Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marija Janjušević.

Zahvaljujem.

Prvo pitanje je za Ministarstvo zaštite životne sredine, odnosno za ministra. Na osnovu čega je od zakonske odgovornosti izuzet privredni subjekat „CA Grup“ iz Beograda, koji odlaže otpad iz Železare Smederevo, koji se deponuje na lokaciji Jelen Do u Radincu kod Smedereva, koji truje životnu sredinu ovih građana?

Da li svaki vlasnik zemljišta ima pravo da to zemljište zagađuje i tako ugrožava sve druge građane?

Ministru se inače već obratio predstavnik udruženja „Smederevski domaćin“ iz Radinaca, koji je ministra i obavestio da meštani već skoro godinu dana biju bitku sa lokalnom i republičkom birokratijom oko odlaganja pet miliona kubika šljake koja se nasilno, odnosno bez znanja i saglasnosti tadašnje mesne zajednice, a uz dozvolu gradonačelnika Smedereva Jasne Avramović i Ministarstva privrede odlaže na lokacije Jelen Do u selu Radinac.

Pomenuta šljaka je odložena između dva izvorišta pijaće vode. Udaljenost između ta dva izvora je 500 metara, a ovo leglo zaraze i zagađenja je na samo 1.000 metara od centra sela, a 200 metara od naseljenih kuća.

Moje drugo pitanje je za predsednika Republike. Da li je svestan da svojim izjavama o Ukrajini i navodnom teritorijalnom integritetu Ukrajine ugrožava odnose Srbije i Rusije? Jer, kao što je Krim Rusija, tako je i Kosovo i Metohija Srbija. To su teritorije koje su u vreme komunističko odvojene i sada se prosto vraća faktičko stanje na terenu.

Mi imamo jedino Rusiju pored Kine u Savetu bezbednosti UN da pomogne u zaštiti interesa Srbije na našoj južnoj pokrajini i opasno je sa tim se igrati. Sa tim u vezi, sada je jasno, takođe, da je i moj kolega Ivan Kostić, kao predsednik Odbora za dijasporu smenjen nakon posete tužioca Natalije Poklonske i poslanika Dume koja potiče sa Krima.

Drugo pitanje predsedniku Republike je da li ostaje pri svom stavu da Srbija neće biti parking za migrante? Ovo pitam s obzirom da u Politici već danima čitamo o najavi nove migrantske krize. Mi se, naravno, ne protivimo, čak pozdravljamo to da migrantima treba pomoći da odu do destinacija na koje su se i uputili, ali ne treba biti naivan i ne treba biti nepažljiv prema izjavama zvaničnika EU. Prosto, pitam predsednika na koji će način zaštiti interese građana Srbije?

Poslednje pitanje je za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu – da li ste upoznati sa prekršajima, bolje reći kriminalom koji se u Prijepolju dešava u kontinuitetu, a u organizaciji Dragoljuba Zindovića, predsednika opštine Prijepolje i njegovih stranačkih saradnika, ali i stranaka koje ovde u gradskom parlamentu pružaju podršku vladajućoj većini?

Da li su nadležni organi postupili u skladu sa obavezama i nadležnostima po više desetina prijava podnetih protiv Dragoljuba Zindovića od kojih je, po našem saznanju, poslednja podneta 13. juna ove godine? Da li je tačno da je preko fantomske firme „Global partners plus“ iz Novog Pazara iz opštinskog budžeta izvučeno najmanje 7,2 miliona dinara novca koji pripada građanima Prijepolja?

Postoje jasne indicije da su javna preduzeća i ustanove u Prijepolju, poput Doma kulture, Centra za socijalni rad i drugih, u organizovanom kriminalu i korupciji, jer su se npr. zimus delili novogodišnji paketići realne vrednosti oko 900 dinara, a koji su plaćeni 3.500 dinara. Takođe su prozori za upravnu zgradu koštali 100.000 dinara po komadu, a kupljeni su bez sprovedene javne nabavke. Javna nabavka izostala je i u turističkoj organizaciji sa čijeg je računa više miliona dinara uplaćeno za promo materijal, nezaobilazna novogodišnja rasveta i jelka. To je sada već simbol vladavine SNS, pa tražimo da se ovi navodi za koje u većini slučajeva i pokrenuta istraga provere.

Da li je tačno da je Dom kulture u Prijepolju naručio izradu procene rizika i angažovao kao obezbeđenje fantomsku firmu koja nema ni potrebne dozvole za rad?

Istaknuti sportski radnici u Prijepolju štrajkuju glađu, jer im opština…

Hvala lepo.
Prekoračili ste vreme.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, predsednice.

Neki su poslanici rekli da njihova pitanja možda i nisu među najvažnijima. Smatram da moje pitanje jeste među najvažnijima. U svakom slučaju za ljude koji se suočavaju sa problemom o kom ću govoriti jesu najvažnija. Važna su i za one parove i osobito žene koje se veoma često nalaze na meti državnih funkcionera zato što nemaju decu ili nemaju, prema njihovom sudu, dovoljan broj dece, pa se računa koliko je dece po ženi potrebno da bismo dostigli ne znam šta i važna su po svoj prilici za državu budući da je upravo pronatalitetna politika jedan od najvažnijih ciljeva koji su proklamovani od strane i Vlade Republike Srbije i predsednika Republike i nadležnih ministara, a bogami i mnogih medija.

Pitanje upućujem ministru zdravlja, ministarki bez portfelja Slavici Đukić Dejanović sa molbom da od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje dobiju sve podatke i da mi odgovore vrlo precizno.

Naime, 17. juna 2018. godine se u pojedinim medijima pojavila vest da će zamrzavanje embriona o trošku države početi da se primenjuje i da to nije sve, nego da sledi još dobrih vesti. Na prvi pogled ovo deluje odlično. Međutim, kada se malo zagrebe, vidi se da je u pitanju samo, nažalost, izgleda još jedan trik koji će da uvede dodatnu zabunu među te ljude koji kao da nisu dovoljno sluđeni i dovoljno u trošku, u silnoj birokratiji i silnim zahtevima koji prate proces vantelesne oplodnje.

Problem je u tome što je 26. marta isto tako rečeno da će zamrzavanje embriona o trošku države početi 1. maja. To je rekla v.d. direktorke RFZO. Zatim je 25. maja, 1. maj je kao što ste možda mogli primetiti prošao, zamrzavanje embriona nije počelo, rečeno da će to početi od 15. juna, ista osoba je to rekla, da bi se 17. juna pojavila ova vest koja je puna izjava onih koji sprovode proces vantelesne oplodnje, a puna je raznih nelogičnosti i mislim da bi parovima koji su u procesu vantelesne oplodnje od ključnog značaja bilo da se na moje pitanje vrlo precizno odgovori.

Naime, u tom tekstu piše da iako je najavljivan mesecima ovaj proces još ne funkcioniše. Specijalni frižideri u pet državnih bolnica u kojima će embrioni biti zamrzavani i čuvani još ne rade, ali su testirani i biće pušteni u rad kada stignu prvi embrioni.

Šta znači da frižideri još ne rade? Kako frižideri mogu još da ne rade kada su parovi već u procesu vantelesne oplodnje i kada u njemu već mogu da zamrzavaju embrione oni parovi koji plaćaju sami zamrzavanje embriona? Da li to znači da oni plaćaju zamrzavanje embriona u frižiderima koji još uvek ne rade?

Drugo pitanje se odnosi na izjavu direktora GAK Narodni front, koji je rekao - imamo sve tehničke uslove, mašine su testirane i dobijene su dozvole, aparati još nisu uključeni, jer ne treba da rade dok su prazni. Opet, o čemu se radi? Neki parovi sami finansiraju zamrzavanje embriona. Gde se ti embrioni drže ako frižideri u tih pet bolnica u kojima će biti zamrzavani ne rade?

Kako saznajemo, ovu mogućnost će za sada imati samo pet državnih bolnica u Srbiji, dok privatnici koji imaju potpisane ugovora sa RFZO još uvek nemaju dozvolu da zamrzavaju polne ćelije. To su potvrdili iz Uprave za biomedicinu. Zašto parovima koji ulaze u proces vantelesne oplodnje nije rečeno da će postojati razlika između privatnih i državnih bolnica u kojima rade vantelesnu oplodnju? Ne, njima je rečeno da su te bolnice ravnopravne. Oni se mahom opredeljuju za privatne bolnice zbog toga što u državnim nema embriologa, zbog toga što ne žele da rade za smešne plate koje imaju u državnim bolnicama i sada se ispostavlja da će parovi koji su u privatnim bolnicama biti diskriminisani.

Poslednje pitanje jednako važno - da li će se to zamrzavanje embriona i odmrzavanje računati kao novi pokušaj vantelesne oplodnje, jer to je ključno za mnoge parove koji su u ovom procesu? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad smo već kod vantelesne oplodnje, moje prvo pitanje je Ministarstvu zdravlja – da li je tačno da je ova vlast, nova vlast odobrila besplatni treći pokušaj i promeni zakon da bi se uslovi vantelesne oplodnje poboljšali? Tek toliko da obaveste mene i prethodnu govornicu, s obzirom da očigledno nije upoznata sa tim stvarima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je pripadnik stranke Vuka Jeremića, doskorašnji pripadnik stranke Borisa Tadića i skorašnji pripadnik stranke Mlađana Dinkića, izneo netačnu tvrdnju, pa sa tim u vezi postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li je tačno da je 2006. godine za subvenciju u poljoprivredi izdvojeno 136.633.000 evra, 2011. godine 188 miliona evra, a da li je tačno da je 2016. godine isplaćeno za subvencije ukupno 309 miliona? Dakle, gotovo duplo više u odnosu na 2011. godinu, odnosno tri puta više u odnosu na 2016. godinu. Da je 2017. godine isplaćeno 268 miliona, a da je za 2018. godinu 281 miliona evra je planiran za podsticaje, subvencije u poljoprivredi. Čisto da se vidi iz odgovora da je pripadnik stranke Vuka Jeremića, poznatog naftaša iz sela Ježevica kod Čačka, da je ovde obmanuo i izneo neistinu.

Sledeće pitanje je za Hidrometeorološki zavod – da li je tačno da smo ove godine imali rekordnu nabavku raketa za protivgradnu odbranu, za odbranu od grada, da nikada ranije nije nabavljano toliko raketa i da nikada ranije u ovom periodu nije toliko raketa ispaljeno? Da nam kažu – da li je tačno da je naše dejstvo ograničeno uz duž graničnih linija kada gradonosni oblaci dolaze iz Bosne i susednih država zato što ne može da se reaguje? Da li je tačno da je počela automatizacija, odnosno da se automatizuju protivgradne stanice? Da li je tačno da je to daleko bolje nego što je bilo do 2012. godine?

Idemo dalje, pitanje za Vladu i organe bezbednosti je sledeće prirode – da li ima određenih paralela između događanja u Ukrajini i Srbiji? Da li ima sličnosti između trovanja bivšeg ruskog špijuna Skripalja u Engleskoj sa kampanjom koja se vodila oko trovanja sa navodno zatrovanim vodovodima u Beogradu i u nekim drugim lokalnim samoupravama?

Takođe, da li ima sličnosti između nestanka ruskog novinara u Ukrajini pod ukrajinskim službama bezbednosti nameštaljkama sa nestankom novinara koji je, navodno, nestao u Srbiji, u Beloj Crkvi i koji je, na sreću, pronađen živ i zdrav? Da li postoje određene paralele, odnosno političke smicalice da bi se naudilo Vladi Republike Srbije, kao što je to bio slučaj sa Vladom Ruske Federacije?

Da li ima sličnosti između blokada koje su vršene u Ukrajini, blokada saobraćaja i blokada saobraćaja koje su se nedavno desile u Republici Srbiji, odnosno da li je to na određeni način specijalni rat, odnosno unutrašnje pomaganje da bi spoljni pritisci bili realizovani na našu zemlju, odnosno da li ti događaji pomažu spoljašnjim pritiscima i snagama koje pritiskaju našu zemlju? Da li naše službe bezbednosti imaju saznanja u vezi toga?

Takođe, u vezi novinara koji je nestao, pitanje za Vladu Republike Srbije i za organe – da li je prekršaj ukoliko, kad se novinar koji je navodno bio ugrožen, čak, po nekim opozicionarima, ubijen, kad se pronađe, da li Vlada i izvršni organi imaju pravo da o tome obaveste javnost odmah o saznanjima sa kojima raspolažu, ili da saopšte narodu da lažne vesti koje su se širile nisu istinite, odnosno da postoje indicije da je ceo slučaj izmišljen da bi se politički naškodilo ovoj zemlji?

To su pitanja koja imam za Vladu Republike Srbije i verujem da će odgovori biti tačni i da će na našu radost obradovati sve građane Republike Srbije. S tim u vezi…

Vreme. Zahvaljujem.

Završavam.

S tim u vezi želim da kažem da nema nesreće i elementarne nepogode koju naši politički oponenti ne žele da iskoriste.

Reč ima Danica Bukvić.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani narodni poslanici, danas želim da postavim pitanje ministarki Zorani Mihajlović, zaduženoj za pitanje saobraćaja i infrastrukture. Pitanje se odnosi na bezbednost u saobraćaju i posledice neregulisanog prelaza preko Ibarske magistrale kod Lazarevca.

Naime, poznato je da je Ibarska magistrala državni put prvog B reda. Ovaj put, pored auto-puta, odnosno Koridora 10, je najopterećenija saobraćajnica u Srbiji, ali zbog preopterećenosti, odnosno intenziteta drumskog saobraćaja koji se odvija na ovoj magistrali, spada među najopasnije puteve u Srbiji.

Podaci govore da u vreme godišnjih odmora Ibarskom magistralom prođe i do 18 hiljada vozila dnevno. Činjenica je da ovim magistralnim putem se odvija mnogo više saobraćaja od onoga za šta je projektovan. U pitanju je veliki obim putničkog, a posebno teretnog saobraćaja, koji ide ka KiM i Crnoj Gori, što uz lokalni saobraćaj i blizinu naseljenih mesta još više doprinosi povećanju opasnosti koje nosi ova magistrala.

Nažalost, iz medija se veoma često obaveštavamo o brojnim saobraćajnim nesrećama koje se na Ibarskoj magistrali dešavaju. Mnoge sa tragičnim posledicama.

Kao narodni poslanik iz opštine Lazarevac, na ovaj problem želim da skrenem pažnju iz još jednog ugla. Naime, na desnoj strani Ibarske magistrale, na ulazu u Lazarevac iz pravca Beograda nalazi se jezero Očaga. Ovo je omiljeno kupalište Lazarevčana, otvoreno 70-ih godina prošlog veka, a sada je lepo uređeno mesto koje u letnjim mesecima posećuje na stotine Lazarevčana, posebno mladih i dece.

Obzirom da preko Ibarske magistrale nema prelaza za pešake, pretrčavanje ove opasne magistrale je jedini način da se do ovog kupališta dođe. Imajući u vidu opterećenost puta i brzinu kretanja vozila, to je veoma opasno. Iako pretrčavanje magistrale nije dopušteno zakonom, to se dešava svakodnevno i to je

razlog što, nažalost, svake godine, posebno u letnjim mesecima, kada je otvorena sezona kupanja, dolazi do brojnih saobraćajnih nezgoda i povređivanja, često sa smrtnim posledicama.

Bilo je više pokušaja proteklih decenija da se ovaj Gordijev čvor reši, ali, do sada nema rešenja, a opasnost po grad i život građana Lazarevca se uvećava. Bilo je obećanja da će ovaj deo Ibarskog puta premostiti pešačkom pasarelom.

Ovom prilikom bih postavila pitanje ministarki Mihajlović, zaduženoj za saobraćaj, a ono glasi – Da li se planira i kada će biti projektovana i izgrađena pasarela, pešačka pasarela na ovom delu puta Ibarske magistrale kod Lazarevca, kako bi se zaustavile i sprečile brojne saobraćajne nezgode i povređivanja građana zbog pretrčavanja ovog dela puta, radi odlaska na jezero Očaga? Napominjem da slične pasarele već postoje na ovom magistralnom putu, i to u Ripnju, Meljaku, a podzemna pasarela postoji u naselju Baćevac. Hvala.