Da, po amandmanu.
Čini mi se predsednice, da nikako moje kolege poslanici iz bivšeg režima da prihvate odgovornost za ono što su radili dok su vodili određene lokalne samouprave. To je jako tužno, ipak su narodni poslanici.
Evo, jedno pitanje ja bih da postavim – Koliko je Republika Srbija, odnosno Narodna skupština Republike Srbije dala saglasnosti na zaduženja Srbijagasa, kojim se pokrivaju neplaćeni, a naplaćeni, računi za gas od strane lokalnih samouprava koje su tada predvodili predstavnici bivšeg režima? Samo, to jedno pitanje, da se vidi koliku su štetu napravili ne samo svojim lokalnim samoupravama, nego i državi.
Ta priča, i te krokodilske suze, koliko se u kojoj državi izdvaja za lokalne samouprave, su mešanje baba i žaba.
Znači, treba uzeti da bi se tačno znalo, koji su izvorni prihodi lokalnih samouprava u tim zemljama, a koliko prihodi koji su povereni i kolika su transferisana sredstva. Ali, to znaju, neće nikako da kažu. Uvek će da prikazuju stanje, da za štetu koju su oni napravili građanima Srbije i državi Srbiji, je kriv neko drugi.
U našem narodu, jedna ptica ima običaj da podmetne svoje jaje u gnezdo druge ptice, zovu je kukavica, ne znam koju drugu metaforu da upotrebim. Znači, jednom neka prihvate odgovornost. Kad prihvati neko odgovornost, zna, priznaje da je pogrešio i da grešku možda više neće da ponovi. Izbegavanje prihvatanja greške, nije ništa drugo, nego ako mu se ukaže ponovo prilika, da opet isto radi, a to je da nanosi štetu čitavoj Republici Srbiji.
Kolika je ta šteta ozbiljna, evo, ja ću da navedem jedan primer, jedina lokalna samouprava na svetu, jedina lokalna samouprava na svetu, Smederevska Palanka, da bi mogla da dobija struju za vodovod i kanalizaciju obezbedi građanima vodu, plaća svoje obaveze preko UPPR-a. To znači, da je u stečaju, ljudi, dotle su dovodili svoje lokalne samouprave.
