Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Lukić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mladen Lukić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvažena guvernerko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, osnovni cilj ovog zakona je da se umanje rizici da će korisnik zato što predstavnik finansijske institucije nije fizički prisutan u momentu pružanja informacije ili zaključivanja ugovora, izabrati proizvod i obavezati se prema finansijskoj instituciji ugovorom koji ne odgovara njegovim potrebama, a zbog koje će se kajati.

Guvernerka NBS gospođa Jorgovanka Tabaković je postigla optimalnu koordinaciju fiskalne i monetarne politike koja je neophodan uslov za privredni rast i poverenje u državu generalno.

Ostvareno je da međugodišnja inflacija, koja je iznosila 12,9% u 2012. godini, se spusti na 2,2% već u oktobru 2013. godine, kao i da se tokom prethodnih pet godina očuva inflacija na prosečnom nivou od 1,9%.

Očuvanjem ambijenta niske inflacije znatno je olakšano donošenje odluka privrednika vezano za planiranje poslova i ulaganja. Takođe, su stvoreni uslovi za vraćanje poverenja i povećanje štednje, kao i lakše odlučivanje građana na potrošnju. Time je postignut i preduslov za povećanje investicija, samim tim i proizvodnje izvoza, kao i zaposlenosti na održivim osnovama.

Primenom mera monetarne politike u kombinaciji sa čvrstom fiskalnom disciplinom i merama štednje stvoreni su uslovi za povećanje plata i penzija tako što je ostvaren suficit od 8,4 milijarde dinara zaključeno sa 31. majem. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mihailo Jokić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić.

Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerka sa saradnicima, ja sam stvarno prijatno iznenađen onim što ste vi uradili kada sam pročitao sav materijal.

Vi ste na kursnu listu stavili novih pet valuta – rusku rublju, kineski juan, tursku liru, bugarski lev i rumunski lej. Šta ste time uradili? Vi ste stvorili teorijsku pretpostavku da se između dinara i ovih valuta ne pojavljuje dolar, jer dominacija Amerike jeste u tome što se dolar javlja kao svetsko sredstvo plaćanja.

U onom trenutku kada dolar ne bude svetsko sredstvo plaćanja neće Amerika biti dominantna i neće biti ovaj odnos u svetu.

Ja bih poželeo i vama predložio da se na kursnoj listi pojavi i iranski rijal, jer sukob koji je izbio između Irana i Amerike nije zbog naoružanja, zbog ne znam topova, raketa itd, nego zbog želje Irana da izvoz svoje nafte obračunava u rijalu.

Kinezi i Rusi pokušavaju da svoju trgovinsku razmenu svedu i iskazuju u rublju ili juanu. Tako ste vi omogućili privrednicima da se trgovinska razmena sa svim ovim zemljama obavlja direktno ili u dinarima, odnosno u njihovim valutama, da se izbegne dolar, jer dolar je najveće zlo u svetskoj ekonomiji. Kada se dolar bude pobedio odnosi u svetu će se sigurno promeniti. Ovo je vaš veliki doprinos promeni i razvoju u svetskoj politici. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović.

Hvala predsedavajući.

Uvažene kolege, poštovana guvernerka sa saradnicima, ovim članom 2. u ovom zakonskom predlogu vi definišite pojmove koji se kasnije provlače kroz ovaj ceo zakonski predlog, a ja sam jedan amandman uložio koji dodatno definiše kao jedno sredstvo za borbu protiv korupcije u cilju razvoja Republike Srbije. Zašto? Sećam se nekih prošlih vremena, kada su skoro svi ovi pojmovi koje ovde pominjete bili sinonim za eksploataciju i isisavanje državnog novca iz državne kase. Naročito je to bilo karakteristično za pružaoce usluga, gde vi definišete banke, društva za osiguranje, fondove itd.

Evo, na primer, kada govorite o fondovima. Nije to samo jedan pojam. To je bio veoma maštovit način, pre svega u AP Vojvodini, ja znam da vi dolazite iz Novog Sada i da ste dobro upoznati sa tim, pre svega u Vojvodini kada je u pitanju na primer Fond za subvencionisanje savremenih tehnologija. Cilj osnivanja tog fonda, barem formalni cilj, je bio da se u proizvodnju instaliraju, subvencionišu nove tehnologije i zaposle dodatni radnici. Šta je rezultat? Trideset i pet miliona evra nestalih i hiljade i hiljade radnika na ulicama.

Kako je to funkcionisalo? Pa, tako što u nekom novootvorenom preduzeću po pravilu bliskome nekome od predstavnika tadašnje vlasti, a ne zaboravite da je vlast do unazad dve godine u AP Vojvodini, obavljala Demokratska stranka sa svojim saradnicima, po pravilu je to funkcionisalo da nekom njima bliskom preduzeću date novac za kupovinu nekih novih tehnologija. On je naravno imao obavezu da zaposli radnike, obično te radnike ne bi ni primao, a iako bi ih primao preduzeće bi veoma brzo odlazilo u stečaj, oni bi dobijali otkaz, a nova tehnologija nikad ne bi bila nabavljena, nego bi bile nabavljene stare i dotrajale mašine. Preduzeće odlazi u stečaj i novac naravno nikad ne bude vraćen fondu. Na taj način 35 miliona evra iz fonda je isparilo.

Novac nije bio vraćen fondu, ali je po pravilu bio vraćan ljudima koji su isti taj novac odobravali tj. onim koji su vodili vlast, vršili vlast u Vojvodini do 2016. godine.

Eto to je jedan primer kako pojam fonda može biti zloupotrebljen i upotrebljen pre svega za nekakav kriminal i korupciju. Ovaj moj amandman je opomena da više nikada takvi pojmovi ne bi bili sinonim za pljačku i krađu državnog novca. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Izvolite, koleginice.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovana guvernerko Tabaković, sa saradnicima poštovane kolege narodni poslanici, donošenje zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu je u cilju doprinosa korišćenja informaciono - komunikacionih tehnologija u oblasti finansijskih usluga.

Kao osnovni cilj donošenja zakona navode se unapređenje prava korisnika finansijskih usluga i dodatna zaštita tih istih korisnika, te preciziranje određenih praktičnih pitanja kod ugovaranja na daljinu, kao i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU.

Podnela sam amandman na član 2. gde se dodaje stav 2. želeći da podvučem značaj investicija koje su značajno povećane zahvaljujući našem neumornom predsedniku Aleksandru Vučiću, zatim Vlade Srbije i politici Narodne banke Srbije, koja vodi izvanrednu fiskalnu i monetarnu politiku, održava nisku stopu inflacije i stabilan kurs evra i niz stvari o kojima su moje kolege pričale i sa čim se SNS s pravom ponosi.

Investitori su prošle godine uložili 2,6 milijardi evra investicija što u ovom sada prvom kvartalu 2018. godine je premašen u odnosu na isti period prošle godine.

Takođe, to pokazuje da investitori veruju u političku i finansijsku stabilnost zemlje i u to da će inflacija ostati niska i stabilna. Sa ovim zakonom idemo u korak sa vremenom. Mladi su već ovladali informacionim tehnologijama, a stariji u skladu sa principom celoživotnog učenja će sve više da prate promene.

Uspostavljanje jedinstvenog pravnog okvira za zaštitu korisnika kod ugovaranja svih značajnijih vrsta finansijskih usluga na daljinu, trebalo bi da ojača i poverenje korisnika u pružaoce finansijskih usluga i povećanje transparentnosti.

Predlog utvrđuje obaveze pružaoca finansijske usluge u svim fazama ugovaranja na daljinu, da mora da obezbedi adekvatnu obaveštenost korisnika kao osnovu. To skraćuje postupak i ubrzava razvoj, jer mi nemamo vremena za čekanje. Nama se žuri da živimo u bogatoj i srećnoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Koleginica Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena guvernerko, poštovane kolege poslanici, moj amandman se odnosi da pored svih definisanih pojmova, nekako akcenat treba staviti na Agendu 2030. godine jer upravo svi ovi pojmovi su deo same Agende, pogotovo cilja osam koji govori o promovisanju ekonomskog rasta, održivog ekonomskog rasta i koji baš specijalizuje pojmove koji se odnose na finansijske institucije, na dešavanja na finansijskom tržištu.

Ovaj zakon o kome danas raspravljamo i amandman po članu 2. upravo govori o tome da nadležnosti NBS do sada nisu bile usmerene ka tom cilju digitalizacije Srbije i upravo je zbog toga NBS zaista temeljno i kroz javne rasprave pripremala ovaj predlog zakona.

Svi ovi pojmovi koji su definisani članom 2. na amandmanu, u ovom amandmanu pokazuju da je NBS uredila, kontrolisala i želi da unapredi nesmetano funkcionisanje platnog prometa, pogotovo kada govorimo o korišćenju novih tehnologija, da u Srbiji preko dva miliona korisnika postoje koji svoje usluge koriste preko interneta i da čak 97% svih građana vrši plaćanja u zemlji, a svega 3% u inostranstvu.

Od tih 3% koji obavljaju u inostranstvu 85% su celokupne transakcije vrše i reći ću vam da je verovatno oko 100% mladih ljudi koji se bave IT, koji rade za druge korisnike u inostranstvu i Srbije, obavljaju upravo preko ovih vidova informacionih tehnologija, znači platnog prometa koji se obavlja uz pomoć finansijskih usluga na daljinu.

Tako da je u stvari sama kontrola koju sve države imaju, do sada u Srbiji ni ovaj zakon nije postojao, niti je postojala kontrola. Ovo je jedan vid uvođenja reda u sistem informacionih tehnologija na finansijskom tržištu kojim će na kraju krajeva Srbija imati uvek pravu sliku i kada su u pitanju ljudi koji vrše funkciju i poslovne aktivnosti sa inostranstvom, ali će imati i podizanje broja nivoa korisnika koji danas vrše tu funkciju, upravo zbog toga što bez obzira što mladi to rade u punom svom kapacitetu, mislim da i oni stariji će shvatiti da se mnogi troškovi smanjuju bespotrebni, da se smanjuju bespotrebna čekanja na šalterima, kojima su stariji građani Srbije skloni iz nekih navika.

Mislim da je to podizanje svesti uopšte građana Srbije za tim da Srbija ide u korak sa novim tehnologijama i da privredne aktivnosti kojim je otvoren investicioni ambijent zaista postaju svakodnevnica.

Rezultati NBS, imali smo prilike da čujemo koji su, ali treba ponoviti i pored stabilizacije kursa NBS, pored dinarizacije kao jednog od glavnih instrumenata uopšte rada na finansijskom tržištu, pored smanjenja svih bespotrebnih davanja kada je u pitanju bankarski sektor u odnosu na korisnike bankarskih usluga, odnosno sve građane Srbije, imamo onaj deo koji se odnosi na otvaranje investicionog ambijenta, zajedno sa svim onim zakonima koje je Vlada Srbije donela u prethodne četiri godine i kada je gospodin Vučić bio premijer i sada koji kao predsednik države vodi jednu odgovornu spoljnu politiku.

Pokazao je da NBS rame uz rame sa svim ostalim centralnim bankama i razvijenih država EU može da se nosi sa svojim rezultatima, jer to potvrđuju sve finansijske institucije, koje na kraju krajeva su najveći kritičari ne samo ekonomije u Srbiji, nego i zemalja u regionu i EU. Ko što vidimo, rezultati pokazuju zaista impozantne mogućnosti da ovakvi zakoni o kojima danas govorimo možemo uopšte da raspravljamo.

Zahvaljujemo vam se, pre svega, što ste danas došli i sa ovakvim predlozima zakona da otvorite mogućnost da mladi danas razmišljaju o tome da sa ovakvim mogućnostima mogu lako od kuće, uz pomoć informacionih tehnologija, da rade u svetu, da zarađuju i da, na kraju krajeva, stiču i kapital ovde i da otvaraju mala i srednja preduzeća vezana za preduzetništvo, ali, pre svega, da povećavaju izvoz, kad su u pitanju visoke tehnologije. Hvala.