Verovatno su svi ovi podaci koje je kolega malopre izneo tačni. Oni jesu alarmantni, stanje zdravlja jeste u Srbiji na niskom nivou. Činjenica je da na tome, odnosno na poboljšanju i stvaranju uslova treba da se radi, ali Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu nema zaista apsolutno nikakve veze s tim, osim ako kolega nije mislio da oni koji ne mogu da koriste ove finansijske usluge, koji zapravo nemaju novca, nemaju ni račune, nemaju ni platne kartice, pa da je to uzrok za dobijanje infarkta.

Zaista, mi smo apsolutno za to da se poslanicima dozvoli maksimalna širina u obrazloženju amandmana i predloga zakona i sami to koristimo, ali samo sam htela da skrenem pažnju i da pitam zapravo kolegu, u čiju stručnost apsolutno ne sumnjam, da li na sve to što je rekao - na infarkte, na karcinome, na loše stanje zdravlja na veliku smrtnost, da li na to i u kojoj meri utiče to što građani Srbije zapravo, teško žive? Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Petrović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena guvernerko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, ekonomska i socijalna politika su uzročno-posledično povezane. Niska inflacija, stabilnost kursa dinara, otvaranje fabrika i zapošljavanje novih ljudi, rast BDP od 4,5% samo za prvo tromesečje su elementi odgovorne ekonomske politike, ali i temelj odgovorne socijalne politike i posebno temelj odgovorne socijalno-zaštitne funkcije koju država ima prema najranjivijim kategorijama stanovništva. Takođe, ovo su elementi koji utiču na smanjenje siromaštva, pa samim tim i na procenat ranjivih kategorija stanovništva.

Moram da istaknem da je u vreme žutog preduzeća, od Pajtića do Đilasa, na najgrublji mogući način vršena pljačka dece ometene u razvoju. Naime, Pajtić je gradnjom, tobože, dvorca Heterlend oštetio decu mentalno ometenu u razvoju za 157 miliona. Od dvorca Heterlend nije bilo ništa, a žrtve su bila deca ometena u razvoju.

Takođe, Đilas u vreme vršenja vlasti i u vreme kada se nalazio na funkciji, pod izgovorom da gradi dnevni boravak za decu, protiv pravno je uzurpirao najelitniji deo zemljišta na Košutnjaku i izgradio kuću „Velikog brata“. Iza toga su ostali samo smeće i uginule životinje, a naravno ponovo su obmanuta deca.

Za razliku od njih, navešću da odgovorna vlast SNS u prethodnom periodu samo u Beogradu omogućila je za 330 lica sa smetnjama u mentalnom razvoju lične pratioce, a za 52 osobe omogućeni su personalni asistenti.

Takođe, moram da naglasim da su renovirani i dnevni boravci za decu ometenu u razvoju, u skladu sa najvišim mogućim standardima i korisnici dnevnih boravaka su upravo deca one kategorije kojima su ti objekti i namenjeni.

Poštovana gospođo guvernerko, želim da istaknem da ste, sem visokog znanja ekonomske i finansijske politike i odgovornom monetarnom politikom na čelu NBS, pokazali još jednu vašu osobinu, a to je patriotizam i na tome vam čestitam.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Pantović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srbislav Filipović.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Filipoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena guvernerko, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da nema preko puta nas pripadnika DS i ovih drugih ostataka tog bivšeg i propalog režima, jer bi onda svaka diskusija svrhu izgubila danas.

Ono što su činjenice brojne i konkretni podaci su moje kolege iznosile, ali o tome na najbolji mogući način je predočila naša guvernerka NBS, gospođa Jorgovanka Tabaković i ja bih se osvrnuo samo na jednu činjenicu, a koja se tiče toga da danas u Srbiji više ne govorimo o visokoj inflaciji. To je ogroman, izuzetan rezultat koji je Srbiji u prethodnom periodu doneo mnogo toga dobrog, a pre svega izvesnost kada je u pitanju privlačenje investicija, investitora koji ulažu novac u našu zemlju. To je dobro za naše građane, jer naši građani posle deceniju i po ili dve denecije propadanja Srbije su došli u tu priliku da žive bolje, ali da žive bolje na realnim osnovama, da žive bolje od rada. U Srbiji se preko 12 godina živelo isključivo od kombinacija, od kombinacija propalog žutog preduzeća i od toga su živeli bolje samo tajkuni i političari, politička klasa, mafija i svi oni koji su bili bliski tadašnjem režimu.

Danas u Srbiji, to je velika razlika između nas i njih, između politike koju vodi i Vlada Republika Srbije, Srpska napredna stranka, Aleksandar Vučić i, naravno, Narodna banka Srbije predvođena guvernerom Jorgovankom Tabaković, razlika je u tome da danas građani žive bolje. Danas građani polako, iz godine u godinu, korak po korak, žive bolje. Penzioneri, oni koji su gradili ovu zemlju, osećaju taj boljitak. Evo, već ove godine, o tome smo govorili, značajna povećanja plata i penzija slede i to je nešto što garantuje sigurnu starost penzionerima, a izvesnu budućnost našoj deci. Hvala vam.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Drecun.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Krliću, izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo Tabaković sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, definisanje osnovnih pojmova i realizacija ovog zakona svakako utiče na sveukupni razvoj Srbije, a samim tim želja svih nas je da vidimo pozitivne efekte i na Srbe u regionu. Ne smemo nikako odbaciti činjenicu da u jednom delu naše države živi značajan deo Srba u najtežim uslovima.

Kako ne bih ponovo bio pogrešno shvaćen, Kosovo i Metohiju ne smatram za region u drugoj državi, niti Kosovo državom, ali, svi problemi, svi uslovi pod kojima danas žive Srbi na Kosovu i Metohiji, jesu sublimat svih Srba u regionu, a njima je još dodatno i teže. Bez pravne pomoći, bez svoje policije, bez svoje vojske i matične države, sa punim kapacitetom, Srbi na Kosovu danas su izloženi neviđenom teroru i ma kako im bilo teško, i dalje tamo opstaju.

I pored, kažem, svih tih poteškoća, život ipak pobeđuje. Pobeđuje svako zlo. I svaka finansijska pomoć, i njihova finansijska sigurnost, sigurno bi značila mnogo, što se samog opstanka tiče, a što se tiče i ugleda Republike Srbije u pregovaračkom procesu, i ne samo u tom, bi značajno porasla.

Da li ima smisla? Naravno da ima. Reći ću samo neke primere i posebno primere južno od reke Ibar, gde je situacija najteža. Orahovac i Velika Hoča imaju svetski brend, to su poznati vinogradarski krajevi. Međutim, bio sam sam svedok koliko je teško da plasiraju svoje proizvode, da ih naplate, da imaju kontakte. I pored toga što, recimo, britanska ambasada u Prištini, iako za nas ona nije ambasada i sigurno nije prijateljska, na svojim prijemima, isključivo po naređenju ambasadora koristi samo dečansko vino iz Velike Hoče i nisu mali potrošači, time priznaju da Srbi znaju da naprave ono što niko drugi ne može.

Naravno, tu je i Brezovica, Štrpci, koji, za lepu informaciju, prošle godine imaju najviše rođene dece na Kosovu i Metohiji. Samo od turizma i ulaganja u turizam mogu da žive i može da živi ceo kraj.

Jedan primer. Skijaška sezona, sa ovakvim kapacitetima, pod ovakvim uslovima, sa svom krađom i sa svim nestašicama koje se tamo dešavaju, dnevno su beležili rekord do 10 hiljada evra. Vi najbolje znate kakav je to potencijal za izvesne kredite ili za mogućnost da se tamo investira i kako bi taj kraj prošao.

Naravno, i Pomoravlje, kosovsko Pomoravlje, sa svojim poljoprivrednim proizvodima i dobrom finansijskom podrškom sa strane Republike Srbije bi procvetao.

Ipak, u kupleraju sponzorisane demokratije bivših vlastodržaca u Srbiji, potkazivanje je ipak najbolji i najisplativiji proizvod. Nema prirodnijeg saveza od pokvarenjaka i malodušnih. Zato danas u Srbiji čujemo reči da je sve propalo, da je borba uzaludna i da treba prihvatiti realnost gubitka Kosova i Metohije kao jedinu ispravnu politiku.

Kakav onda ima smisao finansiranje Srba i kakav uopšte ima smisao borba za Kosovo i Metohiju? Dok god postoji otpor, postoji smisao. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Dragišić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik LJibuška Lakatoš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Katarina Rakić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Linta, izvolite.

Poštovana gospođo Tabaković sa saradnicima, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o jednom veoma značajnom međudržavnom sporazumu koji ima veliki značaj za državu Srbiju, za stotine oštećenih pravnih subjekata iz Srbije i za stotine hiljada oštećenih građana koji žive u Srbiji ili raseljeni širom sveta.

U pitanju je bečki Sporazum o sukcesiji, koji je potpisan 2001. godine u Beču, a stupio je na snagu juna 2004. godine, nakon ratifikacije u parlamentima država naslednica bivše Jugoslavije. On se sastoji od sedam aneksa. Posebno je značajan Aneks 7 toga sporazuma, koji se zove – Privatna svojina i stečena prava, u kome se jasno kaže da će svim pravnim subjektima i svim fizičkim licima biti zaštićena vraćena prava koja su imali na dan 31. 12. 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni za vreme rata, pod pritiscima i pretnjama, biće proglašeni ništavim.

Po uslovima država naslednica bivše Jugoslavije po međunarodnom pravu, međudržavni sporazumi koji su ratifikovani u nacionalnim parlamentima imaju jaču pravnu snagu od domaćeg zakona.

Nažalost, pojedine države nastale na prostoru bivše Jugoslavije sistematski, evo punih 14 godina, krše bečki Sporazum o sukcesiji, posebno Aneks G tog sporazuma. Unutar bečkog Sporazuma o sukcesiji, formirano je jedno telo, to je tzv. Stalni mešoviti komitet koji čine visoki predstavnici država naslednica bivše Jugoslavije, koji ima zadatak da radi na realizaciji tog sporazuma.

Nakon stupanja na snagu samoga sporazuma postavilo pitanje sprovođenja Aneksa G toga sporazuma i odmah su na videla izašla dva koncepta, da li je Aneks G moguće direktno primenjivati ili je potrebno da se potpiše bilateralni sporazum između država naslednica bivše Jugoslavije za njegovo sprovođenje.

Država Srbija je veoma korektno od 2004. godine, odnosno sudovi u našoj zemlji su počeli da sprovode bečki Sporazum o sukcesiji, odnosno Aneks G toga sporazuma i počeli su da vraćaju imovinu pravnim subjektima iz država koje su nasledne na prostoru bivše Jugoslavije, među njima posebno Hrvatska.

Nažalost, s druge strane Državno tužilaštvo Hrvatske i Ministarstvo pravde Hrvatske su odmah dali nalog svojim sudovima u jesen 2004. godine, nakon stupanja na snagu samoga sporazuma da ne vraćaju delove preduzeća, odnosno delove nekretnina srpskih firmi koje se nalaze u Hrvatskoj. Nakon nekoliko godina i naši sudovi su prestali da vraćaju imovinu hrvatskih firmi, jer u Aneksu G toga sporazuma jasno piše da se Sporazum mora sprovoditi isključivo na osnovu načela reciprociteta.

Na trećem sastanku Stalnog mešovitog komiteta je septembra 2009. godine srpska i slovenačka strana su prihvatile hrvatsko stanovište da se ipak ide u potpisivanje bilateralnih sporazuma za sprovođenja Aneksa G. Na osnovu toga je tadašnja Vlada Srbije krajem 2009. godine i poslala nacrt bilateralnog sporazuma hrvatskoj strani, međutim od tada, tokom 2010, 2011, 2012. i 2013. godine i pored četiri urgencije zvaničnog Beograda, Hrvatska se nije htela izjasniti o tom nacrtu.

Tek juna 2013. godine, Vlada Ivice Dačića je povukla taj nacrt, jer je bilo očigledno da Hrvatska kupuje vreme i da ne želi ni direktnu primenu toga aneksa, niti želi potpisivanje bilateralnih sporazuma. Naši pravni subjekti su pokušali putem tužbi pred hrvatskim sudovima da vrate svoju imovinu. Jedan deo njih je prošao sve sudske instance u Hrvatskoj. Naravno da su odgovori hrvatskog pravosuđa bili negativni, međutim, naišli su i na negativan odgovor pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

Naime, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu stao je na jedno licemerno stanovište, rekavši da ne može da razmatra presudu u ovom slučaju o mladosti turista koji su uspeli da dođu do Strazbura zato što između Srbije i Hrvatske ne postoji bilateralni sporazum za sprovođenja Aneksa G.

Dakle, Hrvatska 14 godina vrši opstrukciju sprovođenja bečkog sporazuma o koncesiji, a sa druge strane Evropski sud za ljudska prava kaže evo, mi ćemo da razmatramo tužbu srpskih firmi koje prođe sve sudske instance u Hrvatskoj, pod uslovom da postoji bilateralni sporazum.

Apelovao sam i apelujem i ovo prilikom na naše Ministarstvo spoljnih poslova, na ministra Dačića da se uputi jedan izveštaj, jedan memorandum sa konkretnim podacima o otimanju imovine srpskih pravnih subjekata, fizičkih lica. Radi se negde oko 300, 400 srpskih preduzeća koja potražuju svoju imovinu, hotele, odmarališta, poslovne prostore itd. na području Hrvatske, a naravno radi se i o stotinama hiljada oštećenih građana, proteranih Srba koji ne mogu da povrate svoja imovinska i stečena prava.

Dakle, važno je da naše Ministarstvo spoljnih poslova uputi jedan memorandum EU, UN, koje su bile pokrovitelj potpisivanja sporazuma OEBS, Savetu Evrope, da upozna međunarodnu javnost i međunarodne organizacije sa ovim činjenicama da Hrvatska krši sopstveni ustav, krši međunarodno pravo, jer ne želi da sprovodi ovaj važni međudržavni sporazum da bi se rešila brojna otvorena pitanja nakon raspada Jugoslavije. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Vlahović.
Izvolite.