo Republiku Srbiju, nego da možemo finansijski da pomognemo i Republiku Srpsku, što je od strateške važnosti za srpski narod, ali možemo finansijski da pomognemo i Srbima koji su ostali da žive u Hrvatskoj i Srbima koji su ostali da žive u Federaciji BiH i da ih ohrabrimo da se vrate na svoja vekovna ognjišta.

Tako se vodi jedna mudra, odgovorna nacionalna politika, ne udarajući u talambase, ne pričajući šta je naš krajnji cilj, mi hoćemo ovo ili ono, nego korak po korak, milimetar po milimetar pomerati se u rešavanju srpskog nacionalnog pitanja, Mi to danas radimo kroz ekonomiju, jer drugog načina nema. Mi samo ekonomskim merama, merama fiskalne politike, monetarne politike, možemo da omogućimo lakši život Srbima i u Hrvatskoj i Srbima u Federaciji BiH i da dodatno ojačamo ionako delikatnu poziciju Republike Srpske.

Drugih načina, u ovom trenutku, borbe za srpsko nacionalno pitanje, nema. Ima, ali onda to znači kraj srpskog naroda, onda to znači ulazak u nešto što u čemu mi Srbi ne možemo u ovom trenutku da pobedimo. Možemo da pobedimo u ekonomiji i zahvaljujući dobroj ekonomskoj politici, mi smo stabilizovali našu državu i u stanju smo da pomognemo i Srbima u regionu i Srbima u Hrvatskoj i Srbima u BiH.

Da je vođena politika kakva je vođena do 2012. godine, mi ni sebi samima ne bi mogli da pomognemo. Bankrotirali bi, nestala bi Srbija u ekonomskom smislu kao država. Mi ne da nismo bankrotirali, mi smo danas u situaciji da pomažemo našem narodu koji je ostao da živi van granica Republike Srbije.

Ja ne mislim da je uloga Miodraga Linte u tome presudna i da je on neki misionar, kako neki kažu i mesija i spasitelj, ja takve reči nisam upotrebljavao, ali da se čovek bori svakoga dana u rešavanju životnih problema Srba iz Hrvatske i Srba iz Federacije BiH, on to zaista radi. On to radi ovde u Narodnoj skupštini, ali on to radi i kada izađe iz Narodne skupštine.

On sa problemima izbeglih i prognanih Srba živi 24 časa i jedan je od retkih poslanika koji to rade i samo on zna koliko je to mukotrpan posao, pri čemu imate ogromne opstrukcije u rešavanju životnih problema Srba i u Hrvatskoj, kao što imate ogromne opstrukcije u rešavanju životnih problema Srba koji žive u Federaciji BiH.

Lako je sada diskvalifikovati čoveka na ličnoj osnovi, on je ovakav ili onakav, ali hajde da proba bilo ko od nas da učestvuje u rešavanju makar jednog problema prognanog Srbina, bez obzira odakle je prognan, pa ćete da vidite koliko je to teško.

Miodragu Linti je posao olakšan samo utoliko što sada može da dođe u Vojnić, može da dođe u Banja Luku, može da dođe u Mostar i da kaže – poslanik sam u Narodnoj skupštini države Srbije, koja je ekonomski jaka, braćo i sestre, i koja može da vam pomogne da sazidate nove kuće, da sazidate nove štale, da sazidate nove farme, da uzorete vaše njive, da vam obnovimo crkve, da vam obnovimo škole, da vam obnovimo obdaništa, da omogućimo da se rađate na svojim vekovnim ognjištima.

Eto, to je uloga Miodraga Linte i to je uloga svih nas. Zato amandman Miodraga Linte suštinski itekako ima veze sa Predlogom zakona koji je ovde obrazlagala gospođa Tabaković. Bez snažne ekonomske politike, bez ekonomski snažne Srbije, mi ništa ne bismo mogli da uradimo po pitanju proteranih Srba iz Hrvatske i proteranih Srba iz BiH, niti bi mogli finansijski i ekonomski da pomažemo Srbe koji su ostali da žive na KiM.

Onakva bogaljasta država u ekonomskom smislu kakva smo bili 2012. godine ništa ne bismo mogli da uradimo, ali država kakva smo danas, ekonomski gigant na Balkanu, mi to možemo. Čija je to zasluga? Aleksandra Vučića, SNS i, naravno guvernerke Jorgovanke Tabaković, koja vodi veoma mudru, pametnu, izbalansiranu monetarnu politiku, koja je uspela za šest godina da odbrani našu nacionalnu valutu onako kako ona nije branjena još od vremena Đorđa Vajferta i ministra finansija Lazara Pačua.

Punih šest godina NBS je na braniku snažnog dinara. Da nije bilo te politike, veliko je pitanje šta bi bilo sa srpskom ekonomijom uopšte. A o pomoći Srbima preko Drine i Save, mogli bismo samo da sanjamo.

Po amandmanu, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Posle ovoliko pohvalnih reči o ovom amandmanu, samo sam očekivala da kaže da će poslanici vlasti glasati za ovaj amandman. Naravno, neće, ali to je deo demagoške priče, kao i sve ovo što smo ovde slušali. Nikada niko iz SRS ni na koji način nije rekao ništa loše, ni negativno za saradnju sa Republikom Srpskom, za pomoć Republici Srpskoj. Naprotiv, to je naš politički program i lepo je što ste ga prihvatili i što pomažete Republici Srpskoj.

Mi srpski radikali imamo stranku u Republici Srpskoj, parlamentarnu stranku, imamo u skoro svim opštinama odbornike, u mnogim opštinama učestvujemo u vlasti i mi na taj način pomažemo Srbe u Republici Srpskoj.

Što se tiče Ustavnog suda, to još iz one malopređašnje replike, to što je Ustavni sud rekao da mandat pripada poslaniku, Martinović sada kaže da je to lično mišljenje, a mislim da to nije tako. Nekada je kao profesor pravnog fakulteta tvrdio da je ta odluka neustavna, bez obzira što je doneo Ustavni sud, pa je 26.3.2012. godine, nije to ni tako davno, rekao da nema saradnje sa onima koji su ukrali mandate SRS. Ima još mnogo takvih izjava, ali ne dopuštamo da Martinović, niti bilo ko drugi, kroz svoju raspravu pokuša da kaže javnosti da smo mi srpski radikali rekli nešto što nismo rekli.

Niko od nas nije rekao da ne treba da brinemo o Srbima koji su se vratili na svoja ognjišta zato što su stari, nego smo rekli da su se vratili da tamo umru. Niko nije rekao da im ne treba pomagati. Trebalo im je pomagati ovde, dati im odgovarajuću naknadu, treba primenjivati zakon koji sam ja u prvom svom javljaju ovde pomenula, pa da ti ljudi i ovde imaju šta da jedu, a ne samo da se pomažu kada odu tamo. A, svakako im treba pomagati i ovde i tamo.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika.

Rekao sam da je tema mandata davno apsolvirana i ja se zaista na to neću osvrtati.

Ali, nešto drugo. Mi imamo ovde sukob dve političke koncepcije. Mi hoćemo da se Srbi vrate na svoja vekovna ognjišta. Mi hoćemo da ih ekonomski osnažimo u tom pogledu. A, koliko sam ja vas razumeo, vi bi hteli da svi prognani Srbi žive ovde u Beogradu i da se svi mi Srbi saberemo ovde u Beogradu i da nam ostanu pusti krajevi …

(Vjerica Radeta: Ko je to pomenuo? Šta lupaš? Ovo je bezobrazluk.)

Kolenice Radeta, molim vas, dozvolite kolegi da završi.

Dakle, naša politika je da se ljudi vrate i na Kordun i u Liku i na Baniju i u severnu Dalmaciju i da se vrate u bosansku Krajinu i da se vrate u Hercegovinu, ali ljudi ne mogu da se vrate ako nemaju ekonomsku pomoć Vlade Srbije.

Vi kažete – to je naš program. Super, ali dok je to kod vas zapisano na nivou programa, to je naša operativna politika. Ti Srbi bi mogli, pored vašeg programa, još hiljadu godina da žive van svojih ognjišta da nije uspešne ekonomske politike koja se u Srbiji vodi unazad nekoliko godina. Super ako to piše u vašem programu, nemam ništa protiv toga, ali jedno je šta piše u programu, a drugo je aktivno rešavanje životnih problema Srba iz Hrvatske i Srba iz Federacije BiH.

Dakle, Vlada Srbije je ta koja je u ovom trenutku garant ljudskih prava proteranih Srba.

Privodite kraju.