Zahvaljujem predsednice Gojković.

I danas raspravljamo o starom zakonskom rešenju koje, podsetiću vas je usvojeno 2007. godine. To staro zakonsko rešenje je bilo pravnih praznina, puno pukotina i nesavršenosti prilikom njene primene u praksi.

Amandmanom sam želela da izvršim izmene u članu 11. Zakona o lokalnoj samoupravi, dodavanjem novog stava 2. koji se odnosi na nastavak daljih reformi u oblasti elektronske uprave u svim našim opštinama i gradovima. Uštede se procenjuju od strane stručnjaka da će biti preko 600 miliona evra na godišnjem nivou, kada zaista budemo u punom kapacitetu sproveli digitalizaciju i sproveli reformu elektronske uprave.

Želim građane Republike Srbije da podsetim na to kako je bilo ranije u našim gradovima i opštinama, šta smo to nasledili? Kako su se građani u vreme Dragana Đilasa pitali za trošenje budžeta, evo na primer, grada Beograda. Bivši gradonačelnik Dragan Đilas izvršio je apsolutnu centralizaciju vlasti u Beogradu. Želeo je da se za sve pita, želeo je da ima nadležnosti nad životima svih Beograđana, želeo je apsolutnu, neograničenu vlast, želeo je apsolutnu moć u svojim rukama.

Šta je takva politika Dragana Đilasa imala kao rezultat i šta je ostalo posle njega? Doveo je do toga da se rubne opštine u Beogradu ne razvijaju, da budu apsolutno u zapećku. Doveo je do toga da mi danas u 21. veku imamo čitava naselja u Beogradu, bez vodovoda, bez kanalizacije, bez ambulanti, bez domova zdravlja, bez škola, bez vrtića.

Takva politika Dragana Đilasa i DS marila je samo za sebe, marila je samo za svoje džepove. Oni nisu marili za građane. Oni su vodili politiku u korist tajkuna, a ne u korist građana.

Mogla bih danas zaista da organizujem čitavu izložbu propalih projekata DS, poput „Pazl grada“ na Voždovcu, to je najskuplja igračka DS, koja je koštala građane Voždovca i Beograda 350.000 evra. Održavanje „Pazl grada“ na Voždovcu koštalo je građane Voždovca i Beograda 600 miliona dinara. Ovo je najskuplja predizborna igračka Dragana Đilasa i tadašnjeg predsednika opštine takođe iz redova DS, gospodina Gorana Lukačevića.

Šta je tadašnji predsednik Goran Lukačević rekao? Na osnovu objave „Večernjih novosti“, govorio je o „Pazl gradu“ kao o jednom od veličanstvenih dečijih centara koji je otvoren, ne samo za decu Voždovca, već i za svu ostalu decu, da je reč o centru za zabavu koji ima svoje obezbeđenje, koji ima svoje održavanje, koji će biti otvoren tokom čitave godine, da je reč o jedinstvenom zabavnom parku te vrste i da je izgrađen prema svim važećim evropskim standardima bezbednosti najmlađih sugrađana, a koji žive u Beogradu.

Šta je zapravo bio „Pazl grad“? To je bilo ruglo Voždovca i Beograda. Kao student fakulteta Političkih nauka sam zaista imala priliku svakog dana da prolazim pored tog „Pazl grada“, bilo je mesto okupljanja skitnica i narkomana, ne bezbedno za igru naše dece.

Pored ovoga, imali smo i repliku makete „Terazija“ na Novom Beogradu. To je građane Beograda koštalo 72 miliona dinara. Zatim, imali smo podzemne kontejnere, tek su se vidi bahatost tadašnjeg gradonačelnika. Cena izgradnje podzemnih kontejnera u gradu Beogradu iznosila je šest miliona evra. Godine 2014. po nalogu Višeg javnog tužilaštva glavni akteri ove afere su uhapšeni. Možemo zaista govoriti o brojnim malverzacijama, oko podzemnih kontejnera, ali nemam nažalost dovoljno vremena od poslaničke grupe.

Poslednji projekat o kome želim danas da govorim je rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra. Rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra nas Beograđane košta 17 miliona evra. Pretplaćeno je za oko šest miliona evra. Na osnovu izveštaja DRI 2011. godine je govorila o tome da je prekršen ne samo Zakon o budžetskom sistemu, već i tadašnji nakaradni Zakon o javnim nabvkama.

Kada sve ovo znamo, zaključak se prosto sam nameće. Zbog bahatog vođenja grada Beograda od strane DS, budžet grada Beograda je oštećen za 960 miliona dinara.

Sada želim da kažem da se mi kao SNS u Beogradu zaista razlikujemo od naših prethodnika, da se mi borimo da građani Beograda žive bolje, da su nama zaista isti i građani Besnog Foka, Skele, Jakova, Resnika, Kijeva i svih onih rubnih delova našeg Beograda. Želim da kažem da želimo da stvorimo jednu modernu državu, jednu modernu prestonicu u kojoj će građani živeti od svog rada. Zahvaljujem.

Hvala, potrošili ste vreme grupe.
Reč ima Aleksandra Jerkov, replika.

Zahvaljujem predsednice.

Naravno, jasno je da poslanici SNS nemaju šta da kažu u korist svojih amandmana. To su amandmani koji su, kao i svi amandmani koje podnose u prethodnih sedam meseci, bespredmetni, besmisleni, čije bi usvajanje u teoriji dovelo do potpunog haosa u zakonima o kojima mi raspravljamo, a danas su ti amandmani možda još i štetniji nego inače, zbog toga što upravo ovi amandmani čija je jedina svrha da se kroz njihovo tobožnje obrazlaganje blate ljudi iz DS i sve ono što je DS radila, onemogućavaju da mi razgovaramo o zakonima koji treba da se nađu isto tako u raspravi u pojedinostima.

Radi se o zakonima kojima se reguliše jedna jako važna oblast. Radi se o zakonima kojima se regulišu prava nacionalnih manjina u ovoj državi. Ja verujem da je mnogim pripadnicima nacionalnih manjina važno da čuju šta u tim zakonima piše, da je njima važno da znaju na koji će način Narodna skupština odlučiti i o svim amandmanima koji su usvojeni, ali nažalost zbog jedne neverovatno potrebe SNS da čak i ovim institucionalnim nasiljem uguši svaki dijalog u ovom društvu, to neće biti moguće.

Tako da ja pozivam poslanike vladajuće koalicije da ukoliko nemaju šta pametno da kažu o svojim amandmanima, možda odustanu od obrazlaganja amandmana. Već sedam meseci znamo šta je sudbina tih amandmana. Kada bude glasanje…

Hvala lepo.

Ja imam i vreme ovlašćenog predstavnika, o čemu se radi?

Ali ste dobili repliku.

Nisam to primetila. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Aleksandar Marković.

Osnovno i strateško opredeljenje SNS je da opštine u Srbiji postanu servis građana i to servis građana u pravom smislu te reči, odnosno mesto gde građani dođu i u najkraće moguće vreme ostvare svoje potrebe, odnosno reše svoje probleme.

Ja ovaj zakon posmatram kao jedan od koraka u tom pravcu koji za cilj ima povećanje efikasnosti i rada lokalnih samouprava i konačno veće učešće građana u donošenju politika.

Potrebno je da izbegnemo da nam se ponove svi oni loši primeri koje smo imali kada je reč o funkcionisanju nekih lokalnih samouprava. U tom smislu ističem gradsku opštinu Vračar, kao opštinu u kojoj je na vlasti bila DS dugi niz godina, a čiji rezultat je bio poguban za građane Vračara. Rezultat je bio takav da je ostalo preko 780 miliona dinara dugova, gubitaka i minusa. Dakle, kako u opštini tako i u javnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač opština Vračar bila.

Dakle, to je nešto što treba da izbegnemo. Na sreću, 2016. godine vlast se promenila na Vračaru, SNS je preuzela odgovornost za vršenje vlasti u toj opštini i od tada opštinska uprava mnogo bolje funkcioniše. Dakle, bolja je komunikacija sa građanima, veća je uključenost građana u donošenje odluka, mnogo je više kulturnih, edukativnih događaja. U svakom smislu opština mnogo transparentnije funkcioniše i u svakodnevnoj je komunikaciji sa građanima po pitanju rešavanja različitih problema.

Dakle, istakao bih ovom prilikom samo rešavanje jednog ključnog problema, a to je nedostatak mesta u vrtićima. Opština se odrekla dela svoje upravne zgrade i u saradnji sa gradskim sekretarijatom za obrazovanje napravljen je projekat, prema kome će to postati vrtić, a radovi se očekuju čak do kraja ove godine. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela Ana Čarapić.
Da li želite reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela Aleksandra Tomić.
Da li želite reč?